Хорватская история

Хорватская история

 

3 Votes

 

Наталья Пичурина

89d88-1391626980sport-Sochi2014Интернет, с его социальными сетями – великая сила коммуникации. Вряд ли ещё несколько лет назад я могла представить, что церемонию открытия XXII Зимних Олимпийских Игр буду смотреть в прямом эфире российского телевидения, обсуждая каждую деталь долгожданного праздника со своими сербскими друзьями.

Величие завораживающего действия, восторг, искренняя радость красоте силы духа, всё это на несколько часов стало общей гордостью за Россию и растопило холодные февральские километры между Ростовом и Белградом.

Для нас, с моими сербами, не так уж важны спортивные результаты. Главное, Олимпиада может дать миру шанс быть справедливей и честней. Ведь по античной традиции, на время проведения Олимпиады надо забыть о разногласиях и прекратить военные конфликты. “Заключение олимпийского перемирия … призвано открыть возможность для прекращения кровопролития, страданий гражданского населения и запуска политического процесса для преодоления кризисов на основе принципов, заложенных в Уставе Организации Объединенных Наций”.

Прохождение олимпийских команд перед трибунами – не просто традиция. Это сакральное действие, в котором важно всё. И даже незначительная на первый взгляд деталь – штрих к портрету своей страны. Этот портрет может маленьким и большим, строгим и весёлым, нарядным и академичным. «О спорт! Ты мир!».

Порядок открытия Олимпиада строго определён, состав команд известен давно. Но, всё равно, с равным замиранием сердца, мы ждем колонны наших олимпийцев, боевую и задорную команду Сербии и звёздную команду России.

Мир изменился, Югославия, как и СССР, остались только на старых политических картах. Но, такова уж историческая память, и мой взгляд невольно фиксирует и новые флаги в руках знаменосцев стран постсоветского периода, и выражение радости на лицах присутствующих глав новых государств, и конечно, костюмы спортсменов, которые по замыслу руководства олимпийских сборных должны выражать национальный характер.

Почти в самом конце списка сочинского представления, между командами Франции и Чехии, олимпийская сборная – Хорватия.

Reprezentacija Hrvatske

Команда маленькая, это и понятно – в недавно созданной стране, занятой интеграцией в «европейское пространство» трудно иметь мощную инфраструктуру зимних видов спорта. Впереди колонны, с государственным флагом в протянутой руке, серебряный призер олимпиад в Турине и Ванкувере, Ивица Костелич. Спортсмены и спортивные функционеры в костюмах черного цвета, в шапочках, формой и характерной манерой одевания, напомнившей головной убор усташей с архивных фотографий времен II Мировой Войны. В общей атмосфере праздника нотка моего удивления осталась незамеченной, мудрые сербские интернет-собеседники тактично промолчали, а телевизионная картинка продолжала показывать ликующие трибуны.

В таких чёрных шапках хорватские усташи были на территории Советского Союза в самый тяжкий период Великой Отечественной войны. Двигаясь к Сталинграду, дошли они и до моей Ростовской области, придя в Азовские степи совсем не туристами, желавшими побродить по чеховскому Таганрогу. Жесткими и уверенными в себе оккупантами, под флагом с красно-белыми шашечками, усташи пришли убивать мой народ. 22 июня 1941 года Хорватия, единственная из славянских стран, объявила войну СССР.

ulazakNjemackeVojskeUzagreb_big

Вход немцев в Загреб 10.04.1941.

За три месяца до этого, фашисты, заняв Загреб, первым делом приступили к созданию марионеточного «независимого государства Хорватия», материализовав тем самым извесную ненависть Рейха к Православным сербам. Для кровавого спектакля понадобилась усташская шапка, исполнители и статисты.

И вот из Италии, прихватив с собой антисербские лозунги, расистскую идеологию, не забыв о тесных связях с Абвером и IV управлением Главного управления имперской безопасности Германии, прибыл Анте Павелич. Едва рождённая Хорватия, присоединившись к Тройственному пакту, стала военной союзницей Германии. А усташская власть приступила к строительству «этнически чистого государства». Государства, в идеологическом фундаменте которого стояли три правила: сербам нет места в независимом государстве Хорватия; сербы представляют постоянную опасность для хорватского народа; сербы всегда играли негативную роль в истории хорватского народа.

Закон «О чистоте арийской крови и чести хорватского народа» заработал в полную силу. Из подкладки усташской шапки посыпались указы: о запрещении употребления кириллического шрифта и юлианского календаря, о выселение сербов не только из центра Загреба, но и из других городов, о запрещении выхода из жилищ после 18 часов и поездок в общественном транспорте. Угрожали «чести хорватского народа» и сербские дети – православные школы и детские сады были закрыты. Наверно, мешали все сербы, иначе как объяснить национальное унижение голубыми повязками с литерой «Р» (от pravoslavac – православный) на рукавах и принудительную замену сербских имён…

Серб перестает быть Сербом, теряя Православную Веру. Потому, сначала термин «сербская Православная Вера» лицемерно заменили на «греко-восточная», а потом и вовсе запретили совершение церковных обрядов в новоназванных Храмах. Парламент марионеточной страны, переписав историю на свой лад, закрепил духовное преступление утверждением, что в стране официально признаются только три конфессии: католики западного или восточного обряда (униаты), мусульмане и верующие евангелического вероисповедания. И человек, в усташской шапке, министр юстиции и культов правительства Хорватии Мирослав Пук, словно концентрируя вековую ненависть католицизма к Православию, заявил: «Сербская Православная Церковь не может быть признана». Католическая Церковь, поддержав правительство Хорватии, фактически, легитимизировала власть усташей, положив начало тому, что потом назовут «Сербоцид»… Ватикан признал «независимое государства Хорватия», Гитлер одобрительно отозвался о стремлении к «сокращению чрезвычайно сильного сербского меньшинства в Хорватии». Так началось кровавое шествие ножа-сербореза.

s640x480С первых дней существования новая хорватская власть, состряпав из правил Австро-Венгерской империи закон «о переходе из одной веры в другую», принуждала сербов к принятию католичества. И тут опять потребовалась усташская шапка: для сербов, сопротивлявшихся вооруженным новым крестоносцам, выход был один – концлагерь и конфискация имущества. Усташи – «рачительные хозяева», не пропадать же сербскому добру… Лукавый закон Хорватии уточнял одну деталь: не крестить сербов, имеющих среднее и высшее образование, а также профессоров, учителей, торговцев, зажиточных ремесленников, богатых крестьян и Православных священников. Для них, носителей «сербского сознания», неспособных превратиться в истинных хорватов, альтернативы не было.

В истории «независимого государства Хорватия» были и массовые репрессии, и депортации сербов, и лагеря смерти, и насилие над Православными священниками, реки крови и патологическая жестокость. На всей территории оккупированной Европы только в Хорватии существовали детские концентрационные лагеря. Тысячи тысяч страдающих православных душ…

Слишком уж много в новой Ховатии желаюших переписать историю. Никогда не будет известна точная цифра погибших, никто не измерит море сербских слёз, никто не скажет, сколько маленьких Теслей исчезли в усташской шапке… Никто не погасит костёр, который разожгли на груди Епископа Платона, страдальца за веру, выпускника Московской Духовной Академии, с такой родной нам, русским, фамилией Йованович…

Великий столп Православия, Епископ Николай, в миру Никола Велемирович, сам перенесший ужасы фашистского Дахау, вписал всех известных и безвестных мучеников в церковный календарь, как «пострадавших за Православную веру от рук римских крестоносцев и усташей во время II Мировой войны. Сии суть новые Сербские мученики». А Католическая Церковь так и не высказалась против геноцида сербов.

Плохо жилось в «независимом государстве Хорватия» и русским. Многие светские и церковные деятели эмиграции подверглись арестам, заключениям в тюрьмы и интернированию. Видно, общая у наших народов судьба. Так и идем мы в истории рядом…

Во время встречи с Анте Павеличем, Адольф Гитлер дал много советов. Одна рекомендация работает до сих пор: «Если хорватское государство действительно хочет быть долговечным, оно должно в течение 50 лет проводить политику национальной нетерпимости». Фюрер ошибся только в сроках…

***

С того чёрного дня, когда Запад стал разрывать Югославию на части, мне не даёт покоя вопрос: как могли вчерашние соседи поднять руку друг на друга? Не в политическом споре, не на спортивной арене, а в реальной недавней чудовищной войне, поломавшей жизнь некогда самой красивой страны Европы? Что могло двигать вчерашними учителями, инженерами, крестьянами и рабочими, которые вместе с черной шапкой 1941 года вынули из тёмных уголков своей души ту самую, страшную идеологию сербоцида?

Я задавала этот вопрос своим сербам. И тем, кто на передовой прошёл ужас последних войн, и тем, кто выполнял профессиональный долг журналиста, и тем, кто одинокими ночами ждал своих любимых. У каждого из них был свой ответ и своя история. Общей же была только боль, потому что в семье каждого серба есть горе от хорватского ножа – сербореза…

1898965_586254761465494_1642647578_nЗадавала вопрос и русским… Моя младшая подруга Катя, корреспондент одной из ростовских телекомпаний, честный и талантливый журналист, дала свой ответ и свою историю.

Её бабушка Валя, шестилетней девочкой жила в пригороде Таганрога. Чудном приморском городе, где маленькие домики с чеховскими вишнёвыми садами, приглянулись для постоя фашистским оккупантам, ожидавшим прибытия карательных отрядов. Были среди фашистов и немцы, и румыны и хорваты. Все они гости не желанные, но хорваты запомнились особой жестокостью. В один из горьких дней оккупации хорватский военный, увидев в хрупкой таганроженке личного врага, просто так, походя, наотмаш ударил малышку плетью.

А ещё в Валюшкином военном детстве была Петрушинская балка, где ей однажды пришлось помогать соседям искать расстрелянных родных и близких. И страшный крик незнакомой женщины о зелёном платье, по цвету которого она искала свою погибшую дочь… 1940332_586253288132308_1014039987_n

«Балка смерти», в глине которой навсегда остались русские и евреи, цыгане и армяне, пленные и заложники, коммунисты и беспартийные, больные и инвалиды, партизаны и красноармейцы. Все, кто мешал нацистской идее о мировом господстве. Никто до сих пор не знает, сколько их там… Расстрелы проводили три раза в неделю…

К слову сказать, были на мой вопрос и другие русские ответы – про престижный отдых в стране с архитектурными красотами и крупнейшими в Европе нудистскими пляжами.

Злодеяния немецкого фашизма получили свой Нюрнбергский Процесс. Германия, искренне или не очень, осудила военных преступников, где-то на деле, где-то на словах покаявшись за содеянное. Югославия же простила хорватам многое, дав детям и внукам людей в черных шапках возможность жить, любить и мечтать.

Не дай Бог моим недоумением посеять новую национальную рознь. Хорватия сама разберется со своей судьбой и своими усташами. Но, если хорватские историки будут когда-нибудь пересчитывать сербские жертвы, пусть подумают и о маленькой испуганной русской девочке из оккупированного Таганрога, в жизни которой навсегда остались зелёное платье и хорватская плеть.

20.02.2014, Ростов-на-Дону

 

Поделите текст – Разбијмо медијски мрак!

Ожидание Путин судьба Саддама и Гаддафи

Ожидание Путин судьба Саддама и Гаддафи

На первый взгляд кажется, nemogićim Абсурд , но по сравнению заслуг , успехов Путина , и анализирует его предыдущая тактика внешней политики не может быть , а не впереди проникновения Запада и НАТО на восток и успешным окружение России и что это кольцо все все уже и уже , о чем свидетельствует успех и превосходство западных тактики с одной стороны и слабости российских тактики на другую сторону , что является тот факт, что Россия до сих пор не найдено адекватное решение , ответ , расширение американского империализма. Внутренне оказалась Путина как человека исключительной способностью который бросил светиться России мировой державой . На данный момент нет никаких сомнений . Но нет также никакой дилеммы , если посмотреть на результаты внешней политики , Россия все еще находится в детских обуви . То, что в этом отношении нет никаких сомнений , доказать и в эти дни ситуацию в Украине , которая в очередной раз выявило эффективности принципа американской узурпации власти в другом государстве путем предоставления финансовой и материальной помощи и поддержки в руках и всех оппозиционных групп и небольших групп и даже прибегая к фашистской Покрытие тактика гадюка руки других , чтобы придумать дорогостоящей “ яда “ препарата для его ptivredu или удовлетворения личных жажда наживы najboigatijih нескольких семей мира. Не для меня нет по этому вопросу никакой дилеммы . Если вы спросите , почему Запад окружен России , то это можно ответить без конкретного анализа . Тот факт, что запасы нефти и газа ограничены , а спрос дня растет , легко вычислить, когда он дойдет до конца этих ресурсов, энергии . Поскольку Запад планирует от 30 до 50 лет впереди их потребностей , а также обеспечение их потребностей эффективные программы , которые придерживаются всех американских президентов , и без тени эмоций. Поскольку Россия является владельцем огромного количества этих природных ресурсов , рассматривается с позиции Америки , чтобы разработать стратегию покорения этих резервов для их интересов и потребностей . Посредничество России ядерные силы , которые не могут быть достигнуты в результате войны , а не рискуя разрушение мира . Чтобы все-таки достиг своей цели прибегают Америку , со своими спутниками или, скорее вассалов , тактике исчерпания правительства и правительства изнутри посредством всеобъемлющей поддержки оппозиционных групп и групп с точки зрения destabilacije правительством и правительством для того, чтобы навязать свою Квислинга очень послушным в Вашингтон. Для реализации этого метода был основан Фонд Сороса не жалеет денег , когда дело доходит до уничтожения нежелательной правительства. Это позволяет избежать прямой конфронтации военных ядерное оружие как врага в гражданской войне не может быть определена или территориальной предела. Таким образом , можно узурпация власти на чужбине без угрозы ядерной войны. Государственные заимствования кредиты на самом деле связывания себя через наркомании. Этот метод подошел Путина , но довольно поздно предоставлении Украине благоприятный кредит в $ 15 млрд и по доступной цене на газ . Запад пригрозил санкций Януковича , вернее говоря шантаж , который привел бы Украину на грани своей гибели. Путин расторг договор о $ 15 млрд. , и что сам Янукович между наковальней и молотом . Подписано соглашение с террористами проводить осенью этого года досрочных выборов . Тем не менее, когда Запад только поставить свои ботинки в их odškrinjena двери то не останавливайтесь, пока не сломается. Так появился новый запрос террорист преступного сообщества требовать Рада Украины Януковича к аресту и быть судимым и что правительство взять на себя сразу . Западные преподаватели выступают за решение , согласно которому Украина превратилась в Европе и оставил дверь открытой для России. Конечно, кег не лает , потому что села , но и для нас самих. Эти двери могут служить для реализации ту же тактику на территории России , коверкая внутри sobstvenog недовольной части нации всестороннюю поддержку и помощь со стороны Запада. Украина благодаря террористов, с его 20 000 сторонников в сравнении с 40 млн. жителей Украины являются абсолютное меньшинство , валяться в гражданской войне и людей, живущих в условиях абсолютной нищеты , и, вероятно, постигнет участь Ирака, Ливии , Каир, Сирии , а затем больше не в с нарушением западном человека грязный . Путин может быть смерть этом сценарии , только если применять ту же тактику в альянсе НАТО и создать фонд , который будет финансироваться недовольных групп и кластеров этих стран или уязвимых дружественных стран . Волосы собачьи головы , если Путин не будет испытывать распад России с nepregledivim эффектов смоделированных после распада Советского Союза , Югославии, Ираке , Ливии, Сирии и США и Украины , западный альянс должен затем ответить на одних и тех же методов , что Америка на протяжении десятилетий , применяемых в интересах своего господства . В противном случае , если вы будете продолжать внешнюю политику России свинца с шелковыми перчатками , вы будете испытывать судьбу Ирака , России и Путина , не дай Бог , судьба Саддама Хусейна !

Душан Нонковић

ДАЛИ НА ПУТИНА ЧЕКА СУДБИНА САДАМА ХУСЕИНА И МУАРЕМА ЕЛ ГАДАФИЈА

ДАЛИ НА ПУТИНА ЧЕКА СУДБИНА САДАМА ХУСЕИНА И КАДАФИЈА
На први поглед изгледа то немогићим абсурдом али кад се поред Путинових заслуга, успеха, анализира и његова досадашња тактика спољне политике не може се а да се не уочи продор запада односно НАТО савеза ка истоку односно успешно опкољавање Русије као и то да је тај прстен све ужи и ужи што потврђује успешност и надмоћност западне тактике на једној страни и слабост Руске тактике на другој страни односно чињеницу да Русија још није нашла адекватно решење, одговор, на експанзију Америчког империјализма.
На унутрашњем плану се доказао Путин као човек од изузетних способности који је повратио Русији сјај светске силе. По том питању нема дилеме. Али исто тако нема дилема, кад се погледају резултати спољне политике, да је Русија још у дечијим ципелама. Да по том питању нема дилеме, доказује и ових дана ситуација у Украјини која је још једном изнела на видело ефикасност принципа Америчке узурпације власти у туђим државама пружањем новчане и материјалне помоћи и подршку и у оружју свим опозиционим групама и групицама па и фашистима прибегавајући тактици хватања змија отровница туђим рукама како би дошли до скупоценог “отрова” лека за своју птивреду односно удовољили похлепи за личним профита неколико најбоигатијих фамилија света. За мене нема ни по том питању никаквих дилема.
Ако се постави питање зашто запад окружује Русију онда се ту може добити одговор и без неких посебних анализа. Чињеница да су ресурси у нафти и гасу ограничени а да потражња из дана у дан расте, лако је прорачунати кад ће доћи и крај тим ресурсима, енергетика. Пошто запад планира 30 до 50 година унапред своје потребе, осигурава и своје потребе ефикасним програмом којег се придржавају сви Амерички председници без и трунке емоција. Пошто је Русија власник огромне количине тих богатстава природно је, гледано са позиције Америке, да изради стратегију подређивања тих резерви својим интересима и потребама. Пошро је Русија нуклеарна сила то се не може постићи ратом а да се не рескира уништење света. Да би ипак дошла до свог циља прибегла је Америка, са својим сателитима или боље рећи вазалима, тактици изнуравање влада и власти изнутра путем свеобухватног подржавања опозиционих група и групација у смислу дестабилације владе и влада како би наметнули своје квислиншке веома послушне Вашингтону. Да би се та метода реализовала основан је Сорошов фонд који не жали паре кад су у питању рушења непожељних влада. На тај начин се избегава директна ратна конфронтација нуклеарним оружјем јер се непријатељ у грађанском рату не може дефинисати нити територијално ограничити. На тај начин је могућа узурпација власти у туђим земљама без опасности од нуклеарног рата. Задуживање влада кредитима је у ствари везивање за себе путем овисности. Тој методи је пришао и Путин али поприлично касно давањем Украјини повољног кредита од 15 милијарди долара и по повољној цени гаса. Запад је запретио Јануковићу санкцијама, коректније речено уценама које би довеле Украјину на ивицу своје пропасти. Путин је раскинуо уговор од 15 милијарди и тако се Јануковић нашао између наковња и чекића. Подписао је договор са терористима да се на јесен спроведу ванредни избори. Међутим, кад запад једном стави своју цокулу у одшкрињена врата онда не престаје све док их не провали. Тако је дошло до новога захтева терористчког криминалног удружења да захтевају од парламента Украјине да ухапсе Јануковића и да му се суди а да се власт преузме одмах. Западни тутори пледирају за решење по којем би се Украјина окренула Европи а оставила отворена врата ка Русији. Наравно, кер не лаје због села већ због себе. Та врата би им послужила за спровођење исте тактике на Руској територији, раздирањем изнутра од собственог незадовољног дела народа уз свеобухватну подршку и помоћ запада. Украјина ће захваљујући терористима који са својих 20 000 симпатизера у односу на 40 милиона становника Украјине представљају апсолутну мањину, огрезнути у грађанском рату а народ живети у апсолутној беди и вероватно доживети судбину Ирака, Либије, Каира, Сирије а тада више неће интересовати запад кршење људских прљава. Путин може овом сценарију доћи главе само уколико примени исту тактику у земљама НАТО алијансе и оснује фонд из којег би се финанцирале незадовољне групе и групице тих земаља или угрожених пријатељских земаља. Клин се клином избија и ако хоће Путин да не доживи распад Русије са непрегледивим последицама по узору распада Совјетског савеза, Југославије, Ирака, Либије, Сирије па сад и Украјине онда мора западној алијанси одговорити истим методама које Америка већ деценијама примењује у корист своје превласти. У супротном, уколико настави спољну политику Русије водити у свиленим рукавицама, доживеће Русија судбини Ирака а Путин, недај Боже, судбину Садама Хусеина!
Душан Нонковић

Zapad i njegovi “korisni fašisti” sa Majdana

Zapad i njegovi “korisni fašisti” sa Majdana

Zapad je svom svojom diplomatskom i propagandnom snagom navalio na zakonitu vlast u Ukrajini, grozničavo dajući odobravajuće signale svojim agentima u toj zemlji.

Zapad i njegovi “korisni fašisti” sa majdana

Vladislav Guljevič (Ukrajina) – Zapad i njegovi “korisni fašisti” sa majdana

Karl Bilt, ministar inostranih poslova Švedske, svu odgovornost za prolivenu krv svaljuje na predsednika Viktora Janukoviča. Džo Bajden, potpredsednik SAD zatražio je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Janukovičem da se sa ulica Kijeva povuče vojska i policija i prepusti grad siledžijama. MIP Kanade je izrazio spremnost da pruži medicinsku pomoć ranjenim bojevicima “euromajdana”.

Šefovi lokalne administracije nekoliko poljskih gradova takođe su izrazili spremnost da obezbede lečenje ranjenih učesnika krvave pobune. U Vroclavu će posrnulo zdravlje popravljati petorica članova desničarske ekstremističke organizacije “Trizub imena Bandere” (“trizubovci” predstavljaju okosnicu “Desnog sektora” – jurišnih odreda “Majdana”).

Lokalne vlasti u Peremišlju najavile su akciju prikupljanja pomoći “euromajdanu”, a generalni konzul Ukrajine u Peremišlju Aleksandar Bačik prešao je na stranu oružanih metežnika – on je otvoreno istupio protiv legitimne vlade Ukrajine i pozvao je Poljake da pomognu Ukrajincima da se bore za evropsku budućnost.

Poljski mediji izvešatavaju o učešću A. Bačika u krijumčarenju pomoći koja je u Poljskoj prikupljena za potrebe bojevika na teritoriji Ukrajine.

Prikupljanjem pomoći za “euromajdan” bavi se i Udruženje Ukrajinaca Poljske – ekstremistička organizacija neobanderovskog usmerenja sa kojom je povezan A. Bačik.

Litvanija, Nemačka i Velika Britanija pustile su na svoju teritoriju ključne počinioce orgija u Kijevu, spasavajući ih od pravičnog suđenja – Dmitrija Bulatova lidera “Automajdana” i lidera ultraradikalnog pokreta “Snaga desnice” (“SS”) Aleksandra Daniljuka. Prvi već daje intervjue u Nemačkoj, a drugi je iz Londona pozvao svoje saradnike na zauzimanje vlasti.

Nije ostala po strani ni Rumunija koja se žudno polakomila na Bukovinu i Besarabiju. Predsednik te zemlje Trajan Basesku je podsetio Viktora Janukoviča na sudbinu Nikolae Čaušeskua. Teze T. Baseskua je prihvatila džeparoška ukrajinska opozicija. Vitalij Kličko takođe je pozvao predsednika Ukrajine da ne ponovi grešku Čaušeskua i podsetio ga na još upečatljiviju sudbinu Moamera Gadafija.

Zapušten je zamajac informativnog rata po čitavoj Evropi, gde su mnoge publikacije počele da sprovode paralele između Bašara Asada i Viktora Janukoviča. Obojica se okrivljuju što nisu spremni da puste na vlast one koji su ugodni Zapadu.

Džepne organizacije ukrajinske dijaspore, dobivši udarac u dupe od svojih inostranih sponzora, bacile su se na zarađivanje svojih trideset srebrnjaka organizovanjem mitinga podrške krvavim neredima u Kijevu.

Mitinzi su organizovani u Nemačkoj, Portugaliji, Španiji, Belgiji, Austriji. Demokratskom Zapadu ne smeta što je neonacistička partija “Svoboda” O. Tjangiboka već stekla u Evropi gomilu svojih inostranih predstavnika – u Italiji, Belgiji, Češkoj, Švedskoj, Poljskoj, Austriji.

Ukrajinska štampa burno razmatra novosti o vestima da su tri opoziciona predstavnika (A. Jacenjuk, O. Tjangibok, V. Kličko) u svakom trenutku spremna da odlete u neku inostranu zemlju u slučaju propasti državnog prevrata koji su organizovali, a niz ukrajinskih stručnjaka direktno povezuje novi talas nasilja u Kijevu sa nedavnom posetom A. Jacenjuka i V. Klička Berlinu, gde su dobili instrukcije.

Pri tom se ni jedna zapadna vlada nije zainteresovala stanjem zdravlja ukrajinskih čuvara reda, obogaljenih od strane pučista. Nije bio uslišen ni poziv ministra inostarnih poslova Ukrajine Leonida Kožare svetskoj javnosti da osudi nepočinstva: “Pozivam inostrane države i međunarodne organizacije na pravično i objektivno ocenjivanje proisteklih događaja u Ukrajini. Očekujemo sa njihove strane odlučnu osudu protivpravnih dejstava ekstremističkih snaga”.

Naivno je očekivati osudu iz usta zapadnih političara onih koje su oni obučili, koje su snabdeli svim potrebnim i obezbedili im čvrstu diplomatsku pozadinu, gurnuvši ih na juriš na zakonitu vlast u Ukrajini.

Nije se zbog toga vladajuća partija Poljske “Građanska platforma” borila sa opozicionom “Pravdom i pravednošću” oko toga čija je podrška “Majdanu” potrebnija, da ne bi odjednom zaustavio svoje delovanje.

Nije zbog toga Litvanija stičući naklonost pred svojim starijim partnerima i sledeći primer Poljske, objavila o namerama da obezbedi slobodna mesta u litvanskim bolnicama za ukrajinske ranjene teroriste, da bi potom osudili njihova dejstva.

Nisu zbog toga nemački mediji dali nadimak “naš korisni fašista ” O. Tjangiboku, da bi se Berlin tako brzo odrekao od njegovih prodajnih usluga, kao i od usluga “svog čoveka u Kijevu” V. Klička.

Nisu zbog toga na račun vođa ultranacionalističkih grupacija uplaćivani novci zapadnih donatora, da bi ti donatori dali novac ukrajinskim ekstremistima ne uzevši ništa zauzvrat.

Ukrajinu čekaju velika iskušenja koja su im pripremili njihovi zapadni “prijatelji” sa kojima je ona, kao sa vukovima, ostala sama, jedan na jedan. Vukovi uvek kidaju u čoporu. 

(Fondsk)

Потписан споразум у Кијеву, Руси обуставили кредит

Свет

Потписан споразум у Кијеву, Руси обуставили кредит

Договор Виктора Јануковича са опозицијом предвиђа смањење председничких овлашћења, ванредне изборе, враћање на устав пре 2004.

Кијев: у набавку преко барикада (Фото Ројтерс)

Према извештајима агенција

Кијев – Украјински председник Виктор Јанукович потписао је јуче са тројицом опозиционих лидера споразум о окончању кризе, која је довела до избијања жестоких сукоба између демонстраната и полиције на улицама Кијева и још неких градова у којима је погинуло најмање 80 људи. Недуго потом из Москве је стигла вест да Москва раскида руско-украјински договор о финансијској помоћи у висини 15 милијарди долара.

Споразум украјинских власти и опозиције потписан је након најаве Јануковича да ће одржати превремене изборе, оформити владу националног јединства и одрећи се неких председничких овлашћења која му је давао устав из 2004. године.

Како је навео дописник агенције Ројтерс који је присуствовао потписивању, Јанукович се није смешио током церемоније која је трајала неколико минута.

Потписивању су присуствовали и шефови дипломатија Немачке, Француске и Пољске, Франк-Валтер Штајнмајер, Лоран Фабијус и Радослав Сикорски, који су целе ноћи преговарали са Јануковичем и који су испословали споразум. Агенција Франс прес навела је церемонији, међутим, није присуствовао изасланик руског председника Владимира Путина, чија је картица са именом склоњена са стола непосредно пред потписивање.

Иако су демонстранти и даље на улицама Кијева, немачко Министарство спољних послова навело је преко „Твитера” да је Мајдански савет, који предводи демонстранте, „одлучио да опозициони лидери могу да потпишу споразум” с Јануковичем.

С друге стране, Москва је одустала од куповине следеће емисије украјинских еврообвезница у вредности од 1,984 милијарде долара, пошто страхује да тај новац, као и већ дате три милијарде, никада неће бити враћен. Убудуће, власти у Украјини моћи ће да рачунају само на помоћ са стране Европе, али то ће захтевати врло болне реформе, пренео је руски сајт „Gazeta.ru”.


Споразум без осмеха: Виталиј Кличко и Виктор Јанукович (Фото Ројтерс)

Постигнутим споразумом, који су потписали и лидери опозиције Виталиј Кличко, Арсениј Јацењук и Олег Тјагнибок, требало би да се окончају крвави сукоби на улицама Кијева у којима је погинуло најмање 80 особа, демонстраната и припадника безбедносних снага, саопштило је јуче украјинско министарство здравља. Министарство је у саопштењу навело да је 577 особа повређено, од којих је 369 задржано у болници.

Како је агенцији Итар-Тас речено у украјинском министарству унутрашњих послова, 130 припадника безбедносних снага рањено је из ватреног оружја у последња три дана.

Потписани споразум, како је објавио Би-Би-Си, садржи пет тачака. Првом тачком договорено је да ће у року 48 часова бити одобрен и објављен закон којим се враћа устав из 2004, а стране потписнице изразиле су намеру да у року од 10 дана оформе коалициону владу националног јединства.

Према другој тачки споразума, одмах почиње рад на уставној реформи којом се утврђују овлашћења украјинског председника, владе и парламента, а тај посао треба да буде окончан до септембра 2014. У трећој тачки прецизирано је да ће председнички избори бити одржани чим се усвоји нови устав, а најкасније у децембру 2014. Биће усвојени нови изборни прописи, а централна изборна комисија ће бити састављена на пропорционалној основи, на основу прописа Организације за европску безбедност и сарадњу и Венецијанске комисије. Према четвртој тачки, биће спроведена истрага скорашњих аката насиља, уз заједнички надзор власти, опозиције и Савета Европе.

Последњом, петом тачком, договорено је да власти неће проглашавати ванредно стање и да ће се обе сукобљене стране уздржавати од насиља.

„Све стране треба да запамте да компромис значи добијање мање од 100 одсто”, истакао је непосредно пред договор министар иностраних послова Пољске Радослав Сикорски на свом твитер налогу.

Како јавља извештач РТС-а, преносећи посање листа „Кијев пост”, неколико стотина људи кренуло је у марш ка згради Председништва. Додајмо и да је Врховној ради поднет нацрт закона о импичменту актуелног шефа државе Јануковича. Захтев је регистрован под бројем 4171, а поднет је 21. фебруара.

———————————————-

Ван Ромпај поздравио споразум

Брисел – Председник Европског савета Херман ван Ромпај поздравио је јуче споразум између украјинске власти и опозиције и упозорио да је време да се са речи пређе на дела, преноси Танјуг. „Споразум је неопходан компромис како би се покренуо политички дијалог који представља једини мирни и демократски пут из кризе која је већ однела превише људских живота”, рекао је Ван Ромпај у саопштењу за медије у којем је похвалио посредничке напоре шефице европске дипломатије Кетрин Ештон, комесара за проширење Штефана Филеа као и немачко-француско-пољску министарску тројку, али је одао признање и специјалном изасланику руског председника Владимира Путина.

———————————————-

Амнестија за све демонстранте

Кијев – Парламент Украјине подржао је јуче безусловну амнестију за све ухапшене или оне који би могли бити суочени са суђењем поводом немира у Кијеву протеклих недеља, преноси агенција Ројтерс. Ово је део споразума потписаног јуче између председника Виктора Јануковича и представника опозиције.

———————————————-

Украјински парламент гласао за ослобађање Тимошенкове

Кијев – Украјински парламент усвојио је јуче амандман на закон којим се омогућава ослобађање из затвора опозиционе лидерке и бивше премијерке Јулије Тимошенко.

Посланици су убедљивом већином – са 310 гласова за и 54 против – изгласали декриминализацију тачке закона на основу које је Тимошенкова осуђена, што, како наводи Асошијетед прес, значи да она више није крива за злочин. „Ослободите Јулију!”, узвикивали су парламентарци после гласања.

Још није јасно када би Тимошенкова могла да буде пуштена из затвора, где већ две године служи казну пошто је крајем 2011. године проглашена кривом за прекорачење овлашћења при потписивању споразума о испоруци гаса са Русијом.

Танјуг

———————————————-

Бжежински: Финска као модел решења за Украјину

Берлин – За конструктивно решење кризе у Украјини потребна је озбиљна финансијска подршка Европске уније, а САД треба да увере Русију да кретање Украјине ка Европи није део коалиције која прети руским интересима, оцењује бивши амерички саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински у интервјуу за Дојче веле.

Конструктивно решење за Украјину мора да буде засновано на компромису, сматра он, и то решење види у томе да украјинска домаћа и спољна политика треба да постане слична Финској. Украјини треба да се пружи шанса да остане добар сусед Русији али и да прошири везу са Европом, сматра он.

Бжежински сматра да грађански рат заиста прети Украјини, али и даље верује да се криза може решити компромисом уз три услова – да Запад има чврст став, да је председник Виктор Јанукович спреман да искрено преговара и да председник Русије Владимир Путин схвати да је у интересу Русије да се ово питање реши компромисом.

„Нисам сигуран да сва ова три услова могу да се испуне и све више изгледа да је Јанукович потпуно непоуздан”, наводи Бжежински.

Он сматра да је неизвесно да ли ће Јанукович остати на својој функцији мада је у почетку кризе могао да се замисли неки аранжман по коме би он остао као председник бар док се ситуација не смири и не организују избори за председника са мањим овлашћењима.

Упитан да ли би Јанукович могао да олакша ситуацију оставком, Бжежински каже да би то свакако помогло али да верује да се украјински председник не брине само због функције већ и због богатства које су стекли и он и његов син од када је постао председник.

Бжежински оцењује да деловање Запада за сада није било импресивно, да су споро реаговали на Јануковичеву промену става пре неколико месеци (када је одустао од споразума о приближавању ЕУ и окренуо се Русији) и да је тек у последњој недељи дана Запад показао видљивије ангажовање у тој ситуацији.

Запад, по његовом мишљењу, све је свеснији да мора да постоји знатан финансијски пакет као и сет јасно дефинисаних политичких циљева који дају Украјини шансу да остане добар сусед Русији, али да истовремено прошири своје везе са Европом, док Америка треба да увери Русију да кретање Украјине ка Европи није део коалиције која прети руским интересима.

Коначно, како је рекао, ако Русија није спремна ово да прихвати она ће бити суочена „вероватно све више непријатељски настројеном, огорченом и можда потпуно експлозивном Украјином”.

Бжежински, који је био саветник за националну безбедност за време председника Џимија Картера од 1977. до 1981. а сада предаје на универзитету „Џонс Хопкинс”, сматра да САД треба индиректно да учествују у преговорима између ЕУ и Украјине, а много директније на билатералној основи треба да разматрају то питање са Русима.

„За Русе је од директног интереса стабилан однос са Америком на дуге стазе, који не запада у све већи негативизам хладног рата, и то би требало да буде од директног интереса за нас (САД) такође”, наводи Бжежински.

објављено: 22.02.2014.

Последњи коментари

Dnjeprom nizvodno | 21/02/2014 19:47

Kapitulacija Janukovica! On nema sansu da doceka decembar i nove predsednicke izbore na svojoj funkciji!

sta_ reci | 21/02/2014 19:48

voleo bi da me utisak vara, ali mi se cini da je ovo poraz janukovica…izgleda da su ga rusi pustili niz vodu,..

Рио Лобо | 21/02/2014 21:02

Доста вешто су извели овај маневар, као што је некад радио наш некадашњи председник… У тешким ситуацијама направиш уступке демонстрантима а после , нормално, урадиш и наставиш по старом… Како је један стари комуниста објашњавао свој дуги опстанак на власти…“ кад си на раскрсници обавезно укњучиш леви жмигавац а скренеш десно…“

Повезани текстови

НАТО Србима наменио судбину Курда

НАТО Србима наменио судбину Курда

Шта је Милошевић рекао октобра 2000. у свом тестаментарном говору нацији?

o Uspostavljanjem vlasti koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbežno postala zemlja čija bi se teritorija brzo rasparčala
o To nisu samo namere NATO, to su i predizborna obećanja Demokratske opozicije Srbije
o Kosovo je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajući, pri tom, čak ni nadu da će joj taj deo njene zemlje jednom moći da bude vraćen
o Valjda bi svakome posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije

PUNU DECENIJU  traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ograničenog suvereniteta ili lišene svakog suvereniteta.

Zbog našeg otpora takvoj sudbini za našu zemlju, mi smo bili izloženi svim pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izloženi.

Događaji koji su organizovani za naše izbore su, takođe, deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato što su naša zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu.

U našoj javnosti je već dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione političke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritisaka na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije.

Njen stvarni šef nije njihov kandidat za predsednika države. Njen dugogodišnji šef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, čitavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na čelu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije.

MOJA JE DUŽNOST…

    Zastupajući te interese, iz ove grupacije su našoj javnosti poslate poruke – da će sa njima na čelu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da će doći do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog višeg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u međunarodne institucije, i tako dalje.

Moja je dužnost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obećanja lažna.

Uspostavljanjem vlasti koju podržava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbežno postala zemlja čija bi se teritorija brzo rasparčala. To nisu samo namere NATO, to su i predizborna obećanja Demokratske opozicije Srbije.

Od njihovih predstavnika smo čuli da će Sandžak dobiti autonomiju za koju se član njihove koalicije Sulejman Ugljanin, vođa separatističke muslimanske organizacije, zalaže već deset godina i koja faktički definitivno izdvaja Sandžak iz Srbije. Njihova su obećanja takođe vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i Jugoslavije, već je, po svemu, čini sastavnim delom susedne Mađarske. Na sličan način bi se odvojila od Srbije i druga područja, naročito neka njena rubna područja.

U sklopu te politike za rasparčavanje Jugoslavije, Kosovo bi bilo prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajući, pri tom, čak ni nadu da će joj taj deo njene zemlje jednom moći da bude vraćen.

Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane međunarodnih, američkih ili nekih trećih vojnih snaga koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon i kao vlasništvo kojim se raspolaže u skladu sa interesima sile čija se vojska na njoj nalazi.

SPREMA SE INVAZIJA

Srpski narod bi snašla sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrebljeni brže jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograničeno na manji prostor nego što je onaj na kome se Kurdi već decenijama nalaze.

Novi vlasnici državne teritorije nekadašnje Jugoslavije kao i okupatori preostale srpske teritorije vršili bi, po prirodi stvari, teror nad stanovništvom, čiju su teritoriju okupirali. Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovo uspostavljanje srpske države i za svoje ponovno okupljanje u njoj.

… Gubljenje nacionalnog identiteta je najveći poraz jedne nacije, a to se ne može izbeći u savremenom obliku kolonizacije.

U ovom trenutku, pred drugi krug izbora, zbog sumnje Demokratske opozicije Srbije da može da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a, novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastrašuju građane i organizuju štrajkove, nemire i nasilje, ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost. Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane život i sa obrazloženjem da taj život može ponovo da počne i da se odvija uspešno i dobro, kada počnu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove i interese.

Srbija je dužna a i zaslužila je da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz razne oblike subverzije.

Moj motiv da izrazim svoje mišljenje na ovaj način nije uopšte lične prirode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom za predsednika Jugoslavije. Valjda bi svakome posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije.

Категорије: