Против чега су демонстрирали студенти у Приштини?

 

Друштво

ИЗ АЛБАНСКОГ УГЛА

Против чега су демонстрирали студенти у Приштини?

По­че­ло је са ла­жи­ра­њем ака­дем­ских ра­до­ва, а он­да је Ми­ла­зим Кра­сни­ћи, шеф Ка­те­дре за но­ви­нар­ство и отац пот­пред­сед­ни­ка Та­чи­је­ве Де­мо­крат­ске стран­ке Ко­со­ва, из­ја­вио да про­те­сте ор­га­ни­зу­ју „си­но­ви Срп­ки­ња”, алу­ди­ра­ју­ћи на Или­ра Де­ду, чи­ја је мај­ка Срп­ки­ња ко­ја жи­ви у Бе­о­гра­ду

Студенти испред кордона полиције током недавних демонстрација у Приштини (Фото Бета)

Све је по­че­ло ка­да се не­ко за­чу­дио што је у ауто­би­о­гра­фи­ји рек­то­ра Уни­вер­зи­те­та у При­шти­ни Ибра­хи­ма Га­ши­ја на­шао ви­ше је­зич­ких гре­ша­ка не­го ре­чи. Ка­ко је мо­гу­ће да док­тор исто­ри­је ни­је у ста­њу да пи­ше пра­вил­но на свом ма­тер­њем је­зи­ку? Ис­тра­га је по­ка­за­ла да је рек­тор сти­гао до ака­дем­ских зва­ња на осно­ву три члан­ка об­ја­вље­них у јед­ном ин­диј­ском ча­со­пи­су. Је­дан од чла­на­ка је био о ру­да­ма.

Ка­ко је рек­тор исто­ри­чар, по­ја­ви­ла се сум­ња да је реч о нео­збиљ­ном ча­со­пи­су. Ис­тра­жи­вач се обра­тио том ча­со­пи­су и за­тра­жио да у ње­му об­ја­ви чла­нак, на шта му је ре­че­но да је је­ди­ни услов да прет­ход­но пла­ти 50 до­ла­ра. По­слао је Марк­сов Ко­му­ни­стич­ки ма­ни­фест у Ин­ди­ју са пот­пи­сом Фи­лан Фи­сте­ку (на срп­ском Без­и­ме­ни Без­и­ме­но­вић).

Чла­нак је об­ја­вљен, скан­дал је из­био и про­те­сти су по­че­ли.

Афе­ри Га­ши прет­хо­ди­ла су два скан­да­ла, не ма­ње ва­жна. Га­ши­јев прет­ход­ник на по­ло­жа­ју рек­то­ра Му­је Ру­го­ва нов­ци­ма рек­то­ра­та је пла­тио не­кој пре­ва­рант­ској ком­па­ни­ји у Аме­ри­ци да му до­де­ли на­гра­ду нај­у­спе­шни­јег европ­ског ме­на­џе­ра. А не­ко­ли­ко да­на пре не­го што је у Ин­ди­ји об­ја­вљен Марк­сов Ко­му­ни­стич­ки ма­ни­фест са пот­пи­сом Без­и­ме­ни Без­и­ме­но­вић, не­ко­ли­ци­на аси­сте­на­та, про­фе­со­ра и сту­де­на­та уни­вер­зи­тет­ског пар­ла­мен­та у При­шти­ни ухап­ше­ни су под оп­ту­жба­ма да су фал­си­фи­ко­ва­ли, то јест про­да­ва­ли оце­не.

Про­те­сте су ор­га­ни­зо­ва­ле сту­дент­ске ор­га­ни­за­ци­је бли­ске по­кре­ту „Са­мо­о­пре­де­ље­ње” Ал­би­на Кур­ти­ја, али убр­зо су им се при­кљу­чи­ли и пред­став­ни­ци ци­вил­ног дру­штва, као и нај­и­стак­ну­ти­ји про­фе­со­ри ко­ји су јав­но за­тра­жи­ли остав­ку рек­то­ра и рас­фор­ми­ра­ње Управ­ног од­бо­ра Уни­вер­зи­те­та у При­шти­ни.

Ти про­фе­со­ри убр­зо су по­ста­ли ме­та гну­сних на­па­да рек­то­ра­та, вла­да­ју­ће стран­ке и про­вла­ди­них ме­ди­ја, под оп­ту­жбом да су по­ка­за­ли „сум­њив ака­дем­ски ни­во”. На­пад­ну­ти про­фе­со­ри би­ли су ма­те­ма­ти­ча­ри, са из­гле­да је­ди­не здра­ве ка­те­дре при Уни­вер­зи­те­ту у При­шти­ни, па је чи­та­ва ка­те­дра ста­ла у њи­хо­ву од­бра­ну.

На­па­ди ни­су пре­ста­ли. На­про­тив. Про­фе­сор Ми­ла­зим Кра­сни­ћи, шеф Ка­те­дре за но­ви­нар­ство, ко­ји је и отац пот­пред­сед­ни­ка Та­чи­је­ве Де­мо­крат­ске стран­ке Ко­со­ва и ми­ни­стра кул­ту­ре у вла­ди Ко­со­ва, из­ја­вио је да про­те­сте ор­га­ни­зу­ју „си­но­ви Срп­ки­ња”, алу­ди­ра­ју­ћи на Или­ра Де­ду, чи­ја је мај­ка Срп­ки­ња ко­ја жи­ви у Бе­о­гра­ду. Овој из­ја­ви је дат огро­ман про­стор на свим ме­ди­ји­ма, због че­га је у јед­ној те­ле­ви­зиј­ској еми­си­ји Ми­ла­зим Кра­сни­ћи по­ја­снио да ни­је он „би­рао Де­ди мај­ку Срп­ки­њу”. Ни­ко ни­је јав­но ре­а­го­вао све док Илир Де­да ни­је на про­те­сти­ма из чи­ста ми­ра ухап­шен.

Ства­ри су се пре­о­кре­ну­ле тек ка­да је аутор овог члан­ка, у свој­ству бив­шег про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та у Ти­ра­ни, Те­то­ву, При­шти­ни и Уни­вер­зи­те­та у Хам­бур­гу, у ме­ди­ји­ма об­ја­вио де­кла­ра­ци­ју под на­сло­вом: „Хап­ше­ње Или­ра Де­де, услед јав­ног лин­ча од Ми­ла­зи­ма Кра­сни­ћи­ја”.

Током протеста долазило је до озбиљних уличних сукоба (Фото Бета)

„Као чо­век, као ин­те­лек­ту­а­лац, као Ко­со­вар по на­ци­о­нал­но­сти, као Ал­ба­нац по ет­нич­кој при­пад­но­сти и као му­сли­ман по ве­ри, ду­бо­ко сам згро­жен што је хап­ше­ње Или­ра Де­де усле­ди­ло на­кон јав­ног лин­ча ко­ји му је при­ре­дио Ми­ла­зим Кра­сни­ћи, спо­ме­нув­ши ет­нич­ку при­пад­ност Или­ро­ве мај­ке. Чин Ми­ла­зи­ма Кра­сни­ћи­ја је ан­ти­и­слам­ски и ни­ма­ло па­три­от­ски. Чи­ње­ни­ца да ни­ко од ин­те­лек­ту­а­ла­ца, ци­вил­ног дру­штва, вер­ских ли­де­ра, по­ли­тич­ких стра­на­ка и дру­гих не ре­а­гу­је на овај гну­сни чин до­ка­зу­је да ко­сов­ско дру­штво има де­фи­цит мо­рал­них вред­но­сти и де­фи­цит ствар­ног па­три­о­ти­зма”, на­пи­сао сам у де­кла­ра­ци­ји.

На­кон што је ова де­кла­ра­ци­ја об­ја­вље­на на ТВ Ми­тро­ви­ца, КТВ-у и на мно­гим ин­тер­нет пор­та­ли­ма, а на „Феј­сбу­ку” до­жи­ве­ла на сто­ти­не „ше­ро­ва” и не­ко­ли­ко хи­ља­да „лај­ко­ва”, усле­ди­ла је из­ја­ва ми­ни­стар­ке за европ­ске ин­те­гра­ци­је Вљо­ре Чи­та­ку, ко­ја је на свом феј­сбук-про­фи­лу на­пи­са­ла да је не­при­хва­тљи­во вре­ђа­ње на ет­нич­кој осно­ви.

Усле­ди­ло је сми­ри­ва­ње тен­зи­ја. Рек­тор Ибра­хим Га­ши дао је остав­ку у цен­трал­ном днев­ни­ку РТК-а, а по­сле су оти­шли и дру­ги чла­но­ви упра­ве уни­вер­зи­те­та.

У пар­ла­мен­ту Ко­со­ва во­ђе­не су же­сто­ке рас­пра­ве вла­де и опо­зи­ци­је, са обо­стра­ним оп­ту­жба­ма за ла­жне док­то­ра­те и ди­пло­ме. По­сла­ни­ци вла­да­ју­ће стран­ке на­пу­шта­ли су сед­ни­цу ка­ко не би би­ло кво­ру­ма.

На­кон остав­ке рек­то­ра, про­рек­то­ра и чла­но­ва управ­ног од­бо­ра, про­те­сти сту­де­на­та су пре­ста­ли. Мој је ути­сак да је по­бе­да де­мон­стра­на­та ипак јед­на ци­вил­на по­бе­да ко­сов­ског дру­штва. За­слу­ге при­па­да­ју по­кре­ту „Са­мо­о­пре­де­ље­ње” Ал­би­на Кур­ти­ја, чи­ја је пар­ти­ја осво­ји­ла власт у При­шти­ни. Кур­ти ни­је ви­ђан у про­те­сти­ма, али је био аутор про­тест­ног сце­на­ри­ја.

Неџ­ме­дин Спа­хиу 

про­фе­сор ААБ Уни­вер­зи­те­та у При­шти­ни

објављено: 19.02.2014.

Последњи коментари

Ko sto moj predhodnik rece… | 19/02/2014 16:37

…izvinite, ali i,
= suvise je etnicke KONFUZIJE

Rasema iz Bugojna | 19/02/2014 17:49

Svašta čula jacije ne čula čuj mu ’nacionalnost Kosovar‘, šta jadan ne bio reče pa ostade živ!

Велики незнанац | 19/02/2014 18:07

Врло добар текст правог интелектуалаца. Јасно и са ставом саопштено шта се уствари збивало. Главни проблем друштва у Косову и Метохији је управо то – што владају људи опортунисти, сумњивих моралних квалитета и вредносног система, као и, углавном, свуда по Балкану, а бојим се и шире – и који стварају тензије и крве људе међу собом. Једино бих имао замерку, т.ј. отворио дискусију језичке природе. Националност би требала бити Косовац, а не Косовар, јер је то албанска верзија, а текст је на српском језику. Примећујем тенденцију да се махинално преузима тај језичко неприхватљив термин у словенским језицима.

Obama warns Ukrainian military against interfering into crisis

Nuland’s cookies

February 12, 2014 11:30
Download video (208.67 MB)

How will Victoria Nuland’s embarrassing leak impact the political battlefield in Ukraine? How will it change EU-US relationships? And is the opposition in Ukraine now losing legitimacy? CrossTalking with Alexander Mercouris, Nebojsa Malic and Taras Kuzio..

Француска: Осванули плакати подршке Шешељу (ФОТО)


Француска: Осванули плакати подршке Шешељу (ФОТО)

У јучершањим акцијама више француских политичких организација у престоници државе излијепљани су плакати са поруком Liberez Vojislav Sesel- ослободите Војислава Шешеља.

Поред тe пароле на плакатима стоји и Stop a la dictature Américaine, у преводу стоп Америчкој диктатури.

 

http://platform.twitter.com/widgets/tweet_button.1392079123.html#_=1392821682587&count=horizontal&counturl=http%3A%2F%2Fwww.frontal.rs%2Findex.php%3Foption%3Dbtg_novosti%26catnovosti%3D12%26idnovost%3D41272&id=twitter-widget-0&lang=en&original_referer=http%3A%2F%2Fwww.frontal.rs%2Findex.php%3Foption%3Dbtg_novosti%26catnovosti%3D12%26idnovost%3D41272&size=m&text=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0%3A%20%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%20%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%20%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B5%20%D0%A8%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%99%D1%83%20%28%D0%A4%D0%9E%D0%A2%D0%9E%29%3A&url=http%3A%2F%2Fwww.frontal.rs%2Findex.php%3Foption%3Dbtg_novosti%26catnovosti%3D12%26idnovost%3D41272%23.UwTFsKFdE1s.twitter

Share on facebook

Свуда, сем међ Србима: Словаци, Чеси и Пољаци протестовали за Косово (ВИДЕО)

Свуда, сем међ Србима: Словаци, Чеси и Пољаци протестовали за Косово (ВИДЕО)

У суботу су организовани протести у неколико градова у Пољској, Чешкој и Словачкој поводом годишњице отцјепљења Косова од Србије.

Демонстранти су носили заставе Србије и транспаренте са натписима „Косово је Србија“ како би пружили подршку Србима.

У Варшави се окупило неколико хиљада грађана, а спјевана је и пјесма на пољском под називом „Косово је Србија“.

Протести су организовани преко Фејсбука, а лијепљени су и плакати, подијељени лец

Патријарху Иринеју уручена књига „Србија у Великом рату 1914-1918“

Патријарху Иринеју уручена књига „Србија у Великом рату 1914-1918“

 

 

 

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је данас у Патријаршијиј српској у Београду ауторе и издаваче књиге „Србија у Великом рату 1914-1918“ која је недавно изашла из штампе поводом 100. годишњице од почетка Првог светског рата.

Аутори књиге су др Мира Радојевић, доцент на одсеку за историју Филозофског факултета, и академик Љубодраг Димић, професор историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Издавачи су Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга, а издавање књиге је помогао Фонд дијаспора за матицу. Пријему су присуствовали и г. Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, и г. Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге.

Патријарх Иринеј је одао признање ауторима, издавачима и српском расејању чије је разумевање и солидарност омогућило припрему и издавање овог вредног научно популарног дела. На тај начин, истакао је Патријарх, дат је значајан допринос очувању истине о правим узроцима Првог светског рата, одата је пошта огромним жртвама Србије за њену и слободу читаве Европе. Само народи који поштују себе, који не заборављају своје жртве и патње за мир и слободу, могу рачунати да их други признају и поштују, да уважавају интересе Србије и српског народа – истакао је патријарх Иринеј. Ова књига је глас српског народа да не прихвата извртање и прекрајање историје што се обилато чини у издаваштву ван Србије. Она мирно и достојанствено афирмише историјске чињенице и истину која се не може довести у питање. Патријарх Иринеј је истакао да је српски народ увек делима био део европске цивилизације и најбољих историјских достигнућа због чега увек може бити достојанствен и поносан. Истина увек остаје истина без обзира што је понекад изложена нападима.

Гости су упознали патријарха Иринеја да је у току превођење ове књиге на руски, енглески и немачки језик и да су историчари из Кине показали интересовање да се књига преведе и на кинески језик.

 

Београдски форум за свет равноправних

Београд, 19. фебруар 2014.

Zarada, inovacije, tehnologije, patenti – MOŽDA MOŽEMO DA VAM POMOGNEMO A I OBRATNO, VI NAMA

http://www.biznisplac.in.rs/

NATO will ein Blutbad in Kiew – NATO hoće krvoproliće u Kijevu

NATO will ein Blutbad in Kiew

http://www.youtube.com/watch?v=QSNV5kZJdrI

Offener Bürgerkrieg nach Angriff bewaffneter Oppositionstruppen auf die Polizei.

Das ist der Aufstand der NATO und die brisanteste Eskalation seit dem Ende der Sowjetunion: Was sich in Kiew seit gestern abspielt, ist kein Protest gegen die Regierung mehr, es ist ein Putschversuch bewaffneter Kräfte.

Die aktuelle Eskalation begann Dienstag früh mit einer Demonstration zum Parlament, an der gerade 20.000 Menschen teilnahmen. Das ist keine in irgendeiner Weise repräsentative Zahl für die ukrainische Bevölkerung, sondern entspricht etwa dem, was die Hamburger Autonomen in etwa auf die Beine bringen! Unprovoziert von der Polizei begann dieser Trupp mit Angriffen auf die Beamten in brutalster Form. Zur Rechtfertigung wurde allen Ernstes behauptet, im Parlament sei ein Oppositionsantrag auf Rückholung der Verfassung von 2004 (sie stärkt das Parlament gegenüber dem Präsidenten) nicht auf die Tagesordnung genommen worden. Was ist das für ein Argument?? Auch wenn einiges für eine entsprechende Verfassungsänderung spricht, ist doch jedem vernünftigen Menschen klar, dass dies nicht im Hauruckverfahren passieren kann. Und in jedem Fall gilt: Verärgerung über das langsame parlamentarische Verfahren darf niemals ein Grund sein, mit Molotowcocktails und Schusswaffen zum Straßenkampf überzugehen. Und: In den Vortagen hat Janukowitsch seine Zusagen eingehalten und alle früher verhafteten Demonstranten freigelassen. Der Mann ist mit Sicherheit ein Kleptomane und bestimmt nicht mein Freund, aber die aktuelle Eskalation geht keinesfalls auf ihn zurück.

Kein Staat der Welt würde sich diese Straßengewalt gefallen lassen. Deswegen ist es völlig logisch, dass die Polizei im Verlaufe des Dienstag mit der Räumung der Terrorzentrale auf dem Maidan begann. Erwiesen ist, dass unter den bis dato 25 Toten knapp die Hälfte Polizisten sind. Auch die übrigen dürften großteils auf das Konto der Krawallanten gehen: Während die Polizei – nach offiziellen Angaben – nur nicht-tödliche Waffen einsetzt, schießen die extremistischen Demonstranten scharf!

Die Kämpfe in Kiew finden ihre Fortsetzung in der Westukraine, die sich de facto schon abgespalten hat. Die Drahtzieher im Wsten will, dass das Land im Blut versinkt und dann von NATO/EU-Truppen “befriedet” werden muss – oder sie wollen die Aufteilung des Landes.

In jedem Fall ist die aktuelle Situation die dramatischste im postsowjetischen Raum seit den Straßenkämpfen in Moskau 1993. Eine Entspannung der Lage setzt die Entwaffnung der Extremisten voraus, das ist conditio sine qua non. Über einen Ausgleich zischen Regierung und Opposition, der in irgndeiner Weise nötig ist, kann erst hinterher gesprochen werden.

Meine Wünsche sind bei den Polizisten auf dem Maidan, die in diesen Stunden Frieden und Stabilität in ganz Europa verteidigen. Gott schütze Euch!

(Mehr zum Thema Ukraine in der komenden COMPACT 3/2014: Viktor Timtschenko schreibt über “Vitali Klitschko – Matsch in der Birne”. Am Kiosk ab 27. Februar. Abonnenten bekommen die Ausgabe schon in den nächsten Tagen! COMPACT hier abonnieren!)

Lazanski – Markale i teorije zavere

https://www.youtube.com/watch?v=bFtU6dYPnts

SMILJA AVRAMOV Nemačka nastavlja nacističku politiku

SMILJA AVRAMOV Nemačka nastavlja nacističku politiku

Интервју | | septembar 5, 2011 23:35


Razgovarao Uglješa Mrdić

„Mi zauzimamo prema Nemačkoj defanzivan stav, umesto da se postavimo kao pobednička sila u Drugom svetskom ratu i da na bazi takvog statusa tražimo svoja prava“

„Posetom nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji se, s jedne strane, očekivao početak nove politike Nemačke prema Srbiji. Sa druge strane, očekivalo se da bude mnogo više osvrta na ono što Nemačka duguje našoj zemlji. Od svega toga ništa nije bilo. Angela Merkel je nastupila sasvim otvoreno, prilično grubim jezikom, bez imalo diplomatskog šlifa i diplomatskih poštapalica, ali treba joj priznati jedno – ona je govorila otvoreno i iskreno. Poručila je Srbiji da je Nemačka odana Albancima, da u njima vidi svoje saveznike, koje je Nemačka pomagala i koje će i ubuduće pomagati“, kaže u intervjuu za „Pečat“ prof. dr Smilja Avramov.
Prema rečima naše sagovornice, Angela Merkel nam je saopštila da u politici Nemačke nema diskontinuiteta.

Na koji diskontinuitet mislite?
Sadašnja Nemačka nastavlja politiku koju je vodila nacistička Nemačka. Ne treba zaboraviti da u strategiji nacističke Nemačke isto važilo da je Balkan most preko kojeg bi nemačka politika prodrla na istok. Vratimo se za trenutak u prošlost.
Plan u odnosima Nemačke prema nama sačinio je lično Adolf Hitler. On je teritorije Balkana, kada ga je namačka okupirala, podelio u tri kategorije. Jedan deo teritorija bio je anektiran u sastav Velikog nemačkog rajha, drugi deo teritorije ostao je nezavisan, a treći okupiran. Operativno sprovođenje politike u odnosu na Balkan, odnosno nacističke sile,  poveren je Italiji. Ona je na Balkanu imala ključnu ulogu. Naime, već 12. aprila 1941. godine Kosovo i Metohija, sa nekoliko gradova u Makedoniji i Crnoj Gori, pripojeni su „velikoj Albaniji“. Tada je zapravo i stvorena „velika Albanija“. Tim teritorijama, bez obzira na to da li su bile okupirane, anektirane ili nezavisne u sklopu sila osovine, data je puna sloboda delovanja u odnosu na Srbiju i na srpski narod. Otuda je došlo do nesmetanog i sasvim slobodnog istrebljenja Srba i genocida nad srpskim narodom. Ali, treba napomenuti još jednu stvar, da je Italija već 12. aprila 1941. godine okupirala, odnosno anektirala Albaniju i izvršila fuziju italijanske i albanske vojske, tako da su zajedno nastupale u sastavu osovinskih sila protiv Saveznika u Drugom svetskom ratu. Dakle, tada je stvorena „velika Albanija“ pod zaštitom Musolinija i Hitlera u prvom redu.

Šta je bila pozadina toga?
Oni su u stvari planirali da na Balkanu stvore strateški most koji bi omogućio ekonomski i politički prodor na Istok, i da se taj teren očisti od slovenskog življa, naročito od Srba, jer su u Srbima uvek videli neku kopču sa Rusijom. Otuda su bez ikakvih skrupula, Albanci otpočeli sa terorom prema Srbima. Postavlja se sada pitanje kakav je bio status Albanije. Albanija nije imala Komunističku partiju, pa ju je organizovala Komunistička partija Jugoslavije 1941. godine. Tada su se u Albaniji pojavile takozvane „oslobodilačke grupe“. Međutim, i mimo toga Albanija od strane Zapada nikada nije smatrana savezničkom silom, niti je posle rata pozvana na Konferenciju Ujedinjenih nacija 1945. godine, jer je smatrana neprijateljem koji je pripadao osovinskim silama. Albanija je jednostavno tretirana kao neprijateljska sila utoliko pre što je u okviru albanske vojske stvorena SS divizija „Skenderbeg“, koja je počinila najteže zločine na teritoriji Kosova i Metohije, i dalje. Dakle, Kosovo i Metohija su uključeni u „veliku Albaniju“ po odluci Hitlera i Musolinija. Formalnopravno to je učinjeno odlukom kralja Italije, a stvarnu odluku doneli su Hitler i Musolini. Ta SS divizija „Skenderbeg“ delovala je u sastavu nemačke SS divizije. Kada je završen taj deo posla, Šiptari su dobili punu slobodu da likvidiraju srpski narod, i to po dvostrukoj liniji. Sve one koji su došli na Kosovo i Metohiju posle 1918. godine, a pre Drugog svetskog rata, trebalo je ubiti, a starosedeoce prognati na ostale delove teritorije Srbije i na taj način očistiti Kosovo i Metohiju od Srba. Prema popisu iz 1941. godine na Kosovu i Metohiji bilo je više od 50 odsto Srba, a prema popisu od 1988. godine samo deset odsto. Albanci su sistematski zloupotrebili autonomiju koju su imali. Tito je još aprila 1945. godine, pre nego što je rat završen, primio u Belom dvoru grupu naoružanih balista. Ne samo da im je oprostio zločine koje su činili, nego im je dao uverenje da  će ostati u svojim mestima i kućama. Među tim balistima našao se i Mehmed Hodža, koji je posle postao ministar u Vladi SFRJ.
Dakle, krivica za stanje na Kosovu u velikoj meri jeste i naša.

Mislim da je albanizacija Kosova na neki način zaokružena sklapanjem saveza između Jugoslavije i Albanije. Saveza iz kojeg je stvorena carinska i monetarna unija i unutar kojeg je u ogromnom broju pružena pomoć.
Taj savez sklopljen je 1946. godine i to je bila sledeća faza u albanizaciji Kosova, jer je uspostavljena carinska i monetarna unija tako da praktično granice nisu postojale, pa je došlo do velikog naseljavanja albanskog življa na Kosovo u prazne srpske kuće; kao što je dobro poznato Srbima je, istovremeno, zabranjen povratak na svoja ognjišta. Ono što je mene zaprepastilo, i mislim da je to fatalna politička greška našeg predsednika Srbije Borisa Tadića, jeste to što je prećutao gospođi Angeli Merkel, nije se uključio u diskusiju kada je nemačka kancelarka istakla Albance kao svoje saveznike, niti joj rekao: „Gospođo Merkel, ovo što ste sada saopštili je nastavak nacističke politike“. Jer ovo što se sada dešava i jeste nastavak nacističke politike Nemačke, jer je iste poteze povlačio i Hitler kroz osamostaljenje Kosova i uključenjem Kosova u „veliku Albaniju“.
Drugo, nije postavljeno pitanje do dana današnjeg, šta je sa ilegalno doseljenim Albancima na Kosovo. Taj talas ilegalnog doseljavanja Albanaca na Kosovo traje od 1941. godine do danas, a nastavljen je i posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Tako da mi danas govorimo o povratku Srba, a ne govorimo gde da se vrate. U tim kućama su se naselili Albanci. Zato bi, pod broj jedan, trebalo od Vlade zahtevati da se postavi pitanje odlaska i izbacivanja ilegalno naseljenih Albanaca na Kosovu i Metohiji. Navela bih primer Poljske. Posle Drugog svetskog rata iz Poljske je izbačeno šest miliona Nemaca, kao kazna za nemačku agresiju. Iz Čehoslovačke je izbačeno tri miliona Nemaca, a niko ne postavlja ni pitanje naknade, a kamoli povratka. Kod nas je u poslednje vreme  počelo da se govori o naknadi koju mi dugujemo Nemcima koji su otišli iz Vojvodine. Nama u stvari duguje Nemačka, koja nam nije dala reparacije, odštetu za pobijene Srbe širom države, pa za naše radnike koji su radili u Nemačkoj na imanjima i u fabrikama. Mi zauzimamo prema Nemačkoj defanzivan stav, umesto da se postavimo kao pobednička sila u Drugom svetskom ratu i da na bazi takvog statusa tražimo svoja prava.
Tekovine Evropske unije nastale su na osnovu antifašističke borbe, Srbija je dala velike žrtve za borbu protiv nacizma i fašizma, a najgore smo prošli. Odnosno izvršen je zločin bez kazne, a opljačkana imovina ostala je u rukama pljačkaša. Ko je postavio pitanje naknade za milionske žrtve Srba, od kojih su stotine hiljada žrtve genocida na prostoru Hrvatske. Setimo se genocida u Jasenovcu. Dakle, mi smo izgubili moć otpora i jednostavno ne pružamo nikakav otpor. Ono što treba osuditi jeste podanički stav koji kao država imamo, to jest koji ima naša vlada prelazeći preko najelementarnijih nacionalnih prava ove zemlje.

Čini se da rukovodstvo Srbije i Vlada Srbije ne poštuju sopstveni Ustav.
Tako je. Tu se mi držimo slogana „Evropska unija nema alternativu“. Pa ista ta Evropska unija je razorila ovu zemlju. EU je i sama u izuzetno teškoj situaciji, što se vidi po zemljama kao što su Portugalija, Grčka, Irska, a sada je i Francuska na redu… Mi se vezujemo za organizaciju koja klizi naniže i bori se za opstanak. Ako EU ne može da sanira situaciju u sopstvenom dvorištu, šta onda mi od nje da očekujemo.

Da li Nemačkoj odgovara jaka EU?
To je pitanje. Smatram da će Nemačka biti prva koja će izaći iz EU. Prvo što su najveće investicije Nemačke u Rusiji, drugo istorijski posmatrano, a treće Zapad je izgubio izvore sirovine. Nema više kolonija, a tržište je sve manje. Kina je preplavila tržište. Danas je Istok jači od Zapada.

Zašto se onda Srbija danas više ne drži na strani Istoka nego Zapada?
To je veliko pitanje koje se do danas ne postavlja. A trebalo bi. Studentima sam kroz udžbenik koji sam napisala objasnila i otvorila im jednu novu perspektivu. Mnogo više treba isticati evroazijske od evroatlantskih integracija. Integracija kao filozofsko-sociološko-pravni pojam danas je proces koji imate na svim kontinentima, a ne samo u Zapadnoj Evropi. Vi danas imate integracije i na jugu, u Africi, Latinskoj Americi. Tamo SAD ne mogu da primirišu. Zatim, imate azijsku varijantu integracija. Nije tačno da mi nemamo alternativu. Mi imamo alternativu, ali nam vlast zatvara oči. Ponašamo se kao poražena zemlja.

Da li se naša država ponaša tako zato što su naši čelnici u službi Zapada?
Ne samo da su u službi, već su i podanici Zapada. Zaprepašćena sam, kao i većina javnosti u Srbiji, postupcima našeg predsednika države koji nije našao za potrebno da kaže Angeli Merkel šta je trebalo, a vezano je, kao što sam pomenula, za kontinuitet nacističke politike. Trebalo je da navede sve argumente od 1939. godine, pa do danas, da podseti na motive od 1941. godine i kako im i danas kao i pre 70 godina treba most da bi prodrli preko Balkana na Bliski istok.

U kontinuitetu nacističke politike još jednom se potvrdio nastavak savezništva Nemačke sa Hrvatskom i Albancima. Da podsetimo, reč je o poseti Jadranke Kosor Prištini i na podršku koju su Hašim Tači i ona dobili od Angele Merkel.
Sve je to u sklopu nastavka nacističke politike. Hrvatska vojska je bila u sastavu nacističke Nemačke, a sada je u sastavu „međunarodnih snaga“ na Kosovu. Pri tom je Nemačka pomagala i Hrvatsku devedesetih godina. Da nije bilo Nemačke ne bi bilo ni stvaranja nezavisne Hrvatske devedesetih godina. Nemačka je ta koja je držala i organizovala ustaše i posle Drugog svetskog rata.

Šta bi sada trebalo da uradi država Srbija?
Srbija treba da bude čvršća. Naša država mora da ima jasne nacionalne ciljeve, ali, nažalost, od Načertanija do danas Srbija nema jasno definisane nacionalne ciljeve. Moramo da definišemo te nacionalne ciljeve mimo svih nesporazuma između stranaka. Isto kao što je učinjeno u Poljskoj. I tamo je bilo sukoba između stranaka, ali je Jeruzelski rekao: „Između nas postoje veliki nesporazumi ideološke prirode, ali postoji jedna stvar koja nas povezuje, a to je budućnost Poljske“.
Moramo da shvatimo da je budućnost Srbije iznad svih partijskih interesa. Kada to shvatimo onda ćemo stati na put pravilnog rešavanja naših državnih i nacionalnih problema. Sve ovo što se sada događa podseća na dešavanja za vreme Drugog svetskog rata. Stvara se „velika Albanija“, stvorene su nove države, ali je i dalje otvoreno srpsko pitanje. Srpski korpus je razbijen i on se danas najvećim delom nalazi u emigraciji. Srbija je ojađena i uništena i bombardovanjem. Tadić je trebalo da kaže kada je Merkelova rekla da bi Srbija bila rado viđen član zapadne alijanse, da mu je žao, ali sve dotle dok se ne reši pitanje bombardovanja Srbije i u Drugom svetskom ratu i 1999. godine, i dok ne bude rešeno pitanje punog obeštećenja Srbiji, ne možemo da razgovaramo i ne možemo smatrati Nemačku prijateljskom zemljom. Mislim da je u tom dijalogu između Angele Merkel i Tadića trebalo ubaciti sve ove protivrečnosti i sve neprijateljske akte koje smo doživeli kao država i narod od strane Nemačke.

Da li se nadate da će doći do zaokreta politike vladajućeg režima ili se promena državne politike može očekivati samo posle promene vlasti?
Samo posle promene vlasti. Vlast u Srbiji mora da se menja i narodu treba da bude jasno da nisu jedina alternativa Srbije evroatlantske integracije. Verovali smo kada je dolazila Angela Merkel u Srbiju da će biti pokrenuto pitanje odštete Nemačke prema Srbiji za sve zločine i za sva rušenja ove zemlje. Nažalost, doživeli smo razočaranje. A što se tiče odnosa zvaničnog Beograda prema Hrvatskoj, sve je to po nalogu EU. Zato je Tadić u dobrim odnosima sa Ivom Josipovićem i Jadrankom Kosor. Sve je to rezultat evroatlantske politike. Hrvati su stotine hiljada Srba poubijali i trebalo je da pokrenemo pitanje odgovornosti za genocid od 1941. godine do kraja devedesetih. Sve ovo što je započeto 1941. godine nastavljeno je 1991. godine i nastavlja se i danas – 2011. godine. Umesto odgovora na tužbu Hrvatske, trebalo je da tužimo Hrvatsku za genocid koji je započet 1941. godine, a nastavljen 1991. godine. Tu je greška naše vlade. Primarna naša greška je što nismo postavili pitanje odgovornosti za genocid u Drugom svetskom ratu. Zlikovci su oslobođeni, a srpska imovina je ostala u njihovim rukama.

Сродни чланци