USKORO NA SLOBODI: Šešelj u Beogradu pre izbora!?

Vojislav Seselj 01Izbori u Srbiji mogli bi da se neplanirano “rasplamsaju” zato što postoji realna mogućnost da lider radikala Vojislav Šešelj uskoro bude pušten na slobodu. Zamenik predsednika Haškog tribunala, Karmel Ađus, u petak je formirao petočlano Žalbeno veće koje bi trebalo da odluči po Šešeljevom zahtevu za obustavu postupka i hitno puštanje na slobodu.

Po istom principu, petočlano žalbeno veće je prošle godine u rekordnom roku, uoči izricanja prvostepene presude, usvojilo Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa.

Član pravnog tima odbrane lidera radikala, koji će na ovim izborima pokušati da se vrate u Skupštinu Srbije, Dejan Mirović kaže da ne treba povezivati izbore i Šešeljev povratak, ali da nema dileme da je za njegovo oslobađanje sasvim dovoljna činjenica što će se za desetak dana navršiti punih 12 godina koliko je zatvoren u Hagu.

– Sama ta činjenica je dovoljan presedan da neko bude oslobođen. Da kojim slučajem Tribunal poštuje sopstvenu sudsku praksu, takođe ne bih imao nikakvih dilema da li ćemo uskoro videti Voju u Beogradu. Ovako, vrlo je teško prognozirati ishod Žalbenog veća, pošto svaka odluka ovog suda uglavnom ima političku pozadinu – obazriv je Mirović.

S druge strane, sagovornici “Vesti”, advokati koji su u Haškom tribunalu učestvovali u više procesa protiv Srba, tvrde da zaista postoji dovoljno argumenata da se Šešelj ubrzo nađe u Srbiji. Tomislav Višnjić kaže da je najozbiljniji argument to što su prošli svi razumni rokovi za pravično i fer suđenje.

– Međutim, veliko je pitanje da li Haški tribunal to želi da prizna ili ne, jer su bez sumnje upali u ćorsokak iz koga ne znaju kako da izađu. Uostalom, u procesu protiv Šešelja učinjen je i čitav niz veoma ozbiljnih pravnih pogrešaka, što daje pravnu osnovu i snagu da se usvoji njegov zahtev – ističe Višnjić.

Borivoje Borović smatra da je potpuno nerealno očekivati da se Šešelju obustavi proces, ali da je veoma izvesno da ga privremeno puste na slobodu.

– Takvu odluku čak i ne mora da donese kompletno Žalbeno veće, ali je problem što ne postoji rok u kome bi oni trebalo da se izjasne. Ostaje pitanje da li će se rukovoditi pravnim ili političkim razlozima i na koji način će želeti da opravdaju toliko zadržavanje u pritvoru.

Za Ljubišu Živadinovića to je najmanje sporan detalj, jer će Haški tribunal učiniti sve da Šešelj na kraju ipak bude osuđen kako bi se opravdalo skoro 12 godina provedenih u zatvoru.

– Na prvoj godini pravnog fakulteta se uči da nema krivice u javnim istupima ili političkim manifestima koji nemaju konkretne posledice. Ukoliko bi Šešelj bio kriv za svoje govore, onda bi to značilo da ćemo ubuduće na optuženičkim klupama gledati predsednike država, a pre svega SAD ili Velike Britanije – naglašava Živadinović. On dodaje da oslobađanju Šešelja ide u prilog i činjenica da će neko te haške sudije i tužioce za pet ili deset godina pitati kako su mogli da dozvole da im neko tolike godine leži u zatvoru bez ikakve presude.

Toma Fila ne isključuje mogućnost i da bi Žalbeno veće moglo da opere ruke tako što bi Šešelja pustilo na slobodu iz “zdravstvenih razloga”.

– Formalno pravno, zdravstveni status optuženog u ovakvim odlukama ne igra nikakvu ulogu, ali ne bi me iznenadilo da Šešelja puste na lečenje u Srbiju kako bi videli šta će uopšte biti sa njim. Ali, imajte na umu da je u ovom sudu apsolutno sve moguće, pa čak i da se donesu dve potpuno suprotne presude, poput one generalima Momčilu Perišiću i Vladimiru Lazareviću – kaže Fila. On isključuje mogućnost da bi eventualno odbijanje Šešeljevog zahteva imalo ikakve veze sa vanrednim izborima u Srbiji.

– Pa Šešelj se sve ove godine bavio politikom. Pri tom, nakon potpisivanja briselskog sporazuma on više ne može da predstavlja nikakvu smetnju ili opasnost – zaključuje Fila.

Ko su sudije?

Zahtev lidera srpskih radikala i protivargumente optužbe će, po odluci zamenika predsednika Haškog tribunala Karmela Ađusa, razmotriti Žalbeno veće u sastavu: Kristof Fluge, Vilijam Husein Sekule, Arlete Ramaroson, Kalida Rašid Kan i Kofi Afande.

Osnov za žalbu

Žalbeno veće odlučuje o žalbi Šešelja i to posle odluke da se umesto Harhova imenuje drugi sudija (Senegalac Nijang), koji bi posle upoznavanja sa predmetom trebalo da se uključi u izricanje prvostepene presude.

Šešelj se na tu odluku žalio tražeći obustavu postupka i hitno puštanje na slobodu ili, alternativno, da proces sa novim sudijom krene ispočetka.

U svom zahtevu on je naveo da je predugo u pritvoru i da je proces protiv njega često bio “bespotrebno odlagan”.
Tužilac je to osporio tvrdnjom da suđenje toliko traje i zato što je Šešelj odbijao da komunicira na bosanskom ili hrvatskom jeziku ili što je – štrajkovao glađu!

(Vesti-online.com)

  • Twitter
  • Facebook
  • Google Plus
  • Email

1 Komentara/Odgovora

  1. Dušan Says:
    Ako ga puste onda će to biti samo zato da im ne umre u zatvoru! Za mene bi bio to znak da je Šešelju ozbiljno, posle odstranjivanja dela debelog creva, ugrožen život sa maltene nikakvom šansom za preživljavanje. Daj Bože da se varam ali čisto sumnjam u to.

Ostavite Komentar/Odgovor

TV-Talk „Ucimo li mi iz istorije?“

http://www.zdf.de/ZDFmediathek/kanaluebersicht/1704486#/beitrag/video/2087412/Christopher-Clark-bei-Precht

RIBLJA ČORBA

http://www.youtube.com/watch?v=3ZDBGze-Mcc&feature=youtu.be

Иницијатива за реализацију антиратног пројекта

БЕО–БЕР– МОС ПОЛИС

БЕОГРАД – БЕРЛИН – МОСКВА,

град помирења Немаца и Руса на српском Подунављу

Иницијатива за реализацију антиратног пројекта помирења Немаца и Руса

на територији Републике Србије у АП Војводини 2014. године

а у поводу стогодишњице почетка Првог светског рата

©allrightsreservedbytheAuthorVojislavDević

Иницијативузареализацијуовогамиротворногпројектадобротољубивогпомирења Немачке у РусијеизнетајеодстранеаутораВојиславаДевића,првипутуинтелектуалним круговима Новога Сада и Београда током 2012. и 2013. године.

КРАТАКУВОД

У другој деценији XXIвека,ериглобалнихсветскихеколошких,моралних,финансијских,економскихиклиматскихкриза у 2014. години навршава се сто година од почетка Првог светског рата. Политички, религиозни и интелектуални кругови англосаксонског и германског света већ годинама се припремају за ревизију историје тј. узрока почетака Првог светског рата. За главног кривца нестанка три велика царства аустроугарског, руског и османског покушава се после једног века прогласити Србија и српски народ, који су током тог рата изгубилиоко 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације и претрпели тешка разарања и мучења управо од ауструоугарске и немачке окупационе силе. Ако немачка канцеларка Ангела Меркел 2013. године констатује да је стање у Европи слично оном 1913. године пред Први светски рат а уз то Немачка повлачи своје златне резерве из других држава могуће је лако предпоставити да се Немачка својом или нечијом туђом вољом опет спрема за неки нови рат, нови “Drang nach Osten”, и то највероватније опет прво преко Србије. Будућност се наслућује као повратак у прошлост.Докле ћемо понављати историју и враћати се у сличне ситуације?

ПРЕДПОСТАВКЕ ЗА НОВИ НЕМАЧКО-СРПСКИ ТЈ. НЕМАЧКО-РУСКИ РАТ

Како је могуће да Немачка поново нападне Србију (1914-1918; 1941-1944; 1999) ако Србија треба да до 2020. године постане чланица Европске уније? Врло једоставно, инсценираће се и наметнуће се немили догађаји који ће произвести и спиновати мржњу српског народа према ЕУ а нарочито према Немачкој и Немцима (на пример, не дај Боже, биће намештено да Срби пуцају у мађарске сватове у Суботици или у Темерину или да неко у Немачкој пуца на српске сватове или да буде подметнута бомба у немачкој амбасади у Београду. А може да се деси и да Европска унија на челу са Немачком настави и даље са све безобзирнијим уценама Србије и ултиматумима како до сада није била уцењивана ниједна друга држава Европе.

На пример, ЕУ може тражити да Србија мора да се одрекне не само Косова и Метохије, АП Војводине, Рашке области и Влашке регије у источној Србији него да мора да уђе и у НАТО пакт и да дозволи на својој територији постављање НАТО ракета са нуклеарним бојевим главама које ће бити окренуте ка Русији. Циљ свих тих уцена и притисака је да се Србија или потпуно понизи, подништи и окупира или да се изазове отпор Србије и Срба према ЕУ. Престанком преговора са Европском унијом све државе ЕУ увеле би не само визе већ и привредни и културни ембарго над Србијом и српским народом а врло брзо би највероватније управо Немачка добила улогу ослобађања вода међународне реке Дунава у српском Подунављу између хрватске и румунске границе (220 километара српско-српских обала Дунава) јер би Срби, претпостављамо, одговорили на спољни ембарго унутрашњим ембаргом увођењем потпуне блокаде пловидбе свим привредним и туристичким пловилима чланица ЕУ. То би проузроковало забрану летова над Србијом и немачки авиони би уз подршу НАТО пакта као 1999, као и 1914 – 1918, 1941 – 1944 бомбардовали већ по ко зна који пут Београд, Нови Сад и Србију а немачке трупе и тенкови би поново марширали Србијом и заводили терор над српским народом.

Наравно да би напад на Србију био само генерална проба немачке и НАТО војне силе пред њен главни напад на Русију, некада царску, па комунистичку у виду Совјетског савеза а данас демократску Руску федерацију која би, извесно је, као континентална империја, а не само национална држава, узвратила многоструко јачим ударима и разорила и немачке градове и немачку привреду и немачку инфраструктуру. Тако би се историја стално понављала у круг и три народа Срби, Руси и Немци који су имали највеће људске и материјалне губитке у два светска рата поново би крварили у међусобним сукобима.

Ко покреће то понављање историје? Ко жели да поништи и понизи националне и свецивилизацијске духовне, културне, религиозне, научне и привредне вредности које су донеле светло и разна добра читавом човечанству а створили су их Срби (Свети Симеон – Стефан Немања, Свети СаваРастко Немањић, цар Стефан Урош IV ДушанНемањић, Свети кнез Лазар Хребељановић, деспот Стефан Лазаревић, патријарх Арсеније III Црнојевић, гроф Ђорђе Бранковић, научник Руђер Joсип Бошковић, полихистор Захарије Стефановић Орфелин, просветитељ Доситеј Обрадовић, митрополит Стефан Стратимировић, вожд Ђорђе Петровић Карађорђе, књаз Милош Обреновић, просветитељ Вук Стефановић Караџић, владика Петар II Петровић Његош, краљ Петар I Карађорђевић, научник и проначазач Никола Тесла, научник и проналазач Михајло Пупин, математичар, астроном и климатолог Милутин Миланковић, математичар и криптолог Михајло Петровић Алас, књижевник и нобеловац Иво Андрић и писац Милош Црњански);Немци (цар Карло Велики – Шарлмањ, штампар Јохан Гутенберг, графичар и сликар Албрехт Дирер, реформатор и оснивач протестантизма Мартин Лутер, научник и астроном Јохан Кеплер, филозоф, математичар и проналазач Готфрид Вилхелм Фрајер фон Лајбниц, Филозоф Имануел Кант, полихистор Волфганг Гете, композитор Лудвиг ван Бетовен, филозоф Георг Вилхелм Фридрих Хегел, композитор Вилхелм Рихард Вагнер, предузимач и конструктор Вернер фон Сименс, филозоф и економистаКарл Маркс, физичар проналазач Вилхелм Конрад Рендген, физичар и нобеловац Макс Планк, писац Томас Ман, научник Алберт Ајнштајн, архитекта Валтер Адолф Георг Гропиус и филозоф Мартин Хајдегер) и Руси (кнез и светац Александар Невски, Свети Сергије Радоњешки, кнез и светац Дмитриј Иванович Донски, зограф, икoнописац и светац Андреј Рубљов, цар Иван IV Васиљевич, цар и император Петар Велики, песник Александар Сергејевич Пушкин, писац Фјодор Михајлович Достојевски, писац Лав Николајевич Толстој, цар и светац Николај II Aлександрович Романов, научник, геохемичар и радиогелог Владимир Иванович Вернадски, револуционар, државник и филозоф Владимир Иљич Уљанов Лењин, сликар Василиј Васиљевич Кандински, сликар и теоретичар уметности Казимир Северинович Маљевич, пијаниста, диригент и композитор Сергеј Васиљевич Рахмањинов, песникиња Ана Андрејевна Ахматова, редитељ и филмски теоретичар Сергеј Михајловић Ајзеншзајн, космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, филмски режисер, писац и глумац Андреј Арсенијевич Тарковски и писац, драматург и историчар Александар Солжењицин). Коме сметају државе и народи који су човечанству дали све ове значајне личности и геније? Амерички научник, ДНК генеолог, Анатолиј Кљосов је у својим делима доказао да су сва три народа генетски сродници и да имају исте претке. Многи наведени великани били су међусобно повезани и сарађивали су са посебним међусобним уважавањем. Зато се увек измова намеће питање: Коме је стало да ове три нације немачка, српска и руска губе енергију, добра и људство у међусобним сукобима и ратовима? Коме је стало да се никада не изађе из круга рата, крви и разарања?

Пре свих онима који би имали највише користи од тога рата и тих разарања? То су све оне државе којима не одговара ни раст немачке привреде јер је Немачка као највећа и најорганизованија држава ЕУ са најдисциплинованијим и најраднијим становницима прва изашла из економске кризе и развила своја привредна и културна једра поново на свим морима и океанима ни раст и јачање енергетског, рудног и ратног дива као што је то Руска федерација.

После тог, не дај Боже, новог рата са Русима немачки народ, уређен као пчелиња кошница, био би поново враћен на стање из 1918. и 1945. тј. поражен, понижен и окупиран. Наравно на савременији начин и са већим последицама по немачку будућност посебно због исустава после два светска рата. Да ли су немачке политичке, привредне, културне и религиозне елите научиле лекције историје тј. да ли су свесне опасности од нове злоупотребе немачког народа за нечије интересе а на сопствену штету?

Постоји ли неки народ и нека држава који не желе нови рат између Немачке и Русије и који су спремни да буду медијатори помирења руског и немачког народа на територији своје државе? У овом кризном времену то помирење очигледно нити желе нити раде на томе ни политичке елите балтичких држава (Естоније, Летоније и Литваније) ни политичке елите Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске, Румуније и Бугарске али зато то помирење треба не само да желе Срби и Србија већ да активно понуде и Русима и Немцима пројекат за помирење Немаца и Руса на територији државе Србије, у АП Војводини. Тиме би Србија и Срби са једне стране учинили добро дело и према ЕУ и према Немцима и према Русима. Спасили би себе да не буду, по ко зна који пут, жртвено јагње. С друге стране онемогућио би се и предупредио нови сукоб између Немачког и Руског народа. Помирење Немаца са Русима би омогућило Немачкој и Европској унији да постану носиоци не само евроатлантских већ и евроазијских интеграција и тиме би Срби и Србија пренели Немцима и ЕУ и Руској федерацији свецивилизацијски миротворни антиратни импулс!

ОПУТЕВИМАЕВРОПЕ

ГеостратешкипосматраноЕвропаимадвадобраи стваралачкапутазасвојстабиланиодрживиразвој.ПрвиједаследипутШвајцарскетј.дасвојомнеутралношћудржиравнотежуизмеђуазијскихиамеричкихполитичкихипривреднихцентарамоћиадругиједапостанесинергетскицентартј.интегративнифакторизмеђуазијскихиамеричкихцентарамоћи.

ЗаобаовапутаЕвропаморапрводасеуцелини.Дабисеуцелинила,посталајединственаусвојимдуховним,културним,природним,политичким,привреднимибиолошкимразличитостимаонаморадаинтегришесвојенајстаријеподручје,„протоЕвропу“,извориштеевропскеписмености,урбаностиикомуникативностиатојеСрбија,централнидеосредњегПодунавља,даклетериторијукојајекрозмиленијуменаизменичнобилачасугрожавана,рушенаиспаљиванаачаспланскиуређивана,насељаванаиизграђиванаодразнихцарставаивеликихсила.

АкоШвајцарскапредстављафинансијскицентарЕвропеисветаондасредњеПодунавље,сасвојимтежиштембеоградскимметрополисомпредстављаравнотежникултурно-информативно-оптимумклиматско-метафизичко-емоционалницентарЕвропеукомевеликибројпосетилацаиистраживачадоживљавабуђењезаборављенихемоција,скривенихенергија,самоспознајаипреображења.

УколикоЕвропскаунијанепримиусвојеокриљененасилнимпутемнесамосопственотежиште,средњеПодунавље,тј.Србију,већињеговесуштинененасилнукомуникацијуислободузлатнупостојезањудвапута,распарчавањеЕвропенавишевреднеимањевреднедржавеинације(кастинскипут)илиукрупњавањеЕУузпомоћправајачег,силомновцаиоружја(путвољезамоћ).Идућибилокојим, одтадвапутаЕвропска унијаћесеврлобрзораспасти,првимпутемзбогпонижавањаиумањивањавредностипојединихнацијаидржаваадругимпутем„огњем,мачемикаматнимстопама“сукобићесе(каонекадаАлександарМакедонски,крсташиукрсташкимратовима,НаполеониХитлер)саазијскимцентримамоћикојићејепоновонадјачати,победити,сломитииопетраспарчатиаделимичноиокупирати.

ЈединамисијакојајачаЕУједамеђусобноповезујенесамоевропскенародевећиазијскеиамеричкеичитавсветанедадели,завађа,понижаваиексплоатишесвеисваког,саморадирастасопственемоћииблагодети. Немачка и немачки народ, као највећа, најмногољуднија, најбогатија и привредно најјача држава ЕУ, самим тим и најодговорнија за одрживи опстанак и развој ЕУ требали би први да схвате и усвоје ту ненасилну цивилизаторску мисију Европске уније.

ОТЕЖИШТУЕВРОПЕ

Европскаунијанепознаједовољносамусебејернепоштуједовољнодиференцијеспецификенитисвихсвојихсадашњихакамолибудућихчланица. Постојеогромнеразликеуклиматском,културном,верском,политичкомипривредномначину-стилуживљењаизмеђунордијско-балтичко-протестантскеЕвропеимедитеранско-римокатоличко-православнеЕвропекаоиизмеђуатлантско-римокатоличко-протестантскеЕвропеицрноморско-православнеЕвропе.Те,условноречено,четириЕвропе„,умногочемусеразликујуимеђусобноседовољнонитипрепознајунити довољно поштују,нитисецивилизацијски,културно,душевноидуховнопрожимају.

ПостојисредишњетежишноместоуЕвропинакомесе,безпредрасуда,могуслободномислити,осећатиивредноватипредностииманесвете„четириЕвропе“.Цивилизацијамира,ненасиљаитолерантногсуживотаикомуникацијеможесеширитисамосаместагдејенастала,тамогдесукапијевременаипростораотворенезапретапањеовогаионогасветаатојеуЕвропиуправопростор око реке Дунава и то његовом средишњем делу, на српскомПодунављу.

Савремениистраживачисвевишедолазедотеконстатације.Натомподручју,каоисточникуевропскеисветскеписмености(Винчанскописмо)иурбаности(Лепенскивир),сагеостратешком,геополитичкомигеоцивилизацијскомпозицијоммеђунекадашњим,садашњимибудућимвеликимцарствимаисиламаЕвропабимогладоћидообјективногсамосагледавањаидоуравнотежења,помирењаипрожимањасопственихпостојећихјезичких,верских,националних,културнихипривреднихразликаиисторијскихискустава.

Ћирилично, латиничнo и Винчанско писмоОснова и пропорције Лепенске куће

ТоцентралноподручјеЕвропејесредњеПодунављекојеимадовољнобиодиверситетних,мултикултурних,мултирелигиознихиисторијскихпотенцијаладапостанеједноодкључнихевро-балкано-панонскихчвориштапреображењачовекаисвета,тј.мотор-покретачновогреволуционарно-еволутивногдобротољубногцивилизацијскогжвира(животногвира),стареиновечакрестарог,садашњегибудућегевропскогчвориштацивилизације.

ОДУНАВУ

Дунав,стараименаФисон,Истер,Матаосирајскарека“највaжнијајеевропскарека,измеђуШварцвалда, извор у Немачкој иушћа у Црном мору, учијеммедијалномделусе,уСрбији,измеђухрватскеирумунскегранице,измеђуСветеФрушкегореиДелиблатскепешчаре(европскеСахаре),налазeњене„златне“обале.

Златно“ПодунављeкојeповезујенајвећеевропскополуострвоБалканинајвећуевропскунизијуПанонијупредставља,каонајвећехидрографскочвориштеЕвропе,месопотамију(међуречје)Европе,апосвојојисторијскојпрошлостииархеолошкимартефактимаисточникевропскеписмености,урбаности,уметностиикултуреидеопрвенајстаријеЕвропе“.СрпскоевропскоПодунавље,каобаштиниквинчанско-пелашко-рашанско-јазишкекултурепредстављацентралниживотнивиржвир(чакру)Европе,простор-времеококогасеиукомесевечносукобљавајуипрожимајуцарства,религије,нацијеикултуре.

Статуе Дунава и града Виндебоне у БечуПоложај Дунава у Европи

НијеДунавсамопловнипут,нијесамовода,нисусамонипристаништа,марине,градовиитврђавеДунавјемноговишеодтога.ОвајтежишнидеоДунавабиојеиостаоодПеластадоСрба,одпотрагеАргонаутазазлатнимруном(којећесеуепохиХришћанстваочуватикаомитоГралу)допотрагесавременихтуристазааутентичнимамбијентомиисконскимдоживљајемсопственeдушe,стожерипокретачевропскеисветскеисторијеицивилизације.

Лађа Арго (Ду)Навис у потрази за Златним руномУ потрази са Светим Гралом

НаовимобаламачовечанствојеБожијомпромишљу,пре7миленијума,добилопрвословнописмосветаВинчанскописмо.Тусепре5миленијумародиоПелашкимитостварањусветаизјајетаапре4хиљадугодиштаовдесутражилиинашлиненасилниземаљскирајисопственуАркадијуНеурииАбике,једининародикојинисужелелидаучествујууТројанскомрату.Ту,уВиминацијумскојнекрополи,пронађенјенајстаријиХристовмонограмнасветуаримскиимператорисуподизалисвојецарскепалатеуПодунављу.Тиса,наушћууДунав,од5.векаНовеере,течеизнадгробанајвећегазијскогвојсковође,Атилехунског,бичаБожијег.

Пелашки мит о стварању светаХристов монограм у Виминацијуму Атила хунски, Бич божији

НаушћуСавеуДунав,деспотСтефанЛазаревићјеуXVвекуградиоБеоградпоподобијуНебескогЈерусалима.АлбертАјнштајнје,саМилевомМарић,почеткомXXвека,уНовомСаду,зачеоосноветеоријерелативитета.MаршалЈосипБрозТитоje1961.основаоуБеограду,сапредседницимаНехруомиНасером,покретНесврстанихземаљакаоравнотежуизмеђусилаАтлантскогиВаршавскогпакта.

Деспот Стефан Лазаревић Милева Марић и Алберт Ајнштајн у Новом Саду

Маршал Јосип Броз Тито је 1961. основао у Београду, са председницима Нехруом и Насером, покрет Несврстанох земаља као равнотежу између сила Атлантског и Варшавског пакта.

Председник Египта Гамал Абдел Насер, председник СФР Југославије маршал Јосип Броз Тито и председник Индије Џавархарал Нехру при оснивању Покрета несврстаности у Београду 1961.

ЗлатнимедијалнидеоДунавајеиплованивремеплован,овдесуотворенекапијевременаидвериовостраногионостраногпросторатесеовдекројила,бранилаипреображаваладушевнаидуховнасудбинаЕвропе.

„Златно“Подунављејенајважнијицентарзаразумевањеисторијечовечанстваитрезормистеријскихискуставасусретатриглавнемонотеистичкерелигијеисвихтупрохујалихцивилизацијаикаотаквоонотребадапостанезаштићеноприродно-културно-цивилизацијско-мистеријскоподручјеодизузетногзначајазаопстанаксуштихвредностиЕвропе и Евроазије,човекаисвета.OдрекелимесаДунавтребаиможедапостанерекапомирења,прво„четириЕвропе“азатимиГермана и Словена.Најважнијибрендзлатног,српскоевропскогПодунављасусамињеговистановници,Подунавциусвојојтежњикадобротољубљу,гостољубљу,мирољубљу,комуникацијиислободизлатној.

О месту за изградњу БЕОБЕРМОС ПОЛИСА,

БЕОГРАД БЕРЛИН МОСКВА града помирења на српском Подунављу

БЕО – БЕР – МОС ПОЛИСможебитисмештеннатокуДунаваизмеђу Београда и НовогСада. Но,акодођедореализацијеовогасловенско-германског пројекта,пресвеганадобровољнојидобротољубнојосновиотом„нултом“местуза његову реализацијуодлучиваћеравноправноодговорничелнициСрбије, Немачке и Русије.

ОБЕОГРАДУ

Београд(Баловград,Белиград,Белград),садашњиглавниградСрбије,граднастени,узагрљајуДунава(Фисон,Истер,Матаосирајскарека“поСевериануГавалскомиКонстантинуФилозофу)иСаве,древнииСингидунумначетворомеђиримскихпровинцијаДалмације,Паноније,ДакијеиМезијеаприпадаојеовојпоследњој,извориштевинчанскецивилизације(првофонетскописмосвета),сасвојомзаштитницомикономБогородицесаХристом,највишеосвајани,рушени,спаљиваниибомбардованиградЕвропеупоследњих7миленијумаанарочитоу20.веку.

Винчанска богиња

Гравура Београда из XV векаБеоградска БогородицаБеоград је свет – Славиша Савић

Немачко бомбардовање Савезничко бомбардовање НАТО бомбардовање

Београда 1941. Београда 1944. Београда 1999.

ЗаСветоРимскоцарствоиВатикан Београд је „Светикрсташкиград“,AlbaGraecaиAlbaBulgarica,заМађареNandoralba,заФранцузеBeleGarde„,заОтоманскоцарствоиислам„градДарул-џихадградСветограта“,БелегардилиБијоград,заАустријанцеWeissenburg,заЕвропукапијаБалканаиБлискогистока,грађенодстранедеспотаСтефанаЛазаревићапомоделуНебескогЈерусалима,главниградвишеЈугославија,престоницаСрбије,седиштеПатријаршијеСрпскеПравославнеЦркве,заХитлера„завереничкицентар“азаТрећиРајхседиштеDonauraumaсапрекомпотребомзаорганизовањеReichfestungBelgradтврђавеРајха“иPrintzEugenStadt,„тројанскикоњ“капитализмаузонигравитацијесовјетскогкомунизма,заСтаљина„издајникмарксизмаиседиштетитоизма“,првоседиштеглобалногпокретанесврставања.

Патријаршија Српске Православне цркве у Београду Храм Светог Саве у Београду

ЗаЕвропскузаједницу Београд је недостајућимегалополисумозаику„новогевропскогпоретка“,заС.А.Д.једноодбудућихцентараНАТОпакта,заРускуфедерацијунајзападнијаправославнословенскапрестоницаизападнокрилоправослављаазаСрбевечниградфениксимучениккојичуваосећањесвоједревностииузвишеногпоноса,свеусвемуидревниисадашњиибудућиграничникаменитестсвихцарставаивеликихцентарамоћи,једномречјусинергетскицентарсусретања,сукобљавањаипомирењацивилизација,нација,култураирелигија.

ОБЕО – БЕР – МОС ПОЛИСУ

БЕОГРАД–БЕРЛИН–МОСКВА, граду помирења Руса и Немаца на српском Подунављу

Ауторовимпројектомпредстављаједанпосебнопројектованстваралачкиамбијент

„БЕО БЕР МОС ПОЛИС“укомесу како ради међусобнеидентификације тако и међусобног прожимања и оплодњепросторно и панхармонично„упаковане“диференцијеспецификеНемачке, Берлина и Немаца; Србије, Београда и Срба и Русије, Москве и Русасациљемњиховогмеђусобногбољегупознавања,комуницарања,уравнотежењаипрожимањаодкултурног,верског,привредногиполитичкогдомиротворачкогнивоадејставаисарадње.„БЕР-БЕО-МОС ПОЛИС“можеитребадапостанекаментемељацпочеткасусретања и помирења Немаца, Срба и Руса којитребадаобезбедепоштовање и помирење германске и словенске цивилизције, европског и евроазијског концепта. Мисија БЕОБЕРМОС ПОЛИСА је превасходно и целисходно антиратна, јер овај миротворни германско-словенски тј. руско-српско-немачки град треба да постане заветни град и несаломиви печат пријатељства и сарадње између три народа који су највише крварили у међусобним залудним сукобима, нарочито у XX веку. Овај троједини град на српском Подунављу одмах по својој реализацији треба уврстити у светску миротворну културну баштину и он би могао послужити као успешан миротворни модел који уз неопходне измене треба примењивати и на другим осетљивим местима на планети Земљи тамо где се воде исцрпљујући и залудни међуверски и међунационални ратови и разарања.

“ БЕОБЕРМОС ПОЛИС“ састојисе од две повезане целине, једну чине три међусобно прожимајуће кружне површине (две веће берлинска и московска, и једна мања централна београдска четврт а све три излазе на обалу Дунава и имају сопствену луку) а другу, комплексан заједнички поливалентан објекат од две ротонде (у мањој је смештена палата помирења три народа а у већој су смештене привредне, научне и технолошке активности које повезују Србе, Немце и Русе) а уз њих су у два крила смештене спортске и забавне активности и један аутлет центар са српским, немачким и руским брендовима.

Берлински кварт је конципиран симболички у форми немачког гимнастчког крста (4 латинична слова F),београдски кварт је симболички конципиран у форми равнокраког православног крста (са 4 оцила) а московски кварт је симболички конципиран у форми руског крста (који је трострукиса две хоризонталне пречке од којих је доња коса). Сва три кварта пројектоваће у складу са својим националним стиловима и културним јединственостима српски, руски и немачки архитекти. Вертикалне осовине сва три крста (немачког, српског и руског) сустичу се у мањој ротонди тј. у палати помирења Руса, Немаца и Срба, која има три улаза српски, немачки и руски. у њојсеуприземљуодвијајуизложбе,представе,ипромоцијекаоиупознавања,комуницирања,дружењаисарадњаграђанаизтридржаве.

Другу целину, комплексан заједнички поливалентан објекат од две ротонде са два крила пројектоваће заједнички тим руских, немачких и српских архитеката. Напрвомспрату ротонде помирења смештени суокруглистозасвеозбиљнеполитичке,верскеипривреднеразговореидоговореобудућностиевропског и евроазијског концептаиoместуимисији руског, немачког и српског народа усадашњемибудућем новом европско, евроазијском и светском поретку као и посебни стваралачки простори за уметничке, културне, научне, религиозне и привредне радионице.

Тиме“ БЕОБЕРМОС ГРАД“, на трагу винчанске ненасилне цивилизације мира и комуникације, постајемирољубивоместослободневољезасамоспознају Руса, Срба и Немаца као оних који гарантују да међу њима без обзира на све разлике неће више бити сукоба и ратова. Такођепостајеиместозаослобађањекреативности германског и словенског духа и за образовање нове свеевропскесвечовечностианемеханичкиаутоматизованихличности. О привредним погоднистима сарадње три народа да и не говоримо унапред.

Постизањеравнотежногположајапремасвим међусобним разликамаидиференцијамаспецификамапостижесеослобођењеодстрахаод другога, од непознатог,ослобођењеодтескобеинасиљацивилизацијеукојојживимокаотуђинциистранателаједнипремадругима.Такоравнотежноинициране,образованеиуравнотеженеличностимогупружитисуштинскиотпорсвимбудућимцикличнимипројектованимкатастрофамаиприродномипланираномхаосу.

Образовањемтаквихпаневропских, евроазијских исвечовечанскихличностикојесенисуодрекленисвојенације,нивереникултуреовај“ БЕОБЕРМОС ГРАД“употпуностибиоправдаосвојуулогуисваулагањаусопствено остварењеифункционисање.Европабикрозту немачко-српско-руску мисију постала сигурније и пожељније место за живот и стварање ииницирала биразвојновененасилнецивилизације мира и то не само међу немачким и руским народом и међу германским и словенским народима.

КЉУЧНЕРЕЧИ:Европа,Дунав,винчанскацивилизација,Србија,Немачка, Русија, 1914 – 2014, немачко-српско-руско помирење,миротворство,ненасиље,новаренесансанемачко-српско-руских односа, комуникације и сарадње, БЕОБЕРМОС ПОЛИС.

Аутор:ВојиславД.Девић,академикМСА

саветникГеографскогинститутаСАНУ„ЈованЦвијић“

управитељФондације„Матицамира“НовиСад

директорСТРАТЕГПРОЈЕКТА

МилошаБајића7,21000НовиСад,021.525.303,064.2213.256

atelje_devic@yahoo.com

www.idobravoj.comwww.hram-svehriscanskog-pomirenja.com

Аутормиротворнихпројеката:

„СРБАЛБАНОПОЛИСАЛБАНСРБОПОЛИС“,1998.

„ХРАМСВЕХРИШЋАНСКОГПОМИРЕЊА,2000.

„СРБ-БОШ-ХРТПАЛАТАПОМИРЕЊАУСАРАЈЕВУ“,2008,

„ЦЕНПАНТРАНСЦЕНТАРПАНХАРМОНИЧНОГПРЕОБРАЖЕЊАЧОВЕКАИСВЕТА“,2009.

ПАНЕВРОПСКИ ДУНАВСКИ МИРОТВОРИЈУМ“, 2012.

НовиСадБеоград,јануар2012.јануар2014.

Намерно изазване епидемије јесу реална претња

 

Друштво

Намерно изазване епидемије јесу реална претња

Домаћи експерти за биолошко оружје развили методе којима може да се открије да ли је зараза природна или је у питању биолошки напад

Владан Радосављевић и Горан Белојевић

Опасност од биотероризма је реална и постоји свуда у свету, истиче потпуковник професор др Владан Радосављевић из Управе за војно здравство Министарства одбране, један од твораца Монографије „Биоприправност и народно здравље” на енглеском језику, која је објављена 2013. у Немачкој и до сада се појавила у 60 земаља широм света. У њој су радови 29 страних и два наша стручњака, а њен циљ јесте да се изгради мрежа против биолошког тероризма и да се пронађе начин на који мале и сиромашне земље могу адекватно да се заштите од биолошког напада.

Напад нервним гасом сарином у токијском метроу 1995. године, у којем је страдало 13 особа, или терористички чин у Америци у јесен 2001, када је од антракса који се налазио у писмима послатим поштом, умрло петоро људи, подсећају да је претња од биотероризма велика, каже др Радосављевић. Стручњаци у многим земљама и данас усавршавају хемијско и биолошко оружје и експериментишу на вирусима, узрочницима смртоносних обољења. Наравно, нико неће јавно признати чиме се бави, али постоји много индиција које указују да се и развијене и неразвијене државе утркују у стварању оружја које у рукама терориста може да изазове катастрофу.

– Када на међународном конгресу стручњак из Канаде говори како прави вакцину против хеморагијске грознице, јасно вам је да не може то да ради уколико му није доступан узрочник смртоносног обољења, што значи да се вирус хеморагијске грознице чува у њиховим лабораторијама. За време хладног рата у Совјетском Савезу постојало је предузеће „Биопрепарат” у којем је више од 30.000 запослених радило искључиво на производњи биолошког оружја. Десетине њих својевремено је страдало у несрећи када је из филтера исцурео антракс. Данас на светским стручним скуповима учествују Руси који имају визиткарте фирме „Биопрепарат”, које се бави истим послом – објашњава др Радосављевић.

Оваквих примера, како он наводи, има много. У Форт Детрику, америчкој војној бази, у којој је радио и војни научник Брус Ајвинс, осумњичен да је извео напад антраксом у САД 2001. а који је, током истраге спроведене седам година касније извршио самоубиство, радио је и амерички капетан микробиолог који је оболео од сакагије, веома опасног заразног обољења. То значи да се у овој војној бази активно производи биолошко оружје које изазива коњску болест од које оболевају и људи, сматра др Радосављевић.

– У Европи постоји двадесетак лабораторија нивоа четири, што значи максимална заштита, где се чувају смртоносни вируси колере, тифуса. У две лабораторије – у Америци и Русији, налази се вирус великих богиња. У свету оваквих лабораторија има стотинак и то су места где се експериментише са узрочницима најтежих обољења којима се генетски манипулише. Због тога је могућност вештачки изазване заразе било где у свету веома реална – каже наш саговорник, напомињући да у Србији раде лабораторије нивоа два, што значи да у њима не смеју да се чувају смртоносни вируси.

Др Радосављевић је са професором Гораном Белојевићем са Института за хигијену и медицинску екологију Медицинског факултета у Београду, другим аутором поменуте монографије, чији се рад такође налази у њој, осмислио два метода којима може да се открије да ли је одређена епидемија природна или је намерно изазвана. Веома је важно, каже за „Политику” професор Белојевић, да се код појаве епидемије одмах утврди како је настала, јер су заразе изазване терористичким нападом далеко опасније.

За израду ових метода користе се прикупљени подаци о карактеристикама епидемије, клиничким сликама оболелих, начину ширења заразе и други параметри и помоћу њих већ за неколико сати од појаве заразе може да се открије њено порекло.

– Биолошко оружје је доступно многима, важно је да се развија систем примарне здравствене заштите, да постоји дневна контрола над заразним болестима и да се пријави свака сумња на могућу епидемију. Вакцинација је један од начина да се становништво заштити од природних или намерно изазваних епидемија опасних болести попут дифтерије, тетануса, полио вируса који изазива дечју парализу. Због тога је вишеструко опасан антивакцинални покрет који заговара идеју да се становништво не вакцинише – каже професор Белојевић.

Дејана Ивановић

——————————————————————–

Албанци лажно оптужили Србе за биолошки рат

И у нашој земљи 1999. постојала је сумња у терористички напад биолошким оружјем. Тада су Албанци оптужили Србе да су их на Косову намерно заразили туларемијом, изузетно заразним и опасним обољењем које преносе глодари. „Болест се развила на западу Косова, а затим се проширила. Сумњу у намерно изазвану заразу проверио је немачки пуковник Ернст Јирген Финке, тада начелник немачке војне превентивне медицине. Касније је у свом извештају објаснио да намерно изазване заразе није било. Током бомбардовања албанско становништво је бежало остављајући напуштене домове у које су улазили глодари, иначе главни преносиоци туларемије, бактеријског обољења које се најчешће манифестује у облику ангине, али ако се у узрочника ове болести унесу генетским инжењерингом опасна својства, претвара се у агенс А категорије, смртоносно биолошко оружје. После напада, становници су се враћали у своје домове у којима су глодари оставили своје излучевине и удисали их. На тај начин су се заразили, дакле природним путем, а епидемија туларемије је трајала од јесени 1999. до маја 2000. године – објашњава др Владан Радосављевић

објављено: 16.02.2014

Последњи коментари

Ana Babic | 17/02/2014 09:56

Izgleda cudno da se pre par godina u Srbiji pojavio virus Zapadnog Nila kojeg navodno prenose komarci i od kojeg je obolelo dosta ljudi sa visokim procentom smrtnosti, dok u drugim drzavama u okruzenju jedva da je primecena aktivnost tog virusa? Bilo bi dobro da neko objasni kako je to moguce, ako zivimo na istom geografskom prostoru!?

vox populi | 17/02/2014 11:04

@Ana Babic | 17/02/2014 09:56
Drugi (ostali) su skrivali te podatke radi širenja panike. Kako je poznato, Srbe više ništa ne može nagnati u paniku. Rezistentni samo na skoro sve.

biljana veselinovic | 17/02/2014 14:24

Odgovor na pitanje m.bjelic ny,usa |
Taj problem sa vodom na crnogorskoj obali postoji vec 20 godina..i uvek je odgovor da je u pitanju virus a javna je tajna da se fekalije mesaju sa pijucom vodom.To su stomacne infekcije izazvane esherihijom coli.
Tako da to sigurno nije u pitanju bioloski rat vec pre crnogorski bezobrazluk…zato ja,ni moji prijatelji vise ne idemo u Crnu Goru.
Pozdrav

Црквени и државни врх Дан државности Србије прославио католичком мисом – http://srbinaokup.info/?p=27860

Одштампај

Црквени и државни врх Дан државности Србије прославио католичком мисом

У цркви Криста Краља у Београду вечерас је поводом Дана државности Србије, мису служио београдски надбискуп Станислав Хочевар

Миси је присуствовао велики број верника, као и представници других верских заједница, патријарх Српске православне цркве Иринеј и рабин Исак Асиел.

Надбискуп Хочевар честитао је празник и истакао да је важно да сваки појединац пружи пун допринос заједништву.

Он је казао да је улога цркве и верских заједница да очисте људска срца од егоцентризма и да људи, откривајући богатство заједнице, напредују путем мира.

Миси су присуствовали и премијер Ивица Дачић, министар одбране Небојша Родић и кандидат Социјалистичке партије Србије за градоначелника Београда Александар Антић.

У Србији се 15. фебруар слави као сећање на 1804. годину када је у Орашцу почела борба за ослободјење од Турака, и када је на исти дан 1835. године Скупштина у Крагујевцу прогласила први Устав Србије, који је означио и почетак савремене српске државности.

Бета

Comments

DELA AKADEMIKA BUROVIĆA – objavljena i persekutirana

DELA AKADEMIKA BUROVIĆA
– objavljena i persekutirana –

01.BOJANA,- poema, napisananasrpskomjezikuiobjavljenaodDomakultureuDubrovniku 1952; preštampanauBeogradu (listISKRABr 4/1953) iuZagrebu (u časopisuPOLETBr. 4/1953). NakonkursupoezijeuBeogradu 1954. godinedobilaprvunagradu. SadisidentnihpozicijaautorjeovompoemomstigmatiziraokaonikodotadasocijalfašističkustvarnostJugoslavijeiAlbanije. Prevedenajenavišestranihjezika: albanski, fracuski, španski, makedonski, vlaški, grčki. Objavljena preko 30 puta po raznim organima štampe, radija, interneta i u knjigama autora. Prevod na albanski, učinjen 1961, cirkulisao je ilegalno na sve strane Albanije, pa i po zatvorskim ćelijama, što je sigurno doprinelo osvešćavanju tamošnjeg stanovništva i njihovom mobiliziranju protiv socijal-fašističkog terora Envera Hodže. Godine 1991. stiže iz Švajcarske (objavljena na stranicama lista DEMOKRACIA) i razdaje se na sve strane Albanije. Autoru, koji tek što beše izašao iz zatvora, tada je učinjen prvi atentat sred Tirane. Ovom poemom Akademik Burović se afirmirao kao Disident Br. 1 Jugoslavije i Balkana, pa i Evrope, i sveta. Godine 2005. Universitet New Yorka proglasio ga za famous Albanian dissident and historian, pa i za Mandelu Albanije.

02. ULCINJSKE DAIRE,- zbirka lirskih narodnih pesama. Predata je za štampu Narodnom odboru Ulcinj (Otsek za prosvetu i kulturu) u leto 1953. Persekutirana je od UDB-e (Uprava državne bezbednosti, politička policija Jugoslavije). Mnoge pesme ove zbirke su objavljene po raznim organima štampe, kao u SUSRETI, NOVI ŽIVOT, PLAMEN BRATSTVA.

03. NADŽIJA,- roman, od 1953. persekutira se u Izdavačkom preduzeću “Prosveta” – Beograd. Dva fragmenta su objavljena: u časopisu SUSRETI, God. I, Br. 4, Cetinje 1953, i drugi u listu FLAKA E VLLAZNIMIT, Skoplje 1954 (preveden na albanski od Murteza Peze).

04. O DETERMINACIJI DRUŠTVA I DRUŠTVENOG UREÐENJA,disertacija, Skoplje 1954, objavljena od Universiteta u Skoplju – Pravni fakultet.

05. EFEJUARAEDETARIT(MORNAREVAVERENICA),novelanaalbanskomjeziku, Priština 1956 (u časopisuJETAEREBr. 6); drugoizdanje, kaozasebnaknjigau Ženevi 1997; izdanjenasrpskomjezikuu Ženevi 2004. PrevedenaiobjavljenanamakedonskiuBitolj 2004. Prevedenajeinafrancuskiiitalijanski, alijojsepresekutiraobjavljivanje. Nabaziovenoveleautorjeprimljenza članaSavezaknjiževnikaJugoslavijeiuvedenuprogramsavremeneknjiževnostinaAlbanologijiuSkoplju.

06. ZOVMORA,- zbirkapesama, predata 1956. za štampuIzdavačkompreduzeću (IP) “Rilindja”, Priština, intervenišeUDBaionaostadeneobjavljena, bezikakvaodgvoraodstranetogpreduzeća.

07. TRAMUNDANA,novela, Priština 1957 (JETA E RE Br. 2). Godine 1959 autor je predaje IP „Rilindja“ u Prištini, zajedno sa nekim drugim novelama. Zbirka se prihvaća za štampu, ali se autor hapsi od UDB-e kao disidentni književnik. Drugo izdanje na albanski jezik u Ženevi 1994.

08. MORNAREVA UDOVICA,- roman, Priština 1956 (JETA E RE Br. 2); drugo izdanje na albanski jezik u Tirani 2003.

09. FANOLA,roman, Priština 1958 (JETA E RE Br. 3-4); prihvaćen 1959. od IP „Rilindja“ za štampanje kao zasebna knjiga, ali interveniše UDB-a, hapsi autora; drugo izdanje na albanski jezik u Ženevi 2001.

10. BEZBOJAN ČOVEK,novela, Priština 1958, (JETA E RE Br. 6). Predata za štampu kao zasebna knjiga u Tirani 1964 IP “Naim Frasheri”. Persekutirana od SIGURIMI-a (politička policija Albanije).

11. ULCINJSKI POMORCI,- zbirka pripovedaka na srpskom jeziku. Prihvaćena za štampu od IP „Rilindja“ u Prištini 1959, ali se autor hapsi i ovako knjiga ostade neobjavljena. Neke pripovetke ove zbirke su objavljene od vremena u periodičnoj štampi, naročito u časopisu SUSRETI na Cetinje.

12. IZMEÐU DVA PLAVETNILA,- zbirka pripovedaka na albanski jezik,prihvaćena za štampanje od IP „Rilindja“ 1959, ali interveniše UDB-a, koja hapsi autora. Neke su pripovetke od vremena objavljene u periodičnoj štampi, naročito u časopisu JETA E RE.

13. KNJIŽEVNIK,- pripovetka, predata za štampu listu FLAKA E VLLAZNIMIT, Skoplje 1958. Neobjavljenu redakcija je predaje UDB-i, a ova ga iznosi pred sud kao corpus delicti za neprijateljsku propagandu, upravo za disidenciju autora, koga kažnjavaju sa 18 meseci strogog zatvora, ruše mu porodicu i pljačkaju stan.

14. BUNA (BOJANA),- zbirka pesama na albanski jezik. Predata za štampu IP „N.Frasheri“ u Tirani 1961. Pošto je nisu objavili, cirkulsala je u rukopisu na sve strane Albanije.

15. SPECIFIČNI SOCIJALIZAM,- disidentna drama u jednom činu, prikazana 1961. na sceni Teatra koncentracionog logora jugoslovenske emigracije u Čermi-Albanija, zatim i van logora, u gradu Fier i Pluk. Štampanje joj je persekutirano od vlasti.

16. ŠOVENI,- disidentna drama u pet čina, prikazana 1961. na sceni Teatra koncentracionog logora jugo-emigracije u Čermi-Albanija. Štampanje persekutirano od vlasti.

17. EH, DA IMAM JEDNU SNAŽNU PESNICU!,- scenar za estradu. Prikazan je 1961. na sceni Estrade koncentracionog logora jugo-emigracije u Čermi-Albanija. Štampanje persekutirano od vlasti.

18. ISUSHRISTOS,- roman, persekutiranod 1962. godineuredakcijiIPN.Frasheri“ – Tirana. JedanfragmenatjeobjavljenulistuMYZEQEJALETRARE, Ljušnje, novembar 1962.

19. LJUBAV I MRŽNJA,- zbirka pripovedaka i novela, persekutirana od 1963. u redakciji IP „N.Frasheri“ – Tirana.

20. PARTIZANSKE BOGAZE,- zbirka pripovedaka, persekutirana od 1963 u redakciji IP „N.Frasheri“ – Tirana.

21. IZGUBLJENE ILUZIJE,– zbirka pripovedaka, persekutirana od 1965. godine u redakciji IP „N.Frasheri“ – Tirana.

22. GRUSHTI I FUQISHËM (SNAŽNA PESNICA),- scenar za estradu na albanskom jeziku, napisan po preporuci Doma kulture u Ljušnje 1966. godine. Prikazivanje zabranjeno od Sreskog partijskog komiteta u Ljušnje-Albanija.

23. LELA,- novela, persekutiranauredakcijialmanakaSHKODRA, Skadar 1967. Cirkulisalajeotkucananapisaćojmašini.

24. BELALALA,- novela, od 1967. godinesepersekutirauredakcijiIPN.FrasheriuTirani.

25. KOMESAR,- tragedijautri čina, napisanapopreporuciispremljenazaprikazivanjenasceniTeatraugradLjušnje 1967, aliintervenišeSreskipartiskikomitetdaseneprikaže, tobožejojnedostajeklasnaborba.

26. KASOLLJAEXHAJONUZIT(KOLIBA ČIKAJONUZA),- dramaupet čina, napisanapopreporuci 1967. Kadjeipredatanadležnimorganima, umestoprikazivanja, inepročitavšijekažuautorudasuodustaliodtoga.

27.TRADHTIA(IZDAJA),disidentniroman, objavljennaalbanskomjezikuuTirani 1965. godineodIP «N.Frashëri»; drugo, trećei četvrtoizdanjeistotakouTirani 1967 („N.Frasheri“), 1992 („Ilyria“), 2000 («MësonjtorjaeParë»), peto izdanje IP „Dija“, Priština 2010. Romanjedoživeonezapamćeniuspeh. Proglašenjezachef-d’oeuvrealbanskeprozesvihvremena. MinistarstvoprosveteAlbanijeuvodigausvojslužbeniprogramza školesvihkategorijaiuniversitet. Autorseprimaza članaSavezaknjiževnikaAlbanije, proglašavaseizaPOČASNOG ČLANAAkademijenaukaiumetnosti, dokgaE.Hodžahapsiupravozato štojeitimromanomdemostriraouAlbanijiideološkuipolitičkudiversiju. Godine 1994, zajednosaostalimdelimaAkademikaBurovića, izbacujeseizsvihantologijaiprograma, tobožezato štojeautorizjaviodaponacionalnostinijeAlbanac, već Jugosloven, Srbo-Crnogorac. Iporedtoga, drAbdiBaleta, eksambasadorAlbanijepriOUN, pišućinajpozitivnijezaovajroman, kažedajeAkademikBurović njimeeklipsiraoinajvećegalbanskogknjiževnikaIsmailaKadareiušaoualbanskukulturuiknjiževnostdaučiniono štojeKadareizjaviokaosvoju želju, alinikadanijeuspeodatoiostvari. IzbogtogaseAk. Burović satanizira, pasenanjegavršeiatentati, javnomusespaljujudela, doksenasvestranesvetapoštujeicenikaonajvećisavremenialbanskiknjiževnikialbanolog, paikaograndhommeiMandelaAlbanije, kojije žrtvovaosebeiporodicu, decu, zanaučnuistinu, zasloboduidemokratiju.

28. USHTIMA E KORABIT (ODJEK KORABA),zbirka disidentnih pripovedaka na albanskom jeziku, Tirana 1968, IP «N.Frasheri ». Neke od njih su ocenjene kao najljepše u albanskoj književnosti. Godine 1992. uvedena je u službeni program književnosti Albanije za škole svih kategorija i universitete.

29. ZANAEULQINIT(ULCINJSKAVILA),- zbirkaalbanskihnarodnihpesamaizokolineUlcinja. Predata 1968. za štampu Institutu folklora u Tirani, gdje se persekutira od SIGRIMI-a.

30. DEVOJKA SA PLETENICAMA,- roman, od 1969. persekutira se od IP „N.Frasheri“ u Tirani. Ovim romanom autor je uzeo učešće na Nacionalnom konkursu Albanije i književnik Jakov Dzodza, član žirija, kaže autoru u poverenju da je romanu dodeljena prva nagrada, ali interveniše SIGURIMI i njegovo se ime briše iz liste nagrađenih.

31. KOSOVSKATRAGEDIJAroman, Ljušnje 1969, nedovršen. Iz ovog romana albanske su vlasti uzele odlomak i iznele pred sud kao corpus delicti neprijateljske propagande protiv Albanije i albanskog naroda, iako se tu ne spominje ni Albanija, niti albanski narod, jer je reč samo o Kosmetu i tamošnjem stanovništvu, znači unutrašnja jugoslovenska stvar. Ovom optužbom ne samo što se Ak. Burović kažnjava potpuno nevin, već se jasno vidi kako su se albanske vlasti negativno mešale i u unutrašnje poslove Jugoslavije, jugoslovenskih naroda i njenih ličnosti.

32. MËSUESJA(UČITELJICA),- disidentnanovela, od 1969. persekutiraseuredakcijiIPN.FrasheriuTirani.

33. GJARPËRI (ZMIJA),- disidentna novela, Tirana 1969, IP „N.Frasheri“. Drugo izdanje u Tirani 2001, od IP « OMSCA ». Godine 1992. uvedena je u službeni program Ministarstva prosvete i kulture Albanije za škole svih kategorija.

34. DURIMI (TRPKO),- zbirka skečeva za decu, persekutira se od 1969. godine u redakciji IP „N.Frasheri“. Veći deo skečeva su prikazani po raznim scenama pozorišta i estrada, a pokoji i objavljen.

35. E FOLMJA E ULQINIT (ULCINJSKO NAREČJE),- monografija kojom je autor branio svoju drugu diplomu na Universitetu u Tirani 1969. Njegova naučna otkrića prof. Anastas Dode unosi odmah u svoja universitetska predavanja, a Akademija nauka Albanije unela ih je i u svojoj enciklopediji FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tirana 1985, ali bez njegovog imena, pošto je autor tada bio u zatvor. Po izlasku iz zatvora za ovo delo su ga Albanci proglasili sekretarom Otseka za albanski jezik i književnost njihove Akademije nauka i umetnosti i dodelili mu titule profesor i doktor nauka.

36. VALOVI DRIMA,- roman, predat za štampu početkom 1970. godine. Persekutiran u redakciji IP « N.Frasheri“.

37. DOĆI ĆU!,- disidentni sonet, napisan 03. novembra 1973. u ćeliji zatvora Burelji i odmah dat na čitanje osuđenicima, od kojih mnogi su ga naučili napamet. Jednim pismom autor ga šalje Nedžmiji, suprugi Envera Hodže, sa molbom da mu dozvole da sazna da li su mu deca živa. Dok od nje ne dobija nikakav odgovor, u glavnom organu štampe Saveza književnika Albanije NËNTORI Br. 7, Tirana 1987, vidi ga objavljenog imenom albanskog pesnika Petrit Ruka. Po izlasku iz zatvora Akademik Burović je denoncirao plagijat. Autor plagijata ćuti, iako su u odbranu autorstva Akademika Burovića ustali i neke albanske ličnosti. Časopis NËNTORI je dodeljio sonetu i svoju godišnju nagradu, sigurno ne znajući da je to djelo jednog političkog uhapšenika.

38. ZEMËR PRINDI (RODITELJSKO SRCE),- zbirka pesama na albanskom jeziku, zatvor u Burelju (Albanija) 1975. Cirkulisala je po zatvorskim ćelijama kao rukopis.

39. STIHOVI,- zbirka pesama, pretežno na srpskom, zatim na albanskom, makedonskom i ruskom, zatvor u Burelju 1975. Cirkulisala je u rukopisu po zatvorskim ćelijama.

40. ŠUBARA,- poema, zatvor u Burelju 1975. Cirkulisala je po zatvorkim ćelijama. Neki fragenti su joj objavljeni pošto je autor izašao iz zatvora.

41. SLOVENSKA PLEJADA ALBANSKOG NEBA,- zatvor u Burelju 1976. Pošto je izašao iz zatvora, neka poglavlja je objavio po svojim knjigama.

42. OČI SIMONIDE OPTUŽUJU,- etno-sociološka studija, zatvor u Burelju 1982. Cirkulisala je po zatvorskim ćelijama. Autor je pripremio za štampu i u reviji YLBERI, God. VI, Br. 7, Ženeva 1998, objavio predgovor. Čim je ovo saznala albanska mafija, blokirala mu je studiju u kompjuteru, a zatim mu je uništila čitav diskodur sa svim ostalim rukopisima. Predgovor je objavljen i na srpskom jeziku u srpske elektronske novine ISTINA God. II, Br. 60, Beč 17. IV. 2006.

43. VIVAT JUSTITIA,- epistolarna zbirka, zatvor u Burelju 1982. Cirkulisala je po zatvorskim ćelijama. Neka pisma su objavljena po autorovim delima, koja su izašla iz štampe po njegovom spasu iz zatvora.

44. NJË BOTË PA DIELL (JEDAN SVET BEZ SUNCA),- književna studija, zatvor u Burelju 1984. Ima preko 500 stranica sitnog rukopisa. Cirkulisala je po zatvorskim ćelijama.

45. RREZET E PARA (PRVI ZRACI),- zbirka pesama na albanskom jeziku, Tirana 1991. Daktilografisana u 10 primeraka cirkulisala je po Albaniji, jer mu albanske vlasti ni privatno nisu dozvolile da je štampa, iako je proglašena demokratija. Jedan primerak je dospeo u ruke dr Ardiana Marashi, sada profesor na Sorboni, koji je neke pesme ove zbirke preveo na francuski i objavio ih u LETTRE INTENATIONALE. Br. 35, Paris, zima 1992-1993.

46. RREZET E SHPRESËS (ZRACI NADE),zbirka pesama, Ženeva 1992. Ovo je prva zbirka disidentnih pesama objavljena na albanski jezik. Od književne kritike je dočekana najpozitivnije i mnoge su joj pesme preštampane od raznih organa štame, pa su i prevedene na strane jezike.

47. FYTYRA E VËRTETË E KADARESË (PRAVO LICE ISMAILA KADARE),etno-sociološka studija na albanskom jeziku, Ženeva 1992; izdanje na srpskom i na francuskom jeziku realizirano je u Ženevi 2001.

48. YLBERI (DUGA),- ilustrovana revija, jedini organ disidentne štampe na albanskom jeziku. Formirao ju je Akademik Burović 1993. godine u Ženevi i lično ju je finansirao, objavljujući je jednom i dva puta godišnje, sve do kraja 1999, kada je bio prinuđen da prekine njeno objavljivanje, jer ga sabotirala ne samo albanska mafija, već i jugoslovenska.

49. JE VIENDRAI ! (DOĆI ĆU !),- zbirka pesama i članaka na francuskom jeziku, Ženeva 1993. Drugo izdanje, Ženeva 1995.

50. MORSKI VALOVI,zbirka disidentnih pesama na srpsko-hrvatskom jeziku, Ženeva 1994. Promocija joj je izvršena u Podgorici, organizirana od biblioteke “R.Ljumović”.

51. PAQJA NUK ARRIHET DUKE SHPIFUR DHE INTRIGUAR (MIR SE NE POSTIŽE LAŽIMA I INTRIGAMA),polemika, Ženeva 1994.

52. ILIRËT DHE SHQIPTARËT (ILIRI I ALBANCI),albanološke studije na albanskom jeziku, Ženeva 1994. Teze Ak. Burovića, od Albanaca proglašene za “crne teze”, prihvaćene su na sve strane sveta od universiteta i akademija nauka, potresujući ovako iz temelja zgradu albanskih falsifikata. Universitet New Yorka, objavljujući mu ove teze, proglasio ga za famous Albanian historian. Ove teze se sada prihvaćaju i u Albaniji, gde je stvorena grupa mladih naučnika, koji slede Ak. Burovića.

53. RESULBEGOVIĆI,- porodična istorija na srpskom jeziku, Ženeva 1994.

54. FJALORI I TË FOLMES SË ULQINIT (REČNIK ULCINJSKOG NAREČJA),- Ženeva 1994.

55. ULCINJ,- almanah, jedini disidentni organ štampe na srpsko-hrvatskom jeziku. Organizovao ga 1994. godine Akademik Burović, koji ga i sponsorizirao. Zbog sabotiranja od jugoslovenske i albanske mafije naredne godine bio je prinuđen da prekine to izdanje.

56. POREKLOALBANACA,- albanološkastudija, objavljenasprvanaalbanskijezikukompleksudelaILIRËTDHESHQIPTARËT (1994), zatim – 1995. godineobjavljenakaozasebnaknjiganasrpskomjeziku; paopet 2004. godineukompleksudelaPRETENDIRANJAALBANACAi, potrećiputuizdanjuKOSUALBANCI? Ženeva 2007., drugoizdanje 2013. od IK GAMBIT-Jagodina, Srbija; a 2008. inaengleskomjezikuukompleksudelaWHOAREALBANIANS?. PreštampanajeiodsrpskogelektronskoglistaISTINAGod. II, Br. 79, Beč 15.X.2006. Prevedena i objavljena na makedonski jezik u kompleksu dela POTEKLOTO NA ALBANCITE, Bitolja 2005.AssociationfrançaisedetudessurlesBalkans, bazirajući se na ovo delo, koje je prodiskutirano javno preko interneta, proglasio je Ak. Burovića za grandehomme, quiasacrifié saviepourlarechersche, paizaMandeluAlbanijeiBalkana.

57. PISMA IZ ZATVORA,epistolarna zbirka na srpskom jeziku, Ženeva 1996.

58. SHPIFJET E KADARESË NUK E NDRYSHOJNË TË VËRTETËN (LAŽI KADAREA NE MENJAJU ISTINU),polemika na albanskom jeziku, Ženeva 1997.

59. LAMOUR DEFENDU (ZABRANJENA LJUBAV),zbirka pesama na francuskom jeziku, Ženeva 1997.

60. NGADHËNJIMI I SHPRESËS (TRIJUMF NADE),zbirka pesama na albanskom jeziku, Ženeva 1998.

61. LETRA NGA BURRELI (PISMA IZ BURELJA),epistolarna zbirka na albanskom jeziku, Ženeva 1999.

62. AUTOPSIA E NJË MORALI (AUTOPSIJA JEDNOG MORALA),etno-sociološka studija na albanskom jeziku, Ženeva 1999.

63. MIKROLOGJIRA(MIKROLOGIJE),- albanološkestudije, Ženeva 2000. Cirkulisalajepo ćelijamazatvorauBureljujoš od 1970. godine. Odmah po izlasku autora iz zatvora jedan deo njih je štampan po raznim organima štampe.

64. STVARNOSTIALBANSKEILUZIJE,albanološkestudijena srpskom jeziku, Ženeva 2000.

65. SHPIFJETEUDBASHITNAFI ÇEGRANI(LAŽIUDBAŠANAFI ČEGRANI),- kritikanaalbanskomjeziku, Ženeva 2000; drugoizdanjeuBernu 2002.

66. FISHTADHETË TJERË (FIŠTAIDRUGI),- književnestudijenaalbanskomjeziku, Tirana 2001.

67. ISTINA IZNAD SVEGA,- intervjui na srpskom jeziku, Ženeva 2001.

68. MBI DASHURINË (O LJUBAVI),- eseji na albanskom jeziku, Ženeva 2001.

69. STUDENTET (STUDENTKINJE),- roman na albanskom jeziku, Tirana 2001.

70. NJEGOŠ I ALBANCI,- studije na srpskom jeziku, Podgorica 2002.

71. ADEM DEMAÇI,- memoari, Ženeva 2002 ; drugo izdanje 2005.

72. OD ILIROMANIJE DO TERORIZMA,- albanološke studije na srpskom jeziku, Ženeva 2002.

73. MARGINALIJE,- albanološke studije, Ženeva 2003. Zabranjena u Albaniji. Neki albanski organi štampe, koji su preštampali pojedine studije ovog dela, isto tako su zabranjeni. Tako vlaški list FARSAROTU, koji je preštampao na vlaškom i albanskom jeziku jednu studiju iz ovog dela, ne izlazi više.

74. QUO VADIS ?, – zbirka studija iz albanske književnostu, Ženeva 2003.

75. AGJENTI I SIGURIMIT (AGENT SIGURIMIA),- polemika na albanskom jeziku, Ženeva 2003.

76. RESULBEGOVIQËT DHE SHQIPTARËT (RESULBEGOVIĆI I ALBANCI),- publicistika na albanskom jeziku, Ženeva 2003.

77. KRIK RASPETOG,- dokumenta na srpskom jeziku o persekutiranju Akademika Burovića, Ženeva 2003.

78. LLAGAPËTEULQINAKËVE(PREZIMENAULCINJANA),- etimološkestudijenaalbanskomjeziku, Ženeva 2003.

79. TË NJOHIM KAPLLAN RESULIN (DA UPOZNAMO KAPLANA RESULI)- na portalu Forumi Shqiptar: forumishqiptar.com, 02.12.2003., otvoren poseban portal za Akademika Burovića, koji pretstavlja antologiju persekutiranih dela Akademika na albanskom jeziku, kao i dela drugih o njemu, zatim komentari pro i protiv. Delo je ovo albanske pesnikinje Elinda Marku, koja svojim komentima smelo istupa u njegovu odbranu.

80. ESATMEKULI,- memoarinaalbanskomjeziku, Ženeva 2004.

81. PRETENDIRANJAALBANACA,- albanološkestudijenasrpskomjeziku, Ženeva 2004.

82. BUMERANGU i Enver Hoxhës dhe i hoxhistëve (BUMERANG Envera Hodže i njegovih saradnika),- polemike na albanskom jeziku, Ženeva 2004.

83. DARDANIJA,- etimološke studije na srpskom jeziku, Ženeva 2004.

84. RROTAEHISTORISË (TOČAKISTORIJE),- studijeizalbanskeknjiževnosti, Ženeva 2005.

85. BUKUROSHJA E PLAZHIT (LJEPOTICA SA PLAŽE),- novela, Ženeva 2005

86. THE STANCES OF KAPLAN BUROVICH ABOUT THE ALBANOLOGICAL PROBLEM, ESPECIA-LLY ON THE ORIGIN OF THE ALBANIAS,- New York 2005 (USA). Izdanje New York Universiteta (Law Faculty). Objavljuju albanološke teze Akademika Burovića, pošto su ih prodiskutirali javno, preko interneta. Ovaj je Universitet nazvao Akademika: Prof. dr. Kapllan Resuli – famous Albanian dissident and historian…Mandela of Albanian”.

87. POTEKLOTO NA ALBANCITE,- albanološke studije na makedonski jezik, Bitolja 2005. Knjiga izazvala burne diskusije u Makedoniji, a kad je Makedonska akademija nauka i umetnosti unela u svojoj ENCIKLOPEDIJI MAKEDONIJE albanološke teze Ak. Burovića, buknule su diskusije i van Makedonije.

88. ZOVKOSOVA,studijenasrpskomjeziku, Ženeva 2006.

89. OPTUŽUJEM,- zbirka članakaidokumenata, Ženeva 2006.

90. ALBANCITE GI IRITIRA VISTINARA (ALBANCE IRITIRA ISTINA),- albanološke studije na makedonskom jeziku, Ženeva 2006.

91. DËSHMOJ (SVEDOČIM),- zbornik studija i članaka na albanskom jeziku, Ženeva 2007.

92. KO SU ALBANCI?– albanološke studije na srpskom jeziku, Ženeva 2007; drugo izdanje IK GAMBIT, Jagodina 2013. Izdanje na engleskom jeziku WHO ARE ALBANIANS?, Ženeva 2008. Izdanje na slovenačkom, blokirano od albanske mafije u Ljubljani.

93. MARTIRIZIRANO KOSOVO,- zbornik studija i članaka, Ženeva 2007.

94. BUROVIĆI,- porodična istorija, Ženeva 2008.

95. MË I FORTË SE VDEKJA (JAČI OD SMRTI),- zbornik studija i članaka na albanskom jeziku, Ženeva 2008.

96. TAMO – NA KOSOVO,- polemika, Ženeva 2008.

97. ALBANSKITE ISTORISKI FALSIFIKATI (ALBANSKI ISTORIJSKI FALSIFIKATI),- Struga 2009, IK VISTINIJANA, 1.500 primeraka, zaslugom makedonskog pesnika Vitomira Dolinskog. Ova knjiga albanoloških studija na makedonskom jeziku, spremljena za štampu još od 2003, zbog persekutiranja od albanske mafije, nije mogla da se izda na vreme. Sve studije ove knjige štampane su od vremena po raznim organima štampe i na raznim jezicima.

98. DENIGRIME ANTI-AROMUNE (ANTI-AROMUNSKA DENIGRIRANJA),- studije o Aromunima, Struga (Makedonija) 2009.

99. KADAREJADHERAPSODITË (KADAREIRAPSODIJE),- zbirkastudijaoporekluciklusaalbanskihrapsodijaoKrajišnicima, Ženeva 2009.

100.NGADHËNJIMIMBIVDEKJEN (TRIJUMFNADSMRĆU),- studijei članci,- Tirana, 01.VII.2009. Albanskamafijajespalilasavtiraž oveknjigeu štamparijiMarinBarleti“,naočiautora. Odvatrejeuspeodaspasinekolikoprimeraka.

101. STUDIMELEKSIKORE(LEKSIČKESTUDIJE),- Tirana, 01.VII.2009. Albanskamafijajespalilasavtiraž oveknjigeu štamparijiMarinBarleti“,naočiautora. Odvatrenijespašennijedanprimerak. Drugoizdanjeu Ženevi, novembar 2009.

102. NA ISTOKU NIŠTA NOVO!,- studije i članci, Tirana 01.VII.2009. Albanska mafija je spalila sav tiraž ove knjige u štampariji „Marin Barleti“, na oči autora. Od vatre je uspeo da spasi nekoliko primeraka.

103. ISTORIJA ULCINJA,- štampana u Tirani, 01.VII.2009. Albanska mafija je spalila sav tiraž ove knjige u štampariji „Marin Barleti“, na oči autora. Od vatre je uspeo da spasi nekoliko primeraka. Drugo izdanje u Ženevi, novembar 2009.

104. PSEMIDOGJILIBRATMIMOZAAHMETI?(ZAŠTO MI SPALI KNJIGE MIMOZA AHMETI?),- Ženeva 2009.

105. ENCIKLOPEDIJA ULCINJA,- Ulqin 2010.

106. AMBASADORI SHQIPTAR (ALBANSKI AMBASADOR),- reportaže, Ulqin 2010.

107. IMAGES CORRESPONDANT A KAPLAN BUROVIĆ,- google.com. Postoji i sa pseudonimom Kapllan Resuli. Zbir fotografija Akademika Burovića i drugih ličnosti koje imaju kakvu vezu sa njim, zatim naslovne strane mnogih njegovih djela, dokumenta o njegovom školovanju, afirmiranju kao profesor i doktor nauka, kao akademik, dokumenta o odlikovanju i proglašenja za Viteza i za Svetog Ratnika. Ako se kucne na njih, otvaraju se stranice Akademikovih djela i djela drugih o njemu, tekst dokumenata. Autor se krije, da bi izbjegao persekutiranje od Akademikovih neprijatelja.

108. SUFIKSAT E SHQIPES (SUFIKSI ALBANSKOG JEZIKA),- od 1985. godine ova je knjiga cirkulisalo u rukopisu po zatvorskim ćelijama Burelja. Godine 2011. objavljena je u Ženevi.

109. ODAN I ODRAN,- zbornik studija i članaka, Ulcinj 2011.

110. DUKLA (DUKLJA),- zbornik albanoloških studija i članaka na albanski jezik, Ženeva, 2011.

111. NDËRGJEGJËSOHUNI! (OSVESTITE SE!),- javna diskusija na albanskom jeziku, Ulcinj 2011.

112. MOHIMI (NEGIRANJE),- zbornik pesama na albanski jezik, Ulcinj 2011.

113. BRAT JE MIO…,- zbornik studija i članaka o muslimanima, Ulcinj 2011.

114. VELIKA JE CRNA GORA,- zbornik studija i članaka o Crnoj Gori, Ulcinj 2011.

115. SHEMBJA E IDHUJVE TË RREMË (RUŠENJE LAŽNIH IDOLA),- zbornik studija i članaka, Ulcinj 2012.

116. TUŽBA – Protiv koga?,- dokumenta, Ženeva 2012.

117. KUSH JANË USHAKU DHE KOLEGËT E TIJË? (KO JE UŠAKU I NJEGOVE KOLEGE?),- polemika na albanskom jeziku, Ženeva 2012.

118. 60 GODINA DISIDENCIJE,- pesme i studije, Ulcinj 2012.

119. SVEĆA U PAKLU – dnevnik iz zatvora BURELJI, Albanija,– objavljen sprva na sajtu ŠTAJERSKE NOVICE.eu, Maribor (Slovenija), 08.IX.2012., zatim preštampan više puta od drugih medija; ukjljučen u delu Ak. Burovića SRPSKI VITEZ, Ulcinj 2012.

120. ETIMOLOŠKI FALSIFIKATI AKADEMIKA ČABEJA,- objavljeno sprva na sajtu ŠTAJERSKE NOVICE.eu, Maribor (Slovenija), 25.X.2012.

121. SRPSKI VITEZ,- zbornik studija i članaka, Ulcinj, 2012.

122. MANDELA ALBANIJE U MEDIJSKOJ BLOKADIsajt posvećenličnostiideluKaplanaBurovića: kaplanresuli.wordpress.com, novembar 2012. Nepoznata ličnost sakupila je više studija Ak. Burovića, kao i neke pozitivne o njemu. Sajt nema ni adresu, niti mesto.

123. KRUNA,- zbornik studija i članaka, Ulcinj 2013.

124. SKENDERBEG PO DRUGI PUT MEÐU SRBIMA,- zbirka satira, Ulcinj 2013.

125. HIPOTEZE O POREKLU ALBANACA,- jedna studija i više polemika, Ženeva 2013.

126. ETIMOLOŠKESTUDIJE,- Ulcinj 2014. Od 1984. ovodelojecirkulisalopo ćelijamazatvorauBureljuAlbanija.

127. SVETI RATNIK,- zbornik studija i članaka, Ulcinj 2014.

128. O DISIDENCIJI,- eseji, Ulcinj 2014.

129. HANNIBAL ANTE PORTAS!,- reportaže, Ulcinj 2014.

130. SKADAR,- istorija grada, Ulcinj 2014.

131. E VËRTETA NDRIT SI DIELLI (ISTINA SIJA KAO SUNCE) – zbornik studija i članaka, na albanskom jeziku, Ulcinj 2014.

KAPLAN BUROVIĊ

Kratka biografija

Akademikprof. drKaplanBurović rođenje 08.08.1934. godineuUlcinju (CrnaGora), ujednojodnajstarijihinajplemenitijihporodicagrada, inačeporeklomizPerasta (BokaKotorska), kojajedalaiBokiiUlcinjuicelomsvetuznačajneljude, generale, admirale, gradonačelnike, paipesnike, naučnike, prekosvegaidobrotvoresvetskogglasa. Tujezavršiosedmogodišnju školu, avišugimnazijuuBeogradu. DiplomiraojeuSkoplju, naAlbanologiji, ipodrugiputuTirani, naFakultetualbanskogjezikaiknjiževnosti.

PočeojedaradikaoglavniiodgovorniurednikbeogradskoglistaISKRA, zatimkaodopisnikmnogihorgana štampe, međukojespominjemo: cetinjski časopisSUSRETI, podgoričkiOMLADINSKILIST, zagrebačkiPOLET,skopskilistFLAKAEVLLAZNIMIT (PLAMENBRATSTVA), prištinski časopisJETAERE (NOVI ŽIVOT) i list JEDINSTVO, auposlednjevreme: beogradskilistTABLOID, INSERBSKE, srpskeelektronskenovineISTINA (Beč), elektronski list GLAS DIJASPORE (Nemačka), skopski elektronski list SPONA, zatim KORENI i POETA (Beograd), francuskarevijaLETTREINTERNATIONALE, engleskarevijaTHEVOICEOFTRUTH, crnogorskarevijaSRPSKIGLASBOKE, paiSVETIGORA, makedonskilistoviVESTiBITOLSKIVESNIK, kaoialbanskiorgani štampeREPUBLIKA (Ljubljana), DITA (Skoplje), ARS (Tirana), KATUNDI YNË (Italija). Pogotovojepoznatkaoosnivač revijeYLBERI (DUGA) igodišnjakaULCINJ. JednojevremeradioikaoprofesorjezikaiknjiževnostiuTetovo (Makedonija), zatimuLjušnje (Albanija). Većideo životaproveojepozatvorimakaodisidentniknjiževnik, kažnjenzaagitacijuineprijateljskupropagandu: uJugoslaviji 2 godine (+ razorenaporodica!), dok u Albaniji, poštoimjepropaopokušajdakakaznesmrću, osuđujugana 43 godine (+ razorenanovaporodica, masakriranadeca). Tamoseobreoposlejugoslovenskogzatvora, kaopolitičkiemigrant. AlbanciEnveraHodžesugaodrali 10 putana živoudoslovnomsmislureči, tražećiodnjegadaporeknejugoslovensku (srpskocrnogorsku) nacionalnostidržavljanstvo, njegovadruštvenopolitičkaubeđenja, pairođenudecu; razorilimudruguporodicu, masakriralikćerkuDušankuiuhapsilisinaDušana, komeistotakorazarajuporodicu. Ubili su mu i unuka u utrobi neveste sina. Više puta su pokušali da i njega fizički likvidiraju. Još u zatvorskim ćelijama slobodoljubivi Albanci su ga proglasili za Mandelu Albanije, pa i za svoju savest, za heroja i martira, za prestavnika političke i ideološke diversije, disidencije, pa i za sveca i za rušioca lažnih idola. Kao društveno-politička ličnost, kao borac za slobodu i demokratiju, on je doprineo više od ma kojeg drugog Balkanca u borbi protiv titoizma i enverizma, stalinizma Balkana, više i kao nijedan drugi. Istovremeno on je i žrtvovao više i kao nijedan drugi. Sada su počeli da ga nazivaju i Mandela Balkana.

Po izlasku iz albanskog zatvora prebegao je u Švajcarsku, gde su ga proganjali i proganjaju Albanci svih zastava zato što je demaskirao i demaskira enverizam, veliko-albanski šovinizam i rasizam. Sve je to učinio i čini posebno preko njegove privatne revije YLBERI i privatnim izdanjima njegovih dela.

Akademik Burović je poznat kao naučnik, balkanolog i albanolog, kao književnik i kao publicista. Poznaje 10 jezika, a na 5 i piše, objavljuje.

Problemima albanologije počeo se baviti još 1955. godine na Universitetu u Skoplje, dok drugu diplomu, na Universitetu u Tirani, godine 1969, brani monografijom iz oblasti albanske dijalektologije. On je dao značajan doprinos u gramatici, otkrio i zakone fonetike, odredio etimologije mnogih svetski diskutiranih reči i, preko svega, striktno naučnim argumentima i akademskom akribijom dokazao da Albanci nisu na Balkanu ni autohtoni, niti sledbenici Ilira, ponajmanje Pelazga. Njegove albanološke teze su već usvojene od mnogih naučnih institucija, universiteta i akademija nauka. Universitet Njujorka ga proglasio za famous dissident and historian, dok su ga francuska medija i institucije proglasila za grand homme, qui a sacrifié sa vie pour la reshershe. Srbi ga uvode u svoj Biografski leksikon SRBI U SVETU – KO JE KO, dok ga Crnogorci uvode u svoj LEKSIKON CRNOGORSKE KULTURE, pokraj dva njegova rođaka iz srednjeg veka. Makedonska akademija nauka i umetnosti uvela je njegove albanološke teze u svoju ENCIKLOPEDIJU MAKEDONIJE, dok su ga drugi uveli u svetsku WIKIPEDIJU na nemačkom i drugim jezicima.

Nekada, pre sataniziraja, koje su protiv njega preduzeli albanski rasisti, pozivan je na naučne skupove, simpozijume i kongrese, pa i na katedrama universiteta, gde je održao više predavanja iz oblasti albanologije. Njegova albanološka otkrića uveli su u svoje programe još 1969. godine neki od profesora Universiteta u Tirani, a mnogi su mladi albanski naučnici, u poslednje vreme, prihvatili i njegove albanološke teze, dok ih je kanadski akademik, prof. dr Vladimir Orel i strogo naučno dokazao.

Kao književnik počeo je da piše na svom maternjem srpskom jeziku i nastavio na svim jezicima sveta, koje je uspeo da savlada, počev od ruskog i francuskog, pa sve do latinskog, engleskog, italijanskog, makedonskog, albanskog, bugarskog i vlaškog. Jedno vreme Albanci su ga uveli i u svoj službeni program savremene književnosti za škole svih kategorija i universitete, misleći za njega da je Albanac. Proglasili su ga i za POČASNOG ČLANA svoje Akademije nauka i umetnosti, ponudili su mu i položaj predsednika Akademije nauka Albanije, kao i kandidaturu za poslanika u Albanski parlamenat. U njegovom Ulcinju su mu ponudili položaj predsednika opštine, pa da mu i dobrovoljnim prilozima izgrade vilu na obali mora. Iako na ovom svetu nema ni kolibu (švajcaske mu vlasti daju koru hleba koliko da preživi!), sve je to odbio sa izjavom da politiku ostavlja drugima, pošto želi da se bavi samo književnim i naučnim stvaranjem.

I pored besomučne borbe koja se vodi protiv njega jednim mobingom bez presedana, i pored monstruoznog sataniziranja i persekutiranja, i pored svih nastojanja da mu sabotiraju stvaranje, do sada je (pretežno privatno!) objavio preko 100 knjiga i sve ih razdao na poklon. Onima koji hoće da ih objave, poklanja autorsko pravo svojih dela, znači – ne traži im honorar. Albanska mafija, gde god joj dopadnu u ruke te knjige, spaljuje ih. Dana 1. jula 2009. spaljen mu je sred Tirane celokupni tiraž 4 najnovija izdanja. Albanski akademici su tražili od svojih vlasti da zabrane ulazak u Albaniji ne samo njegovim knjigama, već i njemu, dok su ga albanski ekstremni nacionalisti proglasili za personna non grata i van granica Albanije, pa su i od švajcarskih vlasti tražili da mu skinu status političkog emigranta i da ga oteraju. Nekoliko puta su izvršili na njega i atentate, pa i sred Ženeve, gde živi. Preko interneta opevali su mu i opelo, pa su – isto tako preko interneta – pozvali i svoje junake da pođu u Ženevu i da ga ubiju.

Aktuelno Akademik Burović je najpersekutirani stvaralac na svetu. Protiv njega se bore ništa manje već 6 dršava, koje ga zlostavljaju svakako, pa mu osporavaju i osnovna ljudska prava. Faktično protiv njega je proglašen svetski rat zato što se nepokolebljivo bori za naučnu istinu i što umetnički ubedljivo razobličava izdaju stvari naprednog čovečanstva od strane lidera i klika tzv. socijalističkih država. Svojom poemom BOJANA (Dubrovnik 1952) on je disident Br. 1 Jugoslavije i Albanije, pa i Balkana, i Evrope, i čitavog sveta. Kao takav on ima posebne zasluge ne samo za crnogorsku književnost i književnost svih balkanskih naroda, već i za evropsku i svetsku. On je uveo temu disidencije u književnost mnogih balkanskih naroda.

Glavna su mu dela romani FANOLA, MORNAREVA UDOVICA, IZDAJA, novele TRAMUNDANA, MORNAREVA VERENICA, ČOVEK BEZ BOJE, zbirka pripovedaka ODJEK KORABA, zbirke pesama ZRACI NADE, MORSKI VALOVI, TRIJUMF NADE, poema BOJANA, zatim naučna izdanja ILIRI I ALBANCI, POREKLO ALBANACA, DARDANIJA i – posebno – njegova kapitalna dela: KO SU ALBANCI?, BUROVIĆI, ISTORIJA ULCINJA i ENCIKLOPEDIJA ULCINJA. Kao publicista poznat je zamašnom studijom PRAVO LICE ISMAILA KADARE, objavljena do sada na albanskom, francuskom i srpsko-hrvatskom jeziku, a kojom je naučno demaskirao i raskrinkao glavnog trubadura, barda i slepog poklonika socijal-fašističkog terora Envera Hodže.

Preko medija se od vremena govori i piše da je zaslužio Nobelovu nagradu pre mnogih kojima je već dodeljena.

Svojim životom, ustrajnom borbom za slobodu i demokratiju, kao i svojim publicističkim, naučnim i književim stvaranjem, akademik, prof. dr Kaplan Burović pripada svim balkanskim narodima, pa i evropskim, celom svetu. I njegovi izjavljeni neprijatelji priznaju ga za vanrednu ličnost, za viteza i heroja, za velikog književnika i smelog naučnika, pa i da se afirmirao kao branilac naroda i kao rušilac lažnih idola. Mnoge nacionalne manjine, u opoziciji sa vlastima svoje matice i zemlje gde žive, proglasile su ga za svog POČASNOG ČLANA.On je i počasni član mnogih redakcija i kulturno-umetničkih društava. Mnogi njegovi obožavaoci proglasili su ga za mesiju, za sveca, za Isusa Hrista, pa i za Boga. Spevali su o njemu i mnoge pesme, ode, himne. Srpski ga narod odlikovao zlatnom medaljom SRPSKA KRUNA, proglasio ga za Srpskog Viteza, pa i za Svetog Ratnika.

Poslednjih dana, kako vidimo sa medija, Albanci su pokrenuli akciju da mu se prizna nevinost i da se rehabilitira. Istine radi, naglašavamo da je Akademik Burović dekretom Albanskog parlamenta još 1992. godine proglašen za potpuno nevinog, ali je to bilo samo prividno, koliko da se stvori utisak da se uspostavlja demokratija, jer – posle proglašenja za nevinog – te iste vlasti organizirale su mobind protiv njega i nahuškale svoju rulju, bagru, uličare svih profila, da ga sataniziraju svakojakim falsifikatima, lažima i intrigama, najprlavijim rečima i psovkama, u čemu se svestrano pomažu od pet vlasti drugih država, među kojima su i vlasti Srbije, Makedonije i Crne Gore, koje ga još uvek – kao antititoistu – drže u svojim crnim listama.