УН документи потврђују злочине Муслимана над Србима у Сребреници (1992-93)

УН документи потврђују злочине Муслимана над Србима у Сребреници (1992-93)

УН документи потврђују злочине Муслимана над Србима у Сребреници (1992-93)

Царево ново одело
Уколико желите да путем електронске поште добијате чланке са Царевог Новог Одела посетите адресу:
Пошаљите овај чланак пријатељима
[Царево Ново Одело]
================================================== ====
Зашто треба да се читају чланци који поричу да су Срби починили масовни злочин у Сребреници?
Џаред Израел
Царево одело
– Документ УН који износи детаље о злочинима Муслимана над Србима око Сребренице (1992-93).
– ПДФ документа
Коментари Петра МАКАРА
Царево одело
19. јуни, 2005. године
  ================================================== =====
Преглед
Дана 11. јула ове године обележиће се десетгодишњица ослобођења Сребренице, града у Источној Босни од старне војске босанских Срба. У наредних неколико недеља објављиваћемо више чланака којима се доводи у сумњу званична верзија
догађаја око ослобађања Сребренице. Званични известаји наводе да су по ослобођењу Сребренице Срби убили 8000 Муслимана.
Зашто читаоци треба да посвете пажњу чланцима који побијају ову званичну причу о покољу Муслимана? Зато што се ова прича доследно понавља у следећем: да су УН прогласиле Сребреницу заштићеним градом који је, наводно, требало да послужи као склониште за Муслимане од, наводно, крволочних Срба; да су Муслимани, у медијима представљени као жртве прогона Срба, били у свему толерантни и умерени, док су Срби, напротив, фанатично мрзели Муслимане, надахнути хитлеровским визијама о моноетничкој држави, па према томе по заузимању Сребренице није било чудно што су Срби, наводно, побили на хиљаде Муслимана и то што су брже могли.
Зашто би ви, читаоци, онда читали материјале који доводе у питање званичну верзију о сребреничком покољу када сте суочени са ограниченим временом да сами истражујете, а медијски извештаји не доводе у сумњу ниједан од предњих навода?
Мој одговор је да вас због што се не чује и друго мишљење требало би да сте сумњичави у погледу ове толико пута понављане медијске приче.
Дозволите ми да објасним.
Веродостојност званичне верзије покоља зависи од веродостојности са којом су медијске куће покривале догађаје у Југославији уопште, и посебно ратна збивања у Источној Босни и око Сребренице. Ако су медијски извештаји били онда објективни, зашто би се онда могло говорити да су медије исфабриковале, или да нису порицале лажи о наводно невиђеном покољу сребреничких Муслимана?
Како би медије могле да прате и објективно приказују такве сукобе као што је био рат у Босни?
Најпре би дозволиле свакој страни у сукобу да има своју реч, и да јој дозволе исто време за своје извештаје. Затим би се приступило анализи навода. Ако би, рецимо, једна страна оптужила другу да сеје пропаганду мржње, медијска улога би онда била да објави исказе обе стране и упореди их са узорцима узетих из пропагандних материјала, како оних написаних, тако и оних који су се чули на на јавним скуповима. Ако би обе стране оптужиле ону другу за злочине, медије би могле да објаве њихове наводе, а онда да истражују ко је говорио истину, ако је та истина и постојала. Новинари би онда били истражитељи у потери за лажима, зато што саме лажи откривају скривену истину.
Ако сте као већина, можда нећете знати шта је све српска страна рекла о Сребреници, и догађајима везаним за Сребреницу, од почетка Босанског рата у пролеће 1992. године до такозваног пада Сребренице јула 1995. године. И у овоме је видљиво да се медијским изворима не сме веровати када се говори о Сребреници, јер док српски извори обилују доказима о злочинима које су муслимански екстремисти полинили над Србима, западњачке медије их нису ни поменуле. [1]
Чињеница да су западњачке медије лагале о Сребреници у протеклих десет година наводи на закључак да су биле организоване у објављивању искривљених и нетачних информација. Тешко је и поразно веровати да је овакав ниво организованог лагање могао да постоји у западном свету. Управо исти такав ниво организације је био потребан да се спрече објављивања исповести српских сведока и помену остале људске судбине, прикажу сахране српских жртава, пренесу извештаји из српских медија, обелодане документи и фотографије владе Србије, као и владе и армије Републике српске, итд. Јавност није ни свесна да постоје бројни противдокази медијским наводима, али који су, у већини случајева, западњачке медије брижљиво прикриле. Сама чињеница да ни ви сами нисте видели ове противдоказе указује на то да сте ви живи доказ горе реченог, мој читаоче.
Дозволите ми да вам понудим један пример.
Јуна 1993. године Уједињене нације су објавиле извештај на 132 стране под насловом: „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (у општинама Братунац, Скелани и Сребреница) полињеним над српским становништвом од априла 1992. године до априла 1993. године.“ Обратите пажњу на датуме-априла 1992. године је управо започео рат у Босни. Српска страна тврди да је од самог почетка рата такозвана Босанска влада (за коју кажу да је вођена од екстремне групе Муслимана) спроводила политику геноцида противу српскога народа.
Да ли сте икада чули за овај документ УН? Нећу се зачудити ако нисте. Покушао сам да дођем до података о овом документу помоћу врло моћног Лекис-Некис трагача за изворима вести на Интернету, и нисам успео да пронађем чак ни један једини штампани, или ТВ, извор који би бар поменуо постојање овог документа!
Неко би могао да се упита да ли је баш тај документ УН веродостојан. Ако је могућно да је лажан, такође је могућно и да је 100% тачан! Или да представља несто између. Или да је чак, можда, нешто у њему и прећутано, јер да су Срби поднели потпуни извештај о ужасима који су се десили свет им, могуће, не би поверовао.
Да би јавност могла да да свој суд о веродостојности овог документа морала би најпре да зна да је овај документ постојао и да се са његовим садржајем упознала. Наравно, медијске службе би требало да су до сада објавиле овај документ, а водећи светски листови, као што је Њујорк Тајмс, би и опсирно приказале главне тачке његовог садржаја и предузели даља истрађивања о стравичним оптужбама које тврде да је учињен злочин противу српскога живља.
Не може се порећи чињеница да је већина публике у НАТО земљама, али не само у њима, била у потпуности необавештена о ономе сто су Срби писали или рекли о злочинима муслиманских екстремиста у Источној Босни, укључујући и Сребреницу. Дакле, и без дубље анализе може се закључити да су медијски извештаји из Источне Босне, подразумевајући и Сребреницу, преносили анти-српску пропаганду а не вести. Ово би требало да буде довољан разлог да будете сумњичави у погледу медијског сценарија о масовном покољу сребреничких Муслимана од стране Срба. Прикривајући од јавности све што је српска страна написала или рекла у току рата у Босни, западњачке медије су признале да су улествовале у кривотворењу. Да ли бисте икада веровали, ма и једној речи, у свдолењу доказаног лажова?
Мало ниже су наведени ПДФ извори о напред споменутом извештају УН, који овде и тек сада, после дванаест година, можете да пролитате.
Џаред Исраел
Уредник, Царево одело (Емперор ‘с Цлотхес)
================================================== ====
„Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (у општинама Братунац, Скелани и Сребреница) противу српског становништва, од априла 1992. Године до априла 1993. Године.“
А/46/171 и С/25635
Цлан 115 (ц) прелиминарне листе
Питања о људским правима: Ситуација у погледу људских права и
извештаји специјалних извештача и представника од 2. јуна, 1993. године.
Напомена: Четири одељка документа УН понављају прве три стране Увода, а онда следује одговарајући текст.
================================================== ====
Коментари Петра МАКАРА
Саветник уредника, Царево одело
Ужаси о страдању Срба у околини Сребренице од муслиманске руке није никава тајна. Југословенска државна комисија за ратне злочине је већ 24. маја 1993. године, поднела Савету безбедности УН студију на 132 стране о страдању Срба. Представницима Републике српске (Српска република у Босни) није било дозвољено да поднесу сличан документ зато што УН нису признавале ову републику. Као члан УН још од 1945. године, и једна од држљва-оснивача УН, Југославији је било допуштено да поднесе овај документ
Савет безбедности УН је усвојио ову студију као званичан документ УН, који је био заведен под бројем А/46/171 и С/25635, од 2. јуна 1995. године.
Многи УН документи, који су се односили на грађанске ратове у Босни 1990-тих година, на инсистирање Америке, проглашени су тајним. Напред поменути документ није био укључен у ову категорију већ је био подведен под рубрику „Општа намена“. Било који западњачки новинар могао је сасвим једноставно да сврати у собу број ГА 57, у сутурену зграде УН, на углу 46. улице и 1-ве авеније у Њујорку и да затражи, и добије, копију овога документа. Или, просто, да телефонира канцеларији УН за услуге публици, телефон (212) 963-4475, и да поручи копију.
Ако су наводи у овом документу фалсификовани, зашто их онда нико из западњачких медијских кућа није објавио, а одмах затим побио? Сама чињеница да је овај документ намерно прећутан је најпоузданији доказ да је он пуноважан и да су западњачке медије биле крајње непоштене кријући његово постојање.
Ми вам представљамо овај документ у целини, штавише, у његовом оригиналном облику. Ако одстампате ПДФ садржај, добићете верну фото-копију оригинала.
Петар Макара
Царево одело
***
  Увод
Стране 1-21 документа. Историјска основа. Српске патње на овом подручју. Понављани напади на српски живаљ у Сребреници и у околини, овога пута деведесетих година. Попис српских жртава и злочини Муслимана.
  Попис српских жртава
Стране 22-40 документа. Босански Срби из Сребренице и околине
које су Муслимани побили од 20. априла, 1992. године до 5. априла, 1993. године, списак уређен по датумима, са личним именом жртве, очевим именом (у загрди), презименом, годином, местом рођења, и срезом.
  Покољи Срба
Стране 41-51 документа. Општи опис почињених злочина. Начини мучења и убијања, пљачка српског добара, етничко чишћење српског становништва.
  Муслимански злочинци
Стране 52-80 документа. Босански Муслимани-злочинци.
Њихова пуна имена, врсте почињених злочина. Места и датуми
њихових злочина.
  Сведочанства жртава – Први део
Стране 81-104 документа. Преживели Срби говоре, исповести
сопственим речима, шта су све поднели и како су преживели.
  Сведочанства жртава – Други део
Стране 105-132 документа. Наставак: преживели ССРБ казују о патњама кроз шта су све прошли.
{Додатно читање према жељи.}
==================================================
Царевом оделу је потребна ваша помоћ!
==================================================
Наш рад зависи искључиво од новчаних прилога које нам шаљу наши читаоци. Ако сматрате да је он користан, молимо вас да нам помогнете вашим прилозима. Ниједан прилог није исувише мали, нити може бити превелики. (Уколико нисте у могућности да нам помогнете својим новчаним прилозима, у сваком случају вам хвала што бар читате наше извештаје.) Ваша помоћ ће такође бити драгоцена ако шаљете ове наше чланке читаоцима на Интернету.
Наши најбољи чланци ускоро излазе!
Новчане прилоге нам можете упутити на следеће
начине:
-Користеци кредитне карте преко безбедног послужиоца:
-Користећи Pay Pal (Визу и Мастеркатицу)
-Слање чека поштом на адресу:
P.O. Box 610-321
Newton, MA 02461-0321
USA
– Користећи кредитне карте преко тел.1 (617) 916-1705.
Хвала вам!
Молим вас, пошаљите овај текст, или његов „спој-линк“
вашим пријатељима:
Претплатите се на вести-писмо Царевог одела.
Потражите текстове који су изложени на Царевом оделу:
============================================
Остала грађа препоручена за читање
============================================
[1] Западњачке медије понекад, нажалост врло ретко,
открију, бар делимично, истину о рату у Босни, као
на пример:
А) Дана 12. септембра, 1992. године телеграфска
служба агенције Асошиејтид прес (АП) донела је
вест у којој се описује терор над Србима у околини
босанског града Горажда. Наслов вести је био
„Српске избеглице су изложене крвавој освети
Муслимана „. И поред тога што се овај сурови
злочин против Срба прилично тачно приказао,
извештач је употребио реч“освета“, да би код
читалаца на Западу створио утисак да су Срби
започели рат и да су тако изазвали „освету“
Муслимана.
Овај извештај АП, са коментарима Јареда Исраела,
можете потражити под насловом:“ A Rare Glimpse

at the Reality of the Bosnian War“, који је изложен
на http://emperors-clothes.com/analysis/gorazde.htm

Б) Дана 16. јула, 1995. године Торонто Стар је
објавио чланак ) “Fearsome Muslim Warlord
Eludes Bosnian (Страсне муслиманске
четовође заводе снаге босанских Срба). У овом
чланку Бил Силер описује како је се
командир снага муслиманских екстремиста у
Сребреници хвалио новинару о грозним убиствима
српских цивила која су Муслимани починили око
Сребренице. Извештај је изложен под насловом
„“A Reporter’s Account of Evening Spent With the
Commander of Bosnian Muslim Forces in Srebrenica“(Извештај новинара о вечери проведеној
у друштву командира снага босанских Муслимана
у Сребреници). Потражите овај чланак на:
Ц) Две фотографије, од којих је једну објавио Лондон
Тајмс а другу енглески лист Индепендент, обе
истога дана, 11. децембра, 1995. године. Ове
фотографије отркривају екстремни карактер, како их
западњачке медије називају, „Босанске владе“,
или „Армије босанских Муслимана“. На фотографијама
се виде хиљаде војника на војној паради, у белим
униформама муџахедина, са повезима на глави
на којима су исписани стихови из Корана. Ове
фотографије су доспеле у јавност када је рат у
Босни био практично окончан, много касније од
како је обичном грађанину на Западу била
продата пропаганда да су се Босански Срби
борили против умерених, мирољубивих Муслимана.
Овакве слике се ретко појављују у јавности да би
могле имати утицаја на већ утврђену представу о
босанском рату. Ове фотографије се могу видети
Д) У једном чланку, који је лондонски Дејли
Телеграф објавио
децембра 1993. године се говори о приливу
муслиманских екстремиста из Ирана и осталих
земаља у Босну. Наслов чланка је:“Albanians

and Afghans Fight For the Heirs to Bosnia’s

SS Past“ (Албанци и Афганистанци се боре за
наследнике СС про шлости Босне). Потражите
Већина чланака о Југославији, који су објављени
на Царевом оделу, могу се наћи на:
Хвала Вам што читате Царево Ново Одело.
Уколико желите да путем електронске поште добијате чланке са Царевог Новог Одела посетите адресу:
Пошаљите овај чланак пријатељима
[Царево Ново Одело]

Напишите одговор

Ваше име *

Ваш вебсајт

Независнa асоцијацијa студената организује посету Космету

 

Уз благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, поново ће се одржати дводневно путовање током којег ће се обићи наше највеће светиње и енклаве по Космету, којима ће Независнa асоцијацијa студената лично однети хуманитарну помоћ.

ПЛАН ПУТА:

Петак(21.март)

– Полазак у вечерњим сатима из Београда од Храма Светог Саве.

Субота(22.март)

– Ујутру стижемо у манастир Бањска. После идемо у Грачаницу, село Старо Грацко, Призрен(Богородица Љевишка и манастир Светих Архангела) и на бденије у

Зочиште. На вечеру, ноћење и дружење са мештанима иде се у Велику Хочу и Ораховац, где ћемо посетити и Дечанску виницу и цркву Светог Стефана.

Недеља(23.март)

– Одлазак у Високе Дечане на Свету Литургију. Обилазак Пећке Патријаршије, цркве Петрич, манастира Девич и Дубоки поток.

У вечерњим сатима повратак у Београд.

Путује се аутобусом.

Аутобус ће бити под полицијским надзором.

Број места је ограничен.

Цена пута је 45е(може и у динарској против-вредности).

Преноћиште је у приватним кућама а вечера у црквеној трпезарији.

Могућност плаћања на рате чековима.

Пријаве до 14.марта 2014.

Информације и пријављивање на број 064 40 40 579.

ЗАМОЛИЛИ БИСМО ДА СЕ НЕ ПРИЈАВЉУЈУ ЉУДИ КОЈИ ЋЕ ПРАВИТИ ПРОБЛЕМЕ. ИДЕМО ДА НА ЈЕДАН МИРАН И КУЛТУРАН НАЧИН ОБИЂЕМО НАШ НАРОД И ПРУЖИМО ИМ ПОДРШКУ.

Од хуманитарне помоћи, поред финансијске потребна је и друга у виду:

-Хране: брашно, шећер, со, уље, поврће, воће,конзерве…064 40 40 579

-Хигијена: прашак за веш, шампони, сапуни…

I KOSOVO I RUSIJA

Објављено: 15. фебруар 2014, 11:09

СКАНДАЛ: СРС, Образ и НАШИ положили венац Карађорђу пре Владе Србије

АРАНЂЕЛОВАЦ – Српска радикална странка, Покрет Образ и СНП НАШИ започели су изборну кампању у Орашцу из Марићевића јаруге. Неколико стотина присталица ове изборене листе, предвођени Немањом Шаровићем, Иваном Ивановићем, Младеном Обрадовићем и Александром Шешељем рашироло је транспарент „И Косово и Русија“ у Орашцу на месту избијања Првог српског устанка.

srs2 650x487 СКАНДАЛ: СРС, Образ и НАШИ положили венац Карађорђу пре Владе Србије

Радикали, Образ и Наши у Марићевића јарузи (Фото: СРС)

„И Косово и Русија“ је предизборни слоган ове изборне листе која на изборима наступа под редним бројем 6.

Активисти ове листе прво су извиждали представника Владе Србије Владимира Божовића током његовог говора у Марићевића јарузи, а затим пре њега положили венце на споменик Карађорђу.

Извор: Правда

 

Фејсбук коментари:

26 comments

УДАР НА ИСТОРИЈУ СРБА: Хашки трибунал и Његошу суди за геноцид

УДАР НА ИСТОРИЈУ СРБА: Хашки трибунал и Његошу суди за геноцид

dos-hag

Проглашавање Петра Петровића Његоша за ратног злочинца и сасвим озбиљно доказивање ове тврдње од стране Тужилаштва хашког трибунала изазвало је праву буру, махом поспрдних реакција широм Балкана, али упозорења људи од струке да је реч о опасним намерама и покушајима криминализовања српске историје и културе.

Унакрсно испитујући начелника општине Крупа на Уни и бившег председника РС Гојка Кличковића, тужилац у процесу против Радована Караџића, Катрина Густавсон се озбиљно позабавила капиталним делом великог српског мислиоца “Горским вјенцем”, а саговорници “Вести” јој нису остали дужни, па су истом силином узвратили да би уз Његоша хитно требало оптужити и читав низ јунака из српске епске поезије, али и историјских личности од пре више векова.

Бећковић: Нека се припреми Филип Вишњић!

– Не разумем зашто суде другима за Његошеве злочине. Његошу треба да суде. А кад му пресуде, треба да отворе судски процес и против Шекспира, Хомера и Дантеа. И против Филипа Вишњића и Вука Караџића треба покренути поступак. Они су баш претерали и сваку меру прешли. Филип Вишњић је јавно уз гусле певао, а Вук Караџић све те песме сакупио и на свет изнео.
Р. Л.
Професор Филолошког факултета у Београду и један од најбољих познавалаца дела Његоша, Мило Ломпар сматра да је покушај хашког тужилаштва да га прогласи “инспиратором” етничког чишћења у БиХ у “функцији криминализовања српске културе и историје”.

“Помињање “Горског вијенца” у контексту ратних злочина у БиХ има за циљ да обезбеди судску подршку за институционалну промену јавне свести у Србији. Неопходно је, отуд, криминализовати српску културну и историјску традицију у највећем могућем степену”, рекао је Ломпар.

Историчар Миле Бјелајац, научни саветник у Институту за новију историју Србије Милета такође упозорава да оно што се чуло из уста хашког тужиоца нимало није духовно, јер сматра да је то само део стратегије Хашког трибунала да преуређује историју Срба.

– Идеја није нова, јер је Хашки трибунал већ покушао да повеже “Начетарније” Илије Гарашанина са распадом СФРЈ, а теза о Његошу и његовим геноцидним намерама се може чути још из осамдесетих година прошлог века, уочи распада земље. Зато сумњам да је у питању незнање тужиоца или судија, већ је у питању “производ” дела интелектуалне елите и невладиних организација у Србији који се на таквим или сличним тезама и даље богато финансирају из иностранства – тврди Бјелајац и објашњава да је апсурдно и објашњавати да је немогуће поредити догађаје између којих је чак четири века временске разлике.

– Стављање у сасвим погрешан контекст верност борби за слободу је јако опасан преседан, али сама чињеница да је Србија потпуно изопштена када је реч о обележавању сто година од почетка Првог светског рата говори да случај из Хага није ни мало случајан – закључује овај историчар.

kul-kusta_620x0

Кустурица: Код таквих је све могуће

Емир Кустурица сматра да медији у Србији не треба да поклањају толику пажњу овом догађају у Хагу, а да је после оптужби против Његоша, у овом суду све могуће.

– Уколико је крив Његош, онда би Хашки трибунал под хитно требало да оптужи Мојсија да је ратни злочинац зато што се отворено и не тако давно, у Старом завету, залагао за освету типа “око за око, зуб за зуб, како оштетити тело човеково, онако да му се учини, ко убије живинче да врати друго, али ко убије човека да се погуби” – кратко истиче Кустурица.

Неле Карајлић, аутор култног серијала Топ листа надреалиста који је пре тачно годину дана, у шали, послао у Хашки трибунал Марка Краљевића, каже за наш лист да то није учинио случајно, већ ће и даље наставити да буде вредан “инсајдер”, односно да ће Тужилаштву ускоро “откуцати” много шири списак потенцијалних ратних злочинаца.

Оптужили и “Хероја на магарцу”

Хашком трибуналу ово није једина брљотина, а свакако највећа је када је тужилаштво 1998. године подигло оптужницу против јунака из романа Миодрага Булатовића “Херој на магарцу”. Ратни репортер Небојша Јеврић се, правећи шалу, поверио једном америчком новинару да зна име Србина који је силовао највише муслиманки и рекао да је то Грубан Малић. Убрзо је склопљена и оптужница, а књишки јунак се нашао као 23. оптуженик Хашког трибунала. Такође, у Хашком трибуналу на суђењу Слободану Милошевићу један од “експерата” је тврдио и како су Срби током рата у БиХ срушили џамију из седмог века.

Удар на свест и историју Срба

“Глас Русије” тврди да је Петар Петровић Његош постао жртва једног од услова постављених за приближавање Србије ЕУ – промене свести код Срба, коју су својевремено затражили немачки званичници. “Његош је инспиратор, Караџић, извршилац злочина и то је само логичан наставак покушаја промене свести и целокупне српске историје, који је започео тврдњом западних историчара да је Гаврило Принцип био гнусни атентатор…”, истиче “Глас Русије”

– Нема никакве дилеме да треба преиспитати улогу Косовске девојке која је крива не само за свирепа убиства, већ и за нехумана дела и злочин против човечности јер је на Косову пољу помагала само рањеним Србима. Никако не треба заборавити ни Филипа Вишњића као стратега у ширењу велико српске пропаганде који је и “духовни творац” удруженог злочиначког подухвата. Јасно, ту се без сумње мора наћи и Никола Тесла који би, да је поживео још “пар година” и доживео не тако позну старост од 135 година, сигурно направио већ смишљено оружје за масовно уништење, а све у циљу УЗП-а – каже озбиљним гласом Карајлић и признаје да је Хашки трибунал очигледно превазишао машту “надреалиста”.

– Када сам одлучио да Марка Краљевића “отерам” у Хаг нисам ни слутио да су они тамо заправо много бољи зајебанти од мене. Нажалост, од њихове зајебанције људи добијају вишедеценијске затворске казне, а оваквим потезима само показују колико су озбиљна правна институција – закључује Карајлић.

Кривицу нашли у “Горском вијенцу”

Тужилац Катрина Густавсон поставила је Кличковићу низ питања у вези са “Горским венцем”, а ми преносимо она најзанимљивија:

“Питање: У суштини “Горски вијенац” слави то што Црногорци истребљују муслимане, црногорске муслимане и велича масовна убиства и разарања домова, џамија, зар не?

Питање: Имамо ситуацију кад владика Данило подсећа на чарке с Турцима и описује ове догађаје нашироко. Наводи да ће под оштрицу сабље доћи сви који не желе да буду покрштени, али и да ће сви који прихвате Христа бити прихваћени и заштићени као наша браћа… Да ли Вас то подсећа да ова поема слави убијање муслимана и уништавање њихових домова и рушење њихових џамија?

Питање: Вук Мићуновић ламентира пред владикама над кугом муслимана на његовој земљи. И онда преиспитује веру у бога код владика и истиче да је велика несрећа погодила земљу… Јасно је из контекста текста да Вук Мићуновић покушава говором да охрабри владике да буду храбри и да он има под собом стотине Црногораца који ће земљу очистити од Турака и да се неће зауставити све док земља не буде етнички чиста од муслимана, зар не?

 

(Вести онлине)