Историјски пројекат Сребреница: Превод пресретнутог разговора између Викторије Нуланд и Џефри Пјата

уторак 11 феб 2014

bbxc-news-logo(BBC News, 7. 2. 2014)

Следи транскрипт, уз пропратну анализу дипломатског кореспондента Би-Би-Сија Џонатана Маркуса (Jonathan Marcus):

Упозорење: Транскрипт садржи псовке. 

Глас за који се верује да припада Нуландовој: Шта ти мислиш?

  • Џонатан Маркус: Требало би да већ на почетку буде јасно да је ово део вероватно дужег телефонског разговора. Међутим, САД нису порекле његову истинитост и похитале су да окриве руску власт за пресретање разговора и његово обелодањивање.

bbc-presretnuti

Викторија Нуланд и Џефри Пјат у децембру су заједно обишли опозициони камп у Кијеву

Глас за који се верује да припада Пјату: Мислим да смо ушли у игру. Овај део са Кличком (Виталиј Кличко, један од тројице главних опозиционих лидера) очито је овде компликовани електрон. Посебно најава да би могао бити заменик премијера, а видела си моје белешке о проблемима у браку у овом тренутку, тако да сада покушавамо да врло брзо сазнамо какав је његов став о том питању. Али мислим да је аргумент који ће од тебе чути, а то ћеш морати да урадиш, мислим да је то следећи позив који треба да организујеш, то је управо исти онај аргумент који си навела Јацу (Арсениј Јацењук, други опозициони лидер). И драго ми је што си му тако на неки начин разјаснила ствари и где се он уклапа у овај сценарио. И веома ми је драго што је одговорио тако како је одговорио.

  • Џонатан Маркус: Америка тврди да сарађује са свим странама у кризи како би се пронашло мирно решење, уз примедбу да „ипак украјински народ треба да одлучи о својој будућности“. Међутим, овај транскрипт показује да Америка заправо има врло јасне идеје о томе какав исход прижељкује и да ради на томе да постигне своје циљеве. Руски портпароли истичу да се Америка меша у послове Украјине – ништа више од Москве, рекао би циник – али Вашингтон очигледно има сопствени план игре. Чињеница да је овај транскрипт процурео у јавност открива јасан циљ, а то је да се постиди Вашингтон и да се публици вољној да прихвати поруку Москве Америка прикаже као сила која се меша у унутрашње послове Украјине.

Нуланд: Добро. Мислим да Клич не треба да уђе у владу. Мислим да то није потребно, мислим да није добра идеја.  

Пјат: Да. Мислим… У том смислу да он не уђе у владу, само га треба пустити да остане у блиском кругу и да ради свој политички домаћи задатак и то. Мислим просто у смислу тога да се процес настави, ми желимо да се умерене демократе држе заједно. Проблем ће бити Тјанибок (Олег Тјанибок, други опозициони лидер) и његови, а сигуран сам да (председник Виктор) Јанукович делом и на то рачуна у свему овоме.

bbc-presretnuti-2

Демонстранти протестују против владе у Кијеву од новембра

Нуланд: (Упада) Мислим да је Јац човек који има економско искуство, искуство у управљању. Он је… њему треба да буде близак са Кличом и Тјанибоком. Треба му да с њима разговара четири пута недељно, разумеш. Само мислим да Клич ако уђе… он ће бити на том нивоу да ради за Јацењука, просто неће ићи тако.

Пјат: Да, не, слажем се. О.К. Добро. Хоћеш да уговоримо разговор с њим као следећи корак?

Нуланд: Колико сам ја схватила онај разговор – али ти ме исправи – велика тројка је требало да одржи свој састанак а Јац је хтео да понуди у том контексту… разговор три плус један или три плус два са тобом. Јеси ли и ти тако схватио?

Пјат: Не. Ја мислим… Односно, то је предложио, али ја само мислим, знајући просто динамику међу њима где је Кличко главна фаца, потрајаће мало док се он не појави на било каквом састанку који они организују и он вероватно у овом тренутку разговара са својима, зато мислим да би то да га ти директно контактираш помогло због сукоба личности међу њима тројицом и такође би теби дало шансу да делујеш брзо и да нас ставиш у позадину свега тога пре него што они седну и он им објасни зашто му се не свиђа.

Нуланд: О.К, добро. Одговара ми. Зашто га ти не контактираш да видиш да ли хоће да разговара пре или после?

Пјат: О.К, хоћу. Хвала.

Нуланд: О.К… Још једна новост за тебе, Џефе. (Чује се клик.) Не сећам се да ли сам ти рекла, или сам рекла само Вашингтону, да је Џеф Фелтман (помоћник генералног секретара за политичка питања при Уједињеним нацијама) кад сам јутрос с њим разговарала имао ново име за оног из УН Роберта Серија, јесам ли ти то написала јутрос?

  • Џонатан Маркус: Занимљив увид у то како се води спољна политика, где се ради на више нивоа: разни званичници покушавају да поведу украјинску опозицију; ради се на томе да УН узму активну улогу и подрже договор; и (као што ћете видети ниже) артиљерија је у приправности – амерички потпредседник Џо Бајден очито се спрема да лично охрабри кога треба у одговарајућем тренутку.

Пјат: Да, видео сам то.

Нуланд: О.К. Сад је успео да среди да се и Сери и (генерални секретар УН) Бан Ки Мун сложе да Сери може да дође у понедељак или уторак. То би било сјајно, ја мислим, да се учврсти тај договор и да УН помогну да се учврсти и, знаш, јебеш ЕУ.

  • Џонатан Маркус: Ово није први пут у некој међународној кризи да САД испољава фрустрације због начина рада ЕУ. Вашингтон и Брисел нису деловали баш усаглашено током кризе у Украјини. ЕУ је подељена и донекле оклева да заподене кавгу с Москвом. Свакако да не може победити у краткорочној борби за наклоност Украјине с Москвом – једноставно нема на располагању одговарајуће подстицаје у кешу. ЕУ покушава да игра на дуже стазе, да временом профитира од своје привлачности. Али је Америка очигледно одлучна да преузме много активнију улогу.

Немири у Украјини: Важни датуми

21. новембар 2013: Почињу протести пошто је Украјина објавила да неће потписати договор који има за циљ јачање веза са ЕУ.

17. децембар: Русија пристаје да откупи обвезнице украјинске владе у вредности од 15 милијарди долара и снизи цену гаса који продаје тој земљи.

16. јануар 2014: Скупштина усваја закон којим се ограничава право на демонстрације.

22. јануар: Двојица демонстраната умиру од последица рањавања ватреним оружјем током сукоба са полицијом у Кијеву; протести се шире на остале градове.

25. јануар: Председник Јанукович нуди важне позиције опозицији, укључујући положај премијера, што ови одбијају.

28. јануар: Скупштина гласа да се поништи закон о демонстрацијама а председник Јанукович прихвата оставку премијера и његовог кабинета.

29. јануар: Скупштина усваја закон о амнестији за ухапшене демонстранте, под условом да се испразне окупиране зграде.

Пјат: Не, управо тако. И мислим да морамо нешто предузети како би то успело јер можеш да рачунаш на то да ће, ако ово крене, Руси из прикрајка покушати на сваки начин то да саботирају. Опет, чињеница да је то сада у оптицају, још покушавам и сам да схватим зашто Јанукович (пригушено) то. У међувремену, баш сада се одржава састанак фракције Партије региона и сигуран сам да се у овом часу води жучна расправа. У сваком случају, могло би ово да нам прође ако будемо деловали брзо. Зато ми дозволи да ја радим на Кличку а ти ако само можеш да одржиш… желимо да покушамо да нађемо некога са међународне сцене да дође и помогне да се ово заврши. Друга ствар је некакво пружање руке Јануковичу, али вероватно ћемо још причати о томе сутра, пошто видимо да ствари полако долазе на своје место.

Нуланд: Да се надовежем, Џефе, кад сам писала поруку (саветнику америчког потпредседника за националну безбедност Џејку) Саливану, он ми се директно обратио и рекао да ми треба (амерички потпредседник Џо) Бајден а ја сам рекла вероватно сутра за тапшање по рамену и да би прича пила воду. Тако да је Бајден спреман.

Пјат. О.К. Супер. Хвала.

Посрбила с енглеског: Маја Војводић

Бошко Обрадовић: Вучићу, изађи ако смеш!

Бошко Обрадовић: Вучићу, изађи ако смеш:

http://anti-censura.com/bosko-obradovic-vucicu-izadji-ako-smes/

Покрет Двери је данас упутио јавни позив на предизборни ТВ дуел првом потпредседнику техничке Владе Републике Србије, Александру Вучићу. Подсећамо да Вучић већ годину и по дана није пристао да се пред очима јавности одмери са било ким из редова опозиције.

ИСТИНА КОЈОЈ БИ ТРЕБАЛИ СВИ ПОГЛЕДАТИ У ОЧИ КАКО НЕ БИ ЗДРАВИХ ОЧИЈУ БИЛИ И ОСТАЛИ СЛЕПИ

http://www.youtube.com/watch?v=yjmrIVE0zig

Са истима све остаје исто и помало горе

Са истима све остаје исто и помало горе

Дали знате драги пријатељи, сестре, браћо и сав поштени свете, да ли знате да је ваше мишљење малте не идентично доминантних медијских монопола, да је ваша свест највећим делом производ доминантних медијских монопола и њихових манипулација? Да, у то и не сумњам да вам то није познато. Па и поред тога не замерам вам то и ако је за замерити ако се зна па и поред тога препусти том злу, дозволи преварити,  јер ако сагледамо ту ствар онако реално онда је резултат јасан, да и немате неку другу прилику, шансу да размишљате другачије од онога што вам медији свакодневно презентују без могућности да то и упоредите или некако проверите, колико је то тачно, колико има истине у томе свему. Знамо ми сви ону стару; Кадија те тужи кадија ти суди па тако и медији у чијим су рукама и музику свирају. Како онда да установите да ли се ради о чистој истини или не,  остаје вам само могућност да прихватите ту тобожњу истину као праву, само ону, ту коју вам ти медији пласирају као своју истину и тако постаје истином то што се више плати, то што ко какву наручи да би био утицајнији. Много се тога за новац може добити па и истина по потреби скројити само ако се добро плати. Наш стомак и џеп а не њихов нам говоре ону праву по којој би се требали равнати. Тако нам се сервира „истина“ некад директно некад скривено некад и подмукло прикривено. Па ни то не би био неки проблем да ти надасве доминантни медији нису у рукама неколицине баснословно богатих фамилија, оних најбогатијих на свету. Па ни то не би била нека трагедија да су тих неколико баснословно богатих фамилија моралног кова Исуса Христа којем је љубав а не новац била свећа водиља, светло око којег се поштен свет скупљао да умножава љубав својом предусретљивостћу унесрећеном убогоме слабијему у сусрет потрчи, помоћи сузу бола обрисати па и насмешити уколико је то на месту и у могућности. Не нису то ти што имају власт над медијима, што управљају њима, не нису то ти што стварају јавно мњење, мишљење и јавну свест и са њјом јавну лажну савест, не нису то ти следбеници Христовог ученија. То су породи, наследници оних трговаца које је Христос избацио из цркве, скупа са тезгама, робом и њиховим прљавим новцем. То су ти који нису ни тада следили Христово учење љубави и самилости, то су исти ти по намерама својим, надасве среброљбци увежбани свим манипулацијама и триковима света како би што више натрпали опљачканих сребрењака и златника у своје џепове без дна. То су ти који кроје којекакве светске поретке лажним истинама завађујући поштен народ не одступајући нити од злочина како би само који сребрењак више гурнули у тај свој џеп без дна. Требају само безброј пута поновити лаж да би била истина која би ишла у њихову а не у нашу корист, како би им та лаж и превара донела сребрењак више у тај шупљи џеп без дна па макар био натопљен и свежом крви новорођенчади. Верујем драги пријатељи да нисам рекао ништа ново, да сте то сви ви мање или више знали али да ли сте и тих свих последица били свесни, те “истине” које су долазиле и које долазе из неке велике новинске куће, неке светске агенције или квислиншке владе? Склон сам да и у то поверујем али никако онда не могу да разумем, како то онда да са оваквом равнодушношћу све прихватате не постављајући себи питање да ли сте својим ћутањем и прећутавањем и сами саучесници те свеукупне пљачке света па и својег рођеног детета где плен одлази баш у те шупље џепове без дна а да ви останете гладни и још за услугу да им оставите своју децу и унуке као робље. Не, то и поред све своје сопствене воље не могу разумети. Или можда и могу а то би значило да смо сви на неки начин уцењени или шареним лажама обманути или да смо због своје удобности намерно затворили очи пред чињеницама како би били преварени. Јер како разумети ову сву колективну ћутњу и ако нам неистина гори под ноктима. Како разумети ово сво одрицање свог самоуправљања и како је то могуће прихвтати савет свог окупатора, оног који те је бомбардовао, уранијумом засипао, органе отимао да би сњима трговао. Како разумети оволики раскол у ових две хиљаде година од времена избацивања тих среброљубаца из цркви и светих храмова од Христа. Како је могуће да се то среброљубље толико разјаловило и да заузме маха и међу онима који поучавају Христовој речи да уместо скромности, возе пред гладним очима најскупље лимузине. Зар нам се треба онда чудити па шта можемо онда и очекивати од оних иза који стоји миленијумска традиција похлепе. Да нам поробљивач каже, твоју земљу сам разорио јер није ваљала а ми да то једноставно оркестрирано прихватимо као истину без да се анализира шта то у њој није ваљало па да се исправи, поправи уместо све разруши уз проливања крви недужних жртава. Како може бити добро оно што ти окупатор каже да је добро за тебе а да се не приупиташ за кога је то добро? Сигурно је то за њега добро а по нас велико зло. За окупирани народ је добро све оно што окупатор критикује и све лоше што окупатор хвали.

Народ који се тако понаше да прихвата туђе злочине за своје да би удовољио окупатору, стоји на рубу провалије у коју ће га окупатор гурнути малим прстом, уништити и од наших потомака учинити себи робове без иједног испаљеног метка.

Убедио нас је захваљујући монополом над медијима да нам самоуправљање не ваља да нам ни фабрике не требају у нашим самоуправљачким рукама да су боље сачуване у приватним рукама макар тај приватник био и обичан идиот. Само приватно па приватно, приватизовати па приватизовати по свакој цени. Што у горим рукама то боље по њих а лошије по нас. Ми остајемо без посла, наших паметних глава јер нам они све што је од вредности покуповаше за ситне паре јер ми немамо више ни тих ситних потребих за голи живот. Не можемо другачије из нужде јурећи за кором хлеба, ко мува без главе, за својим голим животом за сопственом егзистенцијом због кризе у коју су нас они гурнули да би спасили себе, из своје у коју их је довео не наш већ њихов привредни систем који без ратова не може да егсистира. Уместо да свом народу смање радно време јер човек производи далеко вишеструко од онога што је био у стању да произведе прије једног непуног столећа а радно време је остало исто. Роботи, компјутери савремене машине су омогућиле вишеструку производњу робе по сату па неке и без присутности човека на радном месту. Људи су већ одавно у ситуацији да производе вишеструко,захваљујући роботима који се нити прехладјују нити бивају болесни нити им треба годишнји одмор па ни одмор уопште, него што могу потрошити. Што значи да би били многи незапослени услед тога темпа производње добара које нису у стању потрошити па да им се не би у сопственој земљи дешавале револуције онда им је лакше извозити револуције и робу у друге зеље. Прво револуције, рат и разарање па потом следе давање профитабилних кредита, задуживање до неизмоглости да би све потом узели за ситниш, преузели комплетна тржишта за пласман своје сувишне робе. Лакше им је да тече у туђој земљи тђа крв него своја у својој. Довољно је да нам кажу како смо сами криви што су нас бомбардовали да ми то онда прихватимо као колективну кривицу и ако се добро зна да колективне кривице не постоји у том смислу да би био цео један народ крив. Па ипак, захваљујући доминантим медијима у рукама неколицине ултрабогаташа, оних који су нас бомбардовали без објаве рата и стим званично починили ратни злочин за који би нам морали платити оштету ми колективно прихватамо њихову кривицу на себе као истину свесни да се ради о лажи која иде у њихову корист.

Драги моји земљаци, уколико желимо изаћи из ове беде у коју нас је окупатор гурнуо морамо радити супротно, свему ономе, што од нас окупатор очекује, а прије свега морамо неуспешне политичаре и владе заменити другима. Са истима се не може ништа на боље променити па дајмо овога пута шансу и другима. Можда се неће десити ништа на боље а можда и хоће. Како ће мо то моћи сазнати уколико не дамо своје гласове новима или уколико останемо код куће гунђајући у својим мање или више удобним фотељама. Само ако се масовно изађе на изборе можемо дати прилику и другима, динамичнијима, млађима. Како се оно каже, нова метла чисти боље а млад прут се ломи теже. Онај ко остане и овог пута код куће не само да је кукавица да преузме и део своје одговорности на своја плећа већ је и одговоран за судбину себе, своје фамилије и своје деце. Покушај барем нешто да промениш. Не учествовањем у изборима радиш свом душману на руку који би да све остане онако како јесте. Сви заједно можемо ту ситуацију променити или барем покушати. Твој глас је судбоносан за Србију а стим и за самога себе. Твоја будућност је и у твојим рукама. Све је боље од остајања кући односно не гласања.

Душан Нонковић