Прагенетски код – Револуционарно откриће / Urzeitcode

http://www.youtube.com/watch?v=cllqAsAFPfE#t=643

„Удар” на дејтонску Босну

 

Тема дана

„Удар” на дејтонску Босну

С обе стране Дрине расте забринутост да су Срби и „демонтирање” Републике Српске међу важним циљевима „спонтаних” протеста у БиХ

Јучерашње демонстрације у Сарајеву (Фото ета)

Градови у бошњачко-хрватском делу Босне и Херцеговине ових дана поново личе на оне ратне. За паљење владиних зграда, аутомобила, шут и камење по улицама овог пута нико не може да оптужи Србе, али зато у Републици Српској расте забринутост да су Срби и „демонтирање” Републике Српске међу важним циљевима ових догађања.

С друге стране, и Србија се у скорој прошлости опекла у сличним ситуацијама наизглед спонтаних протеста и немира, па је овдашња јавност веома сумњичава у погледу њихових крајњих домета и циљева. Овде се посебно памте 17. март 2004. године и „спонтано” албанско паљење цркава и српске имовине које се завршило прогоном Срба. Западни фактор је немире искористио да укине политику „стандарди пре статуса” и да убрза кораке ка независности Косова.

Овог пута је већ другог дана протеста постало јасно да „босанско пролеће”, не само по називу протеста („Удар”, баш као и странка украјинског опозиционог лидера Виталија Кличка) и симболу песнице, него и по улози западних земаља, подсећа на покушај смене власти у Украјини. Како то иде на делу, пре неколико дана јавност је сазнала из прислушкиваних разговора помоћнице државног секретара САД Викторије Нуланд и америчког амбасадора у Кијеву Џефрија Пјата. Осим што су вулгарно вређали ЕУ због неспособности да утиче на догађаје у Украјини, правили су планове за састав власти у Кијеву после Јануковича.

Република Српска се суочава с покушајима ревизије Дејтонског споразума већ 15-ак година, а најновија је зебња да би протести са захтевима за укидањем ентитета и кантона били пречица до тог циља.

Већ другог дана организатори протеста су на друштвеној мрежи Фејсбук позвали на укидање „резервата” и „геноцидне творевине” Републике Српске, критикујући бошњачке политичаре што нису ништа урадили по том питању.

Јуче је и бивши хрватски председник Стјепан Месић јасно рекао да је Дејтонски споразум кључна препрека на путу претварања БиХ у функционалну државу и да Дејтонски споразум и „неприродни ентитети које је он створио” не могу више бити догма у којој се „посебно један ентитет претварао у парадржаву”.

Истог дана у интервјуу „Гласу Америке” из Вашингтона премијер Ивица Дачић је упозорио да је очигледно да у БиХ није у питању само социјална категорија протеста, него да су испостављени и политички захтеви који иду ка увођењу система „један човек један глас”, што директно води ка укидању ентитета, права народа у БиХ и отвара цео један зачарани круг због кога је и вођен рат. Дачић је у контексту стварања инцидентних ситуација и могућности да једна варница поново упали пламен конфликта говорио и о Косову и Метохији, хапшењу Оливера Ивановића, намери да се Еулексу смањи мандат без сагласности Савета безбедности УН.

Страни медији и аналитичари су већ писали како парализа политичког и економског живота уједињује три народа у БиХ (у Јајцу су демонстранти повезали три националне заставе, ваљда с намером да поткрепе ту тезу), али се то није догодило, ако изузмемо 50-ак људи које је у Бањалуци на улицу извео Хелсиншки одбор.

Мисија међународне заједнице у БиХ, упркос потрошеним стотинама милиона евра и ауторитетима десетине високих представника – није завршена. Нестрпљење западних влада је достигло врхунац, а актуелни високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко је, оцењујући ову кризу најгором од потписивања Дејтонског споразума, најавио да би требало размислити чак и о довођењу трупа ЕУ уколико целокупна ситуација ескалира. У Републици Српској то сматрају потврдом да Брисел не намерава да дозволи да и ова криза прође, а да не буде искоришћена за неки важан политички циљ, попут измене дејтонског уређења Босне и унитаризације БиХ.

Биљана Митриновић
објављено: 10.02.2014.

Препознао оца са фотографије, заклали га Шиптари због трговине органима!

 

Препознао оца са фотографије, заклали га Шиптари због трговине органима!

Siptarski-zlocini

Одлазак до продавнице у Пећи, тог 22. јуна 1999. године, за Предрага Драговића био је фаталан. Несрећни човек се кући није вратио, а од 2002. водио се као нестао, све до марта 2009, када је српско Тужилаштво за ратне злочине идентификовало Драговића као једну од жртава албанског терора.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је тада да је осим Драговића идентификовано и десетак припадника некадашње Ослободилачке војске Косова (ОВК), за које се сумња да су починили злочине над отетим Србима на северу Албаније 1999. године. Зато је упућен нови захтев Тирани да покрене истрагу.

Прву идентификовану жртву, Предрага Драговића, препознао је његов син Раде, на основу фотографије „из које се може закључити да је жртва натерана да пред егзекуцију обуче униформу, да се не би видело да је убијен цивил“.

– Мој отац је био цивил. Никада није учествовао ни у једном рату. Он није имао оружје – рекао је Раде, син убијеног Предрага Драговића.

Слика је снимљена на северу Албаније, а на полеђини фотографије пише „Агим Рамадани, 138. бригада ОВК“.

Овај случај изнова је покренуо сумње у нелегално вађење органа киднапованим Србима на Космету. Осим „жуте куће“, Вукчевић је навео још три локације за које се основано сумња да су у њима вршене трансплантације органа, потврдивши, истовремено, раније налазе истраге да је кроз те објекте на северу Албаније прошло најмање 300 људи, већином Срба.

Вукчевић је потврдио да је Тужилаштво поново послало допис албанском тужилаштву, у коме позива на сарадњу на предмету трговине људским органима.

То није био први пут да је српско Тужилаштво за ратне злочине тражило сарадњу од албанске стране.

Албански министар правде Енкелејд Алибеај, у писму Вукчевићу од 13. октобра 2008, одбио је да пружи правну помоћ затражену од српских власти. У образложењу своје одлуке Алибеај каже да он „нема поузданих сазнања о начинима и видовима мучења“ и да „без уверљивијих доказа које нуди српска страна он сумња да је тај захтев политички обојен“, јер „српски тужилац означава припаднике Ослободилачке војске Косова као извршиоце наредби својих претпостављених који су данас водеће личности у политичком животу Косова“.

И међународна организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч“ затражила је од Албаније да покрене истрагу о наводима о трговини органима отетих Срба, али су тужиоци из Тиране, као и званичници власти у Приштини, одбацили те захтеве тврдећи да је „читава прича део прљаве кампање против косовских лидера“.

– Неки људи су отети, у највећем броју Срби, али је било и Албанаца и особа других националности – рекао је Фред Абрахамс из организације „Хјуман рајтс воч“.

– Одведени су са Косова у Албанију, у Кукеш. То је прва оптужба – транспорт људи са Косова. Друга оптужба се тиче трговине органима у Бурелу или у другим местима. Немамо комплетне доказе о транспорту органа, али се надам да ће се истина сазнати.

У Тужилаштво свакодневно стижу материјали о злочинима који су почињени на северу Албаније. Тужилаштво је дошло и до комплетног извештаја Унмика из 2004. године о медицинским стварима пронађеним у „жутој кући“.

– Упутили смо званичан захтев УН да се комплетан извештај достави Србији – рекао је тада, за „Новости“, Бруно Векарић и додао да истрага не сме да стане, а починиоци остану некажњени.

Портпарол Тужилаштва је такође рекао да постоје необориви докази да су постојали приватни затвори, одакле су људи одвођени на места где су рађене монструозне хируршке интервенције.

Ни Међународни кривични суд није давао нарочита охрабрења. У писму шефа Регионалне делегације за Србију, Црну Гору, Македонију и Албанију Пол-Анри Арнеа каже се да овај суд није нашао ниједну релевантну информацију у вези са логорима у Тропији и Кукешу и руднику Дева у Албанији, где су „евентуално пребацивани неалбанци које су, наводно, отели припадници ОВК“.

И Роберт Дин, в. д. директора Одељења правде Административне мисије на КиМ при УН, писмено је потврдио да „међународни тужилац није био умешан у истрагу у неком предмету који се тиче киднаповања неалбанаца и узимању виталних органа који су касније продавани.“

Бивша главна тужитељка Карла дел Понте оптужила је званичнике Унмика да нису ваљано истражили наводе о албанским злочинима на Косову 1999. године.

Наводи Дел Понтеове о узимању органа од отетих Срба изазвали су извесну дозу узнемирења у Швајцарској, одакле је она отишла за амбасадора у Аргентину. Некадашњој главној тужитељки сугерисано је да више не рекламира своју књигу „Лов, ја и ратни злочинци“.

Без обзира на ова упозорења, њен близак сарадник, новинар „Њујорк тајмса“ Чак Судетић, наставио је у САД да промовише књигу бивше главне тужитељке Хашког трибунала.

– Све је истина – тврди он. – Случај узимања органа заснован је на чврстим, уверљивим доказима, јер су истражитељи пронашли трагове крви и медикамената на месту које су им претходно открили извори. Биће ту још нових фрапантних доказа.

Poštovani čitaoci GD Ovo pismo bi hteo sa Vama da podelim-molim da ga pročitate-DN

Postovani g-dine Nonkovicu obracam Vam se u nadi i sa molbom da mi mozete pomoci. Rec je o mojoj cerki kojoj je neophodna pomoc da pobedi muku posle 4(cetiri) godine od kada joj je prekinuta mladost jer je greskom lekara dobila sepsu i stalo joj je srce.Kada se to dogodilo imala je 17 godina,i na svet je donela prekrasnu devojcicu Mariju koja sada ima 4 godine a nikada se nije poigrala sa svojom mamom. Dok je bila manja manje je i razumela,i pitala ali sada je jako tesko objasniti joj zasto njena mama nece da prica sa njom,i zasto ne dodje kuci. Kako su mnogi mediji u Srbiji objavili pricu i pustili apel za pomoc molim Vas da to uradite i vi ne bi li ljudi koji su u dijaspori,a koji citaju vase clanke pozeleli da joj pomognu.Mnogo bi mi znacio taj vid vase pomoci jer ja nisam u mogucnosti da to sama uradim,i plasiram pricu a i molbu ljudima u dijaspori da pomognu mojoj Danijeli. Ona je pacijent koji je postigao vidne pomake i bas zbog toga za nju ima nade u klinici koja se bavi takvim stanjima u Nemackoj.Poslacu Vam pricu iz koje ce te moci mnogo vise da saznate,a i nacin na koji moze da joj se pomogne,tj ziro racune. Nemojte mi molim vas zameriti sto sam sebi dala slobodu da trazim pomoc od vas,ali prinudjena sam da trazim spas,i pomoc za svoje dete na sve strane,i ako je verujte ovo najtezi nacin da pomognete svom detetu koje nema nikakva prava u drzavi u kojoj je rodjena pa sam prinudjena da molim na sve strane.P.S. Molim  Vas pomozite mi!        UPLATE ZA DANIJELU KOVAČEVIĆ

Za SRBIJU ŽIRO-RAČUN:

220-2930000020979-08

na ime Kovačević Danijela

kod ProCredit Bank A.D.

DEVIZNI ŽIRO-RAČUN

Danijela D. Kovacevic (2010992715181)

Kralja Petra I 76/9, 22320 Indjija

IBAN: RS35 2202 9300 0002 0979 08

ProCredit Bank A.D.

Milutina Milankovica 17 11070 New Belgrade,Republic of Serbia

SWIFT:PRCBRSBG

PRIČA O DANIJELI KOVAČEVIĆ

Danijela Kovačević (21) iz Inđije je 13. 10. 2009. otišla od kuće da na svet donese svoju ćerku Mariju koja sada ima 4 godine i još se nije vratila kući. Sve to vreme svog odrastanja Marija raste bez svoje majke, a njena majka nije ni svesna da je ima.

Danijela je primljena na GAK „Betanija“ KBC Novi Sad, gde se porodila 14. 10. 2009.

Porođaj je završen carskim rezom posle kojeg je došlo do komplikacija i već jutro nakon porođaja je osetila jake bolove praćene temperaturom ali na njeno žaljenje dobila je odgovor „MAZIŠ SE“ !

Svakoga dana njeno stanje je bilo sve gore, počelo je da joj koči i oduzima levu stranu tela, i dalje je imala temperaturu ali na to niko specijalno nije obratio pažnju, uvek je dobijala isti odgovor „MAZIŠ SE“. Kada je viđeno da postoji neki problem (CRP 196), a prošlo je 9 (devet) dana njenog mučnog stanja, rešili su da hitno urade reoperaciju inficiranog reza na materici koji niko nije video danima. Nakon reoperacije i dalje ima temperaturu ali se nada da je sve prošlo jer je operisano to što je problem. Na žalost, za sve to vreme, doktor koji je obavio carski rez, nikada je nije posetio kao svoga pacijenta. Trećeg dana od reoperacije ili 13-og od porođaja Danijeli je u šok sobi u 15:20 STALO SRCE na pola sata.

Nameće se pitanje da li nekome ko se mazi može da stane srce ???

Reanimacijom dežurnog anesteziolga dr. Milovanovića koji je uložio sve svoje znajne, iskustvo i iznad svega ono što čoveka čini velikim, a to je ljudskost, uspeo je da vrati Danijeli puls i pritisak da njeno srce počne ponovo da kuca, i ona je nastavila da živi.

Sepsa koju je dobila bila je razlog da njeno srce stane.

Danijela je prebačena na odeljenje intenzivne nege i reanimacije gde joj jutro po prijemu odstranjuju matericu koja je prouzrokovala sepsu – a rekli su joj MAZIŠ SE. Nakon nekoliko dana opšte kome Danijela prelazi u stanje vigilne kome (coma vigile) gde joj je regulisan san i budnost. Prikopčana je na aparate koji mogu da je održe u životu, ali niko od lekara ne daje nikakvu nadu za nju. Od tada Danijela budna sanja.

Vrlo je bitno reći da je Danijela trenutno u stanju koje je prouzrokovano nepažnjom i nebrigom tima lekara koji su toga dana, tačnije 13. 10. 2009. bili dežurni na čelu sa glavnim dežurnim dr. Nenadom Ćetkovićem, zbog kojih je Danijela preživela pakao.

Ona je sve vreme životno ugrožena ali se pristupa ranoj rehabilitaciji koja je sprovedena i na kojoj je Danijela provela 4 (četiri) meseca na klinici za rehabilitaciju KCV Novi Sad, odakle biva prebačena u specijalnu bolnicu „Dr. Borivoje Gnjatić“ u Starom Slankamenu gde se nalazi i danas. Njeno stanje na prijemu u Slankamen je vrlo loše jer Danijela nema nikakvih funkcija,ali radom sa njom dolazi do vidnog napretka. Zalaganjem terapeuta koji sa njom radi Igora Jankovića ona počinje da hoda što je na zaprepašćenje svih koji su upućeni u njen slučaj i znaju zbog čega je u takvom stanju. Danijela dobija maksimalnu negu i pažnju i dešava se još jedan pomak, a to je da počinje da uzima hranu na usta, jer je inače hranjena na želudačnu sondu( PEG). Kako su se ređali napredci koji nisu bili očekivani, lekar koji brine o njoj Dr. Bratislav Zlatković po isteku boravka od tri meseca piše predlog za produžetak boravka kod njih ali od zdravstvene komisije se dobija odgovor odbijanja jer Danijela ne ispunjava uslove za boravak na istoj. Od tada, što tačnije znači, pre više od tri godine njen boravak na rehabilitaciji se plaća 100.000 din na mesečnom nivou. Kako joj je uskraćeno pravo na lečenje, urađen je TV prilog o njoj koji je pušten u nacionalnom dnevniku RTV- Pink, gde se i sam tadašnji ministar Zoran Stanković javio i rekao da će biti rešeno pitanje takvih pacijenata, a ono nije rešeno ni do današnjeg dana. Tražeći spas za Danijelu dolazimo do saznanja da klinika u Nemačkoj u gradu Pforzheimu pruža adekvatan vid lečenja i rehabilitacije kod pacijenata kao što je Danijela. U komunikaciji sa njima gde im je ukazano na stanje u kojem se ona nalazi i pomacima koji su se desili, dobijen je pozitivan odgovor u vezi prijema Danijele kod njih na kliniku. Za Danijelu postoji nada u navedenoj klinici u Nemačkoj jer je i za njih pravo čudo da pacijent koji je imao zastoj srca može da pomeri i prst na ruci, a kamoli da reaguje na grube i blage draži, hrani se na usta, da potpuno bez jasne svesti čak i hoda. Aktivna je i na bazi postelje, pokreće ruke i noge, plače i smeje se, bude i tužna i raspoložena ali niko ne zna šta takve promene njenog stanja znače. Možda joj samo malo treba pa da ugleda svet i svoju Mariju ali potreban je novac kojeg nema. Pošto kod Danijele dolazi do promena koje nisu očekivane, pre izvesnog vremena ona po podizanju iz postelje odbija da hoda što takođe nešto znači. Bitno je ne zaboraviti da vreme nije Danijelin saveznik i da je ona kao takav pacijent i dalje životno ugrožena. Koliko je svaki dan rizičan govori i prošlogodišnja hirurška intervencija, koja je urađena jer je njen lekar Dr. Zlatković prepoznao da postoji problem bez obzira što ona to nije mogla da mu kaže, a to dokazuje da je njegova briga o njoj spasila njen život, i Danijela je ponovo operisana i odstranjen joj je jajnik koji je na sebi imao vrlo opasnu izraslinu koja bi pukla da nije reagovano na vreme. Pre izvesnog vremena ponovljena je neurološka dijagnostika koja je ukazala da postoji hidrocefalus koji je u znatnoj meri i da moze biti vrlo opasan po njen zivot, koji je izazvao i epi napade koji su takodje jako opasni. Rizičan je svaki dan, a ona se ne predaje. Njenu snagu i volju za životom smo videli ove 4 (četiri) godine koje se kao Spartanac bori i ne predaje. Nada postoji, treba joj dati šansu, a ona ima cenu. Njena šansa košta 120.000 evra za nastavak lečenja i terapije koje bi bile sprovedene, gde bi lekari sa klinike u Nemačkoj po njenom prijemu odlučili kojem načinu lečenja bi pristupili pa i operisali ako budu smatrali da je to potrebno. Ono što je najbitnije je, da Nemački lekari daju Danijeli velike šanse. Sama ne može, a ni porodica nema tu mogućnost ni novac da je pošalje na lečenje. Pomoć je neophodna i do sada je stizala od dobrih i humanih ljudi, pokretane su razne akcije ali mnogo njih se završilo vrlo neuspešno. Koliko god bi bilo prikupljeno novca on bi po nekada pokrivao odredjeni deo troškova boravka u Slankamenu gde se ona nalazi na rehabilitaciji. Ovim putem zahvalnost svim ljudima koji su do sada pomagali Danijelino lečenje ali ujedno i molba da ne odustanu od nje. Njoj je u ovoj državi uskraćeno pravo na lečenje, pravo na pelene, ima pravo na određene lekove po jednu kutiju mesečno iako joj je potrebno tri. Gde god bi se obratili postavljano je isto pitanje: „ Koju dijagnozu ima Danijela“? A Danijela je u stanju koje je posledica mnogih dijagnoza samo što se to ne priznaje. Da ne bude zabune, sve ovo je izazvalo stanje u kojem je sada Danijela:

DG:HEMIPLEGIJA L. SIN (G81.9) COMA VIGILE.ST POST SECTIO CESAREA. ST POST SEPSIS. ST. POST LAPARATOMIAM ET RELAPAROTOMIAM PP.PELVEOPERITONITIDEM. ST.POST MENINGOENCEPHALITIDEM. ST. POST INSTITIO CORDIS CUM REANIMATIO POSITIVA. ST POST AC. LUNG INJURY. ST. POST INSUFF. RESPIRATORIA. ST. POST HUSTEREKTOMIAM TOTALIS CUM CONSERVATIO ADNEXORUM BIL. ST. POST APENDECTOMIAM. ST. POST TRAHEOTOMIAM INF

Ovo su sve dijagnoze zbog kojih ovo mlado biće već 4 (četiri) godine ne zna da život za koji se tako grčevito bori prolazi pored nje!

MALO LI JE?

Šta je još potrebno da se desi pa da neke nadležne državne institucije bilo šta urade i da joj daju mogućnost da nastavi da živi ali ne ovako jer ona već živi snagom svoje volje i željom da nastavi tamo gde je sve stalo.

U pokušaju da se krivci za njenu muku izvedu pred lice zakona i pravde mnogi advokati su odbili da rade slučaj Danijele Kovačević te je tako čekano samo na jedan odgovor skoro tri nedelje od pr.dr. Beljanskog, advokata iz Novog Sada koji je na kraju odbio da vodi ovaj slučaj. Ognjen Zindović je advokat koji je pristao da vodi slučaj Danijele Kovačević protiv neodgovornih lekara koji rade u GAK „Betanija“ i koji su dopustili da se Danijeli desi sve što jeste. Međutim i tu postoji problem koji je takođe kamen spoticanja, a to je ne blagovremeno odgovaranje Ministarstva Zdravlja na zahteve tužilaštva i saradnju da bi moglo da se počne sa postupkom. Takođe problem postoji i u tužilaštvu koje ne koristi sve zakonske mogućnosti koje ima od države da bi odgovor koji treba da dobije omogućio dalji rad. Na slanje nekoliko urgencija od strane tužilaštva ka ministarstvu zdravlja ne bi nikakvog odgovora do pre dva meseca kada se javila nada da će se ipak nešto pozitivno desiti jer se javio jedan od zdravstvenih inspektora koji bi trebalo da oformi unutrašnju ili spoljnu kontrolu. Ni do dan danas nije sprovedena ni jedna kontrola uz objašnjenje kako zna o čemu tužilaštvo govori ali mu je neophodan minimum dodatnog vremena da pronađe predmet jer mu je isti ostao negde na terasi (šta god to značilo).

Svi rokovi su od tada prošli i još uvek se ništa nije pomerilo sa mrtve tačke.

Pomozi Srpskim istoričarima da obave istraživanje u Turskim arhivima

http://www.poreklo.rs/2014/02/09/pomozite-srpskim-istoricarima-da-obave-istrazivanje-u-turskim-arhivima/

Stefan Simić Legenda

http://anti-censura.com/stefan-simic-legenda/

DR DRAGAN PETROVIĆ O NAREDNIM IZBORIMA

http://www.youtube.com/watch?v=L-_GepmYoi0

„Zasto je potrebno poboljsanje muslimansko-srpskih odnosa“

Postovani,

Dostavljamo Vam link za tekst predsjednika Pokreta: „Zasto je potrebno
poboljsanje muslimansko-srpskih odnosa“ koji je objavljen na internet
portalu VIDOVDAN.

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=51430:zato-je-potrebno-poboljanje-srpsko-muslimanskih-odnosa&catid=39:drustvo&Itemid=92

SNP Izbor je nas

Na današnji dan je umrla Sladjana Kobas

Udruženje pisaca Republike Srpske i dijaspore-Prijedor
Na današnji dan je umrla Sladjana Kobas .Poslednja banjalučka beba, po čijoj tragičnoj sudbini je književnica Violeta Božović napisala roman pod nazivom -Dnevnik Sladjane Kobas.To je antiratna knjiga, koja svjedoči o bezumlju odraslih i staje u odbranu djece koja imaju pravo na život,a to pravo im je uskratio rat i bezumne odluke centara moći,koji su zabranili prelet boca sa kiseonikom do banjalučkih beba, i time im prepisali smrtnu presudu. Ratne 92 tek rodjene bebe svih nacionalnosti su zbog zabrane dopremanja kisika do njih, umirale u inkubatorima pred očima celog sveta .Ovu jezivu dramu su pratile mnoge Televizije,kao i domaći i strani izveštači, na čelu sa američkim CNN-om.Knjigom posvećenom Sladjani Kobas i 12 neduznih banjalučkih beba ,spisateljica Violeta Božović je ispisala optužbu kreatorima rata i u ime sve djece i svih roditelja stala na stranu nedužnih,kako bi ovom antiratnom knjigom pisanom u formi dnevnika se apelovalo na svest i savest svih onih koji su na neki način učestvovali u ovom zločinu .Jer i ćutanje je zločin,ukoliko naše kolektivno ćutanje potakne zaborav što pada na dečije mučeničke kosti.http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Sjecanje-na-zvjezdicu-Sladjanu-Kobas/146278.html
Приједор – Осам година од преране смрти младе Слађане Кобас, тринаесте бањалучке звјездице …
glassrpske.com

12 suza što niz sveću kaplju – Sećanje na 12 Banjalučkih beba

27. Mai 2011 um 15:33

 Sećanje na maj-jun 1992

(Posvećeno 12 umrlih banjalučkih beba koje su  umirale pred očima celog sveta u agoniji ,zbog odluke medjunarodne zajednice,da se zabrani prelet boca kiseonika do Banjaluke ,u trenutku kad su se vodile kopnene borbe na koridoru)…

…….

12 suza što niz sveću kaplju,

bezbroj malih ugašenih zena,

presečeno smrću u svom  prvom plaču

mjesto majki zagrli ih zemlja…

Kolevke im prazne zanemelo zbore

„Ne slavite Smrt-O,kreatori rata

jer zrna kad padnu u zemlju

se rode!

Niknu da opet stanu

pred Dželata….

(Violeta Božović)