«Ни рук, ни ног, ни ограничений!», — так говорит Ник Вуйчич. А это репортаж о нем.

http://www.adme.ru/video/vsem-kto-ne-dovolen-zhiznyu-sovetuyu-posmotret-624455/

Двери разбијају напредњаке!

https://www.youtube.com/watch?v=kHySLdZf2zA#t=147

ЈА ТЕБЕ – ТИ МЕНЕ

ЈА ТЕБЕ – ТИ МЕНЕ

Комнен Коља Сератлић

Чистунци (ја их поштујем) тврде да у наслову није допуштена интерпукција, а ја ипак ставих цртицу. Увек сам тврдио да је наслов пола текста. Смишљао сам и „измишљао“ наслов недељу дана, а текст сам завршавао у једном дану.

Има разних варијанти овога наслова: „Ја теби – ти мени“, „Ми њима – они нама“, „Ја вама – ви мени“, „Ја њима, они мени“, „Ми вама, ви нама“, „Они њему, а он њима. Но, ови наслови се више односе на, примера ради, НО, односно познате јахачице Апокалипсе, разне списатеље, аналитичаре, колумнисте, који раде и пишу по наређењу, нарџбини, те, зашто не рећи, за велике паре. Ето, например, ових дана добисмо нови ТВ канал. Три мускетира га основааше на основу – Ми вама, ви нама, на рачун угњетеног и поробљеног српског народа. Утисак недеље, на основу „Ја њима, они мени“ траје више од 20 година. И тако ће тај Утисак антисрпског утиска – „Ја непријатељима српског народа, а они захвалност мени“, трајати још следећих 20 година.

У брошури „Шта да се ради“, један познати човек (за многе озлоглашени), чије име не смем употребити, је још 1905 године написао: „Дајте ми организацију, извешћу револуцију“. И шта да се ради у земљи Србији. Било каква организација или организовање у Србији је неоствариво, а „револуција“ још мање, та нормална страна реч је постала омрзнута (revolutio, revolvere, корените промене), тако да не заступам ни буржоаску (истине ради, да је изведена права буржоаска револуција, Србија не би данс била у оваквом стању) ни социјалистичку, заступам просвећену диктатуру, најмање 5 година, са десет просвећених цивила на челу, без партија и партитократијске борбе, односно Парламента.

Текст под насловом „Бараке су српска судбина“, писао сам 5 година. Објављен је 2012 . И сада је актуелан. Бараке се не могу применити без наведене диктатуре, а без примене „барака“ нема спаса српском народу.

„Ја тебе сердаре, а ти мене војвода, а знамо какаве смо рђе били“( уместо „рђе“, они су изговорили другу реч, није примерена, прим. ККС). Да ли је ова давна изрека било кога подучила.

Данас ја тебе (Дачић), а ти мене (Николићу) око Нобелове награде. Препуцавање је било и тужно и ружно, чак примитивно, односно није одговоарало нивоу онима који нас воде у светлу будућност. Додуше главни преговарач је рекао како би требало Николић да добије Нобелову награду, јер га је натерао да преговара са Змијом и испуњава наређења бивше мис Европе – Ештон.

Тадић – Дачићу: „На земљу би требало да се спусте они који су се уз помоћ политичке позиције дигли у висине криминала, корупције и уништавња политичке културе“ (чудесно – Тдић и поилитичка кулчтура, прим. ККС)

Дачић – Тадићу: „Тадић и остали су богови демократије, Амон Ра, Зевс и остали. Спустите се мало на земљу. Не постоји вакцина за ваш повратак на власт, ви сте прошлост“ (када би имао основно знање о највишем египатском богу Ра , богу Сунце, сматран креативним богом, не би га употребио у негативном контексту, уствари похвалио је Тадића и његове, прим. ККС);

Дачић – Јовановићу: „Јовановић каже да је он вакцина за Слобине пулене. За шта је он вакцина? Па он има болест која је неизлечива“ (Дачић је ових шест година имао не једном право и разлоге, и то по Уставу, да ухапси овога, како га назва, болесника, прим. ККС)

ЛДП – Дачићу: „Ради се о томе да преварантској политици наследника Слободана Милошевића није више место на власти у временима европских интеграција“ (ти несрећници нису свесни, да када је морал у питању, политичка култура, а о патриотизму да и неговорим, нису ни до чланка том истом Милошевићу, кога ће Срби спомињати даљњих 500 година, да је за све крив, тако да ће заборавити Османлије, прим. ККС).

И тако свакодневно: мали пуер (puer, pueris, трећа деклинација – дечак) Ружић испрепуцао се са пп Владе („Шта, ко ти је дозволио да хапсиш мога пријатеља, предсеника „Партизана“); лепа Тузланка (која ће ускоро владати несрећним Београдом) се „чашћавала“ речима са власником „Србија гаса“, те министром, тастом Николићевог сина; политички геније, адекватног презимена – Мали са листопадним министром Радуловићем (обострано речник прљав и низак), те разни други министри, а о „културним“ посленицима и њиховом, Ја тебе, Ти мене, да не наводим примере.

Ова предизборна кампања ће бити запамћена у историји српског народа. Неки кажу да ће бити најпрљавија. Међутим, започела је као најхуманија у великој снежној олуји. Иако су га многи критиковали, ја мислим да се ниједан вођа није тако жртвовао, гологлав (гологлави министри, избезумљени од удара ветра 100 км на сат), носио је заметену и премрзлу децу. До краја предизборне кампање не мора ништа више да ради. Овај народ је неке арлаукаче (певаљке) прогласио иконама, а зашто не би човека који се ипак жртвовао, с мотивом или без мотива., нека то носи на својим леђима, није малолетан.

А где је у свему овоме Народ. Који и какав Народ, „Народу морамо променити свест“. Да, да, зна се кроз историју како су прошли они који су покушали или који су насилно (а свако мењање, посебно свести, је насилно) мењали народу свест. Можда је аутор ове мисли и жеље у праву. Можда би од посрнулог Србина требало створити Надсрбина, нешто слично аријевцу. За себе каже да је променио свест из темеља, да се каје за раније понашање док је био радикал, а посебно због неких изјава. Зато је њима, са новом свешћу, извршио све што су затражили (читај – испланирали) за ових годину и по дана, а они ће њему изборну победу. Не нудим им више Дражу, нуди им Тита и то усред Брисела. Можда је у праву, боље је да се определимо за Тита, који је био западни човек и велики обавештајац МИ6. Схватио је да се са Дражом може винути само до Равне горе (чак ни до Равне горе, ако му не дозволи Вук), а са Титом по целој Европи и шире. Тито му је узор како се влада, односно како један човек влада. Бољег узора нема.

Да ли је на овим просторима историја учитељица живота.

Био сам в.д. шефа Протокола Брозу 27 дана. Сви око њега били су ништице (реч „нулице“ није тако погрдна као „ништице“), дах им је стајао, уста им се везала када би некога од ЊИХ позвао на разговор. Ментори Брозови су код њега долазили, а данс се иде код ментора и од њих дрхти. Једно јутро ми је нареди да идем из Игала (вила „Галеб“) у Котор да дочекам принца Чарлса. Каже упловиће јахтом у Которску марину. За принца узми моју лимузину. Рекао сам да би било добро да га дочека и председник општине Котор, из више разлога. Сагласио се. Принц Чарлс ће након сусрета са Титом у Игалу и ручка, боравити у Дубровнику, Трогиру, Неретви, о чему постоје записи. Повео сам Брозовог фотографа (види слике у прилогу, осим председника општоне и његових сардника, нико од функционера није био).

У пратњи принца, препознао сам Ф. Меклина и амбасадора В. Британије у Београду. Меклин је био шеф Британске војне мисије при Врховном штабу (Черчилга га је у 36 години унапредио у генерала). Много је задужио Тита због својих извештаја Черчилу „да су прави борци против фашизма партизани, а не четници“ (чак је и млади краљ 1944. године позвао четнике да се ставе под Брозову команду). Међутим, Меклин је упозорио Черчила да су Тито и партизани „заклети комунисти“ и да ће успоставити такву власт. Черчил га је питао: „ Фицрој, да ли намеравате да живите у Југославији после рата“. „“Не, господине“одговорио је Фицрој. „Ни ја“, рекао је Черчил и додао „оно што мене занима јесте ко од њих више наноси штете Немцима“.

Броз је затражио, иако то није било по пресеансу, да за столом на ручку ставим Меклина поред њега. У току ручка Чарлс је неперкидно постављао Брозу питања о самоуправљању и др. темама (све одговоре је бележио). После ручка у салону се пио дижестив и кафа. Броз и Чарчлс су остали сами у трпезарији. Шта је Броз поручио краљици, односно МИ6 и шта му је Чарлс донио од краљице, остаће вероватно вечна тајна. Те 1978. године, Броз је у пролеће боравио у посети краљици, а принц Чарлс је био у Игалу те године у октобру. Броз је знао да му се приближава крај. Вероватно је одобрио растурање Југославије, по плану који је урађен још у доба Черчила, уз велику помоћ М. Ђиласа. Тај план је обухватио и садашње растурање Србије. Потребно је напоменути да су Доланц и Љубичић, годину дана раније, одвојили Јованку од Тита. Да ли су та два обавештајчева сусрета били разлог, јер се у посетама није одвајала од Тита. Говорила је енглески, а те посете су, очито, за њу биле тајна. Нико од њених биографа и сведока тога времена не спомиње ова два разлога, већ да је припремала пуч са личким генералим, односно уклањање Броза.

И тако, да се вратимо наслову, Он њима, а они њму, да поновим, изборе (Руси су били против избора и нису крили зашто).Триумвират је, као трио „Лос мачукамбос“, о одлуци за расписивање избора, певао исту песму, односно причају како су ових годину и по дана радили бајковито, да је Влада постигла до сада незапамћене резултате, да никада борба против корупције није била као сада, да нико до сада није успоставио добросуседске односе са шиптарима. А, онда изненада (у одвојеним наступима) изјављују како је у Србији тешко стање, незаполеност, корупција, да је „Србија болесна“ и др., зато су потребни избори да се то стање промени. Остаје нејасно ко би кога требало да промени. Опозиција говори о том тешком стању и да би требало променити садашње владаре (невероватно, какво имају мишљење о свима нама поданицима, који смо и луди и збуљени овим, дијаметрално супротним, варијацијама на разне теме, ).

Хоће Вођа апслутно да влада. Каже да ће имати најмање 180 мандата у Скупштини. Сретам ових дана, не тако мали број паметних људи, који ме уверавају „да би требало да има 220 мандта“. Тврде „да сви који воле Србију, не овакву, посрнулу, поданичку, окупирану, требало би да гласају за Вођу, да нестану мале партије, које су велико зло и реметилачки полтички фактори, да влада сам, па коме опанци, коме обојци“. Можда би о овме требало озбиљно размислити.

С обзиром на то да се годинама бавим дипломатијом (кадровањем у дипломатији), текст ћу завршити са: „Они њему, а он њима“. Они њему (Мркићу) министарску фотељу, а он њима амбасадоре, шиптаре, Хрвате, Црногорске и босанске бивше кадрове, те друге „дипломате“, међу којима голишаве. Масмедији пишу, нико не демантује: „Након Вање Хаџовић у некда најпрестижније Министарство овога пута ушла је Марија Грујић…, која се обнажена сликала за мушке часописе, наводи лист „Блиц“ и додаје „да је за њу ургирао високи државни функционер“ (таквог функционера, ако је стварно ургирао, у Кини би одмах обесили). Ако ово није тачно, онда и Мркић и Грујићева имају морално право да туже наведени и др. листове. А, ако је тачно, да ли је Мркић, човек узорног порекла, додуше скромних дипломатских способности, свестан шта ради. У једном ранијем тексту позивао сам га, као познаника, бившег колегу, да спаси душу, да поднесе оставку, да после избора (нису још били расписани, знали смо да су на помолу) неће иначе бити министар. Подсећам да је Мркића из дипломатеје избацио Свилановић. Да ли је тај Свилановић био видовит. Питам се како се данс осећа мудра српска глава, познати књижевник, који је Мркића вратио у дипломатију.

Човек („Како то гордо звучи“, Пјешков М. Г.) је најпокварљивија роба.

Bild 1

Председник Општине Котор уручује принцу Чарлсу монографију Котора

К.К. Сератлић (трећи с десна)

bild2

Комнен Коља Сератлић се поздравља са принцом Чарлсом

Комнен Коља Сератлић (први с десна)

bild3

Гости на ручку поводом посете принца Чарлса

bild 4

Комнен Коља Сератлић ( први с десна)

Покрет Двери излази самостално са изборном листом под називом ДВЕРИ

Biljana Djorovic

Покрет Двери излази самостално са изборном листом под називом ДВЕРИ

Покрет Двери излази самостално на ванредне републичке и београдске изборе са изборном листом под називом ДВЕРИ.

Носилац листе за републичке изборе је Бошко Обрадовић, а за београдске Владан Глишић.

„Двери су једини заступници народа на изборима 16. марта! Са друге стране су или еуроталибани или они које је време прегазило, који су заједно већ 20 година у диловима против интереса нашег народа и наших породица. Долазимо да покваримо њихове шеме и комбинације, поручује Глишић.

„Двери, као једина опозиција СНС-у и СПС-у, наступају против ЕУ, против политичке неутралности и за савез са Русијом. Заступаћемо економски патриотизам и улагање искључиво у домаћу привреду, а нарочито пољопривреду“, поручује Обрадовић, и истиче да су Двери једини политички покрет који је породицу ставио на прво место.

Информативна служба Покрета Двери

http://www.sendspace.com/file/u47tza

Покрет Двери излази самостално са изборном листом под називом ДВЕРИ

Покрет Двери излази самостално на ванредне републичке и београдске изборе са изборном листом под називом ДВЕРИ. 

Носилац листе за републичке изборе је Бошко Обрадовић, а за београдске Владан Глишић.

„Двери су једини заступници народа на изборима 16. марта! Са друге стране су или еуроталибани или они које је време прегазило, који су заједно већ 20 година у диловима против интереса нашег народа и наших породица. Долазимо да покваримо њихове шеме и комбинације, поручује Глишић.

„Двери, као једина опозиција СНС-у и СПС-у, наступају против ЕУ, против политичке неутралности и за савез са Русијом. Заступаћемо економски патриотизам и улагање искључиво у домаћу привреду, а нарочито пољопривреду“, поручује Обрадовић, и истиче да су Двери једини политички покрет који је породицу ставио на прво место. 

Информативна служба Покрета Двери

http://www.sendspace.com/file/u47tza