Kako pripremiti lekovitu medenu vodu. Ovo morati znati obavezno!

Kako pripremiti lekovitu medenu vodu. Ovo morati znati obavezno!

Lekovita medena vodaSvima su poznate korisne osobine meda, ali malo ko zna o koristi medene vode ili vode sa medom.

Od davnina je upotrebljavana za oslobadjanje od razlicitih bolesti i u kozmeticke svrhe. Jednostavno su je koristili kao ukusni „zivi“ napitak na svim slavljima.

Kako pripremiti medenu vodu.

 

 

 

Jednu cajnu kasikicu meda promesati u casi sirove mlake vode (obicne vode iz kuhinjske cesme). Dobijamo 30%-ni rastvor meda, koji je po sastavu identican krvnoj plazmi. Med u sirovoj vodi formira klasterno jedinjenje (struktuira vodu), sto povecava njena lekovita svojstva, sto je naucno i dokazano. Medena voda brzo i potpuno se apsorbuje u organizmu.

Zasto je takva voda lekovita?

Medena voda, pripremljena na ovaj nacin:

– Normalizuje varenje, poboljsava funkciju svih delova gastrointestinalnog trakta, resava problem „lenjih creva“
– Pojacava  imunitet,  leci prehlade,  bronhitis,  izvlaci slajm iz pluca na prirodni nacin- kroz creva

Sve vrste parazita naseljene u digestivnom traktu coveka ne vole zutu boju. Ako ih zrazite zracima zute boje, oni ce prestati da se razmnozavaju. Desava se „sanacija“ creva, rastvaraju se naslage fekalija na crevima.

Zato, u pocetku mozete primetiti uvecanje obima struka, ali to ne treba da vas plasi. Za to postoji jednostavno objasnjenje: fekalno kamenje (naslage) „bubri“, postaje mekse i pocinje njihova evakuacija iz organizma.

Pocinje ciscenje celog organizma na celijskom nivou. Povecava se antibakterijsko, antivirusno i antigljivicno dejstvo.

Normalizuje se rad debelog creva. Konzumiranje medene vode je dobar nacin da se obnovi crevna mikroflora i eliminse disbakterioza creva.

Prolazi i nekontrolisano nocno mokrenje. Med je higroskopican, sakuplja vodu, tako da bubrezi i besika preko noci nemaju opterecenje i odmaraju se.

Kako piti medenu vodu.

Medenu vodu u preventivne svrhe treba piti ujutru, na prazan zeludac. Treba je popiti veoma brzo. Ovo je vazno.
Sfinkter (ventil) zeluca odmah se otvara i voda dospeva u creva, nakon cega se apsorbuje u krvotok.

Medena voda uobicajeno se pije ujutru, cim se probudite i uvece pre spavanja. Nemojte se plasiti da pijete vodu pre spavanja, ona sprecava pojavu otoka, zato sto rasterecuje bubrege.

Vodu pijte uvek sveze pripremljenu. Nikad je ne pravite unapred!

Sa medenom vodom brisite lice. Ona neguje kozu, ostavljajuci je barsunastom, svilenkastom i mekom. Ovo je odlicna prirodna kozmetika sa medom, najstarija i najmodernija u isto vreme.

Budite zdravi!

1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars

POZIVNICA

POZIVNICA
Poštovane dame i gospodo,
Cenjena publiko,
Čast nam je pozvati vas na promociju knjige  „Taloženje smisla“ pesnikinje Dragoslave Veljković Madžar iz Frankfurta.
Promocija će se održati u subotu, 08. februara 2014. god. u 19.30 h, u Saalbau Dornbusch, dvorana 4, Eschersheimer Landstr. 248, 60320 Frankfurt/M.
O knjizi će, pored autorke, govoriti Diana Pijetlović i Ljubiša Simić.
Muzički deo programa upotpuniće mladi muzičar Puschan Mousavi Malvani na violini.
Program će voditi Diana Pijetlović.
Iz recenzije:
…Pesnikinja Dragoslava Veljkobvić – Madžar veruje u besmrtnost svojih pesama, jer pesme (ne samo njene), jesu pandan besmrtnosti i zato ovu vrstu arhetipa uspešno izliva u sledeće stihove:
„A kad počneš naglas da misliš,
to će biti znak
da te nisu ubili do kraja.
Tada će nebo biti blizu
a ovaj život vredan
ovih reči.“
Ulaz slobodan
Dobro došli u „Sedmicu“!

Najbolji među nama

Najbolji među nama

Submitted by Zulum on 01/02/2014 – 14:21

2 Najbolji među nama

Većina današnjih šefova država uživa u raskošnim rezidencijama i palatama i gleda svet sa visine kroz zatamljena stakla svojih automobila ili skupocenih naočara. Većina, ali ne i predsednik Urugvaja Hose Muhika, koji se odrekao udobnosti predsedničke palate u Montevideu i pretvorio je u prihvatilište za beskućnike. Ako biste, kojim slučajem, želeli da posetite Muhiku, uputili bi vas ka jednоj skromnoj farmi na periferiji grada koja ničim ne odaje utisak da je na njoj nastanjen predsednički par. Jedino obezbeđenje predstavljaju dva čuvara nedaleko od ulaza, kao i predsednikov tronogi pas Manuela. Verovatno biste primetili i jedan traktor u čijoj vožnji predsednik često uživa, a, usto, njegov vozni park čini samo još jedna dobra, stara „Buba”. Na vratima bi vas srdačno dočekao skormno obučen čovek razbarušene kose, koji pre izgleda kao kakav dekica koji se čitavog života bavio zemljoradnjom, nego šef države. Ipak, Hose Muhika je ne samo atipičan predsednik, već i čovek sa izuzetnom životnom pričom koja u sebi nosi i snažnu poruku.

Potiče iz siromašne zemljoradničke porodice, u mladosti se bavio biciklizmom, ali se vrlo rano zainteresovao za politiku. Životni put nije mu bio lak i bez opasnosti. Šezdesetih godina dvadesetog veka njegova nova porodica postali su naoružani gerilci koji su, inspirisani revolucijom na Kubi, bili poznati kao „Robin Hud gerila” zbog mnogobrojnih pljački posle kojih su plen delili siromašnom narodu. Njegov život sve više je postajao teška borba, puna mučenja i iskušenja. Šest puta je bio ranjen, četiri puta hapšen, jednom je čak uspeo da pobegne iz zatvora, ali je u njega opet bio vraćen 1973. godine i tu je još dugo ostao. Proveo je ukupno 14 godina u vojnom zatvoru, od toga 11 godina u samici, uključujući i dve godine tokom kojih je bio vezan na dnu bunara, družeći se samo sa svojim mislima, mravima, i žabama. Čak je i pričao sa ovim nesvakidašnjim društvom kako bi okupirao misli i sprečio ludilo koje je već obuzelo neke od njegovih saboraca. Jedino utočište mogao je da pronađe unutar sebe samog, svestan koliko ovakvo iskustvo može snažno da oblikuje čoveka. Čovek je snažan kada ima ubeđenja, poručuje nam Muhika, koji se nerado seća ovog mračnog perioda svog života.

Posle obnove demokratije u zemlji, konačno je bio pušten iz zatvora i ubrzo se pridružio širokom levom frontu partija. Njegova politička karijera ga je prvo dovela do mesta senatora, a kada se ispred parlamenta pojavio na vespi, to je iznenadilo prisutne koji nisu prihvatali ovako neuobičajeno ponašanje za jednog senatora. Zatim je postao ministar poljoprivrede, a zahvaljujući specifičnoj harizmi i nastupima u javnosti izabran je za predsedničkog kandidata koalicije. Tada se prvi put mogao videti u odelu, doduše bez kravate, koju i danas odbacuje. Pobedio je na izborima 2009. i sledeće godine i formalno postao prvi čovek države. Kada zemljom počne da upravlja neko poput Muhike, svakako da treba da bude spreman na sve. Ipak, ono što je učinio za kratko vreme sasvim sigurno je iznenadilo i one koji su ga dobro poznavali.

3 Najbolji među nama

Odluka koja je svakako privukla najveću globalnu pažnju bila je ona iz decembra prošle godine kada je Urugvaj postao prva država na svetu koja je legalizovala prozvodnju i prodaju marihuane. Iako je to izazvalo žestoku raspravu u samom Urugvaju, predsednik je poručio da je stvar u nadzoru i kontroli tokova trgovine od strane države u cilju efikasnije borbe protiv kartela i nasilja, a ne u tome da svako može da konzumira kanabis koliko mu je volja. Uostalom, svaka vrsta zavisnosti je loša osim jedne, a to je ljubav, poruka je koju Muhika šalje skepiticima. Smatrao je takođe da je američki način borbe protiv trgovine narkoticima pokazao izuzetno loše rezultate, te da je vreme da se pokuša nešto novo što može da bude važan eksperiment. Ali nije ovo bila jedina predsednikova odluka koja je uzburkala javnost. Takođe je  legalizovan abortus, kao i gej brakovi, čime Urugvaj postaje tek druga latinoamerička država koja je to učinila, a dvanaesta u svetu. Muhika se tu nije zaustavio i Urugvaj je uskoro pokazao izuzetan primer uvažavanja manjinskih prava donošenjem zakona koji omogućava da građani afričkog porekla mogu da budu zastupljeni u državnoj administraciji proporcionalno njihovom broju u celokupnoj populaciji (8%), što treba da postane moćno sredstvo u borbri protiv rasizma, koji je još uvek snažno prisutan u ovoj zemlji. Konačno, u Urugvaju država sama određuje cene osnovnih potrepština kako bi one bile pristupačne većini građana i obezbeđuje besplatno obrazovanje i računar svakom detetu, čime postaje jedna od zemalja koja se odlikuje najmanjom društvenom nejednakošću u Latinskoj Americi. Sa Muhikom na čelu, društvene prilike se ubrzano menjaju, čime ova malena država priklještena između dva diva Latinske Amerike – Brazila i Argentine, biva i jedna od najliberalnijih na svetu.

Kritike i izrazi neslaganja sa preduzetim reformama stizali su sa svih strana, najviše iz samog Urugvaja, ali isto tako dolazila su i priznanja, pa je tako časopis „Ekonomist” proglasio Urugvaj za najbolju zemlju u 2013. godini. Zahvaljujući ovom nesvakidašnjem predsedniku, država koja se uglavnom nalazila na periferiji svetskih zbivanja, našla se u samom središtu interesovanja. U svoju impresivnu biografiju Muhika može da doda i najviša državna priznanja koja je dobio od Perua i Paragvaja, iako izgleda da ga sve to ne zanima, kao ni reizbor na predsedničko mesto u koji čak ni ne veruje, jer smatra da privrženost demokratiji znači odustajanje od takvih zastarelih „monarhističkih tekovina”. Osuđuje i globalni kratkovidi pragmatizam, slepo robovanje tržištu i opsednutost privrednim rastom što ne pomaže većini ljudi koja i dalje živi u siromaštvu. Protiv je svake vrste neumerenosti, i poručuje da ako nastavimo da konzumiramo današnjim tempom, uskoro će nam biti potrebne tri planete Zemlje, što je krajnje sebično prema potomcima. Zbog avangardnih stavova opisuju ga i kao antipolitičara, a njegov jezik je zaista pre jezik filozofije i poezije nego politike, surovo iskren i direktan. Stalno ističe da ne želi nikome da nameće svoj način života i da bi ga, ako bi pokušao neke radikalne mere poput udara na krupni kapital, verovatno ubili. Naravno, on nije nimalo uplašen, jer čoveka koji je gledao smrti u oči toliko puta mogu da vode samo ubeđenja i unutrašnji moralni zakon.

1 Najbolji među nama

Zbog gotovo asketskog načina života i činjenice da 90 odsto svoje plate daje u dobrotvorne svrhe, postao je poznat kao „najsiromašniji predsednik na svetu”. Kada se to pomene, on samo odmahuje rukom, poručujući da zarađuje više nego što mu je potrebno, te da je plata njegove žene sasvim dovoljna shodno skromnom životu koji vode. Za sebe kaže da nije siromašan, jer su siromašni oni ljudi kojima treba mnogo, a ne oni koji imaju malo. Čovek je koga ne zanimaju moć ili materijalna dobra, planira da se posveti obradi zemlje kojom su se bavili i njegovi roditelji. I ne samo to, želi da posle okončanja predsedničkog mandata usvoji veliki broj dece koju će da podučava tom zanatu. Jedno je na kraju jasno: Hose Muhika nije samo jedan čovek uspravljenog hoda u moru pogurenih, on nam svojim primerom pokazuje koliko smo daleko od toga da nas vode oni najbolji, a ne najpohlepniji i najbeskrupulozniji među nama. Dokazuje da je moguć i drugačiji svet u kome ne postoji veće ili manje političko zlo, već samo pravi izbor. Živeo, predsedniče!

Napomena:
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.

Фонд Стратешке Културе : ПРАВИ РАЗЛОГ ПОЗИВАЊА ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА НА ПРОЦЕС Р. КАРАЏИЋУ

ПРАВИ РАЗЛОГ ПОЗИВАЊА ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА НА ПРОЦЕС Р. КАРАЏИЋУ

Александар МЕЗЈАЈЕВ | 30.01.2014 | 15:48

За 28.фебруар је Међународни суд за бившу Југославију заказао show-time. За то се припремао одавно и врло темељито. Прво је судско веће у поступку против Радована Караџића дозволило да се генерал Ратко Младић под принудом изведе као сведок одбране бившег председника Републике Српске. Затим је исто веће одбило да одбрани генерала дозволи подношење жалбе на ту одлуку. Најзад, одбрана генерала се обратила судском већу у поступку против самог генерала Младића са молбом да се оно хитно умеша. (1) Међутим, Трибунал за бившу Југославију је постављен по принципу «рука руку мије», те је веће које суди генералу Младићу одбило да се умеша и да заштити права окривљеног у процесу који оно води. (2) Наравно да је јасно зашто. Те судије сами крше права свог оптуженика! Неколико дана раније председник МТБЈ Т.Мерон је донео одлуку по два друга захтева одбране генерала Младића, који су у директној вези са наведеним поступком – по захтевима о дисквалификацији судија Ори и Флиге. Мерон је, као и обично, једноставно одбацио те захтеве, а да своју одлуку није поткрепио баш никаквим аргументом.

И још нешто: недељу дана пре принудног довођења генерала на процес Караџићу, објављена је акредитација новинара којима је дозвољено да у току сведочења Генерала буду у судници. На тај начин су се страсти палиле и подвлачило се да је судница мала да би примила све који желе да буду присутни. Као резултат – објављен је списак од неколико десетина представника масмедија. (3)

Последњи покушај да се заштите права генерала Младића направио је адвокат Бранко Лукић који је замолио за дозволу да изнесе приговор. Рекао је читав низ разлога, међу којима је било и оних који су први пут изговорени јавно, а који су онемогућивали генерала да сведочи. Конкретно, навео је да су лекари дијагностификовали оптуженом стање његове меморије, која брише границе између реалног и измишљеног. Такво стање меморије онемогућава човека да сведочи. Управо зато, – констатовао је Б.Лукић, – генерал Младић не може да буде сведок ни у поступку који се води против њега лично. То такође онемогућава да буде сведок и у било ком другом процесу. Речи «било који други процес» у овом случају добијају посебно значење. Јер је проблем у сведочењу генерала Младића баш на процесу Радовану Караџићу у томе што та два процеса представљају у ствари један исти поступак. Ту се уводи међународно право. Насилно привођење генерала Младића као сведока је недопустиво због више чланова у неколико међународних уговора о људским правима, конкретно – у Међународном пакту о грађанским и политичким правима и Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода. Оба наведена међународно-правна акта забрањују да се оптуженик приморава да сведочи против себе. Обзиром да су оптужбе против Радована Караџића и Ратка Младића истоветне, у наведеном случају се ради управо о покушају да се генерал Младић натера да сведочи против самог себе.

Пре него што је изговорио заклетву да ће говорити истину генерал Младић је замолио да му се омогући да нешто каже. Међутим судије му то нису дозволиле. Када је реч дата Р.Караџићу, он је генералу предложио да каже шта је хтео, а што му судије нису дозволиле, али су судије опет забраниле да се то учини. То је јасан пример каква то истина треба овим судијама. Уосталом, ако се прочитају Статут и Прописи о вођењу процеса у Хашком трибуналу видећемо интересантну и врло необичну ствар: основни документи МТБЈ не предвиђају обавезу суда да установи истину. Суд има право само да казни кривце!

А каква је то питања Р.Караџић хтео да постави Младићу? Било их је пет. Ваша војна биографија? Да ли сам вас ја информисао… Који су разлози постојали за бомбардовање Сарајева? Да ли смо се нас двојица договорили да се муслимани протерују? Пето питање Караџић није ни поставио јер се позвао на чињеницу да је у садашњим условима «оно постало небитно».

Како видимо – списак питања је прилично «неувредљив». Рекло би се да се на њих може одговорити прилично једноставно, а да то буде корисно по процес. Међутим, управо се ту крије главни разлог због кога је одиграна читава представа. Суштина није у Караџићевим питањима (поготово ако се обрати пажња на формулацију која је коришћена за њихово постављање) већ у томе, да се Генерал као сведок натера на унакрсно испитивање. Ето у томе се састоји тотална принуда давања исказа против самог себе, шта више – још под заклетвом!

На свако Караџићево питање Р.Младић је одговарао да одбија да сведочи, али да може суду да саопшти околности које се односе на поступак, јер је он то припремио у писаној изјави где се, између осталог, налазе и одговори на постављена питања. Међутим – судије су поново одбиле захтев генерала да прочита своју изјаву.

Без обзира на то не може да се каже да генерал Младић баш ништа није одговорио. Он је рекао доста. И то је у свему одговарало његовој заклетви да ће говорити само истину. Истина, преводиоци трибунала нису публици у судници преводили генералове речи. Зато је још важније, да оне буду записане. «Господо, ја овај суд не признајем за законит, а то значи, не могу да будем сведок у њему. Ви сте вражји суд, који је формирао НАТО да би нама судили зато што смо бранили сопствени народ!»

Најзад је Хашком трибуналу у судници изговорено оно, што је он и заслужио. То је ђавољи суд коме истина није потребна. Цела представа са насилним довођењем у судницу генерала Младића је била потребна само ради једног: да се управо он подвргне унакрсном испитивању и да се покуша обарање његове одбране у процесу против њега, а не против Караџића. Главни део тог плана није успео, али је у једном делу одбрани нанета озбиљна штета, јер је она била принуђена да изгуби неколико месеци на припрему овог сведочења. А ту је и цео низ обраћања суду са захтевима да се поништи насилно позивање у својству сведока, и подношење жалби, и припрема изјаве генерала као компромис између Караџићевог процеса и интереса процеса против лично њега.

Међутим, генерал Младић је ипак учинио оно што се од њега тражило: рекао је истину, само истину и ништа осим истине. И изговорио ју је у лице том срамном суду: «Ви сте ђавољи суд!» Мали број оптуженика од стране МТБЈ је имало такву могућност.

(1) The Prosecutor V. Ratko Mladiс. Public With Confidential Annex A. Urgent Defence Motion Seeking That The Trial Chamber Intervene To Protect The Rights Of The Accused In Relation To The Subpoena Issued By The Karadzic Chamber // http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Motions/NotIndexable/IT-09-92/MOT9704R0000406431.pdf

(2) Веће је изјавило да генерал Младић још није искористио све могућности. Међу њима се нашло и, на пример, «подношење захтева за сертифицирање подношења жалбе» («подача запроса о сертификации на апелляцию»). А то се констатује када је веће које суди Караџићу већ одбило да то изда! Одлука већа о захтеву адвоката генерала Младића, погл. http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/ Decision/NotIndexable/IT-09-92/MRA23508R0000406760.pdf

(3) Са каквим резултатом? Привилеговани новинари су писали како су хтели. Тако Гардиан саопштава да је генерал Младић процес Караџићу назвао «ђаволским». У ствари – генерал је ђаволским назвао не процес Караџичу, већ цео Међународни трибунал за бившу Југославију. Да ли је било вредно тек тако се пријављивати и седети у судници, а да се не разумеју ни најједноставније ствари?

Тагови: Међународни трибунал за бившу Југославију Србиjа Радован Карађић Ратко Младић