Eine Antwort

  1. Реч по реч

    о нама Србима и језику нашем о истини нашој са др.Јованом И Деретићем. Многе неистине су протурили скривајући нам оно што ми осећамо неким посебним чулом из давнина. Наш усмени пренос историје који траје више од седамстотина година, говори о нашем природном интелекту. А народ који толико уме да памти није јадан, није глуп. Јер , из приче мојих дедова и прадедова којих се сећам могу слободно да кажем да су та сећања нашег Србског народа већа него време када је опстајао Мисир. Јер су они говорили када виде лепо урађену њиву, градину, кућу „види , као Мисир“, а када им је било најлепше рекли би“ као да сам на Мисиру“. Мада , у нашем Србском народу постоји још једна изрека која можда има везе са нашом почетном тачком“ као да си пао са Марса“. Али било како било све што нама треба да знамо записано је у језику нашем, а и то да ништа никада у народу нашем није било само тек онако случајно, већ све има свој разлог, своје постојање. Зато и има наших речи свуда где смо живели, те речи се називају топоними. Па тако ако погледамо карту данашње Европе видећемо да она подсећа на тигрову кожу начичкана речима нашим. Рецимо у Чешкој постоји река Морава, у Норвешкој постоји место Сербаново, врх на Алпима у данашњој Словенији носи име нашег бога старе вере Триглав, у Персији постоји река Србица, главни град данашње Бугарске се звао Србица и тд. Али и ако будемо погледали комунистички утицај и постављање равноправност између мушкарца и жене је не природна, јер је не одржива. Тако ако узмемо реч РОД и погледамо њене промене доћи ћемо до наведеног закључка. РОД операција РАЂАЊЕ и на крају питање ко може да роди род? Одговор тај је и РОДИТЕЉ. Значи да свако има само једног родитеља, док онај други је све друго осим родитељ. Он је створитељ, бринутељ он је отац, што значи није једнак са родитељем. Исто тако Србски језик каже да је држава територија у власништву народа, тј,. Народна. А народ је она група људи који не само што поседују земљу, они имају језик писмо, обележја, историју, културу и друге јединствене њима особине. Власт је одабрани и послати део тог народа ког плаћа тај народ да би га они представљали и штитили његове интересе, али исто тако власт мора да пита своје газде, тј свој народ који је изабра и одабра и посла за све велике одлуке и несме никада да ради против свог народа. Да то каже најстарији, најједноставнији језик на свету наш Србски језик. Зато буди те опрезни са речима јер су речи попут мача и стрела.

    Професоре шта нам можете рећи о Библији или Светом писму, обзиром да је доста тога ако погледамо у супротности са црквеним календаром, нашим народним обичајима. Поред свега У Светом писму у Мојсијевим књигама се помиње и један велики народ који нема имена и порекла. Тачније оно што се о том народу зна је само то да је он градио кулу да би видео бога и Бог се наљути и поделу му сто језика и од њега створи сто народа.

    Др. Деретић : У Библији нема имена народа то је чиста георафија, оно што многи људи не знају данас и многи нису знали, па су погрешно тумачили библију нарочито у 19-том веку и препо-тентни западни професорчићи су направили од библије да је она приказ три расе беле, семицке и црне. Што није апсолутно тачно . У Билији се приказују земље географски. То је чиста геора-фија. Јафет је Европа, Сам је Азија, а Хам је африка. Та три континента су заступљена у Биб-лији као три Нојева сина. И онада се каже да ће јафетофвци живети под шаторинма хамовим, и Европљани су дошли у Азију и то је тачно. Библија је један тачан историјски докуменат. Али њега треба знати тумачити.
    Није то сваком дато јер тамо имате имена , иза тог имена нема објашњења. Него је то телеграфско име. И онада морате да проучите све библиологе а није их било много. Од св. Јеро-има који је био први, до дана данашњег нема више од 15 библиолога у свету. Није било, међу слове-нским народима међу Србима ја сам једини од свих тј. нема ни једаног више од њих. И један од највећих био је један француз из 17-18 века који је био католички епископ. И дошао у сукоб са Ватиканом. И отишао у протестанте и Ватикан је забранио његово дело. Од св Јероии-ма до Бхардуса има још неколико библиолога , који су дали поједина објашњења и расветлили поједине тачке. Бохардус је био највећи од свих до тада и он је решио сва имена осим једног, то једно име које он није решио, а сумњао је , то је земља Теутова. То је данашња Немачка . Тако да сам ја решио то последње питање које је остало. И комплетирао потпуну слику. То су Тудеси тако звани Тројче Дојче .
    Библија зна само док су Србски аријевски походи стигли. Дотле иде знање бибилије не даље. Библија незна за Кинезе. Зато што су Срби ишли до Индије нису ишли у Кину. Где су ишли много касније у једном периоду. Тачно је то да је и једна кинеска династија била је Србска.

    Шта нам можеш рећи о плавој кинескињи и богу Бак, тј. Нину Белову.

    То је Србкиња има Бакову главу, бога Бака, биковску главу у гробу, то је знак оданости вери Баковској. То је Бахус, то је бог Бак оличен у бику. То је било божанство које су стари Срби знали.

    Како би се могло објаснити питање религије уз преплитање писања у Светом писму црквеном календару и народним обичајима на што верујем да има утицаја та наша стара религија.

    Др. Деретић : Има. Хришћанство је засновано на основима наше старе вере. Има много тих елемената који су пренети у хриићанство. И поједина божанства која су данас хришћанска су из наше старе вере. Ево рећи ћу само два: св Илија 12 августа. Илија гомовник је један од њих.

    Да ли је Он везан за бога Перуна?

    Др. Деретић :Слично Перуну јер је громовник , али Илија је био врховно божанство њему се Христос обраћа на крсту друго је св Вид. Племе Неретвљана није хтело да прихвати хришћантво зато што нису хтели да напусте своје старе обичаје и у 9 веку дошли су да их покрсте , тако да је дошао чак и византијски цар да помогне . И ако су сви давно око њих били хришћани вековима а они нису . Тада су их питали хоћете ли ви да се покрстите ? Они су рекли хоћемо али у храму бога Вида, који је био на ушћу Неретве у селу Вид код зазора, али да прихатите бога Вида као хришћанског свеца , пошто је договор направљен ону су у храму св. Вида се покрстили а хрићанска црква је увела бога Вида као хришћанског свеца.

    Може те ли да ближе објасните од куда је настала Византија, обзиром да је Источно римско царство је Источно римско царство, а Византију обично везују за Грчку, за коју се у нашем народу каже од давнина пропао као Грчка .

    Др. Деретић : Источно римско царство је било Римско царство звало се званично Ромеја и никада се није звало као држава Византија. Византија, то је име дато после сто година од пропасти те државе. Од једног немачког историчара кој се зове Херонимус Волф. 1547 године је он написао историју Византије. Те је то први помен византије, 100 година после пада Цариграда . Зашто византија ? Па није ишло да се западу и Ватикану да се та држава која је била православна , и која је оставила дубоке трагове у политици и култури да се зове Ромеја или Источно Римско Царство. Јер су они претендовали да су они наследници то Римског царства и зато нису хтели да прихвате ни Константинополис један француски историчар је историју Константинополиса историју Источног римског царства јер је то града св. Цара Констатина Великог него Визаннт оно село на ком је направљен Цариград. То је деградација и пежорација е то је Византија.

    Моје пит. Шта можете рећи о подели времена узимајући податке са фрагмета Косовског стуба који подиже Деспот Стефан Лазаревић где пише да је време подизања :
    „Све ово речено заврши се 6897 године,
    Дванестог индикта, петнаестог дана месеца јуна
    У уторак, био је шести или седми час,
    Незнам, Бог зна.“
    Др. М Грујић у својој књизи Краљица Теодора мати цара Душана, такође наводи да је краљица умрла
    „ па je, према томе, година смрти краљице Теодоре, на њеном надгробном натпису, означена била са §Ó. Σª. UÓ,. gÓ. Пошто је, међутим, облик бројке на први поглед, по уобичајеном схватању, графички много ближи бројци Ч = 90, него ли бројци K= 60, то би значило, да је мајка цара Душана, као монахиња Марта, умрла 6893. године од створења света или 1385. год. наше ере, од рођења Христова.“
    Наравно ако овоме додамо и најтачнији календар који направи Милутин Миланковић, можемо видети да нешто није у реду.

    Др. Деретић : Сви календари су настали почевши од неког великог датума. Или од оснивања неког града као римски календар. Или од оснивања неке династије као што је династија Лагића и Селеугића и тд. А овај календар , је Србски календар, који броји данас 7522 година он потиче од једног потопа. Потопа, који се десио на пределу Црног Мора. Црно море је било језеро, биле су неке провале или временске неприлике које су потопиле Панонску низију. Па је та вода кроз Ђердап продрла у Црно море и дигла ниво воде 102 метра. Онда је та вода прокуљала и проширла према Средоземном мору.

    Мислите кроз Босфор, Мраморно море, Дарданели?..

    Др. Деретић : Да , пошто је Средоземно море имало већи ниво воде него Црно море, и тада , онда је морска вода се спојила и ушла у Црно море. Амерички геолози су вршили истраживања са врло добром опремом. И нашли су тачно докле је био ниво слатководних шкољки и одатле почиње ниво слановодних шкољки. Она вода која је дошла. Уз Турску обалу то је разлика од 102 метра. У около тог језера, које је било црно море, била су велика насеља и градови, цивлизација, која данас стоји на дну црног мора. Када је то потопљено то је узето за онај библијски потоп. Јер се Црног Мора планина Арарад види као вис.

    У досадашњим записима наводе се само имена наших владара, царева, краљева, као да они немају порекло, породично име то јест презиме, а са друге стране имају породично стабло. Једино што се зна то је у времену Здања Скадра помиње се презиме Мрњавчевића који су иначе они и подизали својевремено. Где се могу пронаћи њихова презимена или породична имена?

    Др. Деретић : Ја сада радим са мојим сарадником Антићем на једној књизи која обухвата период од обнове Србије као нацоналне државе после распада римског царства , па обухвата и период немањића. У тој књизи биће све објашњено и све обухваћено. Није се намерно радило ништа овде у Србији јер се овде ради о нечему другом. Наша историја је намерно запостављена и забрањена . На Берлинском конгресу забранили су нама Србима да изучавамо своју историју у периоду пре Немање. Зашто? Па , ево овако од првог до седмог века на Балканском полуострву била су само два народа Срби и Грци. Грци у неколико градова на мору а Срби на целом балканском полуострву. Од Немање ту су били Бугари, ту су били Хрвати, ту су били Шиптари, Мађари. Е сада од Немање можете да изучавате вашу историју . Када су сви они били већ насељени. Али, несмете да изучавате историју за онај период када нико од њих није био ту, Јер је цело Балканско полуострво било Србско. То несме да се зна.

    Као што се види на тацитовој карти из времена око неких четдесет година после Христа

    Др. Деретић : Па овако роде мој. Наше старо друштво било је подељено на сталеже. Шта су сталежи? Подела посла. И то се поштовало. То су еснафи. То су професије.
    На пример сваки од сталежа имао једно божанство које је поштовало као свог заштитника и по том божанству су је називали. На пример земљорадсници они су поштовали велику богињу оличење мајке земље велика богиња плодности која се звала Реаса .По њој су Раси Руси , земљорадници. Бог Сербон је представљао божанство које је штитило законе и владаре и ратнички сталеж. Ратнички сталеж по њему се зову Серби ,то су Срби. Једна богиња која се звала Венда штитила је путнике и трговце. По њој се зову Венети. Сви градови на ушћама река и на обалама мора трговачки градови се зову Венеција Венедија Венетија Вандија и тако даље. Свуда где има Срба има Венета, али нема нигде Венедске државе и Венедског владара. Јер је то трговачки сталеж, а не неки посебни народ. И, четврти стаж били су сточари, који су гајили стоку професионално. Бог заштитник сточара и стоке био је Велес . Чули сте за Велесову књигу онај из украјине. По том божанству се зову Власи .Професионални сточари се зову Власи. У средњовековној Србији у Душановом законику професионални сточари се називају Власи без обзира на све , то нема везе са народом, језиком, ничим. То је еснаф , то је професија.

    То је као данас када кажу то је та и та ковачка фамилија

    Др. Деретић : То је то. Тa четири сталежа су били саставни делови тог Србског друштва.
    Наравно све има свој почетак и крај наставка ради, тако и Славиша К.Миљковић каже о језику нашем:
    „ Духовност једног народа огледа се у његовом језику. Није духовност у слепој вери (у том случају би најдуховнији били они који су верски затуцани). Ако неко уме зналачки говорити – то није случајност. То је последица, а не узрок. Зна да говори онај који има шта да каже. Реч проистиче из срца (душе), Бога, Истине – јер реч је ради Истине. Не могу се говор и језик усавршавати изговарањем лажи и глупости. Реч је порука прошлости за будућност. Реч се преноси и проноси. Реч јесте истовремено одјек прошлости, реч ће одјекивати и у будућности. Реч нам се као одјек подједнако враћа из прошлости и будућности. Реч је од Бога јер је Бог – Реч (Истина). Реч је истовремено и Запис (реч здесна гласи чер = цер = свето дрво познато као Запис). Записивати реч = Храстом говорити. Храст јесте Божје и србско дрво. Реч храст здесна гласи цар х = цар небески = Бог. Срби и Храст (Запис, Бог, Реч) јесу у сагласју од почетка јер су Срби првописмени. Према томе, истинску духовност не могу имати они народи који су украли реч (језик): реч је ради Истине, кра|а подразумева лаж, мржњу и злочине ради чувања украденог. У тим радњама нема духовности. Оног тренутка кад су измишљени народи проглашавали србски језик својим називајући га лажним именима, тог тренутка престаје духовност тих „народа“. Народ без духовности у одређеним историјским прекретницама постаје народ-звер. Оваква звер не поседује духовност, зато тражи србску крв јер србски језик чува поруку да дух (душа) борави у срцу (крви). Зато је најпожељнија крв оног народа који је сачувао своју духовност (реч, душу, срце, истину – Бога). Због тога над србским народом траје толико дуго геноцид у континуитету. „
    А ако томе додамо и део светог јеванђеља по Јовану, где се једноставно какеже: „У почетку бијаше ријеч, и ријеч бијаше у Бога, и Бог бијаше ријеч, све је кроз њу постало,и без ње ништа није постало што је постало“, као и Завештања о језику Стевана Немање можемо веома јасно видети нашу прошлост и преко садашњости нашу будућност. Јер имамо богаство које други немају, при чему неморамо да као и они лажемо себе и друге.
    Читајте наставке у следећим бројевима Србске круне

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

Diese Seite verwendet Akismet, um Spam zu reduzieren. Erfahre, wie deine Kommentardaten verarbeitet werden..

%d Bloggern gefällt das: