U IME NARODA!-KRIV JER NIJE MOGAО DA SPREČI STRADANJA U KRALJEVU, Komentar Dušana Nonković

U IME NARODA!-KRIV JER NIJE MOGAО DA SPREČI STRADANJA U KRALJEVU

vor 12 Stunden aktualisiert

DUŠAN KRSTIĆ – PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO

Od oštrog sečiva mača revolucije širom Srbije pred kraj 1944. stradalo je više desetina hiljada ljudi.
Među njima bilo je i oko 70 predsednika opština i visokih opštinskih funkcionera od kojih je, prema tumačenjima tadašnjih predstavnika vlasti, veliki broj stradao zbog ne činjenja.
Mnogim uticajnim licima, koji su svoj položaj stekli pre okupacije, status predsednika opštine tokom okupacije bio je zamrznuti. Mnogi su izbacivani iz svojih kuća, a u njihove kuće i stanove useljavali su se visoki oficiri Nacističke vojske. Zbog poverenja i uticaja koji su imali u svojoj sredini, okupacione vlasti su ih koristile da preko njih sprovode svoje naredbe. Većina njih je bila časna sa moralnim nazorima i svoju poziciju i novostečeno poverenje kod okupatora koristili su da bi zaštitili svoje sugrađane. Međutim, nakon uspostavljanja komunističke vlasti pripisivana im je krivica za kolaboraciju sa okupatorom i pored brojnih primera spasavanja života njihovih sugrađana.
U jednom montiranom procesu iniciranom od strane lica kojima su rođaci streljani ili poginuli tokom rata stradao je i Dušan Krstić, predsednik opštine Kraljevo.
U svoj bizarnosti slučaja, Dušan Krstić uhapšen je 22. Aprila 1945. godine, osuđen na smrt i sutradan streljan.
Najteži zločin koji mu je pripisan bio je što kao predsednik opštine Kraljevo, oktobra 1941. nije svim građanima podelio blanko objave koje je dobio od Nemačke komande. Optužen je što nije više objava podelio već samo onoliko koliko ih je dobio.
Druga bizarnost ovog slučaja je što mu je zamereno što nije davao garancije svima koji su to od njega tražili, a naročito onima van centra Kraljeva i na taj način je izvršio diskriminaciju stanovništva.
Dušan Krstić školovao se u Beču i kao visokoobrazovan bankarski činovnik radio je u Kraljevu sve do okupacije.
Za predsednika kraljevacke opštine na opštinskim izborima 1936. godine izabran je kao kandidat na listi Demokratske stranke. Izabran je prvenstveno radničkim glasovima. Na toj dužnosti ga je zatekao i rat, i na toj dužnosti bio je i u prvim mesecima okupacije. Na njoj je bio i kad je grad oktobra 1941. zadesila velika nacistička odmazda, a on nije imao nikakve mogućnosti da spreči nesreću.
Dušan Krstić optužen je, pa mu je i presuđeno jer nije uspeo da spreči jednu od najvećih tragediju koja je zadesila jedan grad na okupiranoj teritiji Jugoslavije.
Dušan Krstić je mogao da uradi jednu od dve stvari: da ponudi svoj život i da postane legenda, i ode u večnost, ili, drugo, da se aktivira kod nemačke komande i da garantuje za ovog ili onog. U prvom slucaju Dušan Krstić je bio samo običan smrtnik. A u drugom slučaju, bio bi u mogućnosti da izdejstvuje propusnice za svoje prijatelje, umesto kojih bi neki drugi bili streljani. Nemcima je bio potreban tačan broj. I u tom slučaju Dušan Krstić bi bio direktni ubica tih ljudi koji su svojim glavama zamenili glave njegovih prijatelja.
Prema tome, pošto nikog nije mogao da spase, a da ne uništi drugog, Dušan Krstić nije kriv. Ponajmanje je kriv što je uopšte bilo streljanje, jer ga za to niko nije pitao. Uostalom, u jednom kasnijem trenutku i on je bio uhapšen kao talac.
Dušanu Krstiću presudila je masa kojoj je bio potreban krivac za masovno stradanje civila od strane Nemaca krvakovg oktobra 1941. Streljan je i pored toga što je za njegovo pomilovanje učitelj Miloš Simić, u to vreme veliki aktivista u Narodnom frontu i predratni pristalica Demokratske stranke, odjurio u Beograd, i preko advokata Dukanca i Grola došao do Tita i izdejstvovao pomilovanje.
Broz je odmah dao naredjenje da se pošalje telegram kojim se zahteva da se Dušan Krstić ne strelja. Nekome je, ipak, odgovaralo da telegram ne stigne na vreme.
Prema svedocima, Dušanu Krstiću presudile su mase crnih marama koje su preplavile kraljevačke ulice. Trebalo je naći krivca za hiljade stradalih civila pod optužbom da nije učinio više od onoga koliko je mogao.
Rehabilitovan 2007.

  • Dušan Nonković Ono što mu se najviše zamerilo ovde nije ni spomenuto a to je da se od njega tražilo bilo je da se založi za očeve mnogobrojne sitne dece kako bi imali svog hranitelja. To mi je rekla moja majka koja je ostala zbog streljanja mog oca udovica sa troje maloletne dece, sama kao izbeglica bez ikog svojega. Posle streljanja prebačena sa decom iz stana da živimo u teretnim vagonima sa nešto slame na podu, bez vode svetla i naravno zahoda. Meni je tada bilo godinu dana, bratu jednom 4 a starijem 8 godina. Neznam koliko je tačno ali sam čuo od preživelih da je bilo i takvih pojedinaca koji su bili bez familije i dece pa su nudili sebe u ramenu. Bilo bi važno i ustanoviti, istine radi, kakav je procenat streljanih bio izbeglica u odnosu na domaće stanovništvo? U to vreme su partizani i četnici zajedeno vodili borbe za oslobadjanje Kraljeva što je imalo za posledicu odmazdu nemaca 50 za ranjenog i 100 gradjana Srbije za poginulog nemca. Naravno da čoveka ne bi trebalo kazniti smrtnom kaznom ali niko ga nije prisiljavao da služi pod okupatorom na tako visokim položaju, možda bi preživeo da je otišao u četniike ili partizane. Moj otavc je streljan kao običan željezničar skretničar, izbeglica iz Subotice. Naravno da mi je žao obadvoje. Lično ne mislim da ne bi i danas ovi što paktiraju sa okupatorom u slučaju prevrata isto tako prošli. Okupatoru se ne služi a da se zato jednog dana ne bi odgovaralo! Toga je, mislim kako tada tako i danas valda svako svestan Iz ovoga bi trebalo mnogi političari nešto da nauče!

    Gefällt mir · Antworten · 1 · vor 11 Stunden

    • Zoritsa Marinkovich Uz svo dužno poštovanje prema Vašim osećanjima, da podsetim ovde se govori o stradanju ovog čoveka i sličnim slučajevima u Srbiji u okolnostima u kojima je bilo i teško i nezahvalno naći se, jer se radilo o ljudskim životima. Ni činjenje, ni nečinjenje, ne bi zadovoljilo one kojima su krivicom nekih drugih (okupatora) stradali njihovi najmiliji. Da li je jedan čovek, sam, mogao da spase sve te jadne ljude? Ljudski, dovoljno je i to što je spasao one koje jeste mogao i u okolnostima koje su ga zadesile. Porodica Dušana Krstića, takođe je ostala bez igde ičega, pa i oca porodice. Ovde se radi o osudi za nečinjenje ili nedovoljno činjenje. Da je bilo zdravog razuma, trebalo ga je nagraditi za sve one koje je spasao. Da li Vam je poznata činjenica da je Krstić pod pritiskom Nemaca upao u tešku psihičku krizu jer je shvatio apsurdnost situacije i da šta god da je uradio neki bi ljudi morali da stradaju? Matematička jednačina 50:1 ili 100:1 morala je biti izravnata?
      Dođite da nam se pridružite na tribini u Kraljevu 7. februara. Biće zanimljivosti i objašnjenja o okolnostima i pojedinačni slučajevi iz kraja. S poštovanjem.

      Gefällt mir · vor etwa einer Stunde

Hvala na pozivu ali moje zdravstveno stanje mi ne dozvoljava da krenem na put od nekoliko hiljada kilometara i ako bi to neopisivo želeo. U srcu mi je ugradjena biološka poteza a potom i defibrilator zbog zloćudne(smrtonosne) aritmije srca a sad stojim pred operacijom vratne žile kucavice jer je začepljena preko 80%. Naravno da ne osudjujem tog čoveka pogotovo ne jer ni sam ne znam šta bi uradio da sam bio u takvoj situaciji. Sada sa velikog odstojanja mogu samo predpostaviti da bi to odgovorno mesto napustio i otišao u gerilu, kako reče, četnicima ili partizanima. Vidite u to vreme je moj kasnije očuh je bio u žandarmeriji. Jednog dana se napio i na sva usta hvalio ruse. Otreznio se u nekom svinjcu do kolena u blatu. Pozvan je od komandira na raport gde mu je rečeno da obuče svečanu uniformu i da krene na saslušanje. Sa tog se saslušanja nije se niko vratio pa kad je u pratnji dva kolege žandarma prešao neki mostić u blizini šumarka rekoše mu ta dva žandara da beži u šumu a da će oni pucati u vis. Pobegao je, naišao na partizane i na kraju bio ruskom komandantu ćata. rat je preživeo ali nikada nije hteo ući u komunističku partiju jer kako mi je lično govorio, položio je kao žandar Kralju zakletvu. Celog života se nadao povratku Kralja ali to nije doživeo. Zašto vam ovo pišem? Pa zato da vidite da se ne može oslikavati samo crno belom tehnikom. Situacija je bila kompledksna, ljudi ogorčeni željni osvete pa po kome će drugom ako ne po onom koji je bio na odgovornosti odnosno kolaborirao sa okupatorom. Lično sam mišljenja da to poglavlje naše istorije mora biti obradjeno i to bez ikakvih predrasuda a to je moguće samo u vremenu koje to i omogućava a da ne dodje do još većeg razdora još veće pocepanosti nego što je to sad sluča. Vidite, ja sam napomenio i detalj o stradanju proteranih i izbeglih tražeći spas u Kraljevu a našli su svoju smrt. Madjarski okupator je našu familiju proterao iz Subotice. U Kraljevu smo stanovali kod starijeg bračnog para bez dece. Taj isti stari čovek je preživo te strahote, svojim seljačkim kolima prevezao nas do željezničkih teretnih vagona gde smo bili smešteni sa još jednom udovicom streljanog u Kraljevu, familijom sa dvoje maloletne dece. Vidite, moj otac je imao mali željeznički fenjer od mesinga kojeg je polirao kao da je od zlata. Taj naš gazda koji nas je prevezao iz stana njegove kuće do vagona je upitao moju majku dali mu može ostaviti za uspomenu taj fenjer. Ona mu je odgovorila, pobogu zar ne vidiš da smo u celoj kompoziciji samo žene u mraku bez svetla i strahu. Medjutim, kad ga je po istovaranju stvari tražila nije ga našla! A ja se često pitam zašto je moj otac i očevi mnogih drugih familija morao biti streljan a ovakvi poštedjeni!? Vidite, stvar je mnogo kompleksnija i suptilnija da bi je u ovo i ovakvo vreme rešavali. Mi srbi smo dovoljno i previše stradali da bi otvarali rane umesto stvaranja sloge. Rat donosi na videlo ono najgore u čoveku! Dok pošteni ćute vladaju im idioti! PS: Znam da su mnoge majke žene klele u kukale šefu željezničke stanice da poštedi očeve sa puno dece a isto tako sub išle te žene majke i na sva moguća druga mesta i odgovorne koji su imale nalog da pozovu po svom izboru 100 za jednog nemca na tobože dobrovoljni rad a u stvari kopali su svoje rake. Bili su pozatvarani u fabrici vagona i aviona da bi ih odatle vodili na streljanje udelujući im ašove da idu na takozvani dobrovoljan rad gde su streljani u rake koje su sami sebi kopali! Za mene se postavlja sad pitanje zašto i u koju svrhu potežete baš sad to pitanje dok Srbija stenje pod novim-starim okupatorom!? Dok se bavimo sobom nećemo se baviti aktuelnim okupatorom-tako ja vidim tu stvar. Sve se bojim da to nije neka namera manipulacije pokrenutog od strane okupatora pod zastavom milosrdnog andjela?

Na kraju se postavlja pitanje dali je streljan zato što nije mogao kao gradonačelnik sprečiti naredbu vermahta da se strelja 100 srba za jednog poginulog nemačkog vojnika ili zato što je saradjivao odnosno kolaborisao sa okupatorom kako to više nikome ne bi palo na pamet da radi. Za jednu objektivnu procenu za sada nema tih okolnosti odnosno uslova. To nas u ovoj današnjoj situaciji više cepa nego što ujedinuje.

Dušan Nonković

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: