Манастир Бањска – Духовна обнова

Сведок  духовних помака
Време тече, ми ужурбано пролазимо поред  обележја, која нам говоре, да не треба стајати, већ да је добро  понекад осврнути се, иако хрлимо напред. Никли смо из неког корена, не можемо га ми посећи, оно што можемо, је да погледамо какве трагове је оставио и какво је дрво са безброј грана стасало над њим. Ако се „дрзнемо“, можда и наслутимо, шта нам је чинити! Нећемо погађати, јер споменици времена, културе и духовности стоје око нас, иако од камена — они говоре разумљувим језиком. Ослушнимо!
 Није тајна, већ истина вредна дивљења, да је Стефан Урош II Милутин, за време своје четрдесетогодишње владавине, оставио иза себе бројне храмове, а међу њима је Манастир Бањска на Косову — своју  задужбину (предвиђену за гробну цркву), као врхунац градитељства, оног времена. Да, један од најзначајнијих владара из лозе Немањића, оставио нам је пример, који је његово сведочанство већ 7 векова. Сав његов рад, заветован је Богу, тек да нас постиди над заветима,  које данас ко зна коме и зашто  дајемо.
 Овај Манастир, више пута је похаран од Турака и разорен кроз историју — чак претваран у џамију, али опстаје.  Конзервација је започињана два пута 1939. И 1990. године, оба пута су обнову прекинули ратови. Слутимо ли шта је то, је ли то човек деградира у покушајима да нешто побољша и преобрази своју духовност? Подстицај да се трећи пут покрене обнова Манастира, био је јубилеј од 700 година постојања. Потребна је готово целокупна рестаурација, како би се зауставило пропадање. Ова прича је била пропраћена у медијима, али некако се чини да се реч о овој теми „угасила“. За сада су рестаурирани само купола и подкуполни делови, јер нема довољно новца, те су даљи радови под „знаком питања“. Велика је штета да нема снаге, која ће омогућити да Манастир и даље живи, јер се овде литургије сасвим несметано обављају — вероватно као питање о одговорности свих нас!
 Осмотримо чињеницу и да је тело краља Милутина, још непосредно после Косовске битке, измештено из Бањске у Трепчу, а затим 1460. пребачено у Софију, где је и данас. Требало би га вратити у Србију, запитајмо се како? Неопходно је да људи у Србији покажу више жеље и воље да обнове светиње, а онда да се достојно тело похрани тамо, где је планирано, и тако се да значај духовности. Вера је део нас, нека буде и одговорност, а тек онда заслуге нек‘ припадну нама!

http://youtu.be/AamjVH-xtnI

Милан Зарић

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: