Тема дана
Лазаревић би могао на слободу ове године, Шаиновић следеће
Хашки трибунал је смањио казне тројици бивших политичких војних и полицијских званичника Србије и СРЈ због прогона и других злочина над Албанцима на Косову, од марта до јуна 1999. године, а генералу Павковићу потврђена је казна од 22 године затвора
Правоснажном пресудом, Николи Шаиновићу (64) је казна са 22 смањена на 18 година затвора; Сретену Лукићу (57) са 22 на 20 година, а Владимиру Лазаревићу (63) са 15 на 14 година. Генералу Небојши Павковићу (66), бившем команданту Треће армије Војске Југославије, потврђена је првостепена казна од 22 године затвора.
Шаиновић, бивши потпредседник Владе СРЈ, и Лукић, који је био шеф штаба МУП на Косову, према правоснажној пресуди, којом су делимично усвојене њихове жалбе, нису одговорни за неке од најмасовнијих убистава Албанаца на Косову – у Сувој Реци и селима Мала Круша и Меја – за која су у првостепеном поступку били осуђени. Ослобођени су, такође, и кривице за присилно премештање на неким локацијама на Косову.
То је, по процени жалбеног већа, коју је пренео председавајући судија Лију Даћун оправдало смањење њихових казни.
Без обзира на то, Шаиновић, Лукић и Павковић проглашени су, као и првостепеном пресудом, кривим по свих пет тачака оптужнице – за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова. Та дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата.
Жалбено веће трибунала потврдило је налаз из првостепене пресуде да су Шаиновић, Павковић и Лукић кључни учесници у заједничком злочиначком подухвату насилног протеривања најмање 700.000 албанских цивила са Косова од марта до јуна 1999. чији је циљ била промена етничке равнотеже ради задржавања српске контроле над покрајином.
Правоснажном пресудом потврђено је и да је генерал Лазаревић, као командант Приштинског корпуса ВЈ, помагао и подржавао насилно премештање и депортације албанског становништва. Генерал Лазаревић ослобођен је оптужбе за премештање албанског становништва из општине Качаник.
Жалбено веће одбило је Лазаревићеву жалбу да је погрешно осуђен за помагање и подржавање присилног премештања и депортације зато што није утврђено да је, при пружању помоћи, постојала „директна усмереност” на злочине.
Стандард „директне усмерености”, друго жалбено веће трибунала применило је при ослобађању бившег начелника Генералштаба ВЈ Момчила Перишића кривице за помагање и подржавање злочина Војске Републике Српске током рата у БиХ.
Судија Даћун означио је такав приступ својих колега у случају Перишић као „погрешан”, нагласивши да за осуђујућу пресуду за помагање и подржавање није неопходно да оптужени буде „директно усмерен” на чињење злочина.
После првостепеног поступка, 29. фебруара 2009, на 15 година затвора био је осуђен и бивши начелник Генералштаба ВЈ Драгољуб Ојданић (71). У оквиру нагодбе, одбрана и тужилаштво накнадно су повукли уложене жалбе, а генерал Ојданић је летос, после две трећине издржане казне, пуштен на слободу.
Милана Милутиновића, који је 1999. био председник Србије, трибунал је после првостепеног процеса ослободио оптужби за злочине на Косову.
Шаиновић је у притвору трибунала од пролећа 2002. када се добровољно предао. Генерали Павковић, Лазаревић и Лукић добровољно су се предали суду 2005. године.
По правилима трибунала, они ће моћи да затраже превремено ослобађање када буду одслужили две трећине казне.
Портпарол Хашког трибунала Магдалена Спалински изјавила је поводом изрицања правоснажне пресуде у предмету „Шаиновић и остали” да према правилу осуђени могу да затраже од председника суда пуштање на слободу после одслужења две трећине казне.
То правило би ове године могао да искористи бивши начелник штаба Приштинског корпуса ВЈ Владимир Лазаревић (65) коме је казна смањена са 15 на 14 година, док би остала тројица осуђених требало још да остану у затвору. „Правило је да правоснажно осуђени могу да поднесу председнику трибунала захтев за превремено пуштање на слободу”, рекла је Спалински у изјави за Танјуг не коментаришући јучерашњу пресуду.
Шаиновић је у Хашком трибуналу од маја 2003, а две трећине казне за њега истичу 2015. године. Павковић се у трибуналу налази од 2005, а две трећине казне му истиче 2019. године. Лазаревић је од 2005. у Хагу, што значи да би ове године могао да изађе на слободу, а за Лукића који је у априлу 2005. изручен трибуналу, две трећине казне истичу 2018. године.
Шаиновић, Павковић и Лукић су 26. фебруара 2009. првостепеном пресудом осуђени на по 22 године затвора за злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања. Они су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице – за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова.
———————————————-
Вукчевић: Нисам изненађен пресудом
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић оценио је да није неочекивана пресуда жалбеног већа Хашког трибунала, којом су четворица бивших државних и полицијских функционера осуђени на вишегодишње казне затвора због злочина над косовским Албанцима. Вукчевић је у писаној изјави достављеној Танјугу навео да ће Тужилаштво за ратне злочине наставити да приводи правди одговорне за злочине, без обзира на њихову позицију у командном ланцу.
———————————————-
Фила: Задовољан сам
Бранилац бившег потпредседника Владе СРЈ Николе Шаиновића, адвокат Тома Фила, коме је Хашки трибунал смањио казну са 22 на 18 година, рекао је да је задовољан и да верује да ће његов клијент догодине бити код куће. „Ипак, то не значи да мислим да је он крив нити да то прихватим”, додао је за Танјуг Фила.
Последњи коментари
@dr.Slobodan Devic.Izvinite, kako mislite da se nasao na kraju balade.Ko ga je terao da stane na celo onih ,protiv cije politike je danas najzesci kriticar.Veliki deo politickog kredibiliteta je tada prokockao, da ne govorim o pustanju siptarskih terorista i isporuku generala u Hag.Sa takvom hipotekom tesko da mu oni koji su protiv danasnje vlasti veruju, mada se sustinski slazem sa njegovim danasnjim stavom kad su u pitanju odnosi sa EU .Da zivim jos 100 godina, nikada necu shvati njegove motive, da stane na celo DOS-a.
Indikativno je da se o temi ovih nazovi sudjenja u Hagu ne oglasavaju srpski intelektualci. Kao da ih i nema. Ili ih stvarno vise ni nema.
Scenario dobiva svoju zavrsnicu.
Prvo su krenula ubistva policije, zastrasivanja civila, ubistva (cak i Albanaca koji nisu bili za OVK), onda Racak, pa onda bomardovanje Srbije. Kad to ne radi onda na silu organizovani egzodus 25-og marta. Albanci iz kolona su govorili da su dobili pretnje od OVK da moraju napustiti domove.Na kraju dolazak NATO u Srbiju. Sve to naravno bez odobrenja UN, nezakonski i osvajacki. Da bi dobili neku vrstu zakonske podloge osnovali su Haski sud, i ove kazne nasih Generala, a oslobodjenje hrvatskih Generala su ideolosko politicka kazna malom narodu koji se odlucio suprostaviti imperiji. U medjuvremenu intezivno siromasenje i svakodnevno medijsko „ispiranje mozga“, prouzrokovano od dobro placenih interesnih grupa je dovelo do toga da prilican procenat nacije moze da proguta ovakve nebuloze. Vecina ljudi ipak ima jasan odnos prema Hagu i ovoj selektivnoj pravdi. Bombardovanje drzave, bez saglasnosti savjeta bezbjednosti UN je kriminal. Odbrana drzave je obaveza
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
