КАЖУ, ДРЖАВА ЈЕ УБИЛА ЋУРУВИЈУ, А КО – БОРКУ ВУЧИЋ?

                   КАЖУ,  ДРЖАВА ЈЕ УБИЛА ЋУРУВИЈУ,

 

                                  А  КО –  БОРКУ ВУЧИЋ?

 

 

 

Чему опет понављање прича о убиству Ћурувије, кад ни једна досадашња није довршена. Чак и кад би се открило ко је убица, никако да се открије зашто је убијен.

 

Једно је сигурно да до тог злочина није дошло због његових „оштрих критичких речи“, како је написало Удружење новинара, на споменичкој плочи на месту убиства. Било је ту много много тежих ствари,  и на једној и на другој страни, јер ни једна није била усамљена, па ипак већ 14 година  све стоји, и сад одједном, Првом потпредседнику, коме је увек  потребан некакав „тремоло“, нешто што ће да опседне простоту, да стално држи узнемирене духове, све у уверењу да тиме диже своју популарност, своју и своје странке, излази са обећањем да ће већ током ове недеље почети хапшења свих оних који су били налагаоци, организатори и директне убице Славка Ћурувије,  11. априла 1999, у улици Светогорској, у ходнику зграде у којој је становао.

 

Наравно сличних обећања било је већ сијасет, која су, као што се зна, сва изостала, чак је и Мишковић пуштен из затвора, његов главни џокеј у дизању сопственог рејтинга, иако је изјављивао да би Мишковићево пуштање  сматрао за свој лични пораз. У низу нагомиланих и наилазећих догађаја, који обећавају шансу за даље и успешно  „тремолирање“ и узбуђивање,   Мишковић, као да је изгубио и на актуелности и на тежини „случаја“, уосталом њим ће се бавити судство,  утолико пре што ће нов случај, мада стар 14 година, подићи сву јавност на ноге! Зар је мала ствар, 14 година се власт замајава открићем детаља овог уморства, а ево сад, он, једним махом, све открива и све кривце у апс и на суд тера! Да би напетост била што већа, П.п. обећања чак,  да ће поднети оставку уколико не буду похапшени сви они који су умешани у ово 14 годишње трајуће убиство!!

 

Дакле, нема шале!

 

Међутим, има једна пукотина, кроз коју се могу и неке ствари  провући.

 

Наиме, уредник двонедељника „Сведок“, Владан Динић,  неколико је пута већ  писао, да кад год почне по медијима да се прича о убиству Ћурувије, да je то сигурна најава општих избора.

 

Откуд сад па то? И какве везе  те две ствари, међу собом,  имају, да једна другу провоцирају. Тек,  опет се обновила  прича о том убиству, чак се тврди да је оптужница написана, да ће идуће недеље почети хапшења окривљених  али, гле чуда, прича се увелико и о изборима, што значи да је Динић у праву.

 

          Мучно је све то, још и више, кад се преко једног неразјашњеног убиства, од пре 14 година,  доказује да ће  „Коначно  постати јасно  да је Србија земља у којој  злочини не остају некажњени!“

 

У једној правној држави, у којој се рад свих државних  органа заснива на законима, све је јасно, па је потпуно депласирано било кога убеђивати и говорити му, да се у једној таквој држави не може убијати некажњено.

 

Наравно, већ смо навикли да П.п. о свему мора да прича, обећава, прети, и све у најскорије време, које редовно измиче и прекрива оно што је казано.

 

Напослетку,  што  би оптужница о налагодавцима, органиаторима и извршиоцима убиства,  имала бити објављена. То је ствар судска, а не  медијска, и ако се процес буде одвијао како закон налаже, довољно је да буде објављена  судска пресуда, која ће саму себе  задовољити и на којој се не могу правити  и добијати било какви поени.

 

Дабоме, као и обично и што је већ постало навика ова влада  стално истиче да се пре ње ништа није радило, да је, такорећи. све што је нормално и законски, тек са њом почело, са њеним радом. При чему, јој није било чудно, што је усред свог благословеног мандата морала да врши реконструкцију, да смени пола министара, за које су тврдили да нису, ни они, ништа радили!

 

Све је то знано, као што  и оно што наилази, ма како било скандалозно,  неће бити изненађујуће, јер је већ устаљена чињеница, да ова влада  не може да се састави од способних људи, пошто њену кадровску базу чине они  који су  напустили раније странке, под условом добијања уносних места, са свим оним што она доносе. Друго их ништа не интересује!

 

Изненађења нема, свима је јасно, ко хоће да живи  има да се бори  са страначких клупа и позиција, што знају и они који их распоређују и услишују им жеље и потребе. Дакле, П.п. и у мањој, али значајној мери и премијер.

 

Коначно, шта ће се добити, ако и дође до судског процеса поводом тог убиства? Хоће ли тај процес било шта покренути у овој држави?

 

А онда, глупаво је тврдити да је њега држава убила А премијер, да не би изостао иза П.п-а, одмах се испрсио са својом изјавом, да је и Ђинђића убила држава! Што би имало да значи само једно, да они који су осуђени, представљају државу! Чиме се унапред  најављује, да ће и они који буду осуђени, на овом евентуалном суђењу, исто тако представљати државу, без обзира на значај жртви, али што  још више говори о оном који је себи дозволио да тај значај доводи на  исту раван. Тај свет себи све дозвољава, медији су њихови, па и цензори, који би морали бити у једној правној држави знани.

 

Коначно, тешко је рећи ко је уопште држава, поготову  у ових 13 година, баш као што је тешко рећи ко чини државу и у ових 19 месеци?

 

Не желећи да будемо духовити и да засмејавамо читаоце, али испада да државу чине обећања! Она су стално присустна, са њима се оперише  као да су настала из уверења и личне сигурности.    

 

          Но, све се излизало, другачије и не може бити, утолико пре што су уверења, као и све остало, диктирана и налагана. Тако неки Кацин, нико и ништа у Словенији,  али за нас фактор и наредбодавац из ЕУ,  у чије се име противи изборима, што је доказ да ови, својим радом, задовољавају ЕУ, што их, очигледно,  испуњава поносом. Па, нису ни потребни избори.

 

          Кад би се нешто дигао Јован Ристић, који је у свакој прилици истицао, што год узмемо са Запада, као искуснијих у вођењу и организовању државних послова, морало је по њему бити у духу наше традиције и наших потреба, и кад би видео како се овом земљом влада и, још горе, какве све ништарије владају њом,  сместа би се вратио у гроб, ако у сандуку, после 115 година, има још нешто  И док је у време Ристићево,  Србија  све више стасавала и постојала и званично призната и поштована независна држава, данас  благодарећи овим несрећницима, Србија и не постоји, сведена је на географски појам, који се круни и има још да се одкруни.

 

          Према томе, остаје нам да видимо шта ће бити  на суду, ако га буде.

 

          Међутим, постоји још једно неразјашњено и мистериозно  убиство, и то не макар кога, већ  дугогодишње директорке  Београдске и Централне Банке Југославије и министра финансија, Борке Вучић. Уз то и високог функционера СПС-а, што све заједно далеко надмашује Ћурувијин друштвени положај и значај, па ипак његово убиство вуче се по медијима пуних  14 година, док је њено убиство покривено једним рутинским саопштењем о саобраћајној несрећи.

 

         Смрт је затекла 1. августа 2009, на ауто путу Београд-Ниш, близу Лапова,  кад више није било ни Милошевића, ни Ђинђића, те према томе они, као држава, нису могли бити умешани. Био је зато читав ешалон других.

 

 Но, независно од  свих других, ако то уопште може да се претпостави, Дачић, који није ни најмање наиван човек, као шеф СПС–а и министар унутрашњих дела, био је обавезан да спроведе званичну истрагу, ако ништа друго да покрије себе. Међутим, он је, из њему само знаних разлога, прешао преко те загонетне смрти, на „дневни ред“, и тиме  прећутно ослободио било каквих брига оне,који су могли да се брину, да је Борка остала у животу.

 

Наравно у Дачићевој политичкој пракси  то није ни првина, ни новина. Не зову њега бадава и случајно најлукавијем и најпрепреденијим  политичарем

 

Интересантно, ту скоро, загребачки новинар Домагој Маргетић, који је био близак Борки, често се виђајући и разговарајући са њом, сазнао је многе појединости, не само о кипарској афери. Шта више, он је доста логично, посумњао у саобраћајни удес.

 

Наиме, она га је позвала да 1-августа дође у Београд, да би му коначно све испричала што зна, а знала је много. И тим поводом он каже: „Иако је службена верзија смрти Борке Вучић, до данас, остала та саобраћајна несрећа,детаљи ове несреће никада нису до краја истражени и разјашњени, јер је очито многима у Србији, али и Хрватској, Македонији. Црној Гори и САД–у, највише одговарала управо чињеница  да Борке више нема, да је заувек ућуткана, што је  осигурало и политички напредак, и дугогодишње  постојање на политичкој сцени Србије, између осталих и бившег потпредседника Владе Србије, Млађана Динкића“.

 

То су озбиљне речи,  једно сведочанство које се никако не може оставити неважним и успутним, оно је тврдоглво обавезно за све оне који су службено задужени да делују. А, ето, скоро 5 година – тајац. Другим речима, може се са великом вероватноћом сумњати да државним органима, онима који  у њима делују, одговара (из личних разлога) овај тајац, па се може мирно рећи, да је Борку убила држава, утолико пре што су, како је рекао Домагој, у њеном ућуткивању учествовали бројни , чак, међудржавни фактори.

 

Ових дана, као гром из ведра неба, прострујала је премијерова изјава, на дан 48.рођендана, да је решио да се повуче из политичког живота!

 

Са становишта прећутане и неистражене Боркине смрти – касно!

 

Наравно, скочили су одмах његови флигл ађутанти, међу њима и његов најнедокучивији протеже, Дијана Вукмановић, изјављујући, да  „председник  има још много да уради, зарад бољег живота грађана Србије!“

 

Лепа жена, али не би јој сметало кад би имала мало више достојанства, да не кажемо – карактера! Који су то грађани, и који је то – бољи живот?!

 

Наравно, сутрадан је  лично премијер и председник СПС (т) повукао тј.

 

демантовао ту своју изјаву, коју су новинари, наводно,  другачије формулисали. Један  од оних што коментаришу по медијима вести, рекао је – „Нисмо ми те среће“! Мада, можда и јесмо. Са изборима, СПС (т) сигурно одлази у опозицију, а чим ниси на власти, онда ниси ништа, тј. постајеш Коштуница и Тадић    

 

          Да заваршимо са П. п- ом.

 

Ко је учио српску историју, тај се сећа да је Господар Вучић, како каже

 

Слободан Јовановић, „Мање него ико  умео да влада  у редовним приликама“  

 

          После 154 године јавио се један са истим презименом, који има амбицију да буде Господар, али не и „предводитељ народа“, што је Господар Вучић  такође био, али српског народа, док овај не сме да употреби ни реч Србин, већ увек и само грађанин. И стално нешто кука, стално се нешто жали, обећавајући хапшења тзв. тајкуна, борбу против корупције и криминала, а сви ти што се баве тим пословима,  седе му уз „крило“, никог није ни пипнуо, па чак ни Мирослава Мишковића,  ког је прогласио за свог главног џокера у борби за престиж и освајање апсолутне власти, мислећи да ће се тако омилити народу, за разлику од свог далеког презимењака, који је  умео и да заповеда и да влада, и шибом и оборима за непослушне, али вазда на корист   српског народа. 

 

          Наравно, П.п. има и неке олакшавне околности, које проистичу из одрицања Војислава Шешеља, који га је политички и егзистенцијално створио,  и тим одрицањем  морао да прихвати  оне услове који су му, и њему и Томи Николићу, издиктирани  тамо где се они иначе диктирају, једном речи: да се у свему промени  и постане слуга европских интереса.

 

          После пет година од тог преломног тренутка, већ је све било јасно, али с обзиром да су за испуњена обећања, богато  награђени, постали су привлачни за све оне који  желе да се користе њиховом издајом, и свет је нагрнуо, не само из Радикалне странке, већ и из свих осталих, постали су сабирни центар  свих проблематичних људи, који су напуштали своје раније странке, да  би се више и берићетније попели.

 

          Другим речима, први проблем је решен,  дошло је до наглог окупљања свег и свачег, али послушног  света… па је тако  прошао, између осталог, и проблем Космета, иако су се раније заклињали да ће Космет остати у саставу Србије. Видело се како је све текло,  чак је дошло до тога, да Вулин, једна личност са мрачном прошлошћу, изјављује да је Србија спремна на компромис. О каквом компромису може данас бити речи, после  Бриселског споразума. Зар он сам по себи већ није компромис. Не, није. Шиптари траже и тражиће све више и више, независно од тог Споразума, а њима, који заступају Србију, остаје  само да попуштају пред њиховим тражењима, што јасно говори, да примена Споразума, може бити и биће само онаква каква Косову, одн. његовим спонзорима, одговара.

 

          И шта се сад дешава? Нешто крајње непредвиђено. Њихов човек, кога су наметнули косовским Србима за градоначеника  Косовске Митровице,  даје оставку, јер одбија да се потпише на приступу положају, са албанским грбом и заглављем: Косово република.

 

Дакле, остало је у њему још мало недирнутог Српства.

 

И шта им сада остаје него да траже неког другог, прилепчивијег, да њега прогурају за градоначеника у Митровици.

 

Међутим, тај остатак Српства у Крстимиру Пантићу, може да значи  и разбијање државне стратегије на КиМ, што би значило и крах косовске политике. Зато и није чудо, што П.п. признаје нешто што би требало, као нека врста експлозије, да се огласи у ушима и души свих Срба.    

 

          „Наш највећи проблем је како променити свест Срба,  како  би имали другачији  приступ  животним проблемима“.

 

          Дакле, како учинити оно што им је Немачка још пре годину дана наложила – промену националне свести Срба! 

 

          Бедно и срамотно!

 

                                                                   Слободан Турлаков

Darko Trifunović: Korupcija i kriminal u vrhu države – Srbija u medijskom mraku nevidjenih razmera

https://www.youtube.com/watch?v=ikZi_C6BSu8#t=43

Земља илузија

On Friday, January 17, 2014 10:26:08 AM, Сиви Соко <cubucoko@gmail.com> wrote:

Сиви Соко


Posted: 16 Jan 2014 05:13 PM PST
Преносимо превод најновијег текста Фреда Рида (6. јануар 2014) о стварној и илузорној Америци. Фред, полуслеп и пензионисан у Мексику, види ствари далеко боље него већина Американаца – поготово оних у Вашингтону, зони где је стварност строго забрањена…
– Сиви Соко

Илузије

У нападу родољубивог размишљања, дошао сам до спознаје да је Вашингтон изолован, инцестоидан и себи окренут град, опседнут собом, где су политичари до те мере орођени да им прети хемофилија. Немају никаквог додира са стрваношћу и нити разумеју остатак земље и света, нити их занима. Сјајно, зар не?

Орођени? У поређењу са престоницом Јенкија, становници Западне Вирџиније [стереотип за бракове блиске родбине – прим. прев.] чине се као авангарда генетског укрштања. Прво смо имали Буша I, у најбољу руку медиокритета. Касније је дошао Буш II, за кога би „медиокритет“ био запањујући комплимент. Имали смо Клинтона Првог, који је барем био интелигентан, а онда замало добили Клинтонку II; она је на крају постала шеф дипломатије, једино зато што је својевремено била Први Акреп. Изгубила је од Барака Обаме, чије су једине квалификације биле црна пут и способност читања телепромптера. А после њега нам вероватно опет следује Хилари.

Пре тога смо умало добили Керија, чије је постигнуће било женидба наследницом индустрије туршије. Ено га сад шеф дипломатије, ничим изазван. И тако то иде у пешчанику нације: династије, непотизам, опрост грехова за новац, и мала, саможива владајућа класа без посебних квалификација која сама себи дели важне послове како би остала на власти. Колико дуго то може да потраје? Чуо сам да се Стални комитет КП Кине састоји од осам инжењера и једног економисте. Нама управља руља провинцијских адвоката. Инжењери праве производе. Адвокати праве законе. Хмм.

Проблем, велим ја, је да демократија не може да расте како треба. Када за градоначелника Засеока, Градине или Источног Бронхитиса дође локални алатничар, он барем познаје своје место и своје суграђане, па ће можда и да ваља чему. Али онда се кандидује за државну функцију и постане конгресмен, или – Боже сачувај! – усели у велику белу вилу на Пенсилванија Авенији (Деси се некад; наши владари нису сви богатуни са приватним авионима и по дванаест прстију на ногама).

Конгрес је састављен од маргиналних адвоката са малтене доживотним мандатом, који никада нису служили војску али газдују огромном армијом наоружаном нуклеаркама – и која није у стању да у кафанској тучи победи ћопавог деду. Све сами изгубљени политиканти, а одлучују о индустрији. Можда никад нису били у страној земљи (ако се не рачуна Арканзас) и не говоре ништа сем енглеског, али задужени су за инострану политику… Мислим, јасно вам је.

Па како онда остатак земље зна шта ради власт? Не зна. И не може да зна. Медији представљају готово непробојни штит између Вашингтона и реалности која почиње већ од Кружног Пута. Јесте ли чули за синхронизовано пливање? Да је којим случајем синхронизовано мишљење олимпијски спорт (а што да не, шта су све додали), Америка би била велесила.

У Вашингтону, новинарство почива на разноликости. Што је добро, јер је очигледно колико би хомогена штампа била опасна. У редакцији Вашингтон Поста, на пример, имате беле репортере који мисле исто као црни, који мисле исто као Јевреји, Азијати, педери, лезбејке, Шпањоли и Неопредељени. Снага кроз (не)јединство.

Овакву разноликост у новинарству имате широм Америке: огроман број различитих новина, ТВ кућа, радио станица – све у власништву неколико корпорација, које имају исте интересе. Снага кроз (не)јединство и за њих, је ли.

Основна карактеристика медија је да не извештавају о много чему. Осим о себи, али то дође на исто. Ако нека пахуљаста плавуша (мислим да се једна зове Кејти Курик) пређе са једног канала на други, о томе нам трубе недељама. Сећам се да сам једном видео неког Пирса Моргана, који се оштроуман попут платипуса. Кажу да му пада гледаност; можда ипак има наде за америчку јавност. Елем, то је била вест – или како иде Билу О’Рајлију и неким републиканкама са шлем-фризурама на Фоксу. Медији не преносе вести, они су вест.

Док новинари стално тртљају једни о другима – сасвим озбиљно ово кажем – углавном не обраћају пажњу на власт. Кад сте задњи пут чули извештај из Управе за становање и развој? Бироа за индијанске послове? Министарства саобраћаја? Агенције за безбедност авијације? Агенције за заштиту околине? Понекад нам од њих стигне саопштење, али то је то. Нико не зна шта се крије у бирократском мраку, знамо само да много кошта.

А и кад се говори о оним деловима власти који привлаче највише пажње – Бела Кућа, Пентагон, Стејт Департмент – ништа се не каже. У Белој Кући је све строго организована представа; новинара који постави незгодно питање никада не прозову поново. Добро познајем Петострани Тунел за Ветар, из дана када сам по казни био новинар. Кад крене Прича – можда о неком оружју које не ради, или веле да не ради – сви новинари у Вашингтону панично пишу само о томе.

Значи, није реч о многобројним причама, већ једној те истој причи на безброј начина. Исти се образац понавља са Обамаздрављем, абортусом свих абортуса. Као теорија скупова: стотине, хиљаде, можда десетине хиљада новинара пише како је тешко да се људи учлане. Зар није један довољан да то каже? А нико да упита за интелигентно објашњење неког софтверског инжињера који се разуме у програмирање на велико…

Оно што из Вашингтона излази у Електронску Земљу Чуда је изврнути свет ствари које или не постоје, или нису онакве каквим се приказују. Председници, на пример. Оно што гледате на фото-сесијама у Ружичњаку је виртуелни конструкт иза којег стоји пет анкетара, три говорописца, неколико политичких стратега и њихове калкулације, рекламна агенција, шминкер, и учитељ гестикулације. Потпуно је небитно којој је особи поверена улога. Чак штавише, његови дресери га сматрају сметњом, убеђени да ће бити бољи у улози што се мање зна о његовом стварном лику и делу. Па помно крију његова сведочанства и резултате пријемног.

Ако желите нешто налик тачној представи о делима и неделима власти, морате сами да сложите слагалицу од фрагмената из Гардијана, Ролинг Стоуна, Драџа, Unz Review, или AntiWar.com. Информације о власти из прве руке? Нема шансе. Али Вашингтон је макар занимљив, попут губавца којем отпадају прсти.

You are subscribed to email updates from Сиви Соко
To stop receiving these emails, you may unsubscribe now.
Email delivery powered by Google
Google Inc., 20 West Kinzie, Chicago IL USA 60610

ЈАКШИЋ: Ако неће Стефановић, Скупштина КиМ ће расписати локалне изборе за север

ЈАКШИЋ: Ако неће Стефановић, Скупштина КиМ ће расписати локалне изборе за север

НАРОДНИ ПОСЛАНИК УПОЗОРАВА ДА ЈЕ БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ

ПО СРБИЈУ ГОРИ ОД ЗАХТЕВА ИЗ РАМБУЈЕА

Марко Јакшић

  • Посланици Скупштине АП КиМ долазе у Београд 21. јануара да – по ко зна који пут – изразе неслагање са радом Уставног суда Србије који игнорисањем уставних тужби које се тичу КиМ учествује у разбијању целовитости Републике Србије

СКУПШТИНА Аутономне Покрајине Косово и Метохија заседала је 14. јануара, првог дана Српске Нове Године и имала је свечано-радни карактер.

        Доделила је признања-повеље заслужним појединцима и донела одлуку да из свог назива избрише реч „привремена”. Тако је званично постала: Скупштина Аутономне Покрајине КиМ.

        Овај потез је повучен – рекао је зa Факти народни посланик Марко Јакшић – зато што је процењено да термин „привремена” указује на нешто што није стабилно.

        Друга одлука било је, додаје Јакшић, упућивање захтева председнику Народне Скупштине РС Небојши Стефановићу распише изборе у четири оштине на Северу Косова. Уз упозорење: да ће Покрајинска Скупштина КиМ – ако он то не уради – узети ствари у своје руке и  сама расписати изборе.

        Према Јакшићевим речима, донета је и одлука о доласку посланика Скупштине АП КиМ у Београд 21. јануара. Они ће се ће овог наћи пута пред Уставним судом РС да би – по ко зна који пут – изразили неслагање са радом УС који игнорисањем уставних тужби које се тичу КиМ учествује у разбијању целовитости Републике Србије.

        Посланици ће од председника УС затражити одговор: зашто суд већ три године не реагује и ништа не ради поводом КиМ?

        Овим поводом је Јакшић рекао за Факти: „Подсећам да Шиптари својевремено нису признавали институције државе Србије, да нису учествовали у њиховом раду и да су својом политичком вољом дошли до државе. И то показује колико смо ми неозбиљни у том смислу јер позивамо Србе да са Албанцима стварају органе који представљају њихову државу.  А с обзиром да су наши потписали Бриселски споразум, постављам питање: зашто онда нису пристали на услове у Рамбујеу?! Ово што је сада урађено – много је више и горе него оно што је тражено 1998. године”!

        Јакшић је закључио: „Након Рамбујеа смо имали „референдум о уценама”. Зато и постављам питање: ако смо тада одбили, а после тога су нас бомбардовали, зашто морамо и пристајемо сада кад нас нико неће бомбардовати? Јер, наши властодршци су пристали на Бриселски споразум, а да на нико није претио никаквим новим бомбардовањем. Власт тврди да све ради због бољег живота и уласка у Европску унију чије су нас државе-чланице у највећем броју бомбардовале. Откуд ту бољи живот за Србе”?!

Категорије:

USKORO! VIDEO PORTAL DIJASPORE

BALKANREPORTER

S radošću Vam javljamo da na proleće 2014. godine počinje sa radom prvi VIDEO PORTAL ZA DIJASPORU („Balkanreporter“).

Na mestu glavnog urednika biće autor RTS-a i serijala ZADNJA KUĆA, SRBIJA Milan Popović.

balkan tv

http://www.rts.rs/page/tv/ci/series/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/2960/%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B0+%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B0%2C+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.html

Ovaj sajt imaće samo video zapise sa Balkana, posebno iz Srbije. Prikazivaće život onakvim kakav jeste i kakvim ga ne smeju predstaviti ostali mediji- REALNO. S druge strane, biće snimaka dijaspore iz celog sveta.

Molimo Vas da među Vama pronađete nekog ko bi redovno mogao da nam šalje snimke (crkve skupove, klubovi događaje, diskoteke događaje, pojedinci zanimljivosti iz svoje sredine). Molimo Vas da ovu vest o pokretanju internet televizije BALKANREPORTER širite ljudima u svojoj sredini. Kontaktirajte nas da napravimo PRAVU STVAR. Javnost će naknadno biti obaveštena o internet adresi portala.

+381 65 861 24 14 tvdijaspora@gmail.com urednik: http://www.balkanreporter.com

Трибина о односу Србије са дијаспором, Коларчев универзитет, 21. јануар 2014. у 19 часова

Inline image 1

Inline image 2

Коларчев народни универзитет, уторак, 21. јануар 2014. у 19 часова, сала „Јосип Панчић“:

 

СРБИЈА И ЊЕНА ДИЈАСПОРА: ОДНОС КОЈИ БИ МОГАО БИТИ ПРИСНИЈИ


Коорганизатори: Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница.

Присутне ће испред организатора поздравити Милош Милојевић и Стефан Каргановић.

Биће приказан пригодан видео материјал.

АЛЕКСАНДАР ВУКСАНОВИЋ. Уредник јединог српског медијског портала на шпанском говорном подручју, SEMANARIO SERBIO. Стручњак за информатику. Већ двадесет година живи и ради у Мадриду, Шпанија. На његову иницијативу, шпанска државна телевизија је донела исправку и извињење за емисију о логору Јасеновац током Другог светског рата у којој српске жртве уопште нису поменуте. Изворни видео материјал, где су српске жртве у Јасеновцу изостављене, биће приказан упоредо упоредо са исправком емитованом у ударном термину. Учествује у низу пројеката, без подршке српског дипломатског представништва у Мадриду, на упознавању шпанске јавности са културом и историјом српског народа. Коорганизатор 2013. године запаженог скупа у Мадриду на тему Сребренице.

 

ТРИВО ИНЂИЋ. (Лушци Паланка, Сански Мост, 1938).  Социолог, у пензији.Студирао права и магистар социолошких наука (социологија политике и права). Радио у Београду као истраживач у Заводу за проучавање културног развитка, Институту за међународну политику и привреду и Институту за европске студије, као и у Одељењу за социологију  Филозофског факултета БУ као асистент (одакле је удаљен почетком 1975. као припадник групе PRAXIS). Био је помоћник министра у Министарству за просвету и културу СРЈ 1992-1994., амбасадор у Шпанији  2001-2004. и политички саветник председника Републике Србије 2004-2012. Био је председник националне комисије за УНЕСКО, 2011-2012, али је то место напустио у знак протеста због приватизације функције и послова Комисије од стране вадиних службеника. Уређивао је часописе Видици, Гледишта, Култура, Социолошки преглед и Право и друштво, као и едицију књига из политичке философије Libertas. Објавио је више радова из области социологије, социјалне теорије и међународних односа.

 

Важнија дела: Савремена Шпанија, Београд 1982; Успон маса, Београд, 1985; Тржиште дела ликовне уметности, Београд, 1986; За ново просветитељство, Београд, 1997; Балкан-могућности регионалног система безбедности (са Р.Радиновић), Београд, 1999;Технологија и културни идентитет, Београд, 2009.

Улаз бесплатан. Сви су добродошли.

Убијен одборник СЛС у Косовској Митровици

Тема дана

Убијен одборник СЛС у Косовској Митровици

Београд, Приштина и међународна заједница осудили убиство Димитрија Јанићијевића (35), а Ивица Дачић понудио и помоћ Србије Еулексу и Кфору у истрази

Плакат за локалне изборе на Косову (Фото Танјуг)

Косовска Митровица – Димитрије Јанићијевић (35), одборник у Скупштини општине Косовска Митровица, који је мандат добио на локалним изборима као кандидат Самосталне либералне странке, убијен је пола сата иза поноћи испред своје куће у Улици рударске чете у северном делу Косовске Митровице.

У Јанићијевића је по изласку из возила пуцало за сада непознато лице, које је највероватније испалило пет или шест метака из аутоматског оружја, а мотив за сада није познат.

Како је за „Политику” рекао Бесим Хоти, заменик регионалног директора косовке полиције, Јанићијевић је убијен највероватније хицима из пиштоља калибра девет милиметара и његово тело је пребачено на Институт за судску медицину у Приштини због обдукције.

Убиство Димитрија Јанићијевића, који је био и кандидат СЛС-а у првом кругу за градоначелника северне Митровице, осудили су јуче и Београд и Приштина, али и међународна заједница, а премијер Ивица Дачић је понудио помоћ Србије Еулексу и Кфору у истрази.

Истрагу о овом убиству спроводи Еулексова оперативна група из Митровице заједно са косовском полицијом и тужилаштвом. Ирина Гудељевић, портпарол Еулекса, за „Политику” је рекла да мисија ЕУ и косовска полиција улажу све напоре у решавању овог случаја додавши да ће резултати аутопсије већ данас бити познати.

Она је апеловала на све оне који су евентуално били сведоци напада, или поседују било какве информације о убиству Димитријевића, да позову или косовску полицију или Еулекс.

Јанићијевић, власник локала за брзу храну „Форнети” и отац троје деце, у неколико наврата је већ био мета напада, али починиоци никада нису откривени. Бесим Хоти каже да је истрага у прелиминарној фази прикупљања доказа и узимања изјава, али је и случај окарактерисао као тешко убиство, а када је у питању мотив, навео је да се случај може повезати са неким догађајима из прошлости.

Наиме, по речима заменика регионалног директора косовске полиције, на Јанићијевићев локал у центру северне Косовске Митровице непознате особе су пуцале и раније, а једном му је испред локала била бачена и бомба. Прошле године је испод његовог аутомобила у близини локала „Форнети“ био постављен експлозив.

Заседао је и Привремени орган општине Косовска Митровица где је донета одлука да дан сахране убијеног Јанићијевића буде дан жалости у Косовској Митровици, а у саопштењу Привременог органа изражава се најдубље и најискреније саучешће породици убијеног Јанићијевића.

Канцеларија за Косово и Метохију захтева од Еулекса и Међународне заједнице да хитно расветле злочин и виновнике приведу правди, а у саопштењу наводи да је „проналажење злочинаца императив како би се грађанима Косовске Митровице и целе покрајине обезбедили безбедност и сигурност”.

Самостална либерална странка најоштрије је осудила убиство свог члана и породици упутила саучешће, уз назнаку да се позивају надлежни да у најкраћем року пронађу и казне починиоце „овог кукавичког чина“.

И грађанска иницијатива Српска осудила је убиство Јанићијевића и затражила хитну реакцију међународних органа у проналажењу починилаца, као и разоткривање мотива овог гнусног злочина.

Оштре осуде стигле су и од шефице Административне канцеларије косовске владе у северној Косовској Митровици Адријане Хоџић, из кабинета председнице Привремене самоуправе у Приштини Атифете Јахјаге, а и Самуел Жбогар, специјални представник ЕУ на Косову и Метохији, тражи да се овај случај што пре реши, уз изразе саучешћа породици Јанићијевић.

Б. Радомировић

———————————————-

Дачић: Убиство Јанићијевића нарушава мир

Убиство српског одборника и кандидата Самосталне либералне странке за градоначелника Косовске Митровице Димитрија Јанићијевића изазвало је неподељену осуду државног врха Србије, политичких организација, приштинских институција и међународних званичника.

Премијер Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић понудио је помоћ Еулексу и косовској полицији у налажењу починилаца тог злочина.

Дачић је рекао да не зна који су мотиви убиства, али да тај злочин има политичке последице. „Не знам какве су побуде ни разлози, нити поводи, али пошто је реч и о припаднику политичке организације, који је учествовао на недавно организованим локалним изборима, свакако да има политичке импликације и последице”, рекао је Дачић новинарима, додавши да сваки облик дестабилизације прилика у Србији, насиље и инциденти попут убиства Јанићијевића, прете да наруше мир и безбедност грађана.

Специјални представник ЕУ на КиМ Самуел Жбогар осудио је убиство одборника Скупштине општине северна Митровица и поручио да читав случај треба што пре решити. „Кад год је живот изгубљен, ми осећамо сажаљење. Али у ситуацији тако сложеној као што је сада на северу Косова, у тренутку када се формирају легитимне и демократске институције, такво убиство треба осудити и цели случај што пре решити”, навео је Жбогар у саопштењу

Министар без портфеља задужен за КиМ Александар Вулин затражио је од међународне заједнице да пронађе починиоце убиства и такође понудио помоћ, јер је оценио да је удар на живот и сигурност сваког житеља тог града, без обзира на националност, удар и на дијалог Београда и Приштине.

И скупштина Косова и Метохије, коју су оформили одборници распуштених скупштина општина на северу Косова, а коју не признаје Влада Србије, сматра да је ово мучко убиство још један ударац на слободу грађана КиМ и да је уперен против српског народа.

Из кабинета косовске председнице Атифете Јахјаге саопштено је да је затражила од надлежних органа да предузму све да би се расветлиле околности и мотиви тог злочина и да се извршиоци изведу пред правду, а косовска влада је ово убиство оценила као директан напад на вољу грађана северне Митровице и против успостављања реда, мира и легитимних институција у том делу Косова.

Вест о убиству Јанићијевића је потресна, написао је косовски премијер Хашим Тачи на фејсбук-профилу. „Ниједан мотив не може да образложи одузимање живота једног грађанина”, навео је Тачи, додајући да истражни органи треба што пре да расветле овај случај.

Он је такође изразио саучешће породици Јањићијевић, преноси Слободна Европа.

Б. М.

———————————————-

Ештонова: Неприхватљива свака употреба насиља

Брисел – Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон изразила је жаљење због убиства одборника у Скупштини општине северна Косовска Митровица Димитрија Јанићијевића и додала да очекује брзу истрагу и привођење правди починилаца. „Висока представница очекује брзу истрагу о убиству како би починиоци били изведени пред лице правде. Свака употреба насиља је апсолутно неприхватљива”, наведено је у саопштењу Ештонове.

Ештонова је упутила изразе саучешћа Јанићијевићевој породици и пријатељима.

Танјуг

———————————————-

Нерасветљени напади у последњих пет месеци

7. јануар 2014 – око 19.30 експлозивна направа, највероватније ручна бомба, бачена је у центру града, на платоу испред једне новосаграђене зграде: није било повређених, а оштећена су три локала у приземљу зграде и неколико путничких аутомобила

1. новембар 2013 – нешто пре 22 сата у Колашинској улици, Крстимира Пантића, тада кандидата за градоначелника, напала су двојица маскираних нападача: задобио је повреде на лицу, а спасло га је то, како је касније изјавио, што су нападачи за ручну торбицу помислили да је пиштољ

13. октобар 2013 – око 3.45 ујутру у Улици Лоле Рибара од експлозива постављеног на симсу стана у приземљу повређен је Небојша Марић, радник Управе прихода: причињена је велика материјална штета, а оштећена је и зграда оближњег хотела, као и једно возило

12. септембар 2013 – око 16 сати у породичном стану нападнута је супруга тадашњег кандидата за градоначелника Оливера Ивановића која је у том тренутку била сама са малолетним дететом

објављено: 16.01.2014.

Последњи коментари

Zoran R. | 16/01/2014 12:25

Jedino rešenje za KiM, u ovom trenutku, jeste kompletno povlačenje nesrpskog stanovništva sa KiM i proglašavanje KiM okupiranom teritorijom republike Srbije. Za crkve i hramove pronaći rešenje koje bi ih stavilo pod zaštitu UN.
Zatim se lepo okrenemo sređivanju stanja u ostatku Srbije i kada ekonomski i vojno ojačamo, teritoriju KiM vratimo u ustavno-pravni sistem republike Srbije na legitiman način, a to znači vojnim putem. Sve ostalo je agonija koja će da traje do raspada EU, a onda neka nam bog bude u pomoći…

pop jovanovic | 16/01/2014 12:45

Mogu da zamislim sta ce sve da se desi na skorim izborima. Ovo je samo jos jedan u nizu zlocina koji upozorava da se demokratske snage Srbije moraju ujediniti i tako se zauvek otarasiti onih koji Srbiju i gradjane Srbije drze kao taoce terora i straha zapocetog devedesetih kao posledice kriminalnih klanova i politickog kriminala. Buducnost Srbije ne moze beskonacno da se odlaze ili cemo postati zemlja zakona i prava ili nestajemo u haosu gradjanskog rata.

рајко симић | 16/01/2014 18:51

човек је био отац троје односно четворо деце