ЗА НЕВЕРОВАТИ!!! – (коментар Небојше Јовића на вест о оставци Крстимира Пантића)

Небојша Јовић (поводом Пантићеве “оставке”): ЗНАЛИ СТЕ ГОСПОДО СВЕ!!! И СВЕСНО ЛАГАЛИ НАРОД ТЕРАЈУЋИ ГА У НЕСРЕЋУ И НЕСТАЈАЊЕ!!!

 

3 Votes

 

Jović1-445x270
Небојша Јовић
11.01.2013.

ЗА НЕВЕРОВАТИ!!!

(коментар Небојше Јовића на вест о оставци Крстимира Пантића)

Vest o Panti– Није им сметало да ПРИЗНАЈУ ИЗБОРЕ КОЈЕ ЈЕ РАСПИСАЛА ткзв ПРЕДСЕДНИЦА квазиДРЖАВЕ КОСОВО;

– ПРИХВАТИЛИ су и признали АЛБАНСКЕ ИЗБОРЕ РАСПИСАНЕ ПО ЗАКОНИМА ткзв НЕЗАВИСНОГ КОСОВА;

– ЛАГАЛИ И ПОЗИВАЛИ НА ИЗБОРЕ ЗА “ЗСО” ИАКО СУ ЗНАЛИ ДА ЋЕ ОНА БИТИ ДЕО “К О С О В С К И Х” ИНСТИТУЦИЈА;

– ПРИХВАТИЛИ гласачки листић на коме је стајао лого НЕЗАВИСНОГ КОСОВА…

И сада им смета нека заклетва или спорна реченица???

ЗНАЛИ СТЕ ГОСПОДО СВЕ!!!

ЗНАЛИ СТЕ И СВЕСНО ЛАГАЛИ НАРОД ПОЗИВАЈУЋИ ГА, ПРЕТЕЋИ И ПРИСИЛОМ ГА (СА СВОЈИМ ФБ ПРОФИЛИМА И ФБ СТАРЛЕТАМА) ТЕРАЈУЋИ У НЕСРЕЋУ И НЕСТАЈАЊЕ!!!

Зашто не објасните полицији срБској зашто остају без посла када сте ТВРДИЛИ ДА НИКО БЕЗ ПОСЛА ОСТАТИ НЕЋЕ… а полицајци су САМО ПОЧЕТАК… И СТРАДАЊЕ И НЕСТАЈАЊЕ ТЕК СЛЕДИ!

Зато, НЕ ЛАЖИТЕ ПОНОВО, НЕ ГЛУМИТЕ НАИВНЕ, ЧАСТ И ДОСТОЈАНСТВО СТЕ ИЗГУБИЛИ ОНДА КАДА СТЕ СВОЈ НАРОД ХИСТЕРИЈОМ ФБ СТАРЛЕТА И НАВОДНОМ НАИВНОШЋУ СВОЈИХ ФБ ПРОФИЛА “УТЕРАЛИ” У НЕЗАВИСНО КОСОВО.

Знамо вас, препознајемо и добро знамо да разбојник не може проповедати јеванђеље, нити проститутка поштење, а поготово ИЗДАЈА НЕ МОЖЕ БИТИ “ОТРЕЖЊЕЊЕ” и ПОВРАТАК ПАТРИОТИЗМУ!

Ако је и од вас… МНОГО ЈЕ!!!

Шта је Србима Њу Џерси

On Saturday, January 11, 2014 10:14:28 AM, Сиви Соко <cubucoko@gmail.com> wrote:

Сиви Соко


Posted: 10 Jan 2014 03:53 PM PST
Како функционишу демократија, ефикасна држава, локална самоуправа и толеранција – пишем ово без наводника чисто читљивости ради – у земљи која их бомбом, сликом и превратом утерује остатку света, савршено илуструје случај прошлогодишње саботаже саобраћаја у Њу Џерсију.

Форт Ли (означено) via Google Maps

Форт Ли (Fort Lee) је место (borough) у савезној држави Њу Џерси, са око 35.000 становника. Са северним делом острва Менхетн, тј. градом Њујорком, повезује га мост „Џорџ Вашингтон“ преко реке Хадсон. Начелник Форт Лија је из редова демократске странке, и зове се Марк Соколић (Mark Sokolich). Гувернер државе Њу Џерси, корпулентни Крис Кристи (Chris Christie) припада другој екипи америчког политичког дуопола, републиканцима.

Деветог септембра прошле године, прилази мосту „Џорџ Вашингтон“ напрасно су и без објашњења затворени. Настао је четворосатни метеж на друмовима – застоји, несреће, повреде – при чему ни хитне службне нису могле да приђу болесницима или трагају за несталима. На први поглед, рекло би се да је реч о нуспојави америчке овисности о аутомобилима, ненамерној забуни неспособних бирократа која је брзо отклоњена, па су становници Форт Лија и Њујорка  наставили да возе на релацији „кућа-пос’о“.

Истина је, међутим, далеко мрачнија: саобраћајна катастрофа у Форт Лију била је намерна, дело политички осветољубивих функционера из кабинета гувернера Кристија (помиње се Бриџит Кели – Bridget Kelley – заменик шефа кабинета, као и неки други) како би се напакостило начелнику Соколићу.

У електронској преписци обелодањеној почетком ове седмице, Кристијеви помагачи за децу која су сатима заглавила у школским аутобусима криве што су им „родитељи гласали за Буоно“ – госпођу која је била противкандидат Кристију за гуверенера. Соколића називају „идиотом“ и предвиђају „хладан [изборни] новембар за малог Србина“, док паничне захтеве властима да отворе прилазе, непозната особа коментарише са „Је ли зло што се смешкам?“ (извор)

Соколић је био бесан: „Како се усуђујете да намерно изазовете саобраћајну катастрофу у мом месту? Ово је пример најотровније и најприземније врсте политике“. Тражио је од гувернера извињење, објашњење, и обећање да се „овакво нешто више никада неће поновити.“

То извињење још није стигло; иако је гувернер Кристи одмах отпустио Бриџит Кели, правда се да он није имао ништа с тим. Све је, вели, рађено без његовог знања, а камоли одобрења. Што, ако је истина, значи да се он у свом кабинету много и не пита…

Додатну димензију овој америчкој ујдурми дао је и „српски фактор“ – односно, цитат из порука које су завереници размењивали који о начелнику Соколићу говори као „малом Србину“ („little Serbian“).

Читајући Kurir и Танјуг, могли бисте помислити да се све окретало око Соколићевог – наводног – српства:

Са сајта листа Kurir, 9.1 2014

За то време, Славка Драшковић – „директорка владине Канцеларије за сарадњу са дијаспором“ – преко агенције Бета (коју овде преноси Србин.инфо) ствара утисак да она лично представља српску дијаспору у САД, која наводно тражи извињење од Кристија лично (!).

Па онда још вели: „Не смемо дозволити да се свако презиме које се завршава на ‘ић’ идентификује са лошим и погрдним, и да као у овом случају, постане жртва предрасуда и предубедјења (sic) када је у питању српски народ.“

Драшковић кривца за ово види у томе што су „Србија и Срби су од рата деведесетих година изгубили медијску кампању а тиме и добро име и углед“. Значи, свеопшту, хорску сатанизацију она назива „медијском кампањом“ и све сматра питањем управљања утисцима? Типично за београдску квислингократију. Као и, уосталом, навођење воде на сопствени млин изјавама попут ове:

„Србији је потребна одлука, добра лоби фирма и помоћ српске дијаспоре како би информације о Србији и српском народу вратиле добро име Србије.“

Па шта чекате на ту одлуку већ 13 година, одобрење Великог Брата? Да има за кога да се лобира, можда би се и могло. Али дијаспора одавно више не верује људима који гледају да се на њен рачун докопају канцеларије и улазница на коктеле у амбасадама, и не ураде апсолутно ништа да допринесу било чијим интересима сем сопствених.

Притом нико да спомене реакцију самог Соколића, који је – напоменувши да је Хрват – изјавио: „Имам пријатеље Србе за које сматрам да су увређени, јер је ово [у поруци] речено на ниподаштавајући начин.“ И тако нас боље одбранио од свих самозваних удружења, владиних канцеларија и бозгначијих комесара.

You are subscribed to email updates from Сиви Соко
To stop receiving these emails, you may unsubscribe now.
Email delivery powered by Google
Google Inc., 20 West Kinzie, Chicago IL USA 60610

Krstimir Pantić podneo ostavku

Krstimir Pantić je podneo neopozivu ostavku na mesto zamenika direktora Kancelarije za KiM. U saopštenju kojem obaveštava javnost o svojoj odluci navodi da ostavku podnosi zbog toga što „ne želi da svojim delovanjem nanosu štetu Vladi Srbija i građanima Srbije“.
Pantić se osvrće na opstrukcije vezane za konstituisanje Skupština opština na severu KiM koje, kako kaže, dolaze iz Prištine ali i iz Brisela.
Izbor koji su održani na KiM, a koji su navodno bili statusno neutralni i u organizaciji OEBS-a, bili su jedna velika prevara od strane međunarodne zajednice, tvrdi Pantić.
Predstavnici OEBS-a su nakon što smo predali izborni materijal na njima nalepili grb Kosova i natrpis Republika Kosovoi kao takav ga prosledili u Prištinu – navodi Pantić.
Ovih dana predstavnici EU pokušavaju da nas ubede da budemo malo kreativnii, da zažmurimo na jedno oko, pa su nam ponudili nekoliko nepristojnih predloga. Naime, gradonačelnici bi u prisustvu novinara položili usmeno svečanu izjavu, a onda u zatvorenom delu sednice potpisali izjavu na kojoj će biti grb Kosova prekriven stikerom, dodaje Pantić u saopštenju.
Ako međunarodna zajenica nastavi da vrši pritisak na legitimno izabrane građane, stvoriće se novi bezbednosni vakuum i pitanje je da li će više ikada biti moguće održati izbore na severu Kosova i Metohije.
Kako je ranije danas najavljeno, konstitutivne sednice sve četiri opštine na severu Kosova i Metohije, trebalo bi da budu održane danas posle podne.
Iyvor su navodno naveli da je postignuto je kompromisno rešenje sa međunarodnom zajednicom i Prištinom, kojim se neće dirati u statusnu neutralnost.
Predsednik Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ Oliver Ivanović izjavio je da će danas biti održane svečane sednice četiri opštine na severu Kosova i Metohije.
„Danas će biti održane svečane sednice za četiri opštine na Severu. Kao i obicno, ni po njihovom, ali ne baš sasvim po našem zahtevu“, napisao je Ivanović na svom Tviter nalogu.

Krstimir Pantić podneo ostavku | Politika | Novosti.rs


Објавио Blogger у ЗАПИС 31 датума 1/11/2014 05:22:00 поподне

Стефан Каргановић: Политичка обука за светлу будућност

Стефан Каргановић: Политичка обука за светлу будућност

 

Чињеница коју је „Блиц“ у свом издању са Републику Српску[1] сасвим рутински открио, да је прво у Мостару у октобру, затим у Бања Луци од 6. до 8. децембра 2013, немачка Фондација Конрад Аденауер (ФКА) за челнике и активисте опозиционих странака у РС уприличила политички семинар „Формирање власти у демократским друштвима,“ не би требало да изазове изненађење. Пипци ове Фондације, која наступа иза бенигне репутације послератног западнонемачког канцелара, буквално се протежу свуда, не само по Србији и БиХ, већ и у најмање седамдесет земаља широм света.

 

Директорка ФКА у Сарајеву, Сабина Велкнер, изјавила је овим поводом „Блицу“ да је циљ сусрета са домаћим политичким странкама да се „омогући дугорочна сарадња базирана на политичким садржајима…Да ли ће из тога у коначници настати владајућа коалиција,“ невешто се вајка госпођа Велнер, „то није у нашим рукама. Али, у сваком случају, овде је неопходна политика усмерена на дугорочну сарадњу, која ће се базирати на заједничким вредностима и циљевима, како би се земља покренула напред.“[2]

Одмах после потписивања дејтонског мира Фондација Конрад Аденауер је отворила представништво у Сарајеву, а од 2001. године присутна је и у Србији. Задатке Фондације својевремено је објаснио њен први директор за Србију, Грегор Рисел: поред подршке процесима „демократизације“ и „европских интеграција,“ „не најмање важно, ради се на образовању политичара друге и треће генерације, без чега средњорочно и дугорочно гледано није могуће остваривање прва два циља.“ Немачки педантно, далековидо и темељно. Семинар који је Фондација организовала у Републици Српској, вероватно имајући у виду изборе заказане за октобар 2014. године, савршено се уклапа у постављене задатке. На такав закључак наводи и Рислова оцена да је „…важно схватити процесе политичког одлучивања и утицај релевантних група и сходно томе одређивати с ким и на који начин треба радити.“ [3]

Када говоримо о свеприсутности пипака ове организације, то није преувеличавање. ФКА већ годинама на овим просторима држи семинаре и радионице на тако разнородне теме као што су црквене радио емисије,[4] сарађује са званичним установама у састављању „кодекса државних чиновника“,[5] организује скупове о задовољавању верских потреба затвореника на издржавању казни у Србији,[6] и држи радионице за „младе независне новинаре“.[7] Томе треба додати и стипендије које Фондација додељује, али под врло занимљивим условом да је кандидат „активан политички или друштвено ангажован у социјалној области, [показујући] интерес и залагање за изградњу цивилног друштва.“[8] Профил идеалног стипендисте који се на овако кодиран начин сугерише довољно је јасан и нема потребе за додатним разјашњавањем.

 

То су све, наравно, узорне активности, како приличи удружењу насталом испод шињела немачке демохришћанске странке – чији је утемељивач-канцелар, побожни римокатолик „Der Alte“, био градоначелник Келна и под нацистима и под британском окупацијом после завршетка рата.[9]

Међутим, наведене беневолентне иницијативе за бољитак друштва у Србији и БиХ не исцрпљују опсег рада ове, како се чини, пожртвоване Фондације која је преузела на себе чак и да учествује у припремама за изборе у Републици Српској, бар у оној мери у којој би фаворизованим политичким странкама то могло користити. Фондација је заправо ангажована на низу пројеката који сугеришу нешто више од случајне везе између њене мисије и циљева званичне немачке политике. Тако је, на пример, 2011. у италијанском граду Канденабија посредовала у сазивању скупа ентитетских лидера из БиХ на тему „Да ли је устав БиХ компатибилан са ЕУ“.[10] Иза ове наизглед безазлено формулисане теме крио се покушај сламања отпора руководства Републике Српске на наметање централистичког концепта државе, који би развластио ентитете под изговором стварања услова за бржи пријем у ЕУ. Покушај није уродио плодом, али разлог зашто је „посао“ био поверен Фондацији уместо некој установи званичнијег карактера биће да је открио својевремени београдски директор Рисел у већ наведеном интервјуу. Он је рекао да „као директор немачке политичке фондације, имам добру позицију да не морам да говорим компликованим дипломатским језиком, већ могу директно да кажем шта ми се допада, а шта не и да отворено укажем на проблеме.“[11]

Мада се за немачке дипломатске представнике у Србији не би могло тврдити да су претерано дискретни у свом начину изражавања, слобода коју ужива Фондација Аденауер као формално приватно удружење, које наводно наступа независно од циљева званичне политике, сигурно пружа одређене погодности. Широј јавности је скоро непознато, али Фондација Аденауер је дубоко инволвирана у „решавање“ косовског питања, и то на начин који се фрапантно подудара са циљевима немачке, и уопште западне, политике. У марту 2013. Фондација је предложила радну верзију „оквирног споразума Србије и Косова“ која, између осталог, предвиђа да „обе стране развијају међусобне добросуседске односе засноване на немешању у унутрашња питања и обостраном поштовању територијалног интегритета.“[12] Ови побожни европски демохришћани очигледно не виде никакав проблем у охрабривању званичне Србије да се не меша у „унутрашње послове“ сецесионистичке територије под управом нарко банде која се, при том, сумњичи за извршење гнусних – неки би се изразили још оштрије и рекли би, канибалистичких – злочина против човечности.

Конкретно на подручју Босне и Херцеговине, Фондација Аденауер потврђује своје присуство низом активности које шаљу јасну поруку о томе којим је политичким снагама наклоњена. То се да наслутити по студији насловљеној „Уставно право Босне и Херцеговине,“ објављеној 2012. године у Сарајеву у издању Фондације, из пера политички коректног коауторског састава.[13] На ово се логички надовезује уговарање заједничких пројеката у сарадњи са „Уставним судом БиХ“,[14] спорном недејтонском творевином успостављеном декретом Високог представника. Уплитање у домаћи политички процес на нивоу обучавања активиста из пробраних странака за „демократско формирање власти“ уочи, по некима, кључних избора у Републици Српској у октобру ове године, зато уопште не представља значајан искорак из уобичајених активности ове интересантне Фондације.

Мада се Фондација Аденауер труди да не делује превише бучно, ипак, недавно њено присуство су оперативно забележили органи власти Руске Федерације. У оквиру вршења надзора над страним агентурама, и у складу са недавно донесеним законом, државно тужилаштво РФ је у марту 2013. извршило претрес просторија и покренуло опсежну истрагу делатности Фондације Конрад Аденауер на тлу Русије, не обазирући се на уложене протесте немачког МИП-а. У прави час, могло би се рећи, јер – како у вези са нередима у Украјини сазнајемо од немачког недељника „Дер Шпигел“ – „Фондација Конрад Аденауер, тесно повезана са ЦДУ-ом, у свему томе игра важну улогу, а и сам Кличко [вођа једне од прозападних политичких група-наша примедба] је изричито молио саветнике Ангеле Меркел за помоћ те фондације.“[15]

На плану политичке подршке за сада неуспелом прозападном пучу у Украјини, изгледа да су канцеларкини саветници изашли у сусрет Кличковој молби. Већ 2. децембра 2013, док је операција на кијевском Мајдану још увек била у пуном замаху, огласио се „Европски хришћански политички покрет“ (ECPM), кровна организација побожних демохришћанских партија на Западу, којој припада немачка странка ЦДУ канцеларке Меркел, па самим тим и њен политички сателит, Фондација Конрада Аденауера. Предвидљивом реториком, у саопштењу се оштро осуђује „прекомерно коришћење силе против мирних демонстраната, уз апел украјинској влади да испоштује вољу, људско достојанство и основна права украјинског народа.“[16]

Уз врло мало маште, могуће је замислити емитовање сличних апела када планирани нереди избију у Републици Српској, на јесен пред изборе, и досегну одређену критичну тачку. Инфраструктура за извођење „обојене“ представе у Бања Луци видно се монтира и тренинг опозиционих пиона за улоге које ће им тада бити додељене несумњив је доказ да је у припреми озбиљан политички перформанс. У оквиру постављања позорнице, треба истаћи још два елемента „меке моћи,“ поред Фондације Конрад Аденауер. Они ће доћи до изражаја када буде наступио одговарајући тренутак.


Први међу њима је симптоматично недавно покретање у Бања Луци новине на енглеском језику и на врло квалитетном папиру, „Srpska Times.“[17] У импресуму стоји да је тираж, за сада, 5.000 и да се новина дели бесплатно. То је већ довољно да покрене нека критичка питања, бар код оних који нешто знају о трошковима везаним за издавачку операцију овакве врсте. Да ли „Srpska Times“, као и „Слободну Републику“ Николе Дроњка, финансирају Срби из дијаспоре и грађани Републике Српске којима је стало до промоције њихове републике на страним језицима?

 

Један детаљ у вези са „Srpska Times“ који је вероватно промакао већини тих локалних донатора – домаћицама, пензионерима, ратним ветеранима, радницима, па чак и студентима филологије – је то да се ова репрезентативна новина у штампаној и интернет верзији објављује не на добром, него на савршеном енглеском језику. Студентима филологије то ће сигурно добродоћи за вежбу, али поента није то него нешто друго. За искусно око нема дилеме да лектор „Srpska Times“ може да буде само неко ко влада идиоматичним, матерњим енглеским језиком. Та особа или у редакцији ради као волонтер, или за своје услуге прима плату која, за услове Западног Балкана, мора да је позамашна. У овој другој варијанти, одакле средства за такав луксуз, посебно високотиражној публикацији која се дели бесплатно?


„Srpska Times“ можда ипак није тако велика енигма као што би се на први поглед могло помислити. Тајминг њеног настанка, у односу на планиране догађаје, је први знаковити путоказ ка сврси којој служи. Други је врло умерен тон у почетној фази деловања, попут западног обавештајног пројекта „Ал Џазира“ када је био на сличној етапи, што је служило стицању кредибилитета за накнадну употребу. Зато ћемо понудити следећу хипотезу: током наредних месеци „Srpska Times“ ће деловати врло обазриво и неконтроверзно. Његова права улога доћи ће до изражаја тек од средине године, када ће се од прикупљаног кредибилитета – по већ устаљеној либијској и сиријској матрици – трансформисати у „опсерваторију“ која ће западне медије снабдевати запаљивим извештајима са терена.


Друга нагазна мина западне „меке“ политичке моћи је аморфно названи „Центар за истраживања и студије – ГЕА“[18] из Бања Луке, који већ неколико година делује из позадине, али се однедавно пројектује у све већој мери као извор објективних оцена у вези са економском политиком и трендовима у РС. Задаци „Центра ГЕА“ описују се на његовој интернет презентацији низом магловитих и необавезујућих флоскула као „подржавање домаћих политика од значаја за одрживи развој,“ „едукација и јачање људског капитала“ и „борба против сиромаштва и заштита људских права.“

 

Међутим, много информативнији од тога о стварној мисији овог „труста мозгова“ је списак организација које подржавају његов рад: „USAID,“ „Делегација ЕУ,“ Канцеларија америчке амбасаде у Сарајеву, Фондација за Отворено друштво (Сорош), и „Центри цивилних иницијатива.“ Ова последња установа је још једна из низа лажних невладиних организација коју финансирају извори из истог политичког миљеа.[19]

За потребе обликовања предстојеће изборне кампање у Републици Српској, поред одговарајућег тренинга припадницима прозападне опозиције коју нескривено протежирају инструменти „меке“ моћи као Фондација Аденауер, кључни су такође доминација протока информација према иностранству (нужан предуслов за успешну сатанизацију) и демагошка критика друштвено-економског стања, да би у правом тренутку преврат добио привид моралног и психолошког оправдања. Понашање „Центра ГЕА“ за сада следи исту тактику која је прописана за „Srpska Times,“ што значи одржавање релативно ниског профила и избегавање претеривања сваке врсте. У координацији са другим факторима и развојем ситуације у Републици Српској, те уздржаности, срачунате на прикупљање позитивних поена, биваће све мање.

 

Инфраструктура сарадника из политичких странака и лажног невладиног сектора активираће се највероватније средином године. У међувремену, терен за њихов наступ припрема улична пешадија преврата. По речима једнога од тренутних челника ових формација, Николе Дроњка, „оно што ћемо ми радити, поготово у наредном периоду, биће перформанси по градовима. Покушаћемо да мотивишемо људе да изађу на улицу и покажу своје незадовољство…промјена није ако сте код куће и ако водите револуцију на тастатури и Фејсбуку. .. Режим Милорада Додика, та јањичарска свијест коју посједују, они само разумију језик улице, протеста и демонстрација.“

 

На питање водитеља интервјуа: „Хоћете рећи, језик силе?“, схвативши да је предалеко отишао у откривању карата, Дроњак за нијансу – али и даље врло знаковито – модификује свој коментар:

„Па, не баш силе. Ненасилне борбе. Циљ је ненасилна борба, пркос. Јер њих највише боли пркос на улици.“[20]

Inline image 1

Обојене револуције: разне крпе, исти Дроњци

 

„Ненасилна борба“ је, подсетимо се, терминолошка шифра Џина Шарпа и пуковника Хелвија која се односи на покретање циклуса „провокација – ескалација.“ У тој игри, насиље не само да није искључено већ је предвидљив и пожељан исход. Само што се, професионалном манипулацијом утисака, виновници насиља пропагандно представљају као жртве.

 

Судећи по владању концептима и терминологијом, Дроњак је још пре политичара био на „семинару,“ што је логично када се има у виду да је, за разлику од осталих актера, активна улога њему предвиђена већ у првом чину. У другој половини јануара очекује се његово поновно присуство у Београду да се састане и посаветује са искуснијим колегама који су ангажовани на истом послу.


Могуће је да ће, након Дроњковог наредног боравка у Београду, директор Канваса (бившег Отпора), Срђа Поповић, као у случају Марка Ивковића – активисте са дебелим Отпор-Канвас досијеом, кога су украјинске власти недавно избациле из земље за подстицање на насиље и изазивање нереда – изјавити да ни он ни чланови његове организације никада нису чули за Николу Дроњка.[21] У том случају, знаћемо засигурно да права сврха, у врло кратком интервалу, друге посете Николе Дроњка Београду – није било само да ове године баш ту прослави светога Јована.

 

(Текст је објављен у Печату бр. 301 од 10. 1. 2014)


[1] “Блиц“, 18, 19 и 20. децембар 2013.

[2] Ibid., 18. децембар 2013.

[3] „Време,“ 13. фебруар 2003.

[4] http://www.svetigora.com/node/11595

[5] http://suk.gov.rs/sr/dokumenti/prirucnici/

[6] http://ombudsman.npm.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=316%3A—-q————q&catid=87%3A2011-10-24-12-47-07&Itemid=75&lang=sr

[7]http://www.dobrevesti.rs/%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82/item/3260-prvi-seminar-posve%C4%87en-preduzetni%C4%8Dkom-novinarstvu-u-srbiji-odr%C5%BEan-je-u-beogradu-u-okviru-medijskog-programa-za-jugoisto%C4%8Dnu-evropu-fondacije-konrad-adenauer

[8] http://www.iserbia.rs/konkurs-stipendije-nemac-ke-fondacije-901/?l=cir

[9] http://www.kas.de/serbien/sr/publications/34781/

[10] http://srpska.etleboro.com/read.php?id=94481

[11] Ibid.

[12] http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/konrad-adenauer:-radna-verzija-okvirnog-sporazuma-srbije-i-kosova_376669.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvPolitikaCir+%28%D0%A0%D0%A2%D0%92+%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%29

Навлачење Србије не само да индиректно призна „Косово,“ већ и да пристане да буде примљено у УН је део истог политичког пројекта у коме Фондација Аденауер активно учествује, види „Новости,“ 12. децембар 2013.

[13] http://www.kas.de/wf/doc/kas_33649-1522-15-30.pdf?130227155156

[14] http://ccbh.ba/srp/press/index.php?pid=3843&sta=3&pkat=606&kat=605

[15] http://www.spiegel.de/international/europe/russian-authorities-raid-german-foundations-and-ngos-a-890969.html

[16] http://www.ecpm.info/k/en/n9278/news/view/589631/68580/ecpm-president-yanukovich-should-respect-choice-of-ukrainian-people.html

[17] http://www.indikator.ba/index.php/ekonomija/aktuelnosti/11698-the-srpska-times-novi-projekat-frontala

[18] http://www.gea.ba/latn/?page=1

[19] http://www.cci.ba/pages/1/35/8.html

[20] http://www.6yka.com/novost/48774/nikola-dronjak-borim-se-da-izademo-iz-septicke-jame-dodikove-vladavine

[21] http://www.kurir-info.rs/srda-popovic-niko-ne-zna-ko-je-marko-ivkovic-otporas-iz-ukrajine-clanak-1151691

РАДИО СНАГА НАРОДА

http://snaganaroda.rs/inforatnici-11-01-2014/

Bora Čorba: Mađarska nam otima Vojvodinu masovnim deljenjem pasoša

Bora Čorba: Mađarska nam otima Vojvodinu masovnim deljenjem pasoša

bbora djordjevic corba 300x185 Bora Čorba: Mađarska nam otima Vojvodinu masovnim deljenjem pasoša

NOVI SAD – Frontmen grupe „Riblja čorba“ i član Glavnog odbora DSS Bora Đorđević kaže da je u toku akcija Mađarske na odcepljenju Vojvodine od Srbije.

– Uskoro ćemo slušati slogan: ,,Dogodine bez Vojvodine”. Vrši se jedna tiha akcija otcepljivanja Vojvodine na jedan jako perfidan način. Taj način je i ovo pomahnitalo masovno davanje pasoša od strane Mađarske države, pa svako može da dobije pasoš, ako zna par reči mađarskog i ako mu je neko bio u Austrougarskoj već nešto – izjavio je Đorđević u intervju za „Novine novosadske“.

I.M.

Bilo zabranjeno a sada se otkriva: Hičkokov dokumentarac o nacističkim logorima smrti – VIDEO

alfred-hickok

Njegovo prikazivanje posle rata je zaustavljeno pošto je došlo do promene politike prema Nemačkoj. Hičkokuje dostavljeno sve što su Britanci i Sovjeti snimili prilikom ulaska u mnogobrojne koncentracione logore. Majstor horora“ bio toliko šokiran materijalom koji je dobio, da nedeljama nije ulazio u studio.

Dokumentarni film Alfreda Hičkoka o nacističkim koncentracionim logorima, koji je nastao posle Drugog svetskog rata, ali nikada nije bio prikazan, konačno će ugledati svetlo dana.

Posle intervencije stručnjaka Kraljevskog ratnog muzeja, film je u odličnom stanju, a kako je rekao kustos muzeja Toni Higit, njegovo prikazivanje posle rata zaustavljeno je, pošto je došlo do promene politike prema Nemačkoj.

Za režisera filma izabran je Hičkok, kome je dostavljeno sve što su Britanci i Sovjeti snimili prilikom ulaska u mnogobrojne koncentracione logore.

Bilo je zamljišenjo da on film završi u veoma kratkom roku, ali je „majstor horora“ bio toliko šokiran materijalom koji je dobio, da nedeljama nije ulazio u studio.

Kada je film konačno bio završen, saveznici su zaključili da bi poske Nirnberškog procesa, a u sklopu promene političke klime, bio suvišan još jedan šamar Nemačkoj.

U Kraljevskom ratnom muzeju osamdesetih godina je pronađeno šest, od sedam rolni Hičkokovog filma i nešto od tog materijala je bilo prikazano na Berlinskom festivalu 1984. godine.

U međuvremenu je pronađen i materijal sa sedme rolne, koja je nedostajala, a stručnjaci Kraljevskog ratnog muzeja su sve obradili koristeći digitalnu tehnologiju.

Premijera filma očekuje se krajem ove godine, jer posao na obradi filmskog materijala još nije kompletno završen.

VIDEO: http://www.youtube.com/watch?v=xI_6oLPC-S0

(Kurir)