Смрт деветнаестогодиšњег Мирзе Ганића у Сирији поделила муслимане у Србији

ЖАО ИХ ДЕТЕТА: Смрт Мирзе Ганића узнемирила муслимане у Србији!

mrtav Mirza Ganić

Смрт деветнаестогодиšњег Мирзе Ганића у Сирији поделила муслимане у Србији, а страхује се од нових лоших вести. исламисту из Новог Пазара убили његови доскорашњи саборци у међусобном обрачуну.

Одмах се развила полемика: да ли узнемирујуће фотографије треба објављивати или не? Једни траже да се уклоне са муслиманских и бошњачких сајтова, бар због Ганићеве породице, други веле да их треба оставити да се види „како шехиди умиру насмејани“.

Сви изражавају саучешће породици у Горњем Себечеву код Новог Пазара, која се не оглашава. Једни тврде да је Мирза улудо изгубио главу за туђе циљеве и интересе великих сила, други га називају јунаком Санџака који је „страдао на Божијем путу, борећи се за ислам и Алах ће га наградити џенетом (рајем)“.

Помиње се и то да Мирза није погинуо од руке Башара ел Асада, против кога је отишао да се бори, већ су га убили опозиционари из Слободне сиријске војске, који су му до пре недељу дана били савезници. Ова чињеница, као и то да се муслимани и Бошњаци са Балкана боре на страни Ал Нусра фронта, повезане са Ал Каидом, брину Мирзине сународнике. Страхују од нових погибија, јер у Сирији ратује око тридесетак Бошњака из Србије.

У Сирији су се Исламски фронт и Слободна сиријска војска окренули против војске Исламске државе Ирака и Шама (ИДИШ) која је повезана са фронтом Ал Нусра  и Ал Каидом, а чији су припадници сви муџахедини са Балкана. Санџаклије, Босанци, Албанци сада су у великој опасности. Сви су против њих.

Сиријска „опозиција“ процењује да јој припадници Ал Каиде наносе штету, „отимају револуцију“, и да због њих Американци нису хтели да интервенишу, па су одлучили да их елиминишу – истиче Новопазарац који је не вези са некима који тамо ратују.

Пре Ганића у Сирији су погинули Елдар Кундаковић (Ебу-Бера) из Новог Пазара и Адис Салиховић (Ебу-Мердија) из Рожаја.

ЖАО МИ ЈЕ ДЕТЕТА…

Без обзира на то што ми је претио, потресена сам и ожалошћена смрћу Мирзе Ганића. Жао ми је тог детета, његове мајке и породице. Он је жртва несрећних околности.

Искористили су га и као топовско месо послали у Сирију људи без душе којима туђи живот ништа не значи.

Бојим се да ће нам тек отимати децу и да ћемо на овакав и сличан начин неповратно изгубити много младих – каже Аида Ћоровић, која је због Ганићевих претњи добила полицијску заштиту.

ПЕСМА РОДИТЕЉИМА

Неколико дана пред смрт Мирза Ганић је на фејсбук-профилу објавио и две песме које је посветио родитељима.

/Волим вас родитељи моји,/ знам колико сте о мени бринули/ док са био мали/ и са колико сте ме стрепње/ испраћали и дочекивали из школе./

/Стрпите се,/ џенет (рај) је близу,/ ако нам се Алах смилује видећемо се тамо (у рају)./ Да џихада није било/ ништа ме не би спречило/ да вам доживотно чиним доброчинство./ Не зна се ко ће први умрети,/ али будите стрпљиви./

(Вечерње новости)

КАКО ЈЕ НАСТАО МАРШ НА ДРИНИ – НАЈПОПУЛАРНИЈЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ

http://www.magacin.org/2013/11/kako-je-nastala-pesma-mars-na-drinu-i-ko-su-njeni-najpoznatiji-izvodjaci-video/

Стари српски календар нам говори да смо ћирилицом писали и пре Ћирила и Методија

 

ИЗВОР: http://www.magacin.org/category/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/

Стари српски календар нам говори да смо ћирилицом писали и пре Ћирила и Методија

По српском календару Сунце је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава

По српском календару Сунце је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава

Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века. По њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима.

И данас тај календар као званични користи Српска православна црква, и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.

О српском календару за наш радио је говорио Милан Стеванчевић, који се проучавањем овог значајног културног, историјског и научног документа бави од 1975. године.

Српски календар датира од периода винчанске културе, још од 6. века пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је какарактеристичан и приказује лук са два пресека. Најстарији запис о српском календару јесте један надгробни споменик из 6. века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични српски календар, уводи га Свети Сава у 13. веку и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе. Томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по српском календару. Милан Стеванчевић, који се скоро 40 година бави проучавањем календара, каже да је то највеличанственији споменик српског народа, нешто што је тако велико и значајно, а што смо изгубили или загубили. Према његовим речима, за календар је први пут чуо педесетих година прошлог века, од чувеног владике Николаја Велимировића, и све до 70-тих је мислио да се ради о миту. Међутим, приликом боравка у Истанбулу открио је плочу деспота Ђурађа Бранковића, која је датирана на 6800 и неку годину. То га је заинтересовало да проучава све старе рукописне књиге, писане пре много векова.

stefan dusan zapis
Многи споменици, манастири датирани су по српском календару. На пример споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се косовска битка одржала 6897 године. То се никако не уклапа у данашње сазнање. Најновије истраживање које смо урадили пре две године кажу да се у Вујанском манастиру (између Чачка и Горнејг Милановца) налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по српском календару“, рекао је Стеванчевић.

Стеванчевић каже да се, по српском календару, година дели на лето и зиму – лето почиње на Ђурђевдан,6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље, и тумачећи то са научне стране, Стеванчевић каже да је био изненађен да су то два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије. То је чак потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклапају са електромагнетним променама Сунца.

Српски календар је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава

Српски календар је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава

По српском календару Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава као што је, на пример Преображење. Оно се јавља 19. августа. По српском календару тада се мењају гора и вода. Сада да се мења гора – то знамо јер почиње лишће да жути и опада. А шта значи мења се вода? Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемисјки састав воде 2008. године, запањили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од 19. августа алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер ово што смо ми открили учинили смо уз огромна магнетна средства и апарате, инструменте“, истиче Стеванчевић.

Наш саговорник наводи и други пример – веровање да Свети Илија вози ватрене кочије по небу. Према његовим речима, када се са сателита погледа како се јавља грмљавина види се да облак честица удара у горње слојеве облака и одскаче као када се камен баци по води. Сваки одскок је нова муња и грмљавина, каже Стеванчевић.

Година по српском календару почиње почетком априла и усклађен је са грегоријанским календаром, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месеца и дана, како би показао заједништво хришћана. Тако, по српском календару данас је март 7520. године. Стеванчевић истиче и да према протоколу српског календара прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу српског календара.

Иако су са сазнањима, до којих је наш саговорник дошао, упознате и СПЦ и научне институције у држави, о томе се ћути. За сада су за истраживања заинтересоване институције у Португалу и Индији, као и америчке издавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава. До даљег, наводи Стеванчевић, радиће на новим сазнањима којих, верује има доста, будући да се подаци о српском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.

Srpski Kalendar

Забрањени спот бр. 4 – Коме сметају ДВЕРИ и зашто? (Zabranjeni spot br. 4)

https://www.youtube.com/watch?v=EYG05RSKQ1w

Direktorka Gradske stambene agencije Zrenjanina pretučena?!

Pronašao je komšija

NE SEĆA SE DOGAĐAJA: Direktorka Gradske stambene agencije Zrenjanina pretučena?!

Srbija 11:42, 10.01.2014.

Autor: zrenjaninonline.info,Foto: Printscreen

Jovana Ljiljak nalazi se u bolnici sa teškim telesnim povredama – frakturom lobanje, krvarenjem iz uha, prelomom ruke na dva mesta i povredom noge

Jovana Ljiljak, foto printscreen yt

ZRENJANIN – Direktorka „Gradske stambene agencije“ Jovana Ljiljak primljena je sa teškim telesnim povredama u odeljenje otorinolaringologije zrenjaninske bolnice i tom prilikom konstatovane su sledeće povrede: fraktura lobanje, krvarenje iz uha, prelom ruke na dva mesta i povreda noge.

Kako saznajemo, Jovanu je u 7. janura pronašao komšija na stepenicama ispred svog stana sa prokrvljenim uhom.

Njen otac sumnja da je neko gurnuo niz stepenice ili povredio, ali ne može da dokaže zato što se Jovana samog događaja ne seća. On je takodje istakao da bi voleo da Jovana napusti funkciju v.d. direktora u Gradskoj stambenoj agenciji jer je u poslednje vreme bila izložena konstantnim pritiscima zbog činjenica koje je iznela u javnost. Slučaj je prijavljen policijskoj upravi u Zrenjaninu.

ВИДЕО:http://www.youtube.com/watch?v=6P4pVFxy4BI

GSA Zrenjanin 12.11. 2013. o nenaplacenim potrazivanjima

Goli otok – spisak logorasa


Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата – преузето из ФБРепорт

Др. Душан Батаковић: Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата

 

3 Votes

 

Др. Душан Батаковић: Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата

Српски историчар светског гласа, дипломата, директор Балканолошког института САНУ доктор Душан Т. Батаковић, учествовао је у научној конфренцији “Уочи Великог рата: Русија и свет”, коју је организовао Руски институт за стратешка истраживања.
Интервју са др Батаковићем урадио је новинар Тимур Блохин 09.11.2013.

09.01.2014. Тимур Блохин – Глас Русије

Фото: EPA

Фото: EPA

О покушајима ревизије историје, несразмерности Франца Фердинанда и Гаврила Принципа, научном отпору Србије и Русије доктор Батаковић размишља у интервјуу за Глас Русије.

Већина књига које се појављују у англо-саксонским и немачким земљама последњих шест месеци, годину дана врше једну својеврсну ревизију историје и пребацују одговорност пре свега на Русију и на Србију. У питању је покушај да се релативизује историја Првог светског рата, а да се као њени покретачи не огласе Немачка и Аустро-Угарска како то, уосталом, пише и у Версајском уговору, него се поново враћа на ову стару тезу из међуратног периода, које је почео у Немачкој крајем 20.-тих а експанзију добио током 30.-тих посебно за време Хитлерове власти. А то је да су кривци за Први светски рат пре свега Русија, а затим и Србија, као једно, како они кажу, разбојничко гнездо које је угрозило европски мир. Стога је ова конференција у Москви била организована са намером да се претресу још једном неки од узрока рата. Као и да се покаже према расположивим историјским документима, какво је стање руске науке данас и како се из руске перспективе гледа на Први светски рат. Ја сам упозорио на негативне појаве које се већ дешавају око припрема прославе 100-годишњице Првог светског рата.

То није процес који је почео јуче. Наиме, циљ је да се покаже да су и Русија и Србија трајне тачке геополитичке нестабилности. Русија на глобалном плану, а Србија на Балкану. Да те државе данас, као и пре сто година, праве проблеме читавом свету. Са друге стране, Немачка је сада поново најјача сила у Европи, и међу њеним научницима, као и међу онима који истражују Немачку у Англо-Саксонском свету сада је преовлађајући тренд да се одговорност са Немачке пребаци макар на неку од других држава-учесника, значи, ако не само на Русију, онда бар још и на Француску. А да се Србија прикаже отприлике као да је то земља из времена Младића, Сребренице, Милошевића, и тако даље.

* Ако добро разумем, данашња ситуација по нечему подсећа на ситуацију између два светска рата?

Па ту би могле да се повуку одређене паралеле. Наиме, у Немачкој је 60х година постојала једна јака научна струја, чији је вођа био чувени историчар Фриц Фишер из Хамбурга, који је у својој књизи „Посезање за светском моћи” (Griff nach der Weltmacht) убедљиво показао да је Немачка била покретач и узрок Првог светског рата у жељи да направи нову прерасподелу утицаја и моћи у свету да се домогне већег броја колонија и важних ресурса. Фриц Фишер и његова школа, која је доминирала до пре неких 20 година, је убедљиво доказивала да је Немачка била та која је гурнула свет у први рат светских размера. Међутим, кад сад поменете некоме да је Фишер велики историчар, а тај неко није његов ученик или следбеник, он ће љутито одмахнути главом. Међутим, важно је да се нагласи да је заправно нових докумената који доказују узроке светског рата нема. Ради се само о покушају ревизије на основу постојеће документације, а пажња се скреће са сукоба Великих сила, империјалистичких тежњи и крупних економских интереса сада се то сужава на поједине личности и њихови особине, и мале народе као што су Срби, који су „у некој сталној жељи да изврше своје циљеве који угрожавају светски мир.

Један професор из Кембриџа, велики стручњак за немачку историју, Кристофер Кларк недавно је објавио књигу под насловом „Месечари” (The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914), у којој он тврди да се после Сребренице о Србима не може писати као раније и да се мора поново преиспитати право биће њиховог националног покрета, као и да је могуће онда у том смислу вршити разноврсне ревизије. У Србији се подигла велика полемика око те књиге и других које се најављују да ће изаћи, јер се Србија у њима означава као кривац за избијање рата, а Русија као њен велики и главни заштитник. У том смислу испаде да је Србија крива, иако сви знамо да је Немачка прва почела рат, да је она објавила рат Русији и да није напала Србију него да је напала Белгију.

* Власти Републике Српске, по свему судећи, неће присуствовати вечаностима у Сарајеву, посвећеним стогодишњици Првог светског рата. Како ви схватате ову њихову одлуку?

Ја сам у Москви изнео преглед досадашњих настојања да се организује један велики научни скуп у самом Сарајеву, о узроцима рата и његовом току. На почетку иницијатор је била Француска. Постоји посебна државна организација која се бави стогодишњицом рата и која хтела да организује велику научну конференцију у престоници БиХ. Међутим, у Сарајеву су Ејуп Ганић и његов факултет покушали да то претвори у суђење Србији. Први светски рат употребе као објашњење рата у Босни 1992-1995. Наравно да су на то Срби из БиХ реаговали веома оштро и са индигнацијом, јер је апсолутно неприхватљиво да се једна научна конференција злоупотребљава у сасвим приземне политичке сврхе. С друге стране, пре него што је почела та француска огранизација, извесни огранизатори из Сарајева на челу са доктором Хуснијом Камберовићем направили су припрему свог алтернативног скупа уз помоћ Немаца и Аустријанаца, а који ће окупити само учеснике из земаља поражених у Првом светском рату. У том смислу скуп није репрезентативан и свесно су заобиђени не само Бања Лука, него и Београд и ниједан од релевантних института и институција нису ни консултовани ни позвани.

Ми смо у више наврата скретали пажњу француској амбасади, а ускоро ћемо и немачкој и аустријској да Сарајево није погодно место да се организује велику скуп о Првом светском рату. Прво зато што је Сарајево, осим што је тамо извршен атентат на Франца Фердинанда био споредно ратиште, и потпуно неважно у читавом рату. Много важнија је била, на пример, Србија. С друге стране, ако те конференције не помажу да дође до неке врсте помирења и тражења заједничких погледа око неких крупних феномена, већ уместо тога постану још један разлог нових подела, онда то наравно неће никоме бити од користи и са науком неће имати скоро никакве додирне тачке. Злоупотреба историграфије, као што је познато, свуда у свету је развијена, и она се тако брутално користи у дневнополитичке сврхе и немогуће је онда раздвојити шта је наука а шта је политика. Ми смо зато из Београда у више наврата упозоравали разне наше пријатеље да конференција у Сарајеву не сме да буде семе раздора.

* Да ли су српски и руски историчари спремни да пруже научни отпор оном што се дешава?

У мом уводном предавању у РИСИ дао једну сликовиту метафору тога што ће се отприлике десити ако не буде адекватног научно фундираног одговора, у Сарајеву се спремају да врате споменик Францу Фердинанду, који је подигнут 1917, који је висок 16 метара, а да истовремено врате стопе Гавриле Принципа, који су утиснути у бетон као мали подсетник на то херојско дело из 1914. Сад ви замислите како ће то изгледати један огроман споменик окупатору и стопе утиснуте у плочник. Значи, потпуно несразмерно. Ја сам апеловао на руску научну заједницу да овај изазов прими веома озбиљно и рекао да није довољно да се објављују књиге само на руском језику, него да је због међународне дифузије од изузетне важности и да објаве се резултати руске науке на енглеском, француском, немачком како би могла да се отвори једна шира дебата. Мислим да је моја интервенција наишла на одређено интересовање, али ја не могу да проценим како ће званична Русија на овај тренд реаговати. Наравно, мене у овом смислу пре свега занима реакција науке. Мени је било веома важно то што сам чуо поново, оно што сам и мислио да јесте стање ствари да је Русија била неспремна за тај рат, да га није планирала и није га желела, и да је он њој био наметнут као што је био наметнут и Србији.

Ми овде у Србији ове најаве ревизије и нове демонизације доживљавамо малтене као припрему нове објаве рата, схватамо веома озбиљно и мобилишемо колико можемо наше научне потенцијале да на основу документације несумњиво покажемо шта су прави узроци Првог светског рата и не дозволимо да се Србија представља као једна мрачна балканска краљевина у којој живе терористи и атентатори, мислим да је та слика не само нетачна, него и намерно створена како би се опет искористила прилика да се против Србије води један опасан медијски рат. Српска академија наука под руководством академика Живојиновића спрема једну велику научну конференцију у јуну следеће године. Ја сам мој боравак у Русији искористио да консултујем више руских колега које би могли да учествују на тој конференцији. А у међувремену ми смо позвали и двадесетак научника из читавог света. И наш ћемо зборник објавити уз помоћ државе и на српском и на енглеском језику.