ЕВРОАЗИЈА.ИНФО

http://evroazija.info/regnum-rusku-vlast-i-drustvo-sada-brine-ukrajina-a-ne-evroazijski-savez/

Зашто је НАТО бомбардовао Србију?

Зашто је НАТО бомбардовао Србију?

Трајна трговина кроз трајни рат

Током мог путовања кроз србију,  када сам у септембру 1999. обишао осам српских градова  рекао сам публици – од Ниша до Београда – да НАТО бомбардовање Србије није било ништа до силовање једне мале земље од стране једне банде.

Војни савез од 19 држава и 780 милиона људи; са преко половину светског бруто домаћег производа, који поседује две-трећине глобалне војне силе, удружио се против једне сићушне државе са 10 милиона становника. 79 дана је НАТО терорисао народ Србије, бацивши 23.000 бомби и ракета на њих током 36.000 летова.

Зашто? Покушаћу да одговорим на то у овој колумни. Али прво желим да истакнем да су држављани и војска Србије остали непокорени и нису се упласили НАТО-вих бомби и претњи. Ово није рекла-казала! Ја сам видео њихов пркос сопственим оцима током шест дана које сам провео тамо за време НАТО бомбардовања крајем априла.

Из тог разлога, на свакој станици наше “Тоур де Сербиа” у септембру 1999. говорио сам српском народу да ми је част да се поклоним пред њима задивљен њиховом храброшћу и љубави за слободом.

А то сам и радио [клањао се].

Али, да почнемо испочетка.

24. март.

Чак и пре него што су прве бомбе пале на Србију, ми смо на насем Wеб сајту Истина у медијима објавили први од оног сто се касније претворило у 106 специјалних ратних ТиМ билтена, који су обухватили 480 цланака и 199.000 реци.

Рекао сам у том првом уводнику ратног издања Тим, да ће 24. март 1999. у историји бити запамћен као Нови дан срамоте. Осим што су овог пута америчке ракете и бомбе урадиле Србији оно сто су Јапанци урадили Америци у Перл Харбору 7. децембра 1941.

И горе… Јер је НАТО водио рат против цивила.

Када сам путовао кроз Србију крајем априла видео сам да ова моћна војна алијанса напада старачке домове, болнице, школе, фабрике, цркве, мостове, пруге, ТВ и радио станице…

Погледајте само неке НАТО мете.

Како је то рекао пуковник Дејвид Хекворт, живи војник са највише одликовања у Америци, кога такође имам част да убројим међу своје пријатеље, “Клинтонова доктрина” је:

“Бомбардовати цивиле и цивилне структуре све док војска те земље то више не може да гледа.”

Укратко, оно сто је НАТО урадио Србији није био рат. То је био тероризам! Као резултат таквог НАТО бомбардовања убијено је преко 1.500 цивила – више него дупло од броја жртава које је имала југословенска војска. Око 30% жртава су била деца.

Бомбардовање се завршило 10. јуна. Али НАТО-в рат против српских цивила се наставио. Само другим средствима. Оног дана када су НАТО и спрске војне власти потписале примирје, ми смо рекли да ће се НАТО-в “мировни процес” претворити у “мировну фарсу.” И јесте.

Током следећих пет месеци убијено је преко 400 косовских Срба, скоро 500 њих је отето и сматра се мртвим, а висе од 180.000 њих је истерано из домова својих предака. Ми смо све ово документовали у других 52 специјалних ТиМ издања “мировне фарсе”, са укупно 227 чланака и 101.000 реци. И предложили смо 10. новембра да се тај дан – 10. новембар, један дан пре западног Дана сећања на први светски рат, прогласи за српски Дан сећања.

Током целог овог српског искушења, ТиМ читаоци из свих крајева САД и више од 100 земаља широм света писали су нам да нам кажу да су огорчени због НАТО ратних злочина. Неки Американци су рекли да их је срамота сто су Американци. Исто су рекли и неки Канађани, Британци, Белгијанци, Немци… Неки амерички ветерани, као и обични грађани, су се добровољно јављали да иду и помогну Србији. Успут, нико од њих није био српског порекла.

Тако да, ако Клинтон није имао подршку америцког народа, зашто је забога бомбардовао Србе? И у чије име?

Па, ја већ годинама говорим да прави мото глобалиста Новог светског поретка НИЈЕ “светски мир кроз светску трговину”, као сто то тврде његови лидери. Већ је “трајна трговина кроз трајни рат.”

Прво их срушите; онда их изграђујете. На сваки начин, “трговци смрћу” и њихови банкарски и медијски партнери-у-злочину победјују. Србија је само још један такав случај.

И шта је поента? Рат је добар бизнис. Увек је то био. Увек ће то бити. Питајте само главне менаџере првих 10 добављача Пентагона чије су деонице винуле у небеса како су опадале акције човечанства.

Њихове деонице су далеко превазишле остатак берзе деоница која рачуна на повећаје цена (С&П 500) у сразмеру 2,5-до-1 током првих 60 дана рата

Штависе, НАТО косовска “хуманитарна мисија,” како је описана у овом мудром ратном цртаном филму, била је случај масовног убиства с предумишљајем. Није то имало пуно везе с тим шта је Милошевић урадио, или шта није урадио.

Да ли би вас изненадило да сазнате, на пример, да је Клинтонова администрација захтевала додатних 112 милијарди УСД за буџет Пентагона скоро шест недеља пре него што је почело НАТО бомбардовање?

Да ли би вас изненадило да сазнате да је амерички министар одбране Вилијам Коен искористио састанак за процену рата против Србије, који су одржали 19 НАТО министара одбране баш овде, у Торонту, 21-22. септембра  1999 године, да натера своје савезнике да купе још прецизно навођеног оружја и других система високе технологије?

Шта мислите од кога?

Од америчких “трговаца смрчу,” наравно.

Тако, као што сам рекао у својој колумни у јануару 1999 за аустралијски лист Нова зора, да је “косовска криза” производ фанрике криза у Вашингтону. Погледајте доказе…

Када сте први пут чули за такозвану Ослободилачку војску Косова? Сто се мене тиче, не пре краја 1997. године. Пре тога, ОВК није постојала. Барем не у јавности. А није ни чудо…

Јер, ОВК је смишљена у јуну 1996. на састанку Билдербергер групе у Кинг ситију, одмах поред Торонта, према Џон Витлију, аналитичару из Торонта и “посматрачу Билдербергера.” ОВК је створена, опремљена и обучена од стране Запада, с циљем да дестабилизује Космет и тако олакса НАТО интервенцију.

Али не морате мени веровати. 2. априла је новина Истина у медијима примила писмо од разочараног “ОВК теренског командира.” Он је рекао да су га обучавали немачки, турски и авганистански инструктори. И да су оружје добили од НАТО трупа у Македонији. Наређење за ОВК је било да дестабилизује Космет и делује као НАТО копнене трупе. Његово писмо је јос увек на нашем Wеб сајту.

Почетком 1998., у ретком нападу истинољубиве искрености, или мозда због брзоплетог језика, виши дипломата министарства спољних послова, Боб Гелбард, је ОВК назвао “терористичком организацијом.”

Ипак, ево је ОВК, у јануару 1999., како изгледа тип-топ и спремна за акцију у потпуно новој опреми немачке производње.

Као што је било и ОВК ваздушно крило – НАТО. Није чудо да су неки амерички демонстранти носили натписе на којима је писало да је НАТО у ствари скраценица од – “Нортх Атлантиц Террорист Организатион.” (Северно атлантска терористицка организација).

“Свака птица своме јату?”

Ако сумњате, погледајте Ричарда Холбрука,некадашњег америчког амбасадора при УН. Ево га овај Вол Стрит банкар-дипломата Стејт дипартмента који покушава да подигне имиџ ОВК на фото сеанси постављеној код Дечана, у јуну 1998.

На истом том путу Холбрук је дао корпу српском владици Артемију у корист позирања са овим ОВК борцем.

Лоша срећа за борца. Како ми је мало касније рекао један виши британски војни обавештајни званичник: “Тај ОВК цовек је био будала да дозволи да се његово лице прикаже. Српска полиција није нимало луда.”

Наравно, ОВК терориста с брадом је идентификован у брошури југословенске владе у септембру 1988. као Љајим Хаџију, “шведски дрзављанин који се придружио ОВК 1998..”

Његова даља судбина није позната.

Даме и господо, као сто можете видети, косовски рат је од почетка до краја био скован од стране фабрике криза у Вашингтону.

Рат је био последњи пример злог, геноцидног, паразитског, Макијавелистичког војно-индустријско-финансијског комплекса који се богати на леђима других људи и њиховог бола и патње.

Не тако давно, 1983. године, председник Реган је с правом назвао Совјетски Савез Злим Царством. У оба моја ратна говора у Вашингтону – 1. маја и 5. јуна – рекао сам да је сада Вашингтон седиште Злог Царства.

(beograd.com)

Данас 71 година од смрти Николе Тесле

 

Друштво

Данас 71 година од смрти Николе Тесле

БЕОГРАД – Данас се навршава 71 година од смрти Николе Тесле (1856-1943), једног од највећих умова 20. века.

Српски научник који је највећи број проналазака остварио у САД чији је грађанин био готово 60 година, умро је у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943.

Вест је обишла свет тек два дана касније, када је у хотелској соби где је живео као самац, пронађено његово беживотно тело.

Теслин јубилеј у Америци ће ове године бити посвећен 130. години од његовог досељења у ту државу, 1884. године. Тим поводом ће бити откривена два споменика у Филаделфији и Вашингтону.

Теслина научна фондација из Филаделфије одржаће 11. јануара велику меморијалну конференцију на којој ће учествовати амерички научници, професори и обожаваоци српског генија, а главна тема биће „Увођење Николе Тесле у наставни план и програм САД и других држава света”.

Урна с Теслиним пепелом похрањена је најпре на гробљу у Њујорку а пренета је у Београд 1951. године и отад се чува у Музеју Николе Тесле у Крунској улици.

Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла, а његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији…

У Београду су споменици Тесли постављени испред зграде техничких факултета на Булеверу краља Александра у Београду, на аеродрому Никола Тесла у Београду.

Тесла има споменик у Ужицу, код једне од најстаријих хидроелектрана на свету Ђетиње, као и у кругу бивше творнице сијалица Панчеву…

У САД су досад подигнута четири споменика Николи Тесли. Први споменик подигнут му је на Нијагариним водопадима 1976. године као реплика дела Франа Кршинића, споменика у Београду, постављеног испред техничких факултета на Булевару краља Александра.

У Њујорку, на Менхетну, у порти српске цркве Светог Саве је подигнута биста Николе Тесле.

Крајам октобра прошле године председник Србије Томислав Николић открио је споменик Тесли испред лабораторије у Шорхему у Њујорку, дело Николе Коке Јанковића, члана Српске академије наука и уметности.

Четврти Теслин споменик у САД откривен је пред сам крај године у Силиконској долини у самом центру града Пало Алто. Статуа у бронзи са сребрним преливом приказује Теслу у природној величини, а аутор је калифорнијски уметник Тери Гајер.

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустрије, данас Република Хрватска.

Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија) и Георгине, Ђуке, рођене Мандић, такође у српској свештеничкој породици.

Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Раковцу код Карловца, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају.

Пре САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио 1884. године у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналажац и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.

Године 1885. у Њујорку је основао компанију „Тесла” када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје – иновације која је преобразила свет. Едисон је иначе био велики противник Теслиног изума, због чињенице да уложио велики капитал у једносмерну струју.

Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на којима се заснива савремена електротехника.

У Европу из САД-а Тесла је одлазио само у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици.

Априла 1892. стигао је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла. Месец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у кратку посету Београду, била је то једина његова посета Краљевини Србији.

Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. јединица за мерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.

Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСКО-а „Памћење света”.

Танјуг
објављено: 07.01.2014.

Последњи коментари

petar lenjivac | 07/01/2014 18:56

Jedina jedinica koja nosi teslino ime Tesla ( T) je za magnetnu indukciju. Nije mi poznata nikakva Teslina jedinica za visoki napon…

Miro Markovic | 07/01/2014 19:46

Nikoli Tesli nema potrebe da se dizu spomenici niti odaju priznanja. Jer, cinjenica da danas ceo svet na svim meridijanima koristi njegove izume: trofazne generatore, transformatore, motore, koji rade na naizmenicnoj struji, radio, daljinske komunikacije, su njemu u slavu. Njegova dela su ga nadzivela. Svaki mali i veliki stub iznad zemlje, koji nose elektricne zice, i sve ostalo su u sustini spomenik velikom Nikoli Tesli. I sve sto vreme vise prolazi, njegova slava postaje sve veca. Ako hocemo da se njemu zaista oduzimo, naucimo malo vise o svemu onome sto je on ostavio celom covecanstvu pa u svima nama u nasledje.To bi bilo zaista ljudski sa nase strane. On je sa svima nama stalno. Njegovo svetlo sija u svim nasim domovima. Mir Bozji, Hristos se rodi!

Miro Markovic | 08/01/2014 09:35

@petar ljenivac. Dopirnosi Tesle u oblasti elektrotehnike su nagradjeni jedinicom merenja za magnetno polje, (ne magnetnu indukciju) poznata kao ‚tesla‘ ili (T). U naucnom svetu ne postoji ni jedan primer gde su jednoj osobi date dve jedinice u cast, jer bi to bilo veoma zbunjujuce. Predlog za ovu jedinicu su podnela u Parizu Parizu u cast Nikole Tesle dvojica poznatih pisaca udzbenika i profesora ETF u Beogradu, Vladimir Petrovic i Vlada Jovanovic, koji su predavali predmete iz elektricnih masina i elektricnih merenja.

Повезани текстови

Хелена Иванов најбоља говорница на свету

Друштво

Хелена Иванов најбоља говорница на свету

Студенткиња Факултета политичких наука Универзитета у Београду, Хелена Иванов, проглашена је за најбољу говорницу на Светском универзитетском дебатном првенству одржаном у Индији. Хелена Иванов и Стефан Сириџански, студенти треће године Факултета политичких наука, остварили су велики успех на управо завршеном 34. Светском универзитетском дебатном првенству пласманом у финале такмичења. У конкуренцији више од 400 тимова они су у категорији енглески као други језик изборили учешће у финалу у коме су дебатовали на тему „Овај дом би дозволио земљама да плате другим земљама да населе азиланте који стигну до њихових граница”.

Поред њих, велики успех остварили су и студенти Факултета организационих наука, Виктор Прља и Горан Јанкулоски, пласиравши се у категорију енглеског као матерњег језика, што је тек други случај у историји овог такмичења.

Ово пласман је значајан јер су београдски студент показали да познавање енглеског није једини услов за постизање успеха, већ да учешће на турнирима и константна вежба може довести до тога да се један тим, којем енглески није матерњи језик, ипак такмичити са најбољим светским дебатерима.

Прља и Јанкулоски су такође проглашени за 4. и 6. говорник света у категорији енглески као други језик.

Србију је на овом такмичењу представљало 8 студената, а њихов одличан пласман утицаће на побољшање ранга Универзитета у Београду на светској дебатног листи, на којој се тренутно налази на 57. месту међу 500 универзитета света.

Фонет

објављено: 07.01.2014

Последњи коментари

Miloš Đonović | 08/01/2014 06:14

Čestitamo.Još bi bolju ocjenu dobila da je to tamo ponovila i na ruskom.Pozdrav.Vaistinu se rodi.M.Đ.

Бојана Иљкић | 08/01/2014 08:07

Честитам овој паметној и лијепој дјевоци и желим јој пуно успјеха у будућности. Њој је вјероватно најважније то што је прва, али не говорница. Она је жена која говори, а жена говорниоца је будалаштина језичке родне равноправности. Равноправност да али накарадан језик не. Да нас не убије прејака ријеч.

Ravna Gora | 08/01/2014 08:22

Divna vest!!!Sve cestitke i najbolje zelje,Helena,a bravo i za ostale nase predstavnike