ОВО НАМ НИЈЕ ПРВИ ПУТ ДА СЕ НАЛАЗИМО КОРАК ДО ПАКЛА КОЈЕГ СМО СТВОРИЛИ САМИ

ОВО НАМ НИЈЕ ПРВИ ПУТ ДА СЕ НАЛАЗИМО КОРАК ДО ПАКЛА КОЈЕГ СМО СТВОРИЛИ САМИ

Да, ово нам није први пут у историји човечанства да је доброта и љубав потиснута у запећак а да је светом завладала сила, империја јачега. Само зато што смо уместо доброте, саосећања и љубави ставили на прво место материјалне вредносто, похлепом поплочавали, својим собственим рукама, пут до пакла и назад. Све те империје, биле Рима или Османског царства или неке старијих времена су настале на сили и опстајале захваљујући бајонетима да би се на крају стропиштале као куле од карата неморала и угушиле у собственој крви. И ту се по том питању ништа није променило све до данашњег дана јер смо то ми својом незаинтересованошћу, својом немарностћу и безбригом о основним људским врлинама, Божијег дара, заснованих на законима разума, љубави и саосећања, омогућили па и градили заслепљени собственом похлепом, занемарујући у себи човека заснованог на љубави разуму и саосећању, врлинама од Бога датим да се по њима равнамо и обходимо у свакидашњем животу.

Колико је доброта суштински елемент људског постојања показују речи Цара Мурата за време Косовског боја у својој самрти изговорене; Будите према раји праведни, само ће вам тако царство остати до на вјек вјекова! Уместо законима љубави, доброте, саосећања управљали су светом све више и више сировом силом, отимајући чак и прву брачну ноћ невести. Огњем и мачем владаше светом не устукнивши ни пред самим Богом набијајући на колац све што се не би њиховој сили подредило да би се на крају крвава империја у собственој крви угушила.

Тако или томе слично су завршавале све империје засноване на сировој сили материјалних вредности. Тако су завршавале и највеће религије прошлости у савезу са империјалним силама. Тако је прошла и Империја Рима у којој се дошло дотле да су се Императори сматрали Боговима на земљи стварајући од човека звер, гладијатора да се бори на живот и смрт за свој голи живот а на задовољство императора. Та содома и гомора је подлегла науки Христовог учења о љубави, доброти и разумевању, о Божијој вољи у име Оса (створитеља свемоћнога) и Сина (од свемоћног створитеља створено) и Светога духа (Светога разума). Дух Христа, разума, љубави и саосећања је триуфовао над Римском империјом и уселио се у сам Рим. Императори Рима су схватили да немају ништа чиме би се успешно могли супродставити толикој душевној надмоћности школе Христовог учења заснованог на разуму, љубави и саосећању што подразумева самилост, делити уместо отимати и спознавању Божије воље односно Божијих законитости! Римљани признашe Христа и Христову школу али не одоliшe својој похлепи за силом и влашћу те створише уместо Императора и Цезара заменика Бага на земљи, Папу и Кардинале. Градише свој утицај и силу делимично на Хрисовом учењу а делимично на ризницама неизмерних материјалних богатстава што се подноси, трпи, као вода и ватра. То се може оправдано обележити као злоупотреба Христовог учења. Кардинали постају они који се докажу као најбољи у скупљању материјалних богатстава пуњењем Ватиканских ризница и стварањем монетарних банака да би са временом постале најбогатије банке света. Стварају Инквизиције као најсуровије оружје за одржавање своје власти не прежићи ни тренутка да свог противника прогласе кецером и спале жива на ломачи. Љубавнице своје које су остајале у нежељеној трудноћи само зато што су им биле лепе па и малолетне слушкиње проглашавали су их вештицама и спаљивали на ломачама. Богати су могли своја убиства и почињене злочине одкупиљвати новцем па и место у рају новцем куповати. Водили су крсташке ратове, покрштавали су у католике силом или милом. Побише на милионе некатолика а међу њима највише српског народа а још више у латинској Америци домородаца. После другог светског рата су Хитлеровим нацистима, набављали илегалне пасоше и тајним каналима пребацивали за Америку без да од икога буде позвана на одговорност. Најновији покољи над српским народом је само последица толерантне политике према Ватикану за коју нико никада није био позван на одговорност а камоли кажњен. Уместо Христа, злоупотребом његовог имена, створена је од гоморе и содоме најутицајнија установа света под плаштом светости! Материјално богатство је постало аршином свих вредности, узрок јагми и похлепа без граница. Уместо раја на дохвату руке, створио се овај пакао на земљи који ће доћи глава како оних слабих и сиромашних тако и оних осилних богатих. Уколико се свако од нас не потруди да даде свој допринос за светлију будућност у разумевању, љубави и доброти односно саосећању, угушиће се и ова империја у собственој крви а сњом и многи од нас.

ДН

Werbeanzeigen

U hramu Sv. Save u Hanoveru služiće se za božićne praznike u sledeće dane:

Draga braćo i sestre,

U hramu Sv. Save u Hanoveru služiće se za božićne praznike u sledeće dane:

Nedelja 29.12.13 na Materice – sv. Liturgija u 10 č.

Nedelja 5.01.14 na Oce – sv. Liturgija u 10 č.

Ponedeljak 6.01.14 na Badnje veče – Veliko povečerje sa osvećenjem badnjaka u 18 č. Božićna predstava Vertep biće za malu decu u 16.30 č. a za sve ostale u 17 č.

Utorak 7.01.14 na BOŽIĆ – sv. Liturgija u 9 č.

Sreda. 8.01.14 na drugi dan Božića – sv. Liturgija u 9 č.

Četvrtak 9.01.14 na Sv. Stefana – sv. Liturgija u 9 č. na kojoj će biti osvećenje slavskih znamenja.

Srećne božićne praznike i Bogom blagoslovenu Novu 2014 godinu želi vam svima vaš sveštenik

o. Milan Pejic

РАЈ НАМ ЈЕ НА ДОХВАТУ РУКЕ А ГРАДИМО ПАКАО, ЗАШТО!

РАЈ НАМ ЈЕ НА ДОХВАТУ РУКЕ А ГРАДИМО ПАКАО, ЗАШТО!

Аутор Душан Нонковић

ЗЕМЉА ЈЕ КРАЉЕВИНА НЕБЕСЛОГ ЦАRSTVA

Земља је краљевина небеског царства u шакама бездушних “чагала”. Какав нам је душевни живот такви смо и ми а такви су нам и владари из сенке а и небеско царство, са или без разума и душе а стим и са или без способности доношења било каквих иницијатива и одлука. А такав нам је онда и наш насушни живот. Ако су нам владари без разума на нама је да их уразумимо. На нама је дали ће нам судбину кројити неко други или ми сами. Na nama je da se odlučimo razumom i dušom, dali da aktivno učestvujemo na krojeњu svoje sudbine ili da nemo posmatramo svoju propast. Судбина нам лежи у умној и душевној моћи и вољи да утичемо на промене, на своју судбину. Tело nam je само одећа вечите душe razuma којe се временом похаба под утицајем земаљских, небеских и космичких сила па се мора свремена на време заменити новим како нам душа на крају не би била у отрцаним крпама и гола. Како кроз живот ходамо такви и сејемо а како сејемо такве и плодове убирамо. Какве плодове убирамо такви смо, толико срећни ил несрећни а таква нам постаје и душа и њено, са васкрстењем, ново одело и ми у њему.

Снага душе је одраз њене љубави и доброте уз дужно поштовање ума, знати волети и знати поделити је њена храна која јој даје у истој мери и снагу и моћ силом управљати.

Исправност ових речи потврђује и сам Исус Христос који је преповедао неизмерну љубав, умео неограничено волети уз дужно поштовање ума што потврђују његове речи самилости упућених чак и својим џелатима док су га они разапињали; опрости им Боже не знају шта раде. Или оно дубоко разумевање проистекло из разума и љубави кад су наумили каменовати жену; нека баци први камен онај ко је безгрешан. На крају им је и своје тело, „одело“ своје душе жртвовао, да би им задовољио себичност и похлепу за силом како би схватили да је душа вечита и дошли до сазнања да је све материјално што имамо од ограниченог века, посуђено нам на управљање и да ће мо све то морати делити топле или на крају дати хладне руке. Душа ће понети са собом плодове нашег живота онакве какве смо сами, ходaјући земаљским животом, садили и брали да би се једног дана у њој сличним оделу појавила, изнова васкрсла ликом онаквим какви смо га животом, ходајући земљом, заслужили да би била за пример долазећим поколењима.

Не хајући за Христовим речима узели су му разапињањем тело не схватајући да су стим, за тренутак задовољства својe обести, изгубили себе и римску империју која их је силом а не духом, добротом и љубављу, штитила. Дух Христов је завладао светом па и уселио у Рим, сам центар Римске империје. Нови властодршци на земљи нису разумели или нису хтели разумети Христову поруку да је Бог један како на небу тако и на земљи и да је душа та која је носилац љубави, доброте и вечитог живгота. Стварајући Божијег заступника на земљи, бога од човека, преузимајући својевољно Божију надлежност у своје руке, омаловажише Бога свемоћнога, губљењем поверења у Божију непогрешивост и свемоћност. Преузимањем Божије надлежности у своје руке, прекршише законе Божије намењене човеку да се по њима управља како би био задовољан па и срећан. Уместо препуштања себе Божијој вољи, божанственим законитостима са поверењем у непогрешивост Бога свемоћног направише од вере, ризницу материјалних вредности, новца, злата згрчући сву овоземаљску силу у своје руке умножавајући раскол и неправду својим законима силе. Уместо Христовог духа, љубави и доброте подигоше на трон силу и материјализам, материјалну корист. Од вере направише средство трговине, уместо љубави мржњу, уместо доброте себичност и проклетство. Од земаљског раја створише пакао на земљи. Од човека, Божијег дела створише слугу крволочном капитализму. Законима јачега створише роба. Од Божијег дара генијалнога ума, непојмљивих чула, доброте и љубави учинише машину да служи личној похлепи, наругаше се и себи и Богу . Бог не би био свемоћно савршенаство над савршенствима кад у Божијим законима не би постојале законитости које, такве аномалије, не би биле у стању исправити. У ту сврху нам је дао разум да разликујемо добро од зла а дух да нас подсећа на то да су љубав и доброта, делити а не отимати, прави путеви по којем треба да се равнамо како не би неизмерно у боли патили. Онај ко ради бездушно, супротно разуму, тај нека се не чуди својим тегобама јер их је проузроковао сам себи.  Они који су нас бомбардовали да би нам отели, који у својим рукама поседују огромну, непојмљиву силу, непрегледне материјалне вредности схватиће да ће једног дана бити неописиво безмоћни и све морати хладне руке од себе дати да би им душа остала гола и једног дана васкрсла у прњама, оделу онаквим каквог су заслужили овоземаљским животом, својом “љубави” и “добротом” односно неморалом јачега којим су ходали по земљи, свету! За сва времена ће их се стидети поколења уколико их уопште буду и имали!

РАЈ НАМ ЈЕ НА ДОХВАТУ РУКЕ А ГРАДИМО ПАКАО, ЗАШТО!

Од времена кад је Исус Христос избацио трговце из цркве прошло је ту негде две хиљаде година. Уместо да извуку поуку из те Христове поруке они си му се у ствари наругали створивши култ новца. Подређујући љубав и доброту материјалним вредностима чинише од разума слугу материјалним интересима и похлепама свакојаких врста како би што више нагомилали силе и моћи у својеим рукама. Стављајући себе у позицију Бога погазише сва Божанства. Фетишизам новца поста лажна религија. Уместо да влада светом љубав и доброта влада похлепа. Берзе и финацијски центри управљају судбином света. Човека подредише законима профита а душу законима трежишта, понуде и потражње где опстају само најјачи, где већа риба гута мању где јачи уништава слабијег где човек постаје звер. Пут у пакао поплочавамо сами својим рукама и ако нам је рај на дохвату руке. Да би се стало овим, све већим и учесталијим, кризама светских размера које прете да униште свет, мора сваки појединац, без обзира на свој положај у друштву, доносити своје одлуке на основи разума који почива на љубави и доброти. Тако ће мо уместо у паклу живети у земаљском рају.

ОВО НАМ НИЈЕ ПРВИ ПУТ ДА СЕ НАЛАЗИМО КОРАК ДО ПАКЛА КОЈЕГ СМО СТВОРИЛИ САМИ

Да, ово нам није први пут у историји човечанства да је доброта и љубав потиснута у запећак а да је светом завладала сила, империја јачега. Само зато што смо уместо доброте, саосећања и љубави ставили на прво место материјалне вредносто, похлепом поплочавали, својим собственим рукама, пут до пакла и назад. Све те империје, биле Рима или Османског царства или неке старијих времена су настале на сили и опстајале захваљујући бајонетима да би се на крају стропиштале као куле од карата неморала и угушиле у собственој крви. И ту се по том питању ништа није променило све до данашњег дана јер смо то ми својом незаинтересованошћу, својом немарностћу и безбригом о основним људским врлинама, Божијег дара, заснованих на законима разума, љубави и саосећања, омогућили па и градили заслепљени собственом похлепом, занемарујући у себи човека заснованог на љубави разуму и саосећању, врлинама од Бога датим да се по њима равнамо и обходимо у свакидашњем животу.

Колико је доброта суштински елемент људског постојања показују речи Цара Мурата за време Косовског боја у својој самрти изговорене; Будите према раји праведни, само ће вам тако царство остати до на вјек вјекова! Уместо законима љубави, доброте, саосећања управљали су светом све више и више сировом силом, отимајући чак и прву брачну ноћ невести. Огњем и мачем владаше светом не устукнивши ни пред самим Богом набијајући на колац све што се не би њиховој сили подредило да би се на крају крвава империја у собственој крви угушила.

Тако или томе слично су завршавале све империје засноване на сировој сили материјалних вредности. Тако су завршавале и највеће религије прошлости у савезу са империјалним силама. Тако је прошла и Империја Рима у којој се дошло дотле да су се Императори сматрали Боговима на земљи стварајући од човека звер, гладијатора да се бори на живот и смрт за свој голи живот а на задовољство императора. Та содома и гомора је подлегла науки Христовог учења о љубави, доброти и разумевању, о Божијој вољи у име Оса (створитеља свемоћнога) и Сина (од свемоћног створитеља створено) и Светога духа (Светога разума). Дух Христа, разума, љубави и саосећања је триуфовао над Римском империјом и уселио се у сам Рим. Императори Рима су схватили да немају ништа чиме би се успешно могли супродставити толикој душевној надмоћности школе Христовог учења заснованог на разуму, љубави и саосећању што подразумева самилост, делити уместо отимати и спознавању Божије воље односно Божијих законитости! Римљани признаше Христа и Христову школу али не одолише својој похлепи за силом и влашћу те створише уместо Императора и Цезара заменика Бага на земљи, Папу и Кардинале. Градише свој утицај и силу делимично на Хрисовом учењу а делимично на ризницама неизмерних материјалних богатстава што се подноси, трпи, као вода и ватра. То се може оправдано обележити као злоупотреба Христовог учења. Кардинали постају они који се докажу као најбољи у скупљању материјалних богатстава пуњењем Ватиканских ризница и стварањем монетарних банака да би са временом постале најбогатије банке света. Ствараше Инквизиције као најсуровије оружје за одржавање своје власти не прежићи ни тренутка да свог противника прогласе кецером и спале жива на ломачи. Своје љубавнице, које су остајале у нежељеној трудноћи спаљивали су само зато што су им биле нижег сталежа па и ако лепе и малолетне недужне куварице и слушкиње проглашавали су их вештицама и спаљивали на ломачама. Богати су могли своја убиства и почињене злочине одкупиљвати новцем па и место у рају новцем куповати. Водили су крсташке ратове, покрштавали су у католике силом или милом. Побише на милионе некатолика а међу њима највише српског народа а још више у латинској Америци домородаца. После другог светског рата су Хитлеровим нацистима, набављали илегалне пасоше и тајним каналима пребацивали за Америку без да од икога ико буде позвана на одговорност. Најновији покољи над српским народом је само последица толерантне политике према Ватикану за коју нико никада није био позван на одговорност а камоли кажњен. Уместо Христа, злоупотребом његовог имена, створена је од гоморе и содоме најутицајнија установа света под плаштом светости! Материјално богатство је постало аршином свих вредности, узрок јагми и похлепа без граница. Уместо раја на дохвату руке, створио се овај пакао на земљи који ће доћи глава како оних слабих и сиромашних тако и оних осилних богатих. Уколико се свако од нас не потруди да даде свој допринос за светлију будућност у разумевању, љубави и доброти односно саосећању, угушиће се и ова империја у собственој крви а сњом и многи од нас. Знати за почињени злочин а не изноти га у јавност чини саучесником злочина и криминалних радњи, одговорним за овакав свет какав је као и за претећу апокалипсу.

ДЕМОКРАЦИЈА ЈЕ СИЛА А УМ СУДБИНА

Демокрација је сила а ум наша судбина, заједно удружени у једно одређује квалитет нашег живота. Земљска сила и ум духа су Божији дар који подлеже божијим заповестима да би могли живети у миру и благостању. Уместо Божијих заповести да владају светом или барем неке од нјих као што су то; Не убиј, Не пожели другоме оно што не желиш себи – да ти се учини, Воли свог ближњег као самог себе, Не кради, Не лажи…учинили су владари из сенке све томе супротно, од новца фетишизам да влада светом манипулишући њим и демокрацијоу и умом да би учврстили своју владавину силом. Оно што им не успе манипулацијама докрајчавају силом, ратовима. Похлепа постаје сила која влада светом а наш живот паклом законима јачега. Ако си довољно јак остаје ти и убиство и злочин некажњени а лаж постаје истином уколико не постоји нико довољно јак да то оспори и казни. Већа риба ће и даље гутати мању и слабију све док не остане сама и угине од глади због своје похлепе и неограничене прождрљивости. Јаче фабрике гутају мање, јаче привреде уништавају слабије, јаче државе уништавају мање и слабије. То нам је за сада перспектива света. Европа већ потврђује ту горку истину! На крају ће остати Немачка која ће и сама, без куповне моћи других држава, пропасти у хаосу незапослених. То толико да се види колико је битно Христово учење и примењивање наученог у пракси, свакидашњем животу. Знам да ће се понеки атеист или квази комуниста овом насмејати запостављајући чињеницу да и само време броје од Христовуг времена да је његово учење срушило Римску империју као и то да су и сами комунисти преузели и пропагирали Христове речи; братства, једнакости, јединства што све не иде без љубави коју преповеда Исус Христос а којег су они негирали па му се чак и подсмевали. Они који су у сенци Хриса предиковали воду а сами пили вино створили су услове да дође комунизам као нова религија да на основи братства и јединства освоје малте не цео свет. То је напредовало све док су били сви исти, гладни и сиромаштни и трајало све док се није почела ширити похлепа која им је била на крају и гроб. Свет се отарасио квази комунизма али је још далеко да се отараси и квази верника у Христа односно Христову проповед о доброти, љубави и разуму. Лично не сумњам у то да ће доћи и то врема када ће и крволочном капитализму доћи крај као што је то дошао и квази комунизму и бити замењен добротом и разумом достојног људске бити! Демокрација ће уочити своје умне вође, удружити и спровести у живот, живот у благостању достојног човека. Они који сматрају политичаре недостојним свога гласа, ко их сматра идијотима мораће дозволити себи да му такви идиоти владају и кроје судбину.

Такви смо какви смо и тако живимо какви смо. Ко се не труди да изабере себи за вође оне најумније, ма колико се морао жртвовати протестима и учешћима на изборима, неће учинити јачом демокрацију нити моћи својом пасивношћу одабрати паметније вође па ће тако и живети какве су му вође односно влада.

ЗЛОБА И ПАКОСТ ВЛАДАРА ИЗ СЕНКЕ

Злоба и пакост владара из сенке преваилази све границе здравог ума што произилази из самог система за освајање и очувавање собствене власти, силе како би све и сваког учинили овисним од свог новца односно капитала и утицаја својих вазала.

Необорив пример за ту твдњу нису само ратни походи већ су то и сатанизације које тим злочиначким ратним походима предходе попут сатанизације срба предстаљајући их свету, преко својих веома добро изграђених и утицајних од њиховог новца финанцираних и овисних медија, као геноцидан народ оптужујући их за најмонструзније злочине онако паушално као народ и ако те злочине нису починили нити као целокупан народ то могу учинити. Просто је невероватно са каквом лакоћом то тврде да не би било изненађујуће кад би пошли булдожерима рушити све споменике Николии Тесли као некога ко је потекао из тог српског “геноцидног” народа. Човека који је свет толико задужио као ни једна особа од постојања света до сада. Без његових изума стао би сваки точкић у фабрикама, не би било даљинског управљача нити удобног седења пред телевизијом са даљинским у рукама нити би се ишта космосом кретало а још мање летило. Не би било у болницама уређаја којима се магнетнорезонанцијом стварају слике дубоко у оболелом телу без да се нанесе било каква штета по здравље, многе болести које се данас лече не би биле излечиве. Не би било возова који се крећу 500 км на сат а нити радија. Једноставно би свет чамио у мраку. И поред тога свега па и прве хидроцентрале на свету коју је изградио на водопадима Нијагаре и која и данас ради онако како ју је тада замислио, изумео и саградио Никола Тесла као и небројано других изума без којих свет од данас не може обстати, усуђују се ти надмени моћници да му народ називају геноцидним. Али он није једини који је никнуо из српског народа као горостас светских размера па опет није никоме од тих уштирканих злочинаца пало на памет да таквим горостасима назову, баш тако паушално као што га то без предомошљаја називају геноцидним, уместо геноцидним народом светских умова који је задужио цео свет својим генијима. Из тих активитета, тих такозваних моћника или владара из сенке, огледа се јасно зла намера тих монструма без стида!

dusan-nonkovic

Dušan Nonković (Glas dijaspore) – Zašto Srbija propada i šta učiniti

Zašto se Jugoslavija raspala – Zašto je Srbija oglašena krivom za njen raspad – Zašto je Amerika na strani šiptara a ne Srbije – Zašto joj je cilj da Srbija nestane kao država – Temelji EU – Perspektiva članica EU – Preporod Srbije u zemlju visokog životnog standarda.

ZAŠTO SE JUGOSLAVIJA RASPALA

Jugoslavija se nije raspala sama po sebi zato što je to bila težnja i cilj naroda koji su živeli u njoj već zato što je bila svojim političko-privrednim uređenjem zasnovanom na samoupravljanju, neke vrste socijalističkim smernicama, što ne samo da nije odgovarao neoliberalnoj ideologiji zapada pod vođstvom Amerike već je bilo u suštoj suprotnosti neoliberalnoj politici zasnovanoj na kapitalističkim principijama i to izričito na principu ponude i potražnje, pravu jačega gde konkurentnost na svetskim tezgama i trgovinskim centrima odlučuje ko će propasti a ko opstati.

Pa i pored toga glavni protivnik neoliberalnoj ekonomiji nije bila Jugoslavija već SSSR sa svojom dijametralno postavljenim političkoprivrednim sistemom zasnovanom na centralno planiranoj privredi odnosno proizvodnji i raspodeli. U tom hladnom ratu giganata Jugoslavija je sa osnivanjem i članstvom nesvrstanih bila za obe strane neka vrsta zaštitne zone. Iako nesvrstani nisu bili atomska sila njen potencijal je bio ipak za respektovanje od strane Amerike zbog ogromnog tržišta na koji je izvozila.

Zajedničkom blokadom nesvrstanih zemalja poput Indije, Egipta i drugih zemalja moglo bi se izazvati ozbiljna nezaposlenost u Americi odnosno kriza. Tu hoću samo to da kažem da su nesvrstani ipak imali neku alatku u svojim rukama za odbranu svojih interesa.

Pad Berlinskog zida obelodanjuje nadmoćnost neoliberalne ekonomije nad centralno-planskim ekonomskim sistemom što vodi do urušavanja gvozdene zavese a tim i do raspada Sovjetskog saveza.

Naravno da je pre pada Berlinskog zida Franc Jozef Štraus, žestoki protivnik komunizma, kreditima omekšao fundamente Berlinskog zida zadužujući Istočnu Nemačku u sve dublje dugove.

Pošto je Istočna nemačka sa svojim kadrom bila duboko upletena kako u nauci tako i u drugim institucijama (Sama Merkelova, današnji kancelar Nemačke bila je u Moskvi na školovanju) došlo je do još ubrzanijeg raspada Sovjetskog Saveza a i do bržeg ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke.

Ovo relativno lako rušenje socijalističkog sistema je ohrabrilo zapad da krene u pohod rušenja država koje su bile zasnovane na socijalističkim idejama namećući svoj neoliberalni sistem političke ekonomije milom ili silom sprovodeći neku vrstu neokolonijalne politike.

Jugoslavija je bila kao posebno privlačan cilj koji se procenio kao laka igra zbog svog multietničkog sastava i istorijske netrpeljivosti poražene migracije u drugom svetskom ratu.

Otpor je medjutim bio veći nego što se to očekivalo tako da je Amerika uključila NATO kako ne bi doživela sveopštu svetsku blamažu odnosno plan neokolonijalizacije ne bi dovela u pitanje. Umesto tri dana kako su to predvideli dolazi do 73 dana bombardovanja Jugoslavije i to bez objave rata sa uranskom municijom.

Pri tom su svaki svoj zločin, bombardovanjem bolnica, porodilišta, vozova, mostova, nedužnog naroda opravdavali kolateralnom štetom. Dolazi do tužbe pred internacionalnim sudom pravde zbog počinjenih zločina koju povlači infiltrirana vlast pod pritiscima i ucenama NATO saveznika.

Nemačkoj je išlo u prilog to što je imala priliku, koju je iskoristila, da kršeći svoj ustav koji joj zabranjuje prodaju oružja u zategnuta ili ratom zahvaćena područja, prodala baš u takva područja Jugoslavije oružje istočne nemačke secesionistima koje je po ujedinjenju dobila u nasledstvo.

Istočna Nemačka je tada bila šesta armija sveta po naoružanju. Umesto da uništi to oružje ona ga je deportovala u krizna područja Hrvatse, Bosne itd. Podržavajući na taj način nasilnu secesiju odnosno cepanje i raspad Jugoslavije.

ZAŠTO JE SRBIJA OGLAŠENA KRIVOM ZA RASPAD JUGOSLAVIJE

Pri tome se mora imati na umu da je Srbija bila kako po masovnosti stanovnika tako i po površini svoje teritorije najmasovnija i najjača republika Jugoslavije koja je u stvari bila kičma Jugoslavijji koju su trebali slomiti kako bi je mogli rasturiti. Bez da se zahteva održavanje plebiscita podpomažu se novcem i oružjem ekstremisti kao i opozicija sa ciljem da se izvrši secesija pojedinačnih republika.

Tom prilikom, Amerika nije bila zainteresovana za zločine ekstremista, mudžhedina i ustaša kao i drugih ekstremista koji su bili na dlanu već ih je čak i pomagala a ujedno za sve okrivljavala srbe odnosno Jugoslaviju.

Do današnjeg dana niko nije odgovarao za pogrome počinjene u Zadru gde su preko noći sve srpske trgovine bile spaljene od strane ustaša (Vidi knjigu Kurta Keprunera; U zemlji ratova) a ni za brojne druge zločine počinjene ubijanjem nenaoružanih pripadnika JNA, od Triglava pa do Račka i dalje. Da bi došli ti neokolonijalisti takozvani globalisti do svog cilja proglašena je Srbija za krivca pa i sve činjeno kako bi nahuškali manje republike protiv Srbije po principu zavadi pa vladaj.

Zagovornici novog svetskog poretka su sve činili kako bi Srbiju oslabili i Jugoslaviju razbili. Pri tom je posebno zastrašuluće koliko su im pod kontrolom svetski mediji koje treba posmatrati kao jedinicu odnosno rod pohodničke NATO vojske. Da sumiram, Srbija je okarakterisana unapred kao krivac jer je to bio deo osvajačke strategije. Pokori najjačega, ostali će ići za tobom bez otpora.

ZAŠTO JE AMERIKA NA STRANI ŠIPTARA A NE SRBA

Šiptari po svojoj brojnosti ne predstavljaju nikakav problem ni za Srbiju a kamoli za Ameriku ali predstavljaju sa ambicijama šiptarskih ekstremista veoma pogodnu alatku za destabilizaciju Jugoslavije a potom i Srbije a po geografskom položaju odličan teren za vojnu bazu Amerike. Iz tog razloga podržava Amerika ekstremiste šiptare koje čak pere od svih počinjenih zločina pa i takvih kao što su to trgovina nasilno otetim organima nagradjujući ih sopstvenom državom na teritoriji Srbije. Zbog svoje malobrojnosti lakše ih je držati pod kontrolom od ratobornih Srba.

ZAŠTO JE AMERICI CILJ DA SRBIJA NESTANE KAO DRŽAVA

Možda bi se moglo postaviti pitanje zašto baš Albanci a ne Srbi kad su Amerikanci to sve mogli dobiti i od Srbije. Hajde da pretpostavimo da bi to stvarno i mogli dobiti i od Srbije pa čak i više pa opet im to nije ni na kraj pameti iako im je Tadićeva vlast pa evo i sad ova vlada podlazila pod „rep“ da tretira Srbiju kao državu koju treba održati i sačuvati od propasti.

Jedan razlog tome je da se zamerila srpskom narodu svojim bombardovanjem bez objave rata ali to nije osnovni problem i razlog tome da Amerika uz pomoć svojih NATO satelita, posebno EU a još više Nemačke u njoj sve čini kako bi Srbija nestala kao država.

Razlog tom cilju Američke administracije je u stvari sasvim drugog karaktera, naime u tome da je Amerika odnosno (NATO)-prekršila sve međunarodne konvencije i povelju Ujedinjenih Ncija sa bombardovanjem Jugoslavije uz počinjene ratne zločine zbog kojih je već jednom bila i tužena pa svojim uticajem biva ta tužba povučena ali to ne znači da se ta tužba ne bi mogla obnoviti jer zločin nikad ne zastarava.

Tu se ne radi samo o 100 molijardi dolara za reparaciju zbog učinjene štete već se tu radi i o internacionalnom mišljenju, o Americi kao zločinačkoj naciji što bi samo potvrdio i zločin učinjen nad autohtonim stanovništvom Amerike, Indijancima koje su zbili u rezervate i oteli im tako resurse i bogatstva!

Da se to klupče ne bi i dalje odmotavalo mora se Srbija proglašavati krivom, pred svetskom javnosti demonizovati i na kraju kao država uništit jer gde nema tužioca nema ni krivca!

Opstanak Srbije bi mogao kad-tad izroditi tužioce protiv Amerike. U pitanju je čast jedne zemlje i jednog naroda. Sa nestankom Srbije kao države oprala bi Amerika svoje krvave ruke, svoj zločin drugome u čizmu strpala kako bi pred budućim svojim ganeracijama izgledala čista a ujedno sebi davala za pravo da i dalje vrši arbitražu svetskog sudije.

TEMELJI EU I NJENE PERSPEKTIVE

EU je osnovana pod režijom Amerike sa ciljem, sa jedne strane da ojača odbrambeni blok protiv nadiranja komunizma a sa druge strane da olakša sebi sopstveni uticaj na evropske države. De Gol se suprotstavljao ali na kraju se i Francuska uhvatila u to kolo. Englezi su kao najlojalniji saveznici Americi ostali po strani da ukoliko brod Evropa potone da Amerika ima netaknutog saveznika sa kojim bi mogla dalje u svom pravcu delovati.

Nijedna od tih EU država nije više suverena a to je Nemačka najmanje! Ipak Nemačka uživa mnoge privilegije zbog svoje lojalnosti Americi a i posebne blizine tada istočnom bloku.

Posle drugog svetskog rata ležala je Nemačka u pepepelu. Izrasla je u privrednog džina zahvaljujući Maršalovom planu i otvaranju američkog tržišta nemačkim proizvodima. Tako joj je Amerika bila najveći uvoznik nemačke robe. U međuvremenu je to postala Evropska Unija sa akcentom na Evroaziju i Kinu. Kao špic, oštrica neolibelatnog kapitalizma osvaja tržište Evroazije i Kine znajući da će ih veliki brat u nuždi pustiti niz vodu. EU je zasnovana na temeljima neoliberalne ekonomije a to znači da samo najkonkurentniji opstaje, da veća riba guta manju ribu, veća firma manju i slabiju.

Na medjunarodnoj tezgi se kupuju najkvalitetniji produkti uz najpovoljniju cenu a po tom pitanju sve manje je zemalja koje su u stanju prodati svoje proizvode. Jednostavno, nemački su najkvalitetniji i najjeftiniji. Tako, kako to pokazuje primer Grčke. Sa industrijskom robom ne može konkurisati odnosno ništa prodati što proizvede. Ne zato što bi Grci bili gluplji već zato što im inovatori po principu neoliberalne politike odlaze u zemlje koje im više plate a to je po pravilu Amerika pa Nemačka. Grci mogu samo turizmom zaraditi nečije pare. Ali tu mora konkurisati sa Turskom kojoj država subvencioniše turizam ili Egiptom i to po cenama koji joj donose samo gubitak.

To toliko u grubo da bi se razumeo sistem na kojim počiva EU a koji neminovno vodi u krizu i do raspada Evropske Unije. Jer ukoliko jedna zemlja ne može ništa prodati na međunarodnim tezgama onda nema potrebu ni da takvu robu proizvodi a to vodi do velike nezaposlenosti prvo u sopstvenoj zemlji a potom i u drugim zemljama žrtvama neoliberalne ekonomije. To znači da „Grk“ neće moći da naručuje i kupuje nemački produkt što bi vodilo i samu Nemačku u krizu zbog povećavanja nezaposlenih i u samoj Nemačkoj.

Kome još da proda nešto kad su svi u bankrotu? Tezge su zajedničke ali kese sa novcem nisu. Iz tog razloga će se EU raspasti. Nemačka i po neke druge zemlje će pokušati tražiti spas u Evroaziji. Nemačka je zahvaljujući istočnonemačkom kadru najbliža tom cilju.

PREPOROD SRBIJE U ZEMLJU VISOKOG ŽIVOTNOG STANDARDA

Ulaskom u EU izgubila bi Srbija svoj suverenitet kao što su ga izgubile i sve ostale članice EU i podredile zakonitostima neoliberalne politike odnosno neoliberalnom privrednom sistemu a to bi značilo isto kad bi istrenirani sportisti, olimpijski pobednici, pozvali babe i dede da se utrkuju pa ko pre do tezge sa robom.

Na to ne bi niti jedan seljak pristao a na to baš pristaje naša vlada pa se čak i gura u sopstvenu nesreću. Jedino što bi narodu Srbije i KiM ostalo sa čim bi bili konkurentno sposobni odnosno nešto mogli prodati na svetskim tržištima su resursi sa kojima raspolaže Srbija sa KiM.

To znači da bi svoja radna mesta mogla većina naroda dobiti u rudnicima za eksploataciju ali po najnižim satnicama kako bi bili konkurentni nekim Afričkim zemljama.

Drugi problem je mali natalitet i mali broj stanovništva pa bi se morala radna snaga niskih nadnica uvoziti iz još siromašnijih zemalja širom sveta. Ovde mora narod dobro pripaziti kako mu se to ne bi desilo odnosno spao u beznadežno robstvo.

Narod snosi najveću odgovornost za svoju sudbinu pa prema tome ima i najveće pravo da smenjuje vlade ukoliko rade protiv interesa naroda, intelektualnoj eliti je dužnost da podrži narod.

Ulazak u EU je programirana katastrofa po narode Srbije a mislim i Balkana jer kako sam argumentovao je jasno da je EU brod koji tone. Rešenje je u svrgavanju svakoga ko samo i napomene ulazak u EU kao rešenje za Srbiju.

Rešenje je, na vreme se okrenuti Evroaziji. Nemačka je već jednim korakom u njoj!

Srbija mora, ukoliko želi opstati, prići sistematski drugoj vrsti politike odnosno političke ekonomije.

Isti govor, isti jezik, ista država da bi to bila stvarnost mora biti građena i sagradjena na visokim životnim standardima familija, pojedinaca i svih svojih državljana. Samo tako može biti složna, velika i jaka, iznutra i spolja nedodirljiva odnosno ne narušiva država. Samo ako nešto imaš kako u duševnom tako i u materijanom smislu da braniš, branićeš to i odbraniti! U gladnoj kući je uvek svađa.

To su osnovna načela od kojih bi morali svi programi i aktivnosti za stabilizaciju Srbije, kao ozbiljne države, poći. Sa porastom životnog standarda rasla bi i snažna i stabilna država na osnovi dobrovoljne volje svojih državljana pa i naroda iz okruženja istih govornih područja.

Srbija ima sve predispozicije da ostvari ovaj cilj i postane faktor stabilnosti na Balkanu. Da to nije nikakva utopija treba samo malo izbliže pogledati resurse, blago na kojem Srbija, bukvalno rečeno, leži a da joj narod pati, gladuje.

Da to bogatstvo ipak ne služi narodu da živi čoveku dostojanstveni život dokazije samo to da se u ogromnim količinama potkrada kao i to da narodom vlada nesposobna vlada. Druge nema jer kako objasniti da su Italijani, polovinom prošlog veka nudili Titu da unajme na sto godina Vojvodinu i da će samo njom prehraniti preko 60 miliona Italijana i preko 20 miliona Jugoslovena.

Ova vlada Srbije ima na raspolaganju pored te Vojvodine i Šumadiju pa i da ne nabrajam ostala prirodna bogatstva od termalnih voda preko obojenih metala crne metalurgije do bele vodene energije a da nije u stanju prehraniti ni samo 8 miliona. Naprotiv narod joj živi u bedi kojeg uz to iz dana u dan zadužuje.

To samo toliko da vidi narod koliko je pokraden i to uz saučešće sopstvene vlade koja je sa opravdanjem dobila ime „Kvislinška vlada“. Da sve više liči na, od stranih faktora, podmetnuto kukavičje jaje dokazuje i ta činjenica da su pre izbora obećavali sve suprotno od toga što sad kao vlada sprovodi u “delo”.

Nikolić je istresao pune džakove pokradenih mu izbornih listića i obećavao nove izbore ukoliko dođe na vlast a sad kad je na vlasti ne pada mu ni na kraj pameti da ispuni ta svoja narodu data obećanja, naprotiv…Pa narod nije valda zato smenio Tadića da Nikolić i Vučić sprovode istu Tadićevu politiku!

Drugi važan parametar koji pokazuje da vlada ne radi u interesu naroda je taj da ta vladi nije kontaktirala nikoga, od naših umnih glava iz dijaspore, počev od istraživača svetskog ranga do poslovno veoma uspešnih osoba.

Da samo napomenem nekoliko slučajeva. Naš mladi pronalazač tu negde oko dvadeset i nešto godina postaje član Akademije nauka R. Rusije. Dobija poziv od Kine da prisustvuje naučnom skupu u Kini mora da se obraća kao prosjak dijaspori, lično meni, da mu pomognem putem Glasa Dijaspore da nađe sponzora koji bi mu finansirao putovanje za Kinu.

Da ovde sad ne spominjem i čoveka koji je realizovao na desetine patenata i koji radi za koncern Varta gde važi za “Papu” po pitanju baterija i koji po nalogu Mercedesa radi na usavršavanju baterija za elekrtopogon mercedesovih automobila budućnosti!

Pa da ne spominjem Dekana američkog koledža Prof.Dr. Jasminu Vujić. Ništa drugačija nije ni situacija u kulturi. Roditelji prodaju svoj stan u Beogradu da bi finansirali studije sinu pošto je položio prijemni na prestižnoj akademiji u Nemačkoj. Naš mladi bračni par koji je položio prijemni ispit na muzičkoj Akademiji u Berlinu mora prekinuti studije i vratiti se za Srbiju jer im niko od naših zvaničnika nije obezbedio barem jednosoban stambeni prostor kako bi dobili potvrdi mesta boravka i mogli ostati na posdiplomskim sudijama u Berlinu.

Pa onda mlada balerina koja dobija poziv da učestvuje u predstavi svetskog priznatog majstora iz Brazilije pa mora zbog nedostatka novca za putne troškove odustati da zastupa našu Srbiju na prestižnoj turneji i predstavi u Beču i da sad ne ređam, lista je preduga.

Zar može onda ova vlada bilo šta očekivati od dijaspore, za ovakav javašluk u svom poslu!

Sad kad to sve znamo postavlja se pitanje zašto je to tako? Na to postoji samo jedan ispravan odgovor a to je da je nekom u interesu da tako bogata zemlja kao što je to Srbija bude u opštem rasulu kako bi se lakše pokrala i opljačkala.

Da bi se taj problem rešio mora se narod pobrinuti da smeni ovakvu vladu kako bi svoj prosperitet mogao izgraditi na zdravim osnovama a to znači na svojim bogatim resursima kako bi bio nezavisan a tim i neucenjiv od bilo koga.

Leka ima samo treba hteti. Sve što se na vreme uradi mirnim protestima sprečava potencijalne sukobe.

Srbija je dovoljno bogata da može iz sopstvene snage stati na svoje noge i da joj narod živi visokim životnim standardom.

Zajednički interes Srbije je kao i zemalja u okruženju da bude stabilna zemlja a tim i stabilan Balkan. Rusiji je sigurno isto tako bitno da Srbija bude jaka i stabilna. Zato ne treba sumnjati da Rusija ne bi dala kredit Srbiji da izgradi infrastrukturu brzih saobraćajnica. Danas nije ništa nenormalno niti je ikakvo čudo da se vozovi kreću od 300 do 400km na sat. Time bi Subotica za manje od sata bila udaljena od Beograda a isto tako i Nišu Beograd. Veći gradovi pa i Beograd bi bili selu dostupni za najviše pola sata.

Migriranje iz zelenih sela u gradove bi izgubilo svaki smisao jer bi bilo atraktivnije stanovati i živeti u zelenilu sela kad bi eventualno radno mesto u gradu bilo dostupno za nekih pola sata. Drugi stub bi bio gasovod. Potom izgradnja poljoprivredno preradjivačke industrije pa Alternativne e-energije kao energije budućnosti kako za domaće vozove tako i za izvoz. Grejanje stambenog prostora bi trebalo da počiva na čistoj energiji kako alternatvnoj e-energiji tako i na termalnim vodama itd da ne nabrajam dalje korake koji bi vodili narod Srbije u ekološki raj!

O talentima i inovatorima mora država voditi ozbiljno račun i sve preduzeti kako bi Srbiji ostali a vrhunski stručnjaci svetskog renomea došli nazad u zemlju. Bez vrhunskih inovatora nema konkurentnosti na svetskom tržištu a bez konkurentnosti ne može se preživeti kao država u svetu liberalnog kapitalizma.

Za sada je osnovni zadatak naroda Srbije da kritičnije i aktivnije reaguje na poteze vlade sa kojim nije zadovoljan i da je skida civilnom hrabrošću sve dok se ne nađu ljudi koji su spremni da se zalažu za gore navedeni put kako bi nam narod živeo dostojanstvenim životom.

СРЕЋНА ВАМ НОВА ГОДИНА

Душан Нонковић

ЗАШТО ЈЕ СВЕТ ОВАКАВ КАКАВ ЈЕСТЕ, ЛАТЕНТНО НА РУБУ ПРОПАСТИ?

Докле ће свет трпети шачицу узурпатора САД да угрожавају светски мир ради својих личних интереса!?

Аутор
Дuшan НОНКОВИЋ

Докле ће свет трпети шачицу узурпатора САД да угрожавају светски мир ради својих личних интереса!?
Шачица људи САД , неколико фамилија, је у Америци узурпирало власт капиталом својих предака који потиче из корупцијских извора, ратова, лажи и превара па и геноцида, да би под лажном заставом демократије ширили фашизам. При томе им свесрдно помаже Енглеска која је постала светска империја захваљујући пљачки својих капетана по светским морима пресвлачећи се у гусаре по споразуму са својом краљицом Викторијом како би поправила стање у државној каси.

У то време, после Колумбовог откривања Америке, Шпанија је била најјача поморска сила.
Тада далеко слабија Енглеска флота је вребала бродове шпанаца натоварених златом и скупоценом робом, при повратку из Америке, да би их под гусарском заставом напала. Ту пљачку је аменовала Енглеска краљица дајући капетанима право да задрже један део плена за себе а други да иде у државну касу.


Тада највећа поморска сила Шпанија кренула је у потеру за Енглеским бродовима како би тој пљачки дошла главе. Међутим, невреме је учинило своје па се малтене цела Шпанска флота разбила о хридине Енглеског острва. Ту почиње успон Енглеске флоте која постаје империјална сила која немилосрдно наставља са пљачкањем целокупног света освајајући једну колонију за другом, од Африке до Америке убијајући немилосрдно домородце отимаћу им њихова богатства стварајући од њих робове.

Домородци, аутохтони народ Индијанци, бивају збијани у резервате и како то знамо геноцидно истребљивани или уништавани алкохолом и другим методама. Корупција је цветала на све стране. Из те мочваре корупције, криминала и злочина изникло је неколицина богатих фамилија. Техника корупције се развијала до астрономских висина не прежући ни од злочина и ратова као што су се то и друге делатности развијале. Захваљујући нагону и наклоњености човека манипулацијама се развијао и криминал у сенци злочина гомилајући све већу количину новца у руке најбезобзирнијих, од карактера више него сумљивих особа. Ницали су кланови фамилија од утицаја на целокупни живот државе па сад и света. Да би остварили свој циљ није им ниједна метода била довољно одвратна како би одустали од тог свог проклетог циља како би скупили још више новца силе и утицаја да би владали другима па на крају и светом. Избор Америчког председника одлучује новац. Ко више скупи новца тај и побеђује што није ништа друго до метода корумпције. Новцем су се подизале и рушила владе свуда по свету а где ни то није помогло онда су се подметали измишљени злочини, геноциди па и под туђом заставом радиле диверзије и напади, рушиле куле у Њујорку у време кад је Буш јуниор био председник САД а млађи му брат директор ЦИА задуженог за сигурност тих кула близнакиња.

Такве подметачине се настављају и даље подмећући Маркалу, Сребреницу, Рачак, српској страни, прећуткујући трговину србима, отетим људским органима, само да би пред светском јавности потурили тај злочин србима како би оправдали своју намеру спровођења новог светског поредка па и то под лажном заставом тобожњег глобализма а у ствари им је циљ нови светски поредак где би приграбили сву силу у своје руке и створили нови робовласнички систем по узору колонијализма за који је свет мислио да је већ превазиђен.


У време жртвовања близнакиња у Њујорку председник Америке је био Буш јуниор, син пријашњег председника САД Џорџа Буша који је предходно био шеф ЦИА – Ако шеф ЦИА не зна као први коју ће земљу дестабилизовати или чак привредно уништити онда то не зна нико а то значи да он и његова фамилија први сазнају кад треба своје акције продати по високој па кад падне дотична привреда погођене земље санкцијама, купити по јефтиној цени али у далеко већом броју и тако коло изнова па поново продати по скупој по опоравку земље.


То је само једна могућност манипулација инсајдерским пословима. Кад се томе дода да је отац од тог Америчког председника и ЦИА шефа, Џорџа Буша као студент оженио ћерку банкара па да је по преузимању те банке у своје руке финанцирао и наоружавао Хитлера давајући му кредите за наоружавање СА онда је јасно колика је ту безобзирност у питању. Напад Хитлера на Пољску под лажном заставом није био Хитлеров изум већ практикована средњовековна реалност Енглеза кад су под лажном заставом лажни гусара нападали Шпанске галије са повратка богатим товаром из Америке!


Ако их свет и даље буде овако метиљаво толерисао онда неће бити никад краја овом њиховом крвавом пиру који прети да уништи свет. Почело се са близнакињама да би се кренуло походом на такозвани тероризам који је наводно невидљив, па себи узимају у име такозваног тероризма којег сами подмећу да нападну где им је воља као што су то урадили са Афганистаном, Југославијом, Ираком, Либијом итд,и сад са Сиријом и ако добро знају да у свим тим земљама народ живи у далеко горим условима него што је то био случај пре њихове интервенције. Зар је то тако тешко научити из тога и видети какву патњу доносе народу којем би наводно хтели помоћи. И најглупљи на свету би већ морао да схвати да му је метода погрешна и контрапродуктивна ако остварује тако катастрофалне резултате па би и он дигао руке од понављања истих грешака, само то није у стању да схвати целокупан Амерички етаблишмент. Тај народ после њихових милосрдних анђела не само да живи лошије већ чак и несношљивије а Америка се и поред тога очигледног искуства и даље намеће као спаситељ тог народа којег је доводила и којег доводи својим акцијама у безизлазну ситуацију угрожавајући елементарне потребе за опстанак народа који је сасвим солидно живео пре мешања Америке у њихове унутрашње послове.


Врхунац перверзије је изрекла представница Беле куће САД да се режим Сирије мора казнити! Каква глупост као да би то било могуће а да се цео народ не казни крвопролићем којег би изазвала Америчка интервенција. Они би да казну некога за нешто што нису у стању да докажу што јасно показује да им није стало до народа већ до извршења задатка утицајне шачице људи која је узурпирала све значајне скретнице политичког живота од виталних интереса америчких држављана, почев од медија до самих врхова војних и тајних служби. Овај проблем мора народ САД решити и те своје режисере криза и ратова, свуда по свету, ставити иза решетака и катанаца уколико се не жели да цео свет заврши у инферну, нестане са земаљске кугле. Кулминација корупције, достигла је те мере да најозбиљније угрожава обстанак живота на овој нашој лепој планети званој земља.

Душан Нонковић

Kako Je Hrvatska Elita Ukrala Novac Hrvatima – Domagoj Margetić

http://www.youtube.com/watch?v=6tUnIVTZUxA

Tijana Trklja prvo mesto na konkursu za literaturni rad Srpske

http://trebinjelive.info/2013/12/27/tijani-trklji-prvo-mjesto-na-konkursu-za-literarni-rad-srpske/

Извештај са трибине „Слободни избори“ – под принудом? (ВИДЕО)

Извештај са трибине „Слободни избори“ – под принудом? (ВИДЕО)

У намери да се о важним темама из српског политичког живота отворено и одговорно говори у јавности Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница организовали су трибину Слободни избори – под принудом? посвећену недавно одржаним локалним изборима на територији Косова и Метохије, под правним оквиром самопрокламоване Републике Косова. Трибина је одржана у Београду, у Змај Јовиној улици, број 15. Циљ организатора трибине био је да се публици презентују мишљења истакнутих јавних радника о смислу избора одржаних на Косову и Метохији (посебно у севернокосовским општинама), косовској политици српских власти устоличених претходне године и на крају да се чују непосредна искуства људи који су током напетих изборних дана боравили међу Србима на Косову и Метохији. Трибину су и уме организатора отворили Стефан Каргановић и Милош Милојевић.

Први међу говорницима је био потпредседник Републике Српске професор Емил Влајки. Влајки је у опсежном и садржајном излагању изнео своје виђење политике коју је Србија водила према Косову и Метохији претходних више деценија. Влајки је неодлучан ко би се могао означити као кривац за тешак положај Срба на КиМ и тешком стању српске косовске политике. По његовом мишљењу, ниједан режим који је управљао Србијом претходних неколико деценија, није водио одговарајућу политику према Косову и Метохији али ниједан такође није отворено одустајао од тих интереса – терет издаје и пораза распоређен је међу политичким делатницима претходних више деценија без могућности да се ова одговорност јасно одмери. Ипак, према Влајкијевом мишљењу особито велику одговорност сноси политичка елита која је Србијом завладала после октобра 2000. године и која је истицањем да се за територијални интегритет Србије неће борити ни на који начин осим мирољубивим средствима практично признала насилну сецесију дела своје територије. Смештајући косовску политику у шири геополитички контекст Влајки је указао да су прилике изузетно тешке и да је шанса да се нешто промени у садашњим приликама изузетно мала. За Влајкија Русија има прворазредан значај у даљем српском политичком развоју. У изузетно провокативном другом делу излагања Влајки је указао да, пошто је Србија направила велике уступке у својој косовској политици претходних година, Русија нема могућности да у садашњим приликама озбиљније помогне Србији у повратку њеног територијалног суверенитета. Према његовим сазнањима, део српске владајуће политичке елите склон сарадњи са Русијом постигао је са одговорним факторима ове земље договор да Русија гарантује територијални интегритет остатка Србије, подразумевајући да се Србија неће придруживати НАТО пакту. Влајки је закључио да је проруски оријентисани део српске политичке елите на правом путу јер Русија може да има прворазредан интерес да подржи Србију у њеном свеукупном развоју али да се у овој геополитичкој ситуацији не може ништа урадити да би Космет био враћен.

Стефан Каргановић, оснивач и председник Историјског пројекта Сребреница, је у свом излагању указао да су новембарски избори, спроведени уз нескривено државно насиље, обесмисли досадашњу политику косовских Срба. Она је нажалост, према Каргановићевом мишљењу, запала у ћорсокак и хронично је заостајала за догађајима. Срби су тако запали у положај објекта политике других, моћнијих чиниоца, уместо да буду водећи протагонисти. Каргановић је предложио конкретне потезе које би севернокосовски Срби требали да предузму како би се вратили у центар дешавања. Досадашњу политику косовских Срба Каргановић је оценио као пасивну и некохерентну. Као замену предложио је да је потребно да Срби одлучно иступе и користећи се сличним правним образложењима као раније Албанци прогласе независност, иступе из етничке самоизолације и позову да им се у том подухвату придруже сви становници Косова и Метохије, независно од етничке и верске припадности, који желе да живе у нормалном правном поретку. Каргановић сматра да би међународној заједници било јако тешко да игнорише овакав потез јер је сличну акцију косовских Албанаца свесрдно подржала и помагала, покушавајући чак и да сецесионистички акт уклопи у прихватљиву правну форму. Ослањајући се на одлуку Међународног суда у Хагу Срби треба да искористе ову ситуацију у своју корист. Према Каргановићевим речима: то није коначно решење, али је довољно драстично да би ресетовало политичку ситуацију у неопходној мери да Русији пружи могућност да се опет ангажује, али на новој основи.  Другим речима, садашња српска политика према Косову и Метохији је таква да Русија нема разлога да ризикује свој међународни престиж учествујући у једном врло сумњивом подухвату, који је у колизији са досадашњом и српском и руском косовском политиком.

Наредни говорник био је Александар Павић, један од оснивача грађанске иницијативе Никад граница и оштри критичар косовске политике српских влада претходних неколико година. Павић се осврнуо на излагање Емила Влајкија, а посебно је био критичан према неким његовим закључцима. Позитивна валоризација садашње српске власти по његовом мишљењу је немогућа. Наиме, Павић је указао да је покушавао да докучи да ли се иза садашње српске политике, која је очито капитулантска, крије нека дубља стратегија, изградња алтернативне позиције или било шта слично. Закључио је да нема никаквог основа да се верује да српске власти воде двоструку политику према Косову и Метохији – да с једне стране јавно праве уступке док са друге праве одступницу са које би евентуално заштитили српске националне интересе. Напротив, Павић сматра да је политика ове Владе отворено капитулантска. Издаја садашњих власти, без задршке истиче, посебно је тешка јер су њихови потези потпуно супротни политици коју су прокламовали када су тражили подршку бирача. Указао је да је политика косовских Срба одлучна и да јавна активност, каква је између осталог и одржана трибина, треба да доведе до тога да власти не смеју да отворено признају независност Косова и Метохије и да увек, чинећи чак и тешке, дефетистичке уступке, јавно ипак говоре како то што чине није формално признавање косовске независности и како им не пада на памет да тако нешто ураде.

После Павићевог излагања публика је имала прилику да постави неколико питања Емилу Влајкију који није могао да се задржи до краја програма. У отвореном дијалогу Влајки је говорио о мањкавостима српске косовске политике, руско—српским односима и њиховој перспективи и ситуацији у Републици Српској и њеном руководству. Други део трибине уследио је након кратке паузе и његов централни део била је пројекција делова филма о изборима на северу Косова у новембру ове године. Филм припремају новинар Миодраг Зарковић, историчар Сергеј Белоус и сниматељ Немања Трчић. Публици су приказани делови филма у трајању од око пола сата. Филм упечатљиво приказује генезу косовске политике садаших властодржаца – од тобожњег бескомпромисног патриотизма до капитулантства који се приказује као морални императив. Упечатљиве филмске сцене тешко је укратко пренети. Неке су готово трагикомичне: када Оливер Ивановић доводи у питање и сам смисао позивања на легитимитет у садашим српским политичким приликама. Када једна таква реч за учесника у политичком животу нема никакво значење можемо се запитати да ли је све у реду са темељима таквог система? Или убеђивање са средовечном госпођом испред бирачког места која је у почетку одлучна да гласа надајући се да ће неко од њене деце бити запослено. И поред очито великих очекивања ипак на крају одустаје од учествовања на изборима! Сцене из филма јасно показују да су методе којима су се користили српски активисти биле мирољубиве, а да су квалификације ових људи као криминалаца и хулигана најбезобзирнија пропаганда. Љупки осмех Александра Вулина како се рукује са косовским полицајцима сигурно нећете заборавити. Вулин није пропустио да косовским полицајцима пожели „срећан рад“ а по налогу шефа Александра Вучића није пропустио да припрети да ће завести ред у Северној Косовској Митровици за 45 минута. Мислим да је овај летимични преглед сасвим довољан да са пуно наде ишчекујемо завршетак и објављивање овог прворазредног документарног остварења.

По пројекцији филма присутнима су се обратили његови аутори: Александар Павић, Сергеј Белоус, историчар из Харкова у Украјини који се већ пет година бави историјом косовског питања и Миодраг Зарковић. Зарковић је истакао да са правног становишта Србију са Косовом и Метохијом повезује нит коју чине Резолуција 1244 и Устав Републике Србије али да је са националног становишта та веза далеко јача. Зарковић је сликовито објаснио: У животном смислу ми имамо не нит, имамо дебло, имамо „далеководе“. То је народ, пре свега из четири северне Општине, који нераскидиво везује Косово за Србију. Ако се званични Београд оглуши о то, то је злочин над злочинима. Зарковић сматра да су овакви јавни догађаји неопходни како би се раскринкало каквим су се насилничким мерама користиле власти да спроведу тобожње изборе у четири севернокосовске општине и како би се премостила жестока медијска блокада којом је изложено патриотско јавно мњење. Историчар Сергеј Белоус је покушао да расветли ситуацију на Косову и Метохији са становишта једног Руса из Украјине. Према његовом мишљењу у Србији, када је реч о косовској политици посебно, он се нашао суочен са бројним парадоксима. Белоус је указао да је међу Србима видео мало слоге и спремности на заједнички мукотрпан труд и да се озбиљним подухватима приступа тек када ситуација постане безизгледна. Белоус се осврнуо и на историју косовског конфликта указујући да су Албанци водили промишљенију политику на дуге стазе и да су се користили различитим методама како би ојачали своје позиције међу политичком елитом на Западу.  На српској страни су правда и истина и они се сложни морају изборити за остварење својих интереса, закључио је Белоус.

Можемо закључити да је трибина била одлично посећена и да је једна прворазредна тема осветљена са неколико различитих перспектива. Својеврсни државни терор спроведен на северу Косова и Метохије је документован и презентован што путем видео записа што преко излагања очевидаца. Тема избора одржаних на Косову и Метохији још није затворена, да не говоримо о самом косовком питању које се, свидело се то неком или не, и даље налази у самој сржи борбе за српске националне интересе.

Аутор: Милош Милојевић

децембар 2013.

ORGINALAN TEKST VIDEOFILMOVIMA: http://srbinaokup.info/?p=23461

Никад Граница

Slovenacka nezavisnost Za „Blic“ govore porodice vojnika ubijenih u Sloveniji 1991.

 


Slovenacka nezavisnost

Za „Blic“ govore porodice vojnika ubijenih u Sloveniji 1991.

Za „Blic“ govore porodice vojnika ubijenih u Sloveniji 1991.

Za „Blic“ govore porodice vojnika ubijenih u Sloveniji 1991.
„Nikada nam nisu rekli šta se dogodilo našoj deci“
Zoran Ješić imao je svega 18 godina, a Goran Maletić 19 kad su zajedno sa Antonijem Šimonjićem ubijeni na slovenačkom graničnom prelazu Holmec 1991. godine dok su držali ruke uvis, a što je zabeležila i austrijska televizija.

Porodica Ješić živi u selu Sakule kod Opova, dok Maletići i dalje žive u Novom Sadu. Obe porodice tvrde za „Blic“ da nikada nisu dobile zvanično objašnjenje šta se dogodilo njihovim najmilijima.

– Od postupka očekujem bar toliko da napokon, petnest godina kasnije, saznam kako je moj sin poginuo – prvo je što u razgovoru za „Blic“ kaže Lazar Maletić otac Gorana.

Kako pričaju Lazar i njegova supruga Cveta, na sve načine pokušali su da saznaju šta se u stvari dogodilo tog 28. juna u Sloveniji.

– Par nedelja ranije bili smo mu u poseti i ništa nije slutilo na ovakav razvoj situacije. Nije poneo ni pasoš, ni dokumenta, jer nismo bili upućeni kakva je situacija. Da jeste, možda smo ga mogli izbaviti – priča Lazar.

Vojnik satima čekao pomoć

Lazar i Cveta za pogibiju svoga sina saznali su tek 2. jula od rođene sestre njegove žene, koja je živela u Hrvatskoj. Ona im je rekla da je Goranovo prebačeno u Zagreb.

– Od njegovih drugara smo čuli jednu verziju: da su njih devetorica ostali na položaju posle povlačenja i da se Goran, spašavajući druga, zbog neiskustva nezgodno postavio. Posle nam je njegov vodnik rekao da je Goran bio ranjen u osam časova, a da je hitna pomoć stigla tek u jedan i da bi inače preživeo. Druga verzija, utemeljena na snimku autrijske televizije, koji ja nisam video je da su oni predavali su se kada je jedan slovenački vojnik, suviše nervozan ili suviše revnosan, pucao – priča Lazar Maletić i napominje da mu je želja da napokon sazna kako mu je sin poginuo.

Neizvesnost

Goranov otac kaže da ih nikada nije nazvao niko iz tužilaštva u Sloveniji, niti je neko iz Srbije dolazio da ih pita šta znaju o ubistvu našeg sina.

– U početku je bilo zabune šta se zaista dogodilo i da li je zaista naš sin ubijen. Prvo smo mislili da je u pitanju neko drugi, jer se pominjalo prezime Miletić, a ne naše, Maletić. Identifikovan je po ožiljku koji je imao na bradi, koji je zadobio dok je trenirao hokej. Telo smo preuzeli u Batajnici, a sahranili ga 4. jula – priča Lazar Maletić.

Violeta Ješić, sestra Zorana Ješića, priča da se i njihova porodica našla u istoj situaciji i da s njenom porodicom nikada niko nije kontaktirao.

– Nikada nam nisu objasnili šta se dogodilo mom bratu. Nakon što smo čuli da je Zoran ubijen, otišli smo kod jednog vojnika iz Kaća koji je u to vreme bio sa mojim bratom i zadobio prostrelnu ranu grla. Bio je istraumiran i teško je govorio. Ispričao nam je kako je moj brat ubijen, ali nikada nismo tačno saznali šta mu se dogodilo – priča utučeno Violeta.

Ubijeno 47 vojnika

Prema dokumentima Komiteta za ratne zločine, koji se trenutno nalazi pri Ministarstvu pravde, u Sloveniji je ubijeno 47 vojnika JNA, najviše Srba, ali i drugih nacionalnosti, Hrvata, Bošnjaka, Albanaca, pa čak i Slovenaca. Većina ubijenih vojnika, njih 29, bila je stara između 18 i 22 godine. Neki od njih umrli su zato što im na vreme nije pružena medicinska pomoć.

– Mi smo saznali i u našoj dokumentaciji naveli primer Gorana Maletića, u koga je pucano na granici Holmec. On je umro samo zato što mu nije pružena medicinska pomoć. Na granici su ga ostavili da leži i čekali da iskrvari – iznosi Neve Miklavčič-Predan, direktorka Helsinškog monitora.

Ubistvom vojnika bavi se i Specijalno tužilaštvo u Ljubljani, ali iako ima indicija ko je akter ovog zločina, slovenačke vlasti zasad ne žele da ga uhapse i privedu pravdi. Naime, na snimku austrijske televizije ORF vidi se kako tri vojnika drže ruke uvis sa podignutim belim čaršavom, dok u njih pucaju pripadnici Teritorijalne odbrane Slovenije.