Zavičajna istorija veoma važna

Zavičajna istorija veoma važna

Postavljeno: 29.12.2013 u 16:40h Pregleda: 876 Komentara: 11

Gradski odbor Treće Srbije obratio se Gradonačelniku, članovima Gradskog veća zaduženim za obrazovanje i omladinu i direktoru Gimnazije sa inicijativom koja je prosleđena i medijima i koju prenosimo u celosti:

Sagledavajući prošlost našeg grada jasno je da Gimnazija „Svetozar Marković“, kao nastavljač tradicija gramatikalne škole osnovane 1747. godine, ima i kao obrazovna institucija, i kao spomenik kulture, i kao turistički arhitektonski biser, ogroman značaj za Suboticu.

Široj javnosti je zalaganjem političkih predstavnika Mađara, Srbije, Mađarske i Grada Subotice, takođe poznato da je škola veoma značajna kao lokacija i institucija neraskidivo vezana za život i delo velikog mađarskog pesnika, Subotičanina Dežea Kostolanjija.

Ono što, međutim, nije poznato široj javnosti jeste uloga koju je ova škola igrala u životima drugih znamenitih ličnosti iz istorije našeg grada i kulturne istorije Srbije. To je činjenica koja nas mora pokrenuti na konkretnu delatnost u pravcu ispravljanja tako rasprostranjenog i vulgarnog neznanja i zaborava.

U tom cilju, Gradski odbor Treće Srbije u Subotici, ovom prilikom obraćajući se Vama, kao nosiocima javnih funkcija, koje nose najveću odgovornost u ovom pitanju predlaže da se na prigodan način, u skladu sa najboljom domaćom i svetskom praksom i dosadašnjim dobrim primerima odnosa Grada Subotice prema znamenitim ličnostima, koji se posebno ogleda u odnosu prema Dežeu Kostolanjiju, obeleži činjenica da su subotičku gimnaziju pohađali: književnik Dušan Radović, pesnik Stevan Raičković i lingvista Pavle Ilić.

na fotografijama: Dušan Radović, Stevan Raičković i Pavle Ivić

Dušan Radović (1922 – 1984)
U Subotici je živeo od 1928. do 1938. godine, završio osnovnu školu i šest razreda gimnazije. O našem gradu je ostavio sledeće svedočanstvo: „Najlepše dane svoga detinjstva i života proveo sam na periferiji Subotice, u Željezničkoj koloniji. Živeo sam u obilju drugova, vremena i prostora. Sve je bilo novo i uzbudljivo. Kad sam se umorio i zasitio, više nisam bio dete.“

Stevan Raičković (1928 – 2007)
Pohađao subotičku gimnaziju od 1940. do 1947. godine, kada je maturirao. Živeo je u Malom Bajmoku, često šetao u parku na Paliću, vozio se tramvajem. Prvu pesmu objavio je 26. decembra 1945. u „Hrvatskoj riječi“. O našem gradu dirljivo svedoči: „Drugo dominantno mesto u mojim posleratnim subotičkim godinama vezano je takođe za jedan park koji se nalazio u samom srcu varoši. Danima i noćima, ponekad i do samih svitanja, sedeo sam na gvozdenoj ogradi parka. Na našem „Majmunskom ostrvu“, kako su zvali ovu ogradu, ostajao sam sa dva tri najokasnelija moja prijatelja koji su takođe isto tako bili skloni ovoj vrsti „idealističkih“ razgovora i sanjarenja čija su raznolika ishodišta obično završavala u mladalačkim pričama o literaturi, za mene u poeziji.

Stevan Raičković na „majmun placu“

Jedan od najvernijih (i najodocnelijih) mojih sagovornika na Majmunskom ostrvu bio je Subotičanin Lazar Merković, povratnik iz logora Dahau, obožavalac Krleže i Hegela. Sedeći na niskim gvozdenim štanglama do duboko u noć, pod uličnom svetiljkom, čitao sam. Ponekad sam – dok su se osvetljeni prozori unaokolo mogli izbrojati na prste – čitao ovoj malenoj družini na Majmunskom ostrvu, svoje nove stihove. Oni su bili moja jedina publika, njih nekoliko po broju, u sasvim opusteloj i već uveliko usnuloj bačkoj metropoli.“

Prof. dr Pavle Ivić (1924 – 1999)
U Subotici je živeo od 1924. do 1941. godine, gde mu je otac Aleksa Ivić, od 1920. godine, bio ugledni profesor diplomatske i političke istorije na subotičkom Pravnom fakultetu. Gimnaziju je pohađao od 1935. do 1941. godine. O tom periodu je svedočio:
„Dobro se sećam puta koji sam svakodnevno prolazio od parka kod stanice, do Sokolskog doma i zgrade Gimnazije. Sećam se i toga da mi je trebalo 14 minuta do Gimnazije, a 58 do Palića. U to vreme sam se zanosio pešačenjem…Voleo sam da se šetam subotičkim periferijskim ulicama, uvek drugim pravcem. Te ulice su bile pune drvoreda, uglavnom bagrenja. U njima je sijalo sunce i presijavalo se u nekim zlatno-zelenim bojama. Voleo sam te samotne šetnje, još uvek ih volim…Voleo sam književnost i istoriju. Sećam se svojih gimnazijskih profesora srpskohrvatskog jezika: prof. Mitrovića i prof. Ivanke Jovanović, koja je kasnije bila moja starija koleginica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.“

Priložene biografije svedoče o više nego značajnoj povezanosti našeg grada i subotičke gimnazije sa ovim izuzetnim ličnostima. Jasno je da su one više nego dostojne da budu obeležene od strane Grada Subotice iz razloga:

1. prvenstveno – pijeteta prema velikanima kojih smo dužni da se sećamo i da slavimo njihovo delo koje je trajno obogatilo naučnu, kulturnu i duhovnu baštinu naše zemlje i grada, iz kojeg treba da se razvije osećaj ponosa ali i odgovornosti kod bivših, sadašnjih i svih budućih učenika Gimnazije „Svetozar Marković“.

2. sekundarno – radi jačanja ugleda same škole, njene promocije kao vrhunske obrazovne ustanove i dovođenje u vezu sa uspesima velikih ljudi koje je iznedrila.

3. tercijarno – obogaćenje turističke ponude grada preko vezivanja arhitektonski već zanimljivog i impresivnog zdanja za istorijske ličnosti i zanimljive anegdote iz njihovih profesionalnih i privatnih života – koje su sama suština svakog uspešnog turističkog obilaska i odlika istinskih znamenitosti jednog grada.


Predložene mere:

– Podizanje spomen-ploča, bista i drugih spomen-obeležja o trošku Grada (posredstvom grada i Ministarstva kulture, kao i Ministarstva prosvete i privatnih donatora koje bi Grad pozvao da ulože u projekat) u krugu zgrade gimnazije i na reprezentativnim tačkama njene fasade.

– Uređenje spomen-učionice posvećene svim značajnim bivšim đacima škole (od kojih mnogi koji ovde nisu nabrojani, takođe zaslužuju pažnju)

– Pribavljanje portreta i fotografija istaknutih ličnosti i njihovo izlaganje na vidnim i reprezentativnim mestima u enterijeru zgrade.

– Angažovanje kolektiva gimnazije da se posveti posebno zavičajnoj istoriji škole, sa osvrtom na značajne ličnosti, u okviru adekvatnih nastavnih predmeta.

– Motivisanje učenika da se u okviru dodatnih aktivnosti van nastave i u okviru sekcija koje pohađaju – bave značajnim ličnostima iz istorije škole u okviru svojih projekata, tematskih večeri, takmičenja, sportskih i drugih manifestacija.

Povezani link:
Elektronsko izdanje časopisa „Gymnasium“ – decembar 2013.

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: