ЕУ затворила врата Јануковичу

Иако су први пут за последњих пет година расправљали о заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици, лидери ЕУ нису направили „велики скок” на том пољу

Дејвид Камерон: Против идеје о стварању европских оружаних снага (Фото Ројтерс)

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Последњи овогодишњи самит ЕУ доказао је још једном да су државе чланице и даље спремније да постигну већу интеграцију у области финансија и економије него о питањима безбедности, одбране и спољне политике.

Оно што је, међутим, сигурно јесте то да ЕУ полако затвара врата украјинској власти председника Виктора Јануковича, али наставља да подржава, како је рекао председник Европског савета Херман ван Ромпај, „мирни народни протест у Украјини”.

„Европа је отворена за украјински народ, али не нужно и за ову владу. То је наша порука”, рекла је Далија Грибаускајте, председница Литваније, која до краја године председава ЕУ.

Влада Украјине је 21. новембра донела одлуку о обустављању припрема за потписивање Споразума о придруживању ЕУ и одлучила да се окрене Русији, што је у Украјини изазвало талас протеста присталица европских интеграција.

„Када видимо европске заставе на улицама Украјине по овом хладном времену, не можемо да одолимо да не кажемо да су они заиста део европске породице”, рекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, док су поштовање демонстрантима одали и британски премијер и немачка канцеларка.

У закључцима самита се наводи да је ЕУ и даље спремна да потпише споразум о придруживању и трговински споразум са Украјином иако су лидери, тврде у дипломатским круговима, „одустали од Јануковича” још на самиту у Вилњусу, уочи којег је он напрасно одустао од потписивања најављеног споразума.

Самит је пре свега био у знаку финансијских, економских и одбрамбених тема. Док су договором о банкарској унији, према оцени Ван Ромпаја, лидери ЕУ постигли „огроман скок”, договор о ојачавању заједничке безбедносне и одбрамбене политике је врло скроман.

За то је пре свега био заслужан британски премијер Дејвид Камерон који још приликом доласка на самит одбацио идеју о стварању европских оружаних снага.

„Има смисла да националне државе сарађују на питањима одбране, али ЕУ нема право на војску, ваздухопловне снаге и остало. Морамо да направимо разлику између сарадње која је у реду и ЕУ могућности које су погрешне”, рекао је Камерон, који инсистира да о европској безбедности брине НАТО.

Тако је Камерон обезбедио подршку генералног секретара НАТО Андерса Фога Расмусена, који је рекао да не види „да је јачање одбрамбене способности Европе противречно постојању НАТО”.

Иако је истакао да није паметно Европљанима да се више ослањају на сарадњу са САД него на себе саме, Расмусен је рекао да када говори о јачању одбрамбене способности ЕУ не мисли на оснивању европске војске, јер би сви војни капацитети остали под директном контролом држава.

Није само Камерон одскакао од идеје о уједињенијој европској одбрани, већ су се и Француска и Немачка разликовале у идејама. Француски председник Франсоа Оланд се залагао за оснивање новог фонда ЕУ из којег би се финансијски помагало земљама чланицама у њеним једностраним акцијама, као што је била француска војна интервенција у Малију или актуелна у Централноафричкој Републици. Уз услов да такве акције доприносе европској безбедности.

Таква идеја је наишла на брзо одбијање немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је рекла да Француска не може да крене сама у рат под изговором да ЕУ функционише споро, а да после тражи да јој унија то плати.

„Не можемо да финансирамо војне мисије које нису биле разматране у нашем процесу одлучивања”, рекла је Меркелова.

Упркос многим размимоилажењима, лидери ЕУ су на крају у закључцима дошли до скромног компромиса па су одобрили четири пројекта из области безбедности и одбране. То су заправо више обећања, и то да ће најкасније до краја 2025. реализовати пројекат заједничких беспилотних летелица (дронова) ЕУ, потом да ће створити већу флоту за танковање горивом авиона у ваздуху, да ће радити на сателитској технологији следеће генерације, као и да ће организовати заједничке обуке о сајбер-одбрани.

Ненад Радичевић
објављено: 21.12.2013.

Последњи коментари

Od izvor(gasnog) dva tokica | 21/12/2013 18:00

Pa ko je koga ovde zeznuo!Ova odluka daje legimitet Rusiji da ne prizna Klicka za predsednika.Narocito ako dodje do prevremenih izbora,a posebno ako Klicko pobedi u ringu,kako je predlagao Janukovicu.Mislio sam da S.Lavrov malo preteruje kad spominje histericnost EU,ali se ispostavilo da sam jos jednom podcenio njegovu dalekovidost i pronicljivost.Meni to nece skoditi,ali EU…posle lose procene u Siriji,Boga mi,,,ne pise im se dobro!

марко петровић | 21/12/2013 19:07

Илузија је веровати да је је фашизам мртав. Хитлер, чије се име обично
везује уз фашизам, је био обични пион. Оне снаге које су га довеле и
одржавале на власти су константа која и данас делује и чији циљ да
отимају и поробљавају, се није променио. Сада постављају неке нове, пионе,
неке нове Хитлерчиће који су једнако ревносни, охоли и бахати као и њихов
„славнији“ претходник. Свакодневно смо сведоци њихове осионости, бахатости,
лицемерства, двоструких стандарда, њихове нехуманости и необуздане жеље за
употребом силе. Једном речју на Западу ништа ново. A наше вајне „вође“, нам
попут папагаја понављају да ЕУ нема алтернативу – ни код нас ништа ново.

Никола Савић | 21/12/2013 21:10

Кад је тако зашто не примите и
Русију у ЕУ?