К. Митровица: Трудница уцењена социјалом за њен глас.

https://www.youtube.com/watch?v=9ueZduitdwo#t=339

Само једно зло је неизлечиво – ако народ сам дигне руке од себе. Гете

Добар дан!
 

НАРОДНИ ЗАХТЕВИ ВЛАСТИМА су изнети и потписују се на:

https://www.change.org/petitions/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0

Овде следи мој одговор једној нашој познатој личности, и део његовог текста на који се односи мој одговор.

Само једно зло је неизлечиво –

ако народ сам дигне руке од себе.

Гете 

Љубомир Т. Грујић

МОЛИТВА – Аутор, ДН

 

МОЛИТВА

Не молим ти се свевишњи Боже

Творче савршенства душе и тела

Да би ми било шта дао или узео

Јер то би било скрнављење Тебе

Сумњом у непогрешивост твоју

Да створиш Твојом вољом биће

Човека као безгрешно дело Твоје

У животу мрењу и васкрсењу

Не сумњам у твоју безгрешност

Као што не сумњам у Твоју моћ

Знам да се не може више дати

Више него што ми рођењем даде

Ма колико и ма за било чега Те

Оче свемоћни, у љубави молио

Значило би да ми нешто фали

Дело са грешком је Твоје немоћи

Оно највише што се може дати

То си ми са рођењем удахнуо

Памет да је по жељи користим

И разум да знам шта да радим

Је највише што се може дати

Да би се било савршенствено

Божије, свето безгрешке дело

Па опет не могу никако рећи

Ни да сам Ти без фалинке дело

А још мње свето и савршено биће

Знам ја, што се тиче Твога дела посла

Да сам Твоје савршено дело и

Само део свога несавршеног пута

Зато Те и немам за нешто молити

Нити за шта додати или одузети

И не молим Те, било би нескромно

Поред оволиког богатства што ми даде

Само се некако боље осећам

Кад говорим стобом овако у мени

Као у некој сред жеге хладовини

Ил некој кабаници кад пљушти киша

Као да срце кад стане изнова проради

Кад ускладим мисли и оно што радим

Да будем са собом и светом у хармонији

Кад предем мисли по својој вољи

Какве су нам мисли такви смо и ми

Такав нам је и живот већ на земљи

Рај ил пакао! Награда ил казна!

Због злоупотребе Божјег нам дара

ДН

U Istri se potpisi protiv ćirilice skupljaju u crkvama

  • U Istri se potpisi protiv ćirilice skupljaju u crkvama

VLASTI NEDAJU NA JAVNIM POVRŠINAMA
Unatoč neodobravanju lokalnih vlasti u Istri, aktivisti za prikupljanje potpisa za takozvani referendum o ćirilici postavili su štand u dvorištu Crkve Sv. Antona i Mornaričke crkve, a kako smo saznali od aktivista, potpisi se prikupljaju prije i nakon održanih misa i to svakim danom. (REX/Foto: Safet Omer

Džihadisti hoće na Zapad: Ubijaćemo sve pred sobom

Džihadisti hoće na Zapad: Ubijaćemo sve pred sobom

Džihadisti hoće na Zapad: Ubijaćemo sve pred sobom

Ekstremisti obećavaju da će posle Sirije njihov sledeći cilj biti zemlje koje su nekada davno prihvatile njihove roditelje.

Nedavno se američki državljanin pred kamerama zakleo: „Ubijaćemo sve pred sobom“. Međutim, kako navode mediji, samo nekoliko minuta kasnije, njegove planove osuetio je pucanj iz puške sirijske regularne vojske. Ali, osim njega, u Siriji se i dalje nalaze „Evropljani“ i „Amerikanci“ sa sličnim idejama. Hoće li ulice evropskih i američkih gradova ličiti na one iz Bagdada i Alepa?

Prema procenama obaveštajaca, U Siriji se nalazi pet do deset hiljada „stranih“ boraca. Put na Zapad otvoren je za oko hiljadu „džihadista“ sa pasošima evropskih zemalja – navedeno je u tajnom izveštaju nemačke obaveštajne službe, koji citira „Špigel“

Kod velike većine onih koji kupe povratnu kartu, prema mišljenju eksperata, žudnja za opasnim avanturama zauvek nestaje nakon okrutnih lekcija iz stvarnog rata. Oni znaju: kod kuće su jake bezbednosne strukture, a broj pouzdanih istomišljenika je nemerljivo mali.

Ali, pretnja i dalje postoji čak i ako ostanu samo pojedinci. Sa svojim pasošima, oni mogu da se slobodno kreću Evropom i SAD.

Prema rečima bivšeg analitičara CIA Majkla Šejera, „oni dolaze kući sa listom kontakata kolega-mudžahedina, koji im mogu dati savete i pružiti materijalnu pomoć“.

Od početka globalnog rata protiv terorizma sistem borbe sa njegovim potencijalnim nosiocima takođe je postao globalni. Neprestano se usavršava.

Pretnje „džihadista“ Zapadu, kao i obično, dokaz su još jednog poraza „novog svetskog poretka“ na Istoku.

Ono što hrabri zapadne zemlje jeste činjenica da se kući vraćaju i specijalne jedinice policija skoro svih evropskih zemljama sa iskustvom u borbama sa terorom u samim njegovim izvorištima. Njih više ništa ne može iznenaditi – navodi Glas Rusije.

(Srna)

Православље у срцу католичког света

Православље у срцу католичког света

Текст објавио | 11/25/2013 | 0

804px-Bologna-vista02

Православље постаје све популарније у Италији, постајући друга религија по броју парохијана после католика. У земљи се налази неколико десетина заједница и парохија Московске патријаршије. Међутим, нема свака заједница или парохија свој храм, те се у већини случаја богослужења одржавају у црквама, које пружају католици. У последње време католички храмови у Италији све више престају да буду тражене.

У Италији има већ око милион и по православних верника. Њихово присуство на Апенинском полуострву има већ давњи историјат. 1797. године у Торину, а после две године и у Напољу настали су први руски храмови. Данас скоро у сваком крупном италијанском граду постоје православне парохије, испричао је «Гласу Русије» настоятељ храма Cвете Великомученице Катерине у Риму архимандрит Антониј Севрјук.

Данас у Италији има више од 50 заједница и парохија Московске патријаршије. Оне су настале у Италији током последњих 10 година. То је повезано пре свега с тиме, што је у то време у Италију стигао велики број људи из земаља бывшег СССР-а. Тим људима је потребна пастирска помоћ, подршка. Према њиховој молби администрација парохија Московске патријаршије у Италији, управо тако се назива званична структура РПЦ, која уједињује заеднице и парохије у Италијнској Републици, улаже напоре у то да би тамо, где има одговарајућих услова, именовали свештеника и отворили парохију.

Један од главних проблема православаца у Италији је одсутност потребног броја храмова. Католици, који пружају своје катедрале за православна богослужења, помажу нашим сународницима да учествују у религиозној делатности, наставља православни свештеник.

Правих православних храмова у Италији нема много. Постоји храм Свете Катарине, који је био саграђен пре пет година као руски православни храм с куполама, са звоником. Он је саграђен у веома необичном месту – буквално преко пута Ватикана. Постоји познати храм у граду Барију. Међутим, већина парохијана се моли у храмовима, које нам пружају или католичка црква, или градски муниципалитети.

Још је лети ове године у разговору с новинарима папа римски Фрањо истакао да високо цени духовност и традиције православља. У вези с прославом 1025. годишњице Крштења Русије понтифик је подсетио на речи Јована Павла II: «са Истока је светло, а са Запада је раскош», те истакао лепоту православне литургије. У стваралаштву Фјодора Достојевског је пружена исцрпна слика руске душе, рекао је онда Поглавар Римско-католичке цркве, те позвао да се поново прочитају дела великог писца. «Нама је веома потребан тај свежи ваздух Истока, то светло», додао је понтифик.

То, што у самом срцу католичког света многи нису само симпатизери православља, него га прихватају, није необично, сматра руководилац Центра за проучавање проблема религије и друштва Института Европе РАН Анатолиј Красиков.

Веома је важно да многи етнички Италијани постају православни верници. Допада им се богослужење, како се оно својевремено допало Светом Владимиру у Кијеву.Разговарао сам с Италијанима, који су прешли у православље. Они сматрају да православце и католике уједињује неизмерно више од тога, што их раздваја. Зато се повећава број православних храмова у различитим деловима земље. Посетивши различите храмове, видео сам да се односи између католика и православаца развијају веома повољно, у духу узајамног разумевања.

Парохије РПЦ у Италији су већ регистрироване као епархија. Додуше, данас њима управља епископ из Москве. Вероватно ће се ускоро и у Италији појавити православни епископ, прича отац Антониј.

Одлука о томе да ће у Италији бити православни епископ Богородски била је донета на седници светог синода РПЦ још 2007. године. За сада он још није именован.То ће потрајати извесно време. Тек протекле године је РПЦ добила у Италији статус правног лица, односно, била призната од стране италијанске државе као религиозна организација са свим повезаним с тиме правима. Настављамо да улажемо неопходне напоре да би статус епископа РПЦ у Италији био формализован.

Ових дана је председник Русије Владимир Путин у радној посети Италији, у оквиру које је у понедељак предвиђен његов разговор с папом римским Фрањом и међудржавне консултације. При томе је познато да је реч управо о сусрету лидера две државе. Што се тиче црквених питања, то обе цркве их решавају у директном контакту. Ипак, и у Руској православној, и Римско-католическој црквама се надају да ће посета Владимира Путина Ватикану допринети учвршћењу односа између православних верника и католика, јер се поред свега осталог састају два хришћанина, а то је важно.

Лада Коротун / Глас Русије

Сродне вести

Tajni dokument o srpskim slobodnim zidarima i koje poznate ličnosti u Srbiji su masoni?

On Friday, November 22, 2013 11:46 PM, Relja Zivojinovic <rekoziv@gmail.com> wrote:

 

Objavljeno u: Vijesti
http://bigportal.ba/wp-content/themes/bigradio/img/kalendar.jpg15 Novembar, 2013 Petak u 23:13
U Hrvatskoj su oduvek Srbiju smatrali zemljom masona, tako da ne treba da čudi pitanje Aleksandra Stankovića u udarnoj emisiji HRT-a srpskom glumcu Mikiju Manojloviću – da li je mason. Ali, Mikijev odgovor: “Zar bih ja gostovao na Hrvatskoj televiziji da nisam mason?” zbunio je retko zbunjivog voditelja, ali i kompletnu javnost u Srbiji i Hrvatskoj, koja se ponovo zapitala – koliki je uticaj masona u Srbiji.
Polemike je pokrenula i priprema velikog događaja – okupljanja Trilateralne komisije sledeće jeseni u Beogradu. Na skup je pozvan i premijer Srbije Ivica Dačić, a u organizaciji tog susreta uticajnih ljudi učestvuju vodeći masoni Srbije.
U ekskluzivnom izveštaju bezbednosnih službi na 47 strana, u koji je “Nedeljnik” imao uvid, do detalja se analizira priprema Trilaterale, ali i razne nelegalne stvari u koje je upletena srpska masonerija. Prezentovan je i kompletan spisak srpskih masona, koji je potvrdilo nekoliko nezavisnih izvora.
Kao jedna od najvažnijih masonskih adresa u Srbiji, u izveštaju je označena je lobistička kompanija “Ist-vest bridž” (IVB), u kojoj vodeća mesta zauzimaju čelni ljudi Regularne velike lože Srbije (RVLS). Kompanija “Ist-vest bridž” je interesantna i zato što obavlja funkciju beogradskog predstavništva Trilateralne komisije ili “svetske vlade u senci”. Srbija je ulaskom u Trilateralnu komisiju tamo dobila tri mesta. U to telo ušli su Jovan Kovačić, bivši novinar i predsednik “Ist-vest bridža”, Dejan Novaković, državni sekretar u Ministarstvu za energetiku, i Tahir Hasanović, nekadašnji funkcioner Nove demokratije. Sva trojica imaju visoke pozicije u “Ist-vest bridžu” i u Regularnoj velikoj loži Srbije.
Šef u tramvaju
Trilaterala i masonerija, bar u Srbiji, ukrštaju se i u toj činjenici da se u velikom broju slučajeva poklapa članstvo u srpskoj ispostavi i pripadnost masonskoj loži. Tako je veliki majstor Regularne velike lože Srbije trenutno Ranko Vujačić. On je svojevremeno bio i visoki funkcioner u Organizaciji UN za industrijski razvoj, a takođe je član “Ist-vest bridža”. Kao glavni “operativac” i u srpskoj Trilaterali i u Regularnoj velikoj loži navodi se Tahir Hasanović, koji je u upravljačkom “bordu” IVB-a i sekretar za odnose sa inostranim ložama u RVLS.
Članovi “Ist-vest bridža” su mnogi uticajni ljudi iz društvenog života Srbije, ali i iz inostranstva, kao što su Goran Svilanović, Marko Blagojević iz CESID-a, poznati genetičar Miodrag Stojković, bivša ministarka Milica Čubrilo, PR stručnjak Bora Miljanović, ministarka energetike Zorana Mihajlović, kneginja Jelisaveta Karađorđević i drugi javnosti manje poznati, ali veoma uticajni ljudi u svojim profesijama.
Prema jednoj anegdoti, čuveni pisac Milorad Pavić, koji je bio šef lože, znao je da stavi na sebe masonske regalije i da se tako tramvajem odveze na masonski obred. A jednom je, kažu, čuveni zemunski pesnik Raša Livada hteo da poveze autom Pavića uz stav “kakvi smo mi masoni ako nam se šef klacka u tramvaju”, ali je zastao, ušao u kafanu na jedno piće s nogu, pri čemu mu je pauk odneo automobil.
Približavanje naprednjacima
Za mnoge pripadnike društvenog i javnog života se zna ili pretpostavlja da su masoni. Najviše javnosti interesantnih masona dolazi iz sveta kulture. U “masonskim krugovima” se u poslednje vreme odvija trend “približavanja naprednjacima”. Kandidat naprednjaka za privremenog gradonačelnika Beograda je Milan Božić, odavno “prepoznat kao mason”. Među masonima koji su poznati javnosti nalaze se glumci Dragan Bjelogrlić i Bogdan Diklić, Svetozar Cvetković, Branislav Lečić i Goran Šušljik, pisac Dragan Velikić, istoričari Čedomir Antić i Slobodan Marković, političari Milan Marković, Goran Knežević, Miloljub Albijanić, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, nekadašnji ministri Svetozar Čiplić i Saša Dragin, bivši funkcioner LDP-a Nenad Prokić…
Najpoznatiji masoni su, svakako, glumac Predrag Miki Manojlović i dramski pisac Dušan Kovačević. Obojica su poslednjih meseci davali pozitivne izjave o Aleksandru Vučiću i novim vlastima. Miki Manojlović je bio u grupi od oko 50 članova koji su pre nekoliko godina isključeni iz članstva Regularne velike lože Srbije. On je bio uz profesora Dragora Hibera u sukobu sa tadašnjim velikim majstorom lože Petrom Kostićem. Razlog za sukob je, navodno, bio način prikupljanja novčanih sredstava za izgradnju masonskog hrama.
Masona u Regularnoj velikoj loži Srbije ima preko 1.000, dok se, prema procenama, u ostale četiri lože okuplja još oko 2.000 slobodnih zidara. Oko 50 njih je “raspoređeno” u pokrajinskoj i republičkoj izvršnoj vlasti. Ilustracije radi, interesantno je da je po dolasku Ivana Tasovca, takođe masona, za ministra kulture, njegov “brat” iz lože Igor Jovičić, koji je od ranije u Ministarstvu odbrane, ove jeseni imenovan za sekretara u tom ministarstvu. I prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je često apostrofiran kao mason, ali je on pripadnik Malteškog reda, koji je neka vrsta produžene ruke masonerije. Član Krunskog kabineta Vladan Živulović, inače predsednik Atlantskog saveta, član je lože Veliki orijent Srbije, koja je pod francuskim uticajem.
Sastanak u “Dači”
Masonerija je u proteklih dvadesetak godina, od obnove rada na prostorima bivše Jugoslavije, doživela nekoliko velikih raskola i to je najveći interni problem za njenu ideju. Uvećavanjem broja loža, pojačana je i produkcija masona, zbog čega su, kako se često žale zvaničnici masonerije, opali kriterijumi za prijem u članstvo. Veliko ujedinjenje bilo je spremano 2008. godine, ali je propalo jer, kako kaže jedan mason, Srbi ne mogu da se slože ni u masoneriji.
Ono što je manje poznato jeste da se veliki broj masona nalazi i direktno u SPC-u, kao i da je vladika Nikolaj bio jedan od poznatijih masona koji se zbog toga zalagao čak i za ujedinjenje s Anglikanskom crkvom. S druge strane, SANU je uvek imala posebnu ložu, a kako kaže jedan od najupućenijih ljudi u stanje srpske masonerije, i direktan link s jednom od najuticajnijih svetskih loža u Švajcarskoj – “Alpinom”. To je deo koji je držao krug intelektualaca oko Dobrice Ćosića, a u “Alpini” je jednu od glavnih uloga imao bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.
U poslednje vreme, pod uticajem engleske i nemačke obaveštajne službe koje imaju uticaj na najjaču Regularnu ložu Srbije, napravljen je plan za povratak monarhije u Srbiji. Prenos moštiju prvo kneza Pavla, a kasnije i kralja Petra iskorišten je za tu priliku kad je prvo u Srbiju došao rođeni brat vojvode od Kenta Majkl, koji vodi svetsku masoneriju, i u restoranu “Dača” sedeo za stolom sa kneginjom Jelisavetom, prestolonaslednikom Aleksandrom, ali i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i njegovim savetnikom Oliverom Antićem.
Nalet u institucije
U “Dači” je tada bio krem srpske masonerije, a bio je najavljen i dolazak vojvode od Kenta, koji vodi plavu masoneriju. Tu pripada dve trećine masona, a pod njegovim bratom Markom ostala trećina. To je takozvana crvena masonerija, poznata kao “Mark master mason”. Kakve su tu veze uspostavljene sa srpskim vlastima, nije poznato. Tek, svetski kongres Trilaterale odjednom je zakazan za sledeću godinu u Beogradu, a kao glavni govornik naveden je srpski premijer Ivica Dačić, kojeg, neko kaže, čuva Brisel, a neko – masoni.
U Srbiji je primetan nalet slobodnih zidara u institucije. Milan Božić donedavno je bio jedan od najuticajnijih ljudi u “Telekomu”. Milan Parivodić je pre nekoliko dana ušao u SNS, što neki tumače naređenjem masonima da se priklone ili infiltriraju u najveću stranku u Srbiji, koja pokazuje da će vladati nekoliko godina. Masoni, koji su svojevremeno napravili dve stranke – Novu demokratiju i G17 plus, ranije su imali dosta svojih članova u Vojvodini, u DS-u, odakle dolazi i naprednjak Goran Knežević, snimljen na masonskoj inicijaciji, što je i objavljeno u jednim novinama.
Ali, sada uporište pokušavaju da naprave na Andrićevom vencu, jer je Boris Tadić, kažu, bio alergičan na masone. To nije slučaj s Vojislavom Koštunicom, čiji je politički idol Slobodan Jovanović bio jedan od poznatijih masona. Takođe, Koštunica se niz godina aktivno bavio i vraćanjem dvora dinastiji Karađorđević i pravljenjem ekipe masona u Krunskom savetu.
Masoni imaju i svoje mlade ljude, koje neprestano guraju. Jedna od najvažnijih uzdanica bio im je Čedomir Antić, ali očigledno se do danas nije pokazao kao čovek koji bi mogao da preuzme neku veću ulogu u društvu. Masoni, s druge strane, kompletno kontrolišu kulturu, SANU i SPC, tako da im je samo ostalo da preuzmu i politiku, pa da se obistini hrvatska tvrdnja da je Srbija – masonska država.
Kompletan spisak srpskih masona moguće je pročitati u novom broju “Nedeljnika

intermagazin.rs

REVIZIJA PRVOG SVETSKOG RATA JE NOVI ULTIMATUM SRBIJI

 
 
 
 
 
REVIZIJA PRVOG SVETSKOG RATA JE NOVI ULTIMATUM SRBIJI – Piše Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU / „Nedeljnik“ November 21, 2013

Nedeljnik
November 21, 2013

Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU
 
 REVIZIJA PRVOG SVETSKOG RATA
JE NOVI ULTIMATUM SRBIJI

Revizuju uzroka i posledica Velikog rata, koje se u poslednjih godinu dana ozbiljno zahuktava, osetio sam u više navrata uživo. Naime, već u martu ove godine bio sam na prvom svetski relevantnom simpozijumu o ratnim i političkim ciljevima Prvog svetskog rata u Minhenu („Der Sinn des Krieges“), kao jedini učesnik iz Srbije. Uz impresivnu listu učesnika, moderatora i komentatora, većinom svetski priznatih autoriteta za Veliki rat (Hju Strejen, Džon Guč, Anika Mombauer, Žorž Sutu, Džon Rol, Hartmut Poge von Štrandman, Holger Aflerbah, Kristofer Klark, Lotar Hebelt, Kit Džefri, ovaj poslednji takođe i pisac nedavno kod nas prevedene „Istorije MI6“) i nekoliko mladih lavova, na licu mesta sam se uverio u kojem pravcu ide revizija i šta su njeni stvarni ciljevi.

Demontaža rezultata velikog nemačkog istoričara Frica Fišera, koji je šezdesetih nesumnjivo utvrdio da je Nemačka najviše od svih velikih sila želela rat, bila je glavna preokupacija većine referata, s ciljem da se odgovornost ravnomernije rasporedi na Francusku i Rusiju, a da se Srbija, još jednom, prikaže kao država čiji su mračni, zaverenički planovi dodatno pogurali svet u rat koji je odneo milione života. Nije izostala ni određena polarizacija među učesnicima: Džon Rol i Poge fon Štrandman (inače daleki rođak Vasilija Štrandmana, otpravnika poslova ruskog poslanstva u Beogradu 1914), odmah su mi naglasili da slede liniju Frica Fišera, dok su ostali, promenom fokusa, uglavnom nastojali da relativizuju nemačku, a donekle i austrougarsku odgovornost za rat.

Glavnim pokretačima rata, još jednom su, iznova označeni Rusija i s njom Srbija, dok je Francuskoj pripisana uloga sile koja je podržavši Nikolaja II u zaštitničkom stavu prema Srbiji značajno doprinela izbijanju rata. Pogledi na Srbiju, izvedeni iz sekundarne literature, iznosili su uvek autori koji ne poznaju ni naš jezik, ni našu kulturu, politički mentalitet, a još manje našu bogatu istoriografsku produkciju.

Moj referat, za mnoge iznenađenje, preneo je srpsko viđenje vojnih i političkih ciljeva Srbije. Istakavši nespremnost Srbije za rat, iscrpljenu Balkanskim ratovima, doveo sam u sumnju, nizom argumenata i samu mogućnost, ovde često isticanu, da je, osim potpukovnika Apisa i Pašićeva vlada mogla znati za atentat, čime bi se Srbija, kako mnogi uporno insistiraju, mogla označiti kao „teroristička država“, koja na prostoru susedne imperije organizuje političke atentate. Objasnivši prirodu deceniju dugog sukoba premijera Pašića i Apisa, nezvaničnog šefa Crne Ruke, naglasio sam da je Srbiji bilo potrebno bar dve decenije mira da bi apsorbovala nove oblasti oslobođene u Balkanskim ratovima, kao i da osim planiranog ujedinjenja u realnu uniju sa Crnom Gorom, u leto 1914, nije bilo nikakvih drugih političkih planova, dok je vojna strategija ostala dosledno defanzivna.

Gavrila Principa opisao sam kao nacionalnog revolucionara, začetnika borbe protiv kolonijalizma, jer je okupacija, pa aneksija Bosne i Hercegovine, bila neuspešan pokušaj da se na evropskom tlu narodima, kao da je u pitanju kolonijalna Afrika, prisilno menjaju identitet, ime jezika i uskraćuju, na jedva 600 km od Beča, osnovna ljudska i građanska prava. Zašto bi, upitao sam, ubistvo jednog visokog vojnog funkcionera po okončanju pretećih vojnih manevara, kakav je bio Franc Ferdinand, bio povod ratu: premda prestolonaslednik, bio je tek jedan od četrdesetak nadvojvoda koji bi mogli da naslede starog cara, jer ni deca Franca Ferdinanda iz braka sa ženom iz nižeg plemstva ne bi mogla da zasednu na tron Habzburga. Car Franja Josif bio je uostalom još živ, pa nije bilo ni diskontinuiteta u vršenju vlasti.

Ovi, uz niz drugih argumenata, ostavili su jak utisak u publici, a debatu koju je vodio Kristofer Klark odveo u pravcu odobravanja iznesenih stavova. Ovo je važno zbog razumevanja značaja iznošenja naših naučnih saznanja na međunarodnim konferencijama na ovu temu. Naša duga odsutnost iz širih debata o Velikom ratu (posle Dedijerovog Sarajeva 1914, s kraja šezdesetih, na engleski je nedavno prevedena samo još knjiga Andreja Mitrovića „Srbija u Prvom svetskom ratu“), ukazuje na neophodnost šire međunarodne komunikacije između naših i svetskih istoričara, jer se već polako, putem serije knjiga u velikim tiražima, rapidnom brzinom obnavlja slika o Srbiji s početka veka kao tamnom vilajetu naseljenom krvoločnim zaverenicima i opasnim remetiocima ustaljenog reda u krhkom koncertu evropskih sila. 


CEO TEKST PROČITAJTE SAMO U NOVOM BROJU NEDELJNIKA

http://www.nedeljnik.co.rs/revizija_prvog_svetskog_rata_je_novi_ultimatum_srbiji.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

Podignuta optužnica protiv Artemija


Hronika | nedelja 24.11.2013 | 18:13

Podignuta optužnica protiv Artemija

Izvor: B92

Beograd — Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv bivšeg episkopa raško-prizrenskog Artemija, saznaje B92.

Optužnicom su obuhvaćeni i raščinjeni sveštenik Simeon Vilovski i direktor Eparhijskog centra „Rade Neimar” Predrag Subotički i predstavnik nadzornog organa Jelena Šubarević iz Niša.

Svi oni se terete da su zloupotrebili položaja odgovornog lica u vezi s raspolaganjem novcem za obnovu manastira na Kosovu u periodu od 2004. do 2009. godine.

Kako saznaje B92, optužnica se bazira na nalazu veštaka koji su utvrdili da radovi obavljeni na rekonstrukciji 17 verskih objekata SPC vrede oko million evra, a da su plaćeni dvostruko više.

Suđenje bi moglo da bude zakazano čim se Viši sud izjasni o odgovorima odbrane na optužnicu, koja se žali da im je ona nejasna, kao i da nisu dobili nalaze veštaka.

Svi optuženi su u istrazi odbacili optužbe, jedino je Vilovski nedostupan domaćem pravosuđu od 2010. godine, kad je uhapšen u Grčkoj, koja je odbila da ga izruči Srbiji.

Inače, protiv Vilovskog i Subotičkog je već podignuta optužnica koja ih tereti za zloupotrebe sa novcem za obnovu verskih objekata na Kosovu od 2004. do 2009. godine i neosnovanu naplatu ukupno oko 350.000 evra iz eparhijske blagajne, za šta je suđenje u toku.

Matija Beckovic – Emisija IZBLIZA

https://www.youtube.com/watch?v=QZqfe30IZPw