HRVATSKI NOVINAR PORUČIO ŠIMUNIĆU: Marš u p. m. nacistički gade!

Otvoreno pismo fudbaleru

HRVATSKI NOVINAR PORUČIO ŠIMUNIĆU: Marš u p. m. nacistički gade!

Fudbal 18:37, 28.11.2013.

Autor: Kurir sport / Sport.ba,Foto: Kurir

Šimunić je posle pobede Hrvatske od 2:0 i plasmana Mundijal, uzeo mikrofon i više puta uzviknuo ozloglašeni ustaški pozdrav „Za dom“, na šta su mu navijači odgovorili „Spremni“.

jerkovic, simonic, foto kurir

Jergović je ogorčen na Šimunića

ZAGREB – Hrvatski novinar Miljenko Jergović se na originalan način obratio fudbaleru Josipu Šimuniću, koji je posle utakmice sa Islandom u baražu za Mundijal skandirao ustaški pozdrav.

Šimunić je posle pobede Hrvatske od 2:0 i plasmana Mundijal, uzeo mikrofon i više puta uzviknuo ozloglašeni ustaški pozdrav „Za dom“, na šta su mu navijači odgovorili „Spremni“.

Pismo objavljujemo u celosti:

„Dragi Džo, strašno si me rastužio uzevši mikrofon u ruke. Volim fudbal, magičnu igru sposobnu da svake četiri godine ujedini čovečanstvo veličanstvenim događajem kakvo je SP. Igru u kojoj je moguće da u najbogatijim i najvećim klubovima igraju, jedan uz drugog, fudbaler iz Obale Slonovače, Nemac, Hrvat, Brazilac, Portugalac i Tunišanin – ravnopravni i ujedinjeni. Ali, Džo, ja volim fudbal kao igru, igru u kojoj se ljudi različitih nacionalnosti, kultura i mentaliteta savršeno razumeju jer ih ujedinjuje univerzalni fudbalki „jezik“ koji razume ceo svet. Volim fudbal kada spaja, a gadi mi se kad razdvaja.

Tog dana, kada si osramotio svoju zemlju pred svetom, navijao sam za hrvatsku reprezentaciju. Bio sam srećan svaki put kada si nadskočio islandskog igrača, uživao u igri koju ste kao ekipa prikazali, veselio se golovima i činjenici što ste se plasirali na SP da učestvujete u slavlju igre, tolerancije i poštovanja.

A tada si, Džo, uzeo mikrofon. Znao sam i pre koliko voliš Hrvatsku – često je to tako s ljudima rođenim i odraslim daleko od zemlje svojih roditelja – ali nisam znao da tvoja ljubav raste iz mržnje. Mislio sam, naivno, kako si igrajući u Nemačkoj naučio šta je to nacizam i kakve su strahote u njegovo ime počinjene. Zamisli, dragi Džo, da si igrajući za berlinsku Hertu, na olimpijskom stadionu izgrađenom za Hitlerovog mandata, nakon pobede stao na sredinu igrališta i uzviknuo „Hajl Hitler!“. Kako bi publika reagovala?

Naveo si u izjavi posle utakmice kako bi oni kojima smeta tvoj izraz domoljublja trebali pročitati istorijske knjige i iz njih nešto naučiti. Voleo bih da si stvarno pročitao šta se događalo u Hrvatskoj u doba kada je službeni pozdrav bio „Za dom spremni!“. Ali, čini mi se kako si čitao tragično iskrivljenu verziju događaja u zemlji koju toliko voliš, događaja koji su se odvijali za vreme Drugog svetskog rata. Ili možda nisi čitao nego si samo slušao porodične priče jer negde si mržnju koju ljubavlju zoveš morao upiti. Rado ću da ti pojasnim šta se otprilike događalo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a i preporučiću ti i knjigu da pročitaš pa da sledeći put barem znaš šta simbolizuje taj pozdrav. U te nesretne četiri godine, između 1941. i 1945, grupa ljudi po imenu Ustaše uz pomoć nacističke Nemačke sprovodila je rasne zakone, otvarala koncentracione logore i tamo ubijala ljude druge vere, nacionalnosti i političkih uverenja. Možda se pitaš zašto? Ubijali su ih iz jednostavnog razloga: bili su pogrešne vere, nacionalnosti i političkog uverenja. Nisu ubijali samo muškarce, Džo, ubijali su i starce, žene i decu. Ubijali ih maljem, nožem i glađu. 80.00 hiljada ljudi ubili su samo na jednom mestu – u logoru Jasenovac. A ubijajući uzvikivali su, kao i ti, te tri reči: „Za dom spremni!“.

Kako bi se, Džo, osećao kada bi danas u Hrvatsku došla nemačka vojska, na vlast postavila ljude koji im odgovaraju, i zavladala tvojom voljenom domovinom? Kako bi se osećao kada bi neki novi poglavnik, ugledajući se na svog prethodnika Antu Pavelića, opet poklonio Dalmaciju, Kvarner i Istru Italijanima? Kako bi se osećao gledajući kako, nakon kafe na Cvjetnom trgu, po Zrinjevcu šetaj nemački oficiri? Kako bi se osećao da tvoje prijatelje, na primer saigrače iz Dinama, zbog toga što su druge vere, nacionalnosti ili boje kože, odvedu da se više nikada ne vrate?

Znam, ti si samo fudbaler, treniraš dva puta dnevno i nemaš vremena da proučavaš šta se zbivalo pre više od sedamdeset godina, ali uskoro ćeš u penziju pa ti preporučujem da uzmeš knjigu „Konclogor na Savi“ Ilije Jakovljevića, Hrvata i simpatizera Hrvatske seljačke stranke koji je proveo oko godinu dana u ustaškom logoru u Staroj Gradišci. Za njega nećeš moći da kažeš da je komunistički lažov. Rođen je u Mostaru, doktorirao pravo u Zagrebu i postao ugledan pravnik i novinar. Strpan je u logor jer je mislio drugačije od ustaša. Pročitaj njegovo svedočanstvo o danima provedenim u Staroj Gradišci. Ta je knjiga čekala nastanak države za čiju reprezentaciju igraš da je neko napokon objavi. U Jugoslaviji objavljena nije.

Postoji još mnogo knjiga koje bih ti preporučio, ali mislim kako bi bila velika stvar da barem ovu pročitaš. Ako nakon toga i dalje poželiš da vičeš „Za dom!“ ne znam šta da ti kažem osim – marš u p. m., nacistički gade!“, naveo je Jergović.

Izvor, Kurir

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: