У суботу, 23. новембра, у емисији „Инфоратници против Новог светског поретка“, на програму радија „Снага народа“ – Гости у емисији су Миодраг Новаковић уредник ФБ Репортера из Ванкувера, Небојша Малић, политички коментатор и аналитичар из Вашингтона, Стефан Каргановић, оснивач и директор фонда Историјски пројекат Сребреница и Ђорђе Лалић, новинар

Весна Радојловић

У суботу, 23. новембра, у емисији „Инфоратници против Новог светског поретка“, на програму радија „Снага народа“ од 14-16 часова, отворено о планетарној пропаганди и методологији којом Глобалистан спроводи своју операцију „коначног решења“ за Србе.

Гости у емисији су Миодраг Новаковић уредник ФБ Репортера из Ванкувера, Небојша Малић, политички коментатор и аналитичар из Вашингтона, Стефан Каргановић, оснивач и директор фонда Историјски пројекат Сребреница и Ђорђе Лалић, новинар.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.

У суботу, 23. новембра, у емисији „Инфоратници против Новог светског поретка“ која је на програму радија „Снага народа“ од 14-16 часова, говоримо о планетарн…
youtube.com

Својевремено је велики Јован Дучић назвао Хрвате најхрабријим народом на свету, „не зато што се ничега не боје, већ зато што се ничега не стиде.“

November 24, 2013 10:24:36 AM, Сиви Соко <cubucoko@gmail.com> wrote:

Сиви Соко


Posted: 23 Nov 2013 10:01 AM PST
Својевремено је велики Јован Дучић назвао Хрвате најхрабријим народом на свету, „не зато што се ничега не боје, већ зато што се ничега не стиде.“ Да не буде забуне, то није био комплимент.

Потврде овог Дучићевог запажања стижу свакодневно, од напада на ћирилицу (али само српску; не смета им, рецимо, украјинска), преко „уметности“ о вешању Срба на врбе или брезе, до домољубног скандирања усташких поздрава на Максимиру, које постаје рутина.

фото: ТВ БН

И док се Србима намеће обавеза да се извињавају што се усуђују да постоје – и постојањем ремете цивилизирајуће намере ЕУропске уније, Империје, Арбанаса, „Бошњака“, Хрвата, итд. – Хрватима на пример не пада на памет да се извињавају за свој отворени и поносни нацизам. Таман посла!

Штавише, једна хрватска организација у Француској најавила је тужбу против америчког песника и певача Боба Дилана, због интервјуа који је пре неколико месеци дао магазину Ролинг Стоун. Конкретно, због ове реченице:

„Ако у вашим генима, коренима, постоји неки робовласник или припадник Кју Клукс Клана, црни људи то могу да осете. Баш као што Јевреји могу да нањуше нацисту или Срби неког Хрвата.“

Диланова теза о историјском њуху је климава. Испада да су Срби дебело назебли, пошто им је њух у последње време итекако ослабио. Оно што смета домољубивој удрузи, међутим, је поређење Хрвата са робовласницима и нацистима. Али зашто? Зар они нису поносни што Србе сматрају „пасјим накотом“ (расизам да нема већег) и савезништвом са Хилеровим тисућљетним Reichom?

Ово би можда требало предочити француском суду, скупа са резимеом (јер целокупне историје има напретек) цивилизацијских постигнућа НДХ. Један од поднесака могао би да буде и овај текст Миљенка Јерговића, који илуструје геноцид над Јеврејима путем телефонских („брзогласних“) именика из 1941. О Србима, дабоме, нема ни слова – али не очекујмо превише ни од самокритичних Хрвата; тешко је ићи против суштине.

У сваком случају, реч је о сјајној прилици да Срби престану са умоболним извињавањем што их Хрвати нису довољно побили, и представе доказе у прилог човека који је проговорио о српским жртвама док су Срби мучки ћутали у погрешном убеђењу да ће тако постати „као сав нормалан свет“.

Не толико ради Дилана – пардон, Роберта Алена Зимермана – који може да сам изађе на крај са овом суманутом тужбом, већ ради нас самих. И оних милион несахрањених жртава „најхрабријег народа“, чије сени и данас вапе за правдом.

Posted: 23 Nov 2013 09:23 AM PST
Око Соколово, бр. 95

српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(Фото: Самсон Чернов, 1912)

Ни поновљени квази-избори у квази-држави Косовији нису успели. Државно Дно је показало до које мере мрзи и презире сопствени народ и државу, „Косовијанци“ су наставили да фантазирају, а Империја и ЕУропска унија имају преча посла од утеривања Брисела на Север.

Да у Србији не треба више говорити о демократији и владавини права сем као мисленим именицама, илуструје Бранко Жујовић фотографијама МУП-а. Александар Лазић пише о учешћу и саучешћу у процесу понављања „избора“ док се не добије жељени резултат: држава Косовистан. Да се изопаченост ту форсира као нормалност, објашњава Александар Павић, док Слободан Антонић вели да је друштвени уговор у сваком облику погажен, и да је ово данас голо насиље. То показује и пост-изборна пропаганда Државног Дна, коју сецира Драган Милашиновић.

Милорад Вучелић се пита докле би Аустријанци догурали да је 1914. Србијом владало Државно Дно. Али ето, на њихову велику несрећу, не би тако. Зато данас аустријски „повијеснићари“ покушавају да кривицу за свој агресорско-истребљивачки рат пребаце на некакве „српске митове“. Митологијом и митоманијом савременог Запада бави се и Дарко Танасковић, поводом смрти пољског политичара и утицајног србофоба Тадеуша Мазовјецког.

Српски митови постоје, дабоме – с тим што су оне аутентичне у великој мери потиснули патворени, скројени за потребе антисрпских владара и политике. Телевизијска историја са оном стварном ретко има везе; тако нову серију „Равна Гора“ критикују са свих страна, из различитих разлога. Мирослав Лазански поставља доста потребних питања о „рату сећања“, док Милослав Самарџић критикује и стил и супстанцу серије.

Али да је ревизија октроисане и лажне историје итекако потребна, јесте. Миша Матић нуди прилог о историји антисрпства, од Бујана до Брисела. О годишњици Дејтонског споразума и рату који се од тада води речима, пише Данијел Симић. На готово заборављени – а сигурно скрајнути – јубилеј рођења Његоша подсећа Александар Лазић.

Просто речено, ако се не озбиљно не позабавимо сопственом историјом, писаће нам је ликови попут несувисле Маргарет Мекмилан. Ако су то „историчари“ на Западу, онда није ни чудо што је тамо све отишло дођавола.

Проблем је што се та ђавоља работа форсира код нас, преко полуга квислиншког култа и Државног Дна. Ратко Дмитровић илуструје како су Срби најтолерантнији народ у региону, па и шире, док им се истовремено намеће прича о наводном злочиначком карактеру. О „пеглању“ колективне свести кроз (псеудо) поп-културу пише Марко Радовановић, док о феномену манипулисања утисцима кроз коментаре у медијима слика коју нуди Владимир Недељковић вреди хиљаду речи.

Империја није могла силом да сломи Србе, па се онда прибегло другим методама. Игор Гојковић анализира открића Викиликса о „Отпору“, који је дефинитивно разоткривен као
оружје Империје „вредније од морнаричке ескадре“ када се правилно употреби. Ето Србије као примера. Ментална и економска окупација већ је на снази, а како упозорава Борис Алексић, пузећи се примиче и НАТО.

Међутим, мајсторима манипулација не иде све од руке. Напротив. Непроцењиву штету имиџу Империје нанела су открића Едуарда Сноудена, вели Миша Ђурковић. Сасвим је могуће да се концепција империјализма већ увелико руши, како тврди Миле Милошевић. Отпор на слободном северу окупираних територија показује да се Срби још нису предали, упркос свему. Север брани Србију, тврди Владимир Димитријевић. А не би било први пут да се Срби победоносно врате из мртвих; Драгана Трифковић вели да нам је то у природи, да смо најјачи кад нас отпишу.

А мада нас отписују већ деценијама, борба непрестана ипак траје. Ненад Кецмановић пише о попису у БиХ као најновијој фази недовршеног грађанског рата. Рајко Васић објашњава зашто тренутно србују само Русија и Милорад Додик.

Конкретних предлога отпора не мањка. На вест да ће Соња Бисерко да сведочи у хрватској тужби против Србије за геноцид (!), Зоран Грбић сасвим разумно предлаже ревизију држављанстава таквим ликовима, од С.Б. до разних вехабија који иду у џихаде по свету. А колега Србо пише о потреби узгајања нових, здравих нараштаја који би заменили труло и покварено:

„…вође су нам они међу нама који су се, користећи политичке трендове, системе и тренутке, докопали власти. Кад они падну, а пашће, власти ће се докопати неки други „из народа“ чији лактови буду оштрији, или подаништво сили подобније. Док се томе не стане у крај.“

Иако је прича о „другој Србији“ већ излизана, заиста се може рећи да тренутно постоје две Србије. У оној стварној живи угњетени, опљачкани и оклеветани народ. А она такозвана друга је виртуелна, климава кула саздана од лажи и обмана. У њој живе следбеници квислиншког култа, који се упорно чуде што народ у стварној Србији, кад нема хлеба, не једе колаче.

Култисти су некад себе поносно описивали као нео-јакобинце, али више личе на пред-револуционарне Бурбоне, који одбијају да уче из историје. Украјина је ове седмице одустала од ЕУропских интеграција. Пре неколико месеци то је учинио и Исланд. Будућност коју покушава да испише квислиншки култ не само да није неизбежна, већ ни безалтернативна.

Како вели Жељко Цвијановић, алтернатива се већ указала, и предстоји освешћење:

„Ускоро ће у Србији бити занимљивије него икада. А досадно никад није било.“

You are subscribed to email updates from Сиви Соко
To stop receiving these emails, you may unsubscribe now.
Email delivery powered by Google
Google Inc., 20 West Kinzie, Chicago IL USA 60610

Anja Filimonova i Aleksandar Pavić – u kakvoj su situaciji zemlje koje su prišle EU; Bugarske,Rumunije, Madjarske, Grčke, Hrvatske i drugih…..

http://www.youtube.com/watch?v=VkFc3gE_PdY#t=66

Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница позивају вас на јавну трибину

Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница позивају вас на јавну трибину у Малој сали Коларчевог народног универзитета у среду 27. новембра 2013. од 17 до 19 часова:

У ИМЕ НАРОДА! 

Репресија у Србији, 1944 – 1953 

У оквиру иницијативе да се институционализује сећање на српске жртве страдања током ХХ века, Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница организују трибину на тему политичке репресије и злочина против цивилног становништва у Србији између 1944. и 1953. године. На трибини ће поред предавања др-а Срђана Цветковића, научног сарадника Института за савремену историју и руководиоца истраживања, бити промовисана и његова најновија књига „Између српа и чекића 3 – Облици отпора комунистичком режиму у Србиjи 1944-1991.“

На трибини гостоваће и Зорица Маринковић, организатор изложбе У ИМЕ НАРОДА! – Репресија у Србији 1944-1953, са најавом изложбе која ће бити отворена у марту 2014. године у Историјском музеју Србије. Премијерно на трибини 27. новембра 2013. биће представљен и промотивни филм изложбе.

  Улаз је бесплатан и сви су добродошли.

 

ПРОГРАМ ТРИБИНЕ

У ИМЕ НАРОДА!

 

 

 

17. 00. – Уводна реч и кратак поздравни говор. Реч   Милоша Милојевића испред Београдског културног клуба.

 

17. 15- Трејлер Изложбе  У ИМЕ НАРОДА!

 

17. 20. Јелисавета Карађорђевић, испред помагача и сарадника изложбе. 

 

17. 30. др Срђан Цветковић, предавање У Име народа! – репресија у Србији 1944-1953. Презентација PowerPoint.

 

18. 10. Зорица Маринковић, организатор Изложбе. Представљање тима изложбе, сарадника и помагача.

 

18. 25. Дискусија

 

18. 55. Крај

 

ИЗЛОЖБА У ИМЕ НАРОДА!ПОЛИТИЧКА РЕПРЕСИЈА У СРБИЈИ ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТЕ ДО ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ПЕДЕСЕТ И ТРЕЋЕ.

 

После готово седам деценија, по први пут у Србији, мултимедијална изложба о дуго прећуткиваним и забрањеним темама.

Драматични догађаји који никог неће оставити равнодушним.

У центру Београда – ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ, 11 Трг Николе Пашића.

Објективно и документовано, без цензуре, о табу теми, која је дуго делила Србију.

 

У ИМЕ НАРОДА! – ЛИКВИДАЦИЈА НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА! 

Први пут локације тајних гробнице, књиге и спискови стрељаних од стране ОЗН-е.

Ексхумације жртава, потресни случајеви и драматичне приче о ликвидираним лицима без суда.

Сазнајте ко су све биле жртве политичких чистки у Србији и колико је људи завршило у тајним гробницама.

Све што нисте знали о методама репресије и револуционарног терора у режији тајне службе.

 

У ИМЕ НАРОДА!– ПОЛИТИЧКА СУЂЕЊА!

Како су изгледали монитарни процеси генералу Драгољубу Михаиловићу, политичару Драгољубу Јовановићу, омладинском илегалцу  Бориславу Пекићу.

Ексклузивне фотографије и оргинални снимци са монтираних процеса. 

Шта су Судови части и зашто су осуђени глумица Жанка Стокић и многи други професори и писци?

Ко је од адвоката имао храбрости да брани оптужене? Какви су били услови у затворима?

Конфискација и национализација приватне имовине.

Прогон цркве и свештенства, идеологија као нова религија.

 

У ИМЕ НАРОДА! – ГОЛИ ОТОК И ДРУГИ ЛОГОРИ!

Велики раскол и његове последице! Колико је људи прошло кроз Голи оток? По први пут оригинални документи и спискови свих Голооточана на једном месту.

Како и зашто су гулази настали и ко су били управници логора?

Исповести и судбине логораша, до сада необјављене фотографије.

Како је изгледала тортура и преваспитавање у злогласном предузећу Мермер и другим логорима за партијске неистомишљенике.

Шта је Петрова рупа? Докле је све сезала машта о мучењу људи како би променили своје мишљење.

 

У ИМЕ НАРОДА! – ПРИНУДНИ ОТКУП И КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА.

Како је изгледао терор над сељацима који нису хтели у колхозе или нису могли да измире откупне обавезе?

Шта су то кулаци и зашто се са кампањом против њих кренуло баш хиљду деветсто четрдесетосме године?

Колико је сељака страдало, прошло кроз затворе и логоре и где су биле највеће сељачке побуне?

 

У ИМЕ НАРОДА! – КУЛТ ЛИЧНОСТИ, ПРОПАГАНДА И ИЗБОРИ.

Како су изгледали први и последњи вишестраначки избори  у социјалистичкој Југославији?

Спаљивање опозиционе штампе, пребијање колпортера и хапшења политичких противника.

Када је кренула прва штафета, кад се одржао први слет и како је настајао култ вође?

 

ИЗЛОЖБА, У ИМЕ НАРОДА!

Дођите! Учествујте у историји, трибинама, промоцијама, предавањима.

Погледајте пројекције играних и документарних филмова.

Учествујте у дискусијама, чујте предавања угледних гостију и представљања различитих искустава земаља Источне Европе.

Изложба која нуди помирење са истином, суочава са ауторитарним наслеђем, али и позива на толеранцију и праштање.

 

У ИМЕ НАРОДА!!!!!

 

 

ОРГАНИЗАТОРИ ТРИБИНЕУ ИМЕ НАРОДА!

 

БЕОГРАДСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ

Београдски културни клуб је удружење грађана које окупља људе усмерене ка различитим видовима културне и националне делатности у српском друштву. Седиште организације је у Београду, а основана је 2012. године.
Организација се од настанка бавила публицистичким радом и организовањем трибина, предавања и промоцијом књига.

Богато културно наслеђе српског народа обавезује нас из Београдског културног клуба да традицију, историју и уметност негујемо и афирмишемо у савременим друштвеним околностима. Посебно важним елементом свог рада сматрамо неговање културе сећања у српском народу. Такође сматрамо да деловање у култури искључиво преко државних установа не може бити продуктивно у оној мери у којој је то неопходно у модерним друштвеним околностима. Српско историјско искуство показује да ванинстинтуционално деловање има велики значај нарочито у интеграцији српског културног простора, и да баш деловање ван окошталих институционалних  форми може да доведе до подстицања нових стваралачких снага.

У складу са нашим идејним опредељењем сматрамо да је неопходно да се у широј друштвеној свести отворе занемарене теме у вези са политичком репресијом у Србији после Другог светског рата. Сећање на ове догађаје попуњено је дебелим митским наносима и свест грађана о овом периоду далеко заостаје иза слике коју су историчари изградили својим новијим истраживањима. Популарисање ових истраживања може да има благотворан ефекат у ублажавању идеолошке поларизације и изградње критичке политичке свести.

 

БЕОГРАДСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ: www.beogradskiklub.co.rs

 

ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА

 

Холандска невладина организација која се бави истраживањем догађаја у Сребреници у току рата у Босни и Херцеговини, 1992 – 1995.

 

Историјски пројекат Сребреница: www.srebrenica-project.com