ALBANAC I ISTINA O ALBANCIMA – Povodom knjige ESEISTIKA Tonin-a Čobani – Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

ALBANAC I ISTINA O ALBANCIMA

Povodom knjige ESEISTIKA Tonin-a Čobani –

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Albanac Tonin Čobani, koji je započeo poblikovanje svojih dela pod zastavom Envera Hodže, objavio je ove godine u Tirani knjigu ESEISTIKA. On je svoju izdavačku delatnost razvio naročito ovih tranzicionih godina, još uvek u potražnji puta, gegajući se „levo-desno“, što mu se imponira od aktuelne situacije u zemlji. Poznat je kao autor monografija. Do sada je objavio preko 10 knjiga sa svakojakom tematikom.

Knjiga svakog autora, ma koliko bio on sposoban u svojoj struci, daje ti mogućnost i da ga kritikuješ. Pa i da ga razdrobiš i sahraniš, ako hoćeš. Ovako i knjiga T.Čobani-a, koju imam u ruke. Ali ja, iako teško dirnut od njegovog stava, koji evidentirah još na samom početku ovog prikaza, utoliko više zbog njegovog flagrantnog ujedinjenja i sa najbesnijim kriminalnim neprijateljima albanskog naroda, koji su ovom narodu učinili tolika zla i zločine, koliko mu nisu učinili turski sultani ni za 500 godina njihove okupacije, potražiću samo ono što je u ovom delu pozitivno, sa nadom da će T.Čobani reflektirati, da će se povući sa pozicija servilizma prema preminulom i sahranjenom jednom za svagda Enveru Hodži, i da će se ujediniti sa svojim prepaćenim narodom, koji sa dušom na vrh nosa nastavlja borbu za istinu, za slobodu i demokratiju.

Najpozitivniji deo ove knjige je poglavlje koje je posvećeno publicisti i esejisti Branko Merdžani (Merxhani, 1894-1981), osnivaču neoalbanizma, za koga sam ja pisao kada ni Čobani-u i niti kojem drugom Albancu nije bastalo ni da njegovo ime prišapnu kome. Pre Čobani-a za njega su pisali i objavili koješta i drugi, koje eto – kako vidim iz fusnota – T.Čobani ih je pomuzao sasvim dobro. Koliko za primer spominjem pera: Petro Marko, Dimitar Šuterići, Hamid Beća, Mark Marku, Aurel Pljasari, Ndričim Kula, pa i Kanadac Robert Elsie. Isključujući R.Elsia i kojeg drugo od spomenutih, svi su zakleti Enverovci, koji – pišući sada pozitivno za Branka Merdžani-a – nastojavaju da speru sebe od enverizma i da nam se pretstave kao „demokrati“. Posebno Hamid Beća, od vremena demakiran sa moje strane kao jedan od najsmrdljivijih Enverovaca, koji nastavlja njegovu borbu protiv Anrienverovaca, sigurno – iza ljeđa i na bazi instrukcija koje uzima od Enverovaca na vlasti, kao i njegov kolega, huligan Bahri Brisku. Ovaj hipokrita nam naziva Branka Merdžani-a i „Najistaknutiji albanski siciolog…otac albanske sociologije…njen kralj“. Eto pravo lice Enverovaca! Beskičmenjaci i kriminalci su bili, jesu i dan-danas, pa će kao takvi i crknuti jednog dana.

Istine za Branka Merdžani T.Čobani započinje, ali ih ne dovršava. Ovako nam kaže da mu majka nije bila Albanka, već Nemica, dok za oca, koji mu isto tako nije bio Albanac, već Vlah, ćuti, pravi se kao da to ne zna.

U nastavku priča nam da je Merdžani, još 1930.godine, preko njegovog eseja na albanskom jeziku Qëllimi i luftës: idealizimi i jetës(Cilj rata: idealiziranje života, objavljen u časopisu NEOSHQIPTARIZMI Br. 1, Tirana 1930.), rekao Albancima otvoreno: „Svetlost nad fantazijom prošlosti! Nismo ni siroti praunuci mitoloških Pelazga, niti ilirske ruševine: mi smo Albanci – jedna nova nacija. Pelaška basna je jedna prazna hipoteza. Jedna absurdnost. Ovaj sofizam treba da prezremo. Danas nema svesnog Turčina koji sanja turanske basne. Nijedan Grk, zdravog uma, danas se ne busa u prsa da je praunuk periklia. I današnji Romani od vremena su zaboravili svoje poreklo…“

Čobani nam daje ovaj citat i stav Merdžani-a bez ikakvog komenta. Neslučajno on i ćuti za drugi citat i drugi stav ovog „Albanca“: „po krvi Albanci su pomešani, jer u njihovim žilama imaju slovenske krvi, grčke, turske, arapske, čerkeške, italijanske, francuske, nemačke i druge.“1)

Kaže nam Čobani da je Merdžani izjavio i sam da nije marksista, ali ćuti za istinu ko su bili ovi, koji su nam se nazivali marksisti i zašto je Merdžani umro u inostranstvo, u Turskoj, a nikada nije ni posetio Albaniju „marksist-lenjiniste“ Envera Hodže.

Ne treba poreći da T.Čobani pretendira i ovo: „ali i intelektualci svetle diktature, neće prihvatiti neoalbanizam Merdžani-a, upravo zato što je bio protiv instalacije bilo kakvog nasilja ili nasilnog puta kao što su bili fašizam i nazizam“. Kako vidite, Čobani opet se ne izražava do kraja. Merdžani je imao reč za „marksiste“ i „bolševike“, koje nije stigao da ih uvede u navodnike, a ne samo za fašiste i naziste, koje je stigmatizirao kao sav svet. Čobani izbegava ovu istinu, jer dan-danas ne basta mu da se ujedini sa narodom, koji sred Tirane, još u februaru 1991, znači pre frtalj veka, demostrirao je parolom: „Enver – Hitler !“

A ovo znači da su ti „intelektualci“ prihvatili i trpeli skoro pola veka jednu mnogo goru diktaturu od fašizma i nazizma, jedno mnogo gore nasilje, mnogo gore zlo.

Iako Vlah, Branko Merdžani, kao uopšte svi Vlasi Albanije, ujedinio se i slio sa albanskim narodom, iskreno i otvorena srca, bez rezerve, videći budućnost naroda u njihovom dijalektičkom razvoju, koji ih vodi prema ujedinjenju, integriranju i slivanju. Rekoh – uopšte, jer imamo i među njima bezobraznih beskičmenjaka, kameleona, kao npr. Dimitar Šuterići, koji nam se duž čitavog života kleo da je Albanac, pa i komunista, ali dušu ne ispusti sve dok ne razdra masku i ne reče svoju poslednju reč: „Voskopolje je vlaško!“

Branko Merdžani nije bio takav. Iako nije bio marksista, on je bio veći marksista od onih koji su nam se u Albaniji busali u prsa za marksizam-lenjinizam pod zastavom Envera Hodže. Zajedno sa prof. dr Aleksandar Džuvani-em (Xhuvani) i Faik Konicom, Branko Merdžani pretstavlja prvu albansku trojku, koja se konačnootcepi od romantičke interpretacije istorije albanskog naroda i smelo uđe na put naučne istine, doprinoseći ovako za lečenje i katarzu Albanaca od njihovog šovinizma i rasizma, uslov sine qua non za evropeiziranje i inkuadriranje albanske nacije u grupu evropskih porodica, što je Branko Merdžani projektirao preko njegovog neoalbanizma.

__________________

1) MERXHANI, Branko: list ILLYRIA, Tirana, 24.VIII.1935, str. 5.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: