Бошко Обрадовић: Дачићу, не прети!

 

Покрет Двери осуђује претње Србима на северу Косова и Метохије које је данас изрекао премијер Ивица Дачић и поручује му да ко се мача лати од мача ће и погинути.

Покрет Двери изражава згражавање над данашњом изјавом уцењеног премијера Србије Ивице Дачића који се усудио да прети грађанима Србије на Косову и Метохији. Онај који још увек није објаснио шта је било у коферу и зашто се састајао са мафијашким шефовима, онај ко је прекршио Устав Србије потписивањем Бриселског споразума, апсолутно нема право да било коме држи придике нити прети. Он је тај који треба да буде забринут, јер премијерско време му убрзано цури, а полиција, тужилаштво, судови и робија све су му ближа политичка перспектива.

Одмах да се разумемо г. Дачићу: Шиптар или Тачијев Србин никад неће бити градоначелник у северној Косовској Митровици – док је српског народа на северу Косова и Метохије. Да се Ви питате можда би и био, али се не питате, као што је показао апсолутан успех бојкота шиптарских избора 3. новембра.

Како се усуђујете да уопште изговорите као нешто што је спорно неболузу да „Срби са севера КиМ не слушају ни Београд, ни Приштину ни међународну заједницу”? Зашто би слушали Приштину? Зашто би слушали лажну међународну заједницу која признаје тзв. независно Косово? Зашто би слушали Вас који им у томе помажете?

Грађани Србије на Косову и Метохији (који су можда за Вас грађани неке друге државе) нису прихватили Ваше савете, нису подлегли Вашим уценама, одбили су Ваш Споразум, не подржавају Вашу политику, и то је Ваш проблем. Ваш проблем је такође и што исти ти грађани већински подржавају политику ДСС, СРС, ДВЕРИ и других патриотских организација, па то може бити опасан вирус за остатак Србије, у којој се Ви одржавате на власти искључиво захваљујући изборној крађи, страним менторима који Вас држе уцењеног и медијском мраку.

Питам Вас: кад се то и где цела Србија изјаснила да подржава издају Косова и Метохије зарад уласка у ЕУ по сваку националну цену? На основу чега Ви тврдите да Вас грађани подржавају по том питању, кад грађани – управо супротно – подржавају став Срба са севера КиМ да су Косово и Метохија изнад ЕУ.

Откуда Вам право да говорите у име свих нас и да се са таквим понижавајућим тоном односите према грађанима Србије на северу КиМ, па још на крају и да им претите?

Ви нисте будућност Србије, Ви сте прошлост Србије и немате право да говорите о будућности. Србија ништа не жртвује због Срба на КиМ, Србија брани своју државност на КиМ, опстанак свога народа и институција, бори се против окупације, али – нажалост- није окупирана само споља већ и изнутра. Нама је битан сваки Србин на свету, а посебно на Косову и Метохији, а камоли 10.000 Срба из Косовске Митровице које Ви бришете из бројног стања и одбацујете јер се не слажу са Вашом издајничком политиком.

Све је управо супротно од онога што кажете претећи: ништа Србија не жртвује због Срба са севера КиМ, већ Ви жртвујете Србију, Косово и Метохију и Србе са КиМ зарад уласка Србије у ЕУ и зарад Вашег опстанка на власти.

Ми разумемо да Вам је тешко јер Вас Срби са КиМ не слушају а слушају ДСС, СРС, ДВЕРИ и друге патриотске организације. Јасно је да сте преузели одређене обавезе које треба да испуните да бисте добили још који дан, месец или годину на власти, као и заштиту од кривичног гоњења.

Али, ко каже да више не може да се уради од овога што Ви радите? Можда Ви више не можете да урадите јер сте уцењени и под страном контролом. Али има ко може и очито је у томе Ваш страх: Срби са КиМ су у опозиционом народном фронту и патриотском блоку препознали политичку снагу која може да их заштити и настави борбу за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Први услов за то је: пад Ваше владе и Ваше издајничке политике – зато сте нервозни, зато претите. Време Вам неповратно истиче.

У име Покрета Двери још једном Вас упозоравам да престанете са полицијском репресијом, упадима у просторије опозиционих политичких покрета и затварањем опозиционих медија, а посебно да престанете са претњама Србима на КиМ. То добра донети не може и зато је боље да се зауставите на време. Пошто у последње време интензивно цитирате Свето Писмо, онда да Вас подсетимо на јеванђељску поруку која каже: „Ко се мача лати, од мача ће и погинути”.

Бошко Обрадовић

Информативна служба Покрета Двери

 

Покрет Двери повео народни фронт на Вождовцу

http://www.youtube.com/watch?v=XsIJoiyZT2g#t=46

Boris Malagurski | Drugi dnevnik RTS

https://www.youtube.com/watch?v=WRs-djY2McM#t=89

Izdajo moja pređi na drugog

Izdajo moja pređi na drugog

Pavic-Aleksandar

Aleksandar Pavić – Izdajo moja pređi na drugog

 

U psihijatriji je, još od Frojda, poznat pojam psihološke projekcije. Utemeljivač moderne psihoanalize je smatrao da je fenomen projekcije odbrambeni mehanizam usled kojeg određena osoba odbacuje određena lična svojstva koja smatra neprihvatljivim i svoje misli, motivacije, želje i osećanja psihološki prebacuje u spoljašni svet i pripisuje ih nekom drugom.

Tako, na primer, neverni partner može, u procesu psihološke samoodbrane, da svoje neverstvo počne da pripisuje drugom partneru, negirajući time osećaj sopstvene krivice ili ga, čak, pretvarajući u okrivljavanje onog drugog.

Da li je u tom ključu moguće objasniti gebelsovsku kampanju zamene teza kojom beogradske vlasti, uz ključnu i sistematsku podršku državnih i ostalih navodno „nezavisnih“ medija i „intelektualaca“, ovih dana iznova truju javno mnjenje u Srbiji? Suština ovog izvrtanja realnosti se može sažeti na sledeći način: nije vlast koja je potpisala tzv. Briselski sporazum ta koja se odriče Kosova i Metohije – već su to oni koji se tom istom sporazumu protive; nisu saradnici Tačija oni koji su se s njim srdačno, usta razvučenih od uva do uva, više puta rukovali pred kamerama svih (belo)svetskih medija – već oni koji s Tačijem, s lisicama na rukama, žele da se slikaju jedino u najbližoj srpskoj policijskoj stanici; nisu protagonisti šiptarskog preuzimanja vlasti na (još uvek) slobodnom severu KiM oni koji su pristali na izbore koje raspisuje tzv. predsednica tzv. Kosove – već oni koji priznaju samo one izbore koje raspisuje predsednik Narodne skupštine Republike Srbije (ako se to već ne radi na statusno neutralni način); nisu anti-državni elementi oni koji su ućutkali Ustavni sud Srbije i time praktično suspendovali ustavno-pravni poredak u zemlji, već oni koji ustaju u odbranu Ustava i zakona, često i pod rizikom za ličnu ili porodičnu bezbednost; nisu izdajnici oni koji bi, kršeći Ustav Srbije na koji su položili zakletvu, kao i Rezoluciju 1244, dopustili da „vlast u Severnoj Mitrovici preuzmu Albanci“ – već oni koji bi tako nešto da spreče, ne priznavajući nelegalno raspisane izbore od 3. novembra 2013.

Iz ovog bi se, dakle, dalo zaključiti da je celokupnu današnju beogradsku vladajuću garnituru zahvatila neka vrsta masovne psihoze, s obzirom da je jasno da režim i njegovi saradnici sistematski pokušavaju da svojstva i posledice svog delovanja pripišu svojim domaćim političkim protivnicima. Međutim, ono što je bitno napomenuti je to da se mehanizam psihološke projekcije smatra – nesvesnim, kao uostalom i sve psihoze. A ono što je nesvesno da se donekle i opravdati.

Dakle, jedino što bi još moglo da opravda ceo državni i pomoćni aparat koji je danas upregnut u kampanju legalizacije predaje Kosova i Metohije u ruke secesionista bila bi mogućnost da je sve što su dosad radili i rade rezultat nekog poremećenog psihopatološkog stanja. U takvoj nekoj verziji događaja, naprednjaci i socijalisti sve vreme rade ono što svesno smatraju da je u najboljem interesu Srbije, pa makar to podrazumevalo i raznorazne „bolne rezove“. Bolne – ali nužne, „za dobro svih nas“.

Zato je navodno bilo neophodno potpisati sve one dogovore koje je Borko Stefanović samo parafirao – i koji, stoga, nisu bili pravno obavezujući. Zato je bilo nužno suspendovati rad Ustavnog suda – jer bi pozivanje na Ustav zapravo bilo „loše“ za Srbiju i njene navodne interese. Zato je bilo nužno – mada neizmerno „bolno“! – pregovarati i rukovati se sa Tačijem, a nikako sa npr. Markom Jakšićem ili nekim od legitimnih predstavnika Srba sa severa KiM. Zato je čak bilo nužno – mada zasigurno još „bolnije“ – medijski satanizovati ne Tačija i njegovu zločinačku prošlost, već sve one sa severa KiM koji su se protiv Tačija borili i bore dan-danas.

No, nastavljajući ovom linijom razmišljanja, duboko u svojoj podsvesti, nosioci ovakve politike imaju osećaj krivice. Jer ipak oni negde duboko znaju da ne rade ono što su obećali u predizbornoj kampanji, a još manje ono na čemu su gradili svoje doskorašnje političke karijere – već rade upravo suprotno; ipak su duboko svesni da, koliko god bili „dobronamerni“, kleveću ili potpuno nevin svet ili ljude koji su više puta pokazali spremnost da rizikuju sopstveni život u odbrani svojih porodica, domova i države; ipak znaju da zadaju skoro nepopravljive udarce svojoj državi i državnom poretku jer, ako se ustav i zakoni danas suspenduju zarad jedne stvari, oni se sutra mogu suspendovati i zarad neke druge, treće ili desete; ipak su svesni da su šanse da Srbija ikada bude primljena u članstvo Evropske unije praktično nikakve; ipak shvataju da su učestvovali u projektu rehabilitacije jednog od većih krvnika sopstvenog naroda.

I, noseći sva ova saznanja u svojoj podsvesti, „dobronamerni“ kakvi jesu, oni polako počinju da podležu psihozi, koja se sve više graniči sa ludilom.

Ubeđeni u svoju ispravnost, a podsvesno shvatajući da državni brod ipak nastavlja da tone, oni svoje grehe – koje njihova podsvest bez greške prepoznaje – sve neurotičnije pokušavaju da projektuju na one koji im sve vreme ukazuju na pogrešan put kojim su krenuli.

Odbrambeni mehanizam njihovih psiha im ne dozvoljava da se svesno suoče sa posledicama onoga što rade – već ljutnju koju bi trebalo da usmere ka sebi samima preusmerava upravo na one koji ih razotkrivaju.

Da li usled preteranog samoljublja ili samozaslepljenosti, uživeli su se u uloge „spasitelja“, „vizionara“, i sličnog – i sada su im neprijatelji svi oni koji bi da poremete tu njihovu spasiteljsku misiju i viziju.

Ovo je, naravno, jedan mogući način tumačenja sadašnjeg političkog rasula u koji Srbija tone. Drugi je nešto jednostavniji: na vlast u Beogradu je došla grupa ljudi koja je za to bila i ostala spremna da plati bilo koju cenu, uključujući i predaju dela teritorije i građana svoje zemlje u ruke neprijatelja, a da bi prikrili taj svoj sramni čin, pribegavaju klasičnoj taktici „drž-te lopova“, spremni da oklevetaju, pa i životno ugroze svakoga ko taj njihov dragoceni grumen vlasti može na bilo koji način da ugrozi.

Ipak, u politici kao i u sportu, pišu se rezultati. Stoga je nebitno da li Aleksandar Vulin, Marko Đurić i Krstimir Pantić kleveću Marka Jakšića i njegove saborce i istomišljenike zbog nečiste savesti ili nedostatka karaktera.

To je stvar za sudove i eventualne naučne, uključujući i medicinske, studije. Činjenica je da su pomenuta lica, kao i njihovi nalogodavci, direktno odgovorna za guranje zemlje u haos, za podrivanje teško stečenog jedinstva naroda na severu KiM koji je lojalan isključivo Srbiji, i da svojom retorikom neposredno ugrožavaju živote ljudi, dajući legitimitet budućim stranim oružanim intervencijama usmerenih protiv njih.

Kad se očiste spoljne naslage retorike, ostaje surova činjenica da je organizovana grupa ljudi koja je, zahvaljujući lažnom prestavljanju, preuzela vlast u Srbiji, suspendovala Ustav i zakone Srbije, bacila pod noge Rezoluciju 1244 i prekršila osnovna ljudska i građanska prava više desetine hiljada ljudi. 

Takvo ponašanje će nužno, kad-tad, kada se vaspostavi pravni red i poredak, povući i određene pravno-kaznene posledice. Studiju karaktera prepustićemo nekom budućem Šekspiru, da razluči ko je bio Kralj Lir, ko Makbet, i da li se tu uopšte mogao naći i neki Hamlet – ili da je sve to bila samo priča koju je ispričao idiot, puna buke i besa, ali bez ikakvog značenja.

 (Fondsk,Vestinet.rs)

MOLiM VAS DA OVO DELITE DALJE ! HVALA

Foto

MOLiM VAS DA OVO DIJELITE DALJE ! HVALA :) * Marin-Bosa Poljakovic Ovo su moje slike iz vremena kad sam imala od 19 do 32 godine. Nisu tu da se sjećam mladosti, nego zato što mi treba pomoć svih prijatelja! Molim da mi pomognete da saznam istinu o mojoj kćeri, koja je rođena 7.IX.1978 u beogradskoj bolnici „NARODNi FRONT“, i nestala odmah po rođenju. Molim sve one koji znaju ili sumnjaju da su usvojeni, ili znaju nekog ko je rođen u septembru 1978 i usvojen ,a možda liči na mene, da mi se jave. Moja kćer danas ima 35 godina, ima roditelje i mlađeg brata, nikad nije bila napuštena ni ostavljena, već jako željeno dijete. Godinama prikupljamo dokumentaciju i, po svemu, ona je ukradena u porodilištu, jer joj se trag gubi u bolnici. Nema ni jednog dokumenta koji bi potvrdio da je umrla, kako su nama rekli, ni da je napustila bolnicu pod svojim prezimenom, ni živa ni mrtva. Naprotiv, dokumenti su puni grešaka, precrtanih dijagnoza, netačnih podataka, ali to sve nije bilo dovoljno da bilo ko u državi Srbiji bar pokuša odgovoriti gdje je naše dijete. Najvjerovatnije da je prodata nekome ko nije mogao imati djecu.Sumnjivi su i neobični slučajevi iznenadnih „porođaja“ dugogodišnjih nerotkinja, pa je moguće da su ljudi do djece dolazili čekajući „porođaj“ u drugom gradu… Meni je sve sumnjivo, najradije bih redom našla svako dijete rođeno u to doba u Srbiji, i onda DNK ali .. ZA SADA MOLIM VAS SVE DA OVO DIJELITE DALJE!

Vece sa Vanjom Bulicem

Veliko nam je zadovoljstvo i čast da Vam najavimo jedno izuzetno gostovanje u našem gradu.
U subotu, 9. novembra u 19:30 časova u velikoj sali SKUD-a ,, Oro“ – Heddernheimer Landstr. 151, 
60439 Frankfurt – gost će nam biti čuveni novinar, TV voditelj i pisac Vanja Bulić iz Beograda.
Ne propustite jedinstvenu priliku da čujete da li se blago Templara nalazi na Svetoj Gori, koja je tajna Simeonovog pečata, kako je gajio blizance , ko su 100 crnih bisera, sta je Jovanovo zaveštanje i koju tajnu skriva Miroslavljevo Jevanđelje .
Moderator večeri  – pesnik Aleksandar Saša Jovanović
Ulaz – 5 €
Organizator – Udruženje pisaca Sedmica
                     Schriftstellerverein Sieben e.V.