Шифре времена – 1.епизода: Сиријска криза

ШИФРЕ ВРЕМЕНА  ВИДЕО:

https://www.youtube.com/watch?v=XkOZKPBF_B0

 

Шифре времена
Лажи, проклете лажи и сиријска криза
Сиријска криза која је потресла свет крајем августа 2013. показала је да су тоталитарне процедуре „томахавк демокаратије“ која се све до сада, захваљујући медијским симулакрумима и лажима одвијала као савршен злочин и општем саучествовању, доживеле потпуни пад кредибилитета.
 Докази да је напад сарин гасом у Сирији изведен од стране сиријске владе — нису постојали и све независне истраге показале су да су га извели „побуњеници“.  Државни секретар САД, Џон Кери тврдио је да постоје необориви докази да је напад извела сиријска војска. Но, нисмо их видели. Џон Кери нам их није показао.
Зашто?
Па, зато што их нема.
Чак су и УН изразиле веома озбиљну сумњу да је Асадов режим употребио сарински гас. Због чега би Асадов режим који побеђује у рату употребио сарински гас за напад? Видео за видеом, сведочанство за сведочанством  који су стизали из арапског света и из Сирије, показали су да су то урадили тзв. „побуњеници“ — припадници Алкаиде и Муслиманског братства. Докази су упућивали да арсенал саренског гаса и других хемикалија долази из Саудијске Арабије.
Овога пута, глобалистима нико није поверовао ни једну реч од онога што су говорили.
Аналитичари су били јединствени у оцени опасности коју би отворила  агресије на Сирију: такав расплет довео би свет у непосредну опсност од Трећег светског рата! У случају сиријске кризе показало се и да свестско Јавно мњење нема поверење у глобалистичке медије и разуме да су политичари марионете које реализују агенду светске владе.
У емисији „Шифре времена“ о сиријској кризи нам професор Милан Брдар, Др. Џоел Скаузеном (Joel Scousen) теоретичар и аналитичар политике, главним уредником часописа „WORLD AFFAIRS BRIEF“и Вилијамом Енгдалом (William Engdahl), геополитичким  аналитичарем који  управо завршава књигу „Амерички џихад, свети ратови и одбрана наше невиности“  у којој  говори о војноидустријском комплексу, САД, Европи и НАТО-у којим доминирају Вашингтон и Пентагон, као и манипулацијама ЦИА и других агенција Алкаидом, Муслиманским братствим и различитим џихадистичким покретима попут Фетула Гулана (Fethullah Gülen) из Турске који се заправо налази у Пенсилванији као и мреже исламистичких школа које се налазе на 120 различитих места у свету, укључујући централну Азију.
Аутор емисије је Биљана Ђоровић
Werbeanzeigen

ПОРУКА ИЗ ДИЈАСПОРЕ

ПОРУКА ИЗ ДИЈАСПОРЕ

Поштовани читаоци, стварно ми није намера да дижем неку панику већ само да укажем на ситуацију у којој се свет већ дуже времена налази а која би могла ескалирати у кризу таквих размера где би живи завидили мртвима. Та криза би посебно харала по градовима и светским метрополама где ништа не би функционисало где би људи на улицама масовно умирали од глади. Сви ми то знамо да би се тако нешто могло десити али исто тако сви ми то дубоко утрпавамо у подсвест у мисли да је то толико страшно да се једноставно не може, не сме и неће десити. Али конкретна ситуација је таква да све указује на то да би се баш то могло у скорашњој будућности десити, на то указује чињеница да је ових дана милион службеника Америчке администрације остало без плата а из искуства знамо да је тако нешто само почетак у свакој презадуженој држави. Много је лакше не ући у дугове него их враћати. То се ради само у безизлазним ситуацијама па си свако може представити колико је тек безизлазна ситуација не добивати зајам и тако презадужен га враћати као што је то сада затекло Америку. Колико је то стравична криза показује то и та чињеница да Обами са својим тимом није могуће омогућити заступницима Америчке владе да одпутују за Брисел на конференцију о слободној трговачкој зони а и Барак обама је морао одказати лет за Азију где би се срео са Путином и имао прилику да поразговара о Сиријском проблему. То је за обичног човека као кад би кренуо у самопослугу са празним новчаником да купи намирнице за своју породицу. Баш у тој ситуацији би се могао наћи свако од нас. Тада ће многи завидити онима на селу или онима који имају некога од родбине на селу. Банке ће тражити своје паре и неће нове дати док се не покрију стари дугови. Последица тога би могла бити да самопослуге остану празне. Моја порука је да свако изгради добре везе са родбином и пријатељима на селу. То се најбоље постиже редовним год. одморима са целокупном фамилијом на селу. Било би исто тако поучно учити из оваквих криза и не срљати у градове, у несигурну егзистенцију већ тражити своју шансу на селу и модернизовању села уз повезивање брзим саобраћајним везама. Ту би влада морала имати структурни план којим би подпомагала развој структура на селу уз модернизацију путева и брзих саобраћајних система. То захтева од сваке владе државни резон уколико се жели сачувати држава чинећи је отпорним на светске кризе и било које друге врсте криза које би долазиле споља а то би уједно била и добра превентивна мера против криза у собственој земњи. У гладној кући је увек свађа. Тотална блокада у Вашнгтону, о којој извештава немачки медиј, треба да нам буде поука и опомена да се на време припремимо! Ово није шала па Вас молим да прочитате овде испод наведени текст па да и благовремено предузмете одговарајуће мере. Препуштати влади да нас све задужује води баш у овакву безизлазну ситуацију коју сад доживљава Америка. Ћутање значи одобравање! Полуга силе којом располаже народ је улица, на вама је да је и употребите.

Душан Нонковић

Totale Blockade in Washington – Verwaltungskollaps ohne Ende

Die Streithähne in Washington beschimpfen sich gegenseitig. Verhandlungen gibt es nicht. Regierungslager und Opposition graben sich ein. Es ist Tag fünf des Verwaltungskollaps.

An diesem Samstag ist Tag fünf des Haushaltsnotstands. (Archiv) © dpa Bildfunk

Die politische Klasse der Weltmacht USA findet keinen Weg aus der Blockade. Die Folgen der Haushaltskrise erreichen nun auch die internationale Politik. So müssen in dieser Woche die Verhandlungen über eine geplante Freihandelszone zwischen der EU und den USA ausfallen. “Die Vertreter der US-Seite können nicht nach Brüssel kommen”, sagte ein EU-Sprecher der dpa am Freitag.

Bundestag

Stillstand auch in Deutschland?

Shutdown in den USA: Wir erklären, ob so etwas auch bei uns möglich ist. >

Zudem musste US-Präsident Barack Obama seine Asienreise absagen. Er fehlt nächste Woche bei wichtigen Gipfeltreffen der Pazifikanrainerstaaten (Apec) auf Bali in Indonesien sowie der Südostasiatischen Staatengemeinschaft (Asean) in Brunei. Auch ein Treffen mit dem russischen Präsidenten Wladimir Putin auf Bali fällt damit flach. Moskau gibt sich enttäuscht – bei dem Gespräch hätte es um Syrien gegen sollen.

An diesem Samstag ist Tag fünf des Haushaltsnotstands. Eine Einigung liegt in weiter Ferne, Gespräche gibt es ganz offenbar nicht. Beide Lager machen sich gegenseitig Vorwürfe.

“Dies ist kein verdammtes Spiel”, sagte der Republikanerführer John Boehner. Er verlangte von Obama sofortige Verhandlungen. Obama reagierte, er sei zu Gesprächen bereit, “aber wir können das nicht, wenn dem amerikanischen Volk eine Schusswaffe an den Kopf gehalten wird”.

Die Republikaner verknüpfen die Zustimmung zum Etat an eine Verschiebung der Einführung der Gesundheitsreform. Obama hält das für Erpressung und ist nicht bereit, sein wichtigstes Sozialgesetz zur Disposition zu stellen.

Immer mehr schält sich heraus, dass die Lösung der Haushaltskrise mit der Debatte um Erhöhung des Schuldenlimits verbunden wird. Auch hier drängt die Zeit. Spätestens bis zum 17. Oktober muss die Schuldengrenze von 16,7 Billionen US-Dollar (12,4 Billionen Euro) erhöht werden. Gibt es keine Einigung droht die Zahlungsunfähigkeit der USA – mit möglicherweise katastrophalen Folgen für die Weltwirtschaft.

weiter lesen: http://www.gmx.net/themen/finanzen/wirtschaft/94ao4e2-totale-blockade-washington-verwaltungskollaps#.A1000146

Битка за достојно место споменика о Првом светском рату

 

Из. бр. БМ-100913-7 од 10. септембра 2013. године

Комисији за споменике и називе улица и тргова

Скупштине града Београда

Трг Николе Пашића број 6

Господину Слободану Станимировићу, Председнику Комисије

Копија:

Драгану Ђиласу, Градоначелнику Скупштине града Београда

Председнику Скупштине града Београда

Зорану Драгићевићу, шеф Кабинета, 3229-915, 3229-753

Предмет

Битка за достојно место споменика о Првом светском рату

Поштовани господине Станимировићу,

  1. Молимо Вас да нам доставите копију:

  1. писма које сте добили од Министарства културе Србије поводом иницијативе Божидара Митровића, да се «Споменик ослободиоцима у Првом светском рату измести на Трг Ослобођења/Републике, а споменик Белогвардејцима буде премештен на један од већих тргова у Београду»,

  2. Одговора који сте тим поводом упутили Министарству културе Србије,

  1. Молим Вас да ово питање поново размотрите на седници Комисије за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда као иницијативумногобројних учесника Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке», и Управе Регионалне друштвене организације «Обједињење Срба», Москва у циљу чега Вам достављамо:

  1. Извод из тачке 5 закључака «Завршног документ» Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке»,

  2. «Завршни документ» Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке» који на страни 38 садржи предлог да надлежни органдонесе одлуку да:

  1. споменик Српским заштитницима и ослободиоцима у Првом светском рату(аутора Романа Верховског на коме је фигуру војника извео вајар и ратни ветеран Живојин Лукић, који споменик носи назив Браниоцима Београда 1914. – 1918. године, иако су бранили не само Београд већ и Србију која је била нападнута) измести са Новог гробља, где му није место, и постави у центру Београда на Тргу републике, испред Дома војске, јер гробница над којом се налази представља засебну целину која треба да се отвори посетиоцима,

  1. меморијални споменик «Руске славе», погинулим припадницима Руске царске армије и Белогардејцима (покрет За јединују Россију) (чији је аутор такође Роман Верховској у коауторству са с архитектом В. В. Сташевским), измести са Новог гробља где му није место и постави на платоу парка поред хотела Москва.

Молим Вас да при поновном одлучивању имате у виду и следеће чињенице:

  1. Спомен костурница на Новом гробљу (над којом је подигнут Споменик браницима Београда 1914-1918. г.) представља засебну сакралну целину и фактички је затворена не само капијом него и самим спомеником и биће отворена после његовог премештања у центар Београда,

  2. на сајту Града Београда http://www.beograd.rs у делу http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1349 наведено је:

    1. да се «споменик Браниоцима Београда из 1915. године налази (се) на обали Дунава, код Спортског центра, бронза и камен, висина 350 цм. Подигнут 1988. и да је аутор споменика Коља Милуновић али је при томе

    2. наведена слика споменика чији је аутор Роман Верховској на коме је фигуру војника извео вајар и ратни ветеран Живојин Лукић (према чланку Бориса Шубашића, Вечерње Новости, 5. март 2011. године), што сведочи о општој небризи и незнању у органима Скупштине Београда о споменичком благу Београда,

  1. на сајту Туристичке организације Београда уопште нема ни помена о споменику Романа Верховског и вајара и ратног ветерана Живојина Лукића, што можете и сами проверити на сајту ТОБ http://www.tob.rs/sr-lat/see.php?kat=17у делу Spomenici, где је наведен наслов: «Bilodasudramatičniiupečatljiviilidiskretniipomaloskriveni, spomeniciBeogradapodećajunasnaljudeidogađajeodznačajazaovajgrad.», што сведочи:

    1. да туризам у Београду и Србији воде људи који апсолутно не познају српску историју и културу,

    2. не разумеју и не знају смисао туризма јер не схватају да туристи долазе да виде у Београду оно што је уникално и карактеристично за Београд а не глобалне вредности које имају и код своје куће,

  1. да Комисији за споменике и називе улица и трговаСкупштине града Београда мора да одговори и на следећа питања:

    1. ако је споменик српским трећепозивцима у Првом светском рату (који је тако јадан и скроман да је то очито изругивање српском страдалнику – војнику заштитнику и ослободиоцу), размештен у граду а не на гробљу зашто је споменик Српским браниоцима Београда 1914. – 1918. на гробљу

    2. ако се споменик Ослободиоцима Београда 1806. године налази у граду (у Карађорђевом парку, који је такође прескроман споменик) зашто се импресиван споменик браниоцима Београда из 1914. – 1918. налази на гробљу?

    3. ако се споменик «Захвалности Француској» налази у граду (на Калемегдану) зашто се импресивни споменици Браниоцима Београда из 1914. – 1918. и Руске славе налази на гробљу?

    4. ако сепаратисти нису дали 1931. године да се споменик Заштитницима и ослободиоцима у Првом светском ратупостави у центру Београда, није ли одлука ваше комисије из 2012. године да се не допусти премештање споменика у центар Београда повлађивање сепаратистима чије хорде не дозвољавају постављање споменика Српским заштитиницима и ослободиоцима у центру Београда,

  1. према наводима «Вечерњих Новости» од 5. марта 2011. године «аутори, ратници и јавност су тражили да монументална скултупра буде у центру града, јер ће иначе остати потпуно неопажена. Споменик је ипак завршио на гробљу ради мира у кући, јер су Краљевину Југославију почели да потресају хрватски сепаратистички захтеви и лансирана је теза о «српском хегемонизму» и «солунаштву»,

  1. да је у Беогаду (зло)намерно створено замешатељство тиме што постоје три споемника «браниоцима Београда у Првом светском рату» (као да су сви бранили Београд а нико Србију која је нападнута, што је стара ватиканска превара јер је Београд свачији а ништа се српско):

    1. споменик Браниоцима Београда из 1915., чији је аутор КољаМилуновић, висине 350 см, који је подигнут 1988. године,

    2. споменик «1914. – 1918. браницима Београда» аутора Романа Верховског на коме је фигуру војника извео вајар и ратни ветеран Живојин Лукић, који је подигнут 1931. године, у еуфорији испуњења посмртног завета «чувајте ми Југославију», па је и назив разумљив,

    3. споменик «Српским јунацима 1915. на Немачком гробљу у Кошутњаку», на који је, како је у својим «Вестима» од понедељка 8. окторбра 2012. године известила Радио телевизија Србије (у историји познатија под називом Бастиља незнања и фалсификата) заменик председника скупштине града положио цвеће поводом обележавања 97 година јуначке одбране Београда: «ZamenikpredsednikaSkupštinegradaZoranAlimpić položiojeuKošutnjakuvenacnaSpomeniksrpskimjunacima, povodomobeležavanja 97 godinaherojskeodbraneBeograda.» (који је подигнут 1915. године у време Аустро-угарске окупације Београда):

      1. јер је уврежено мишљење да је тај споменик генерал Мекензи подигао српским браниоцима Београда, иако то на споменику на Немачком гробљу на оригиналној невеликој стели – нигде не пише, јер је дословце написано:

        1. «HIER RUHEN SERBISCHE HELDEN

ОВДЕ ПОЧИВАЈУ СРПСКИ ЈУНАЦИ

† 1915 †»

док на накнадно уграђеној плочи пише:

  1. «Споменик српским ратницима јуначки изгинулим бранећи

Београд у јесен 1915. годинеподигнут је по наређењу команданта немачке војске маршала фон Макензена, као израз поштовања храбримпротивницима.»

  1. иако историчари и научници тек треба објективно да истраже да ли је генерал Мекензи наредио да се подигне споменик:

    1. храбрим српским јунацима, под којим је он подразумевао све Словене (које ми данас називамо Хрватима, Словенцима, Чехима, Словацима) који су погинули у «храбром» нападу на Србију и Београд 1915. године, или

    2. је заиста наредио да се подигне али се тада поставља питање где су похрањени посмртни остаци оних Словена, који су били у Аустро-угарским и немачким јединицама који су погинули у нападу на Србију и Београд,

Без обзира на све то и овај споемник на Немачком гробљу у Кошутњаку, као и споменик немачким ратницима у Кошутњаку треба да хитно буде обновљен о трошку града Београда и земље Србије, чије су мермерне плоче неодговорни појединци делимчно разграбили.

  1. да ће свако одбијање да се споменик висине 18,5 м и тежине 2.780 кг. аутора Романа Верховског и вајара Живојина Лукића, посвећен СРПСКИМ ЗАШТИТНИЦИМА И ОСЛОБОДИОЦИМА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ размести у центру Београда бити повлађивање сепартатистима (који су извориште свог сепаратизма имали не у «солунаштву» већ је извориште било «ватиканског подријетла» у тактици Гаја Јулија Цезара описаној у «Белешкама о Галским ратовима» и принципу латинском «Divideetimpera/Завади па владај»),

  1. да су ветерани Првог светског рата из града Краљева, на основу планова добијених од Удружења резервних официра и ратника, израдили копију овог монуметанталног споменика «Ослободиоцима и браниоцима Београда» и подигли га у центру Краљева 1932. године, али су га власти у Краљеву 1960. године преместили такође на гробље у Краљеву, наводно због урбанистичког решења, али је тек после 22 године враћен у центар Краљева, што сведочи:

    1. да је место и оргиналном споемнику у центру Београда,

    2. да је то споменик свим Српским заштитницима и ослободиоцима у Првом светском рату, и да када би било свести и савести овај споменик Српским ослободиоцима био би и у главним градовима оних слоВенских земаља које је Српски ратник реално ослободио 1918. године,

  1. да је измештање наведених споменика у центар Београда дуг не само према историји и ослободиоцима и заштитницима већ и израз способности да се Београд учини туристичком престоницом Европе и не претвори у европски Банког и центар проституције,

  1. да ћемо у случају да и овога пута одбијете да се споменик Српских заштитника и ослободиолаца 1914. – 1918. године и споменик Руске славе изместе са гробља у центар Београда, позвати не само Србе из Русије и Србе из дијаспоре и региона већ и све Србе да скупимо паре и ангажујемо најпознатије адвокате из Србије и Европе да поднесемо тужбу о понуђењу/принуђењу Града Београда да ове споменике премести у центар Београда.

  1. Позивамо Вас лично или представника Комисие за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда да допутујете у Москву о трошку Скупштине града Београда и 9. октобра 2013. године у Московском дому националности узмете учешће у оруглом столу «О месту споменика о Првом светском рату у Београду»; на коме би размотрили иницијативу Регионалне друштвене организације «Обједињења Срба» и Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке»да се споменик Српским заштитницима и ослободиоцима у Првом светском рату и Споменик Руске славе изместе са гробља у центар Београда, о чему Вам достављамо Записник са седнице Управе «Обједињења Срба», које је било организатор Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке».

  1. Имајте у виду да сам 2000. године предао Председнику Југославије и Премијеру Владе Југославије писмо којим мој клијент компанија «Инпрус» сувласник фабрике стакла из Дубне (Русија), која је поклонила стакло за обнову Христа Спаситеља у Москви, изражава спремност да поклони неломљиво стакло да се поплоча један од тргова у Београду како би се у простор испод трга туристима у Београду учиниле доступне реплике па и оргинали најстарије културе Винча у Европи али је овај предлог и понуда компаније из Русије заглавила у столу Горице Мојовић у Скупштини града Београда, што би Ви могли исправити о трошку Скупштине Града Београд, јер је археолошко налазиште Винча небригом градских структура скоро уништено и затворено за посетиоце а Народни музеј у Београду не ради неколико година.

То су све сведочанства како се у престоници Србије ради против откривања и презентације непрекидности српске културе и како се она потискује на маргину живота, што је облик геноцида, који као кривично дело нема застарелости.

За контакт:

Телефон у Београду 064 353 88 49 до 11. септембра 2013. године

bozzidar@inbox.ru.

Русија, 119313, Москва, Ленински проспект, бр. 93, корп. 2, каб. 145

Телефон (+7495) 502 39 29

Прилози:

Као у тектсу

СпасиБо (од српских речи СпасиБо-же .. ове којима се обраћамо и који добра дела чине)

Председник Управе

Регионалне друштвене организације

ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА Божидар Митровић, доктор правних наука

Председник Организационог одбора

Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке»

У Москви су после 95 година проговорили о Солунском фронту СЕЋАЊЕ НА ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА

У Москви су после 95 година проговорили о Солунском фронту

СЕЋАЊЕ НА ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ 

  ФРОНТА

На свечаној академији-концерту која је одржана 3. октобра 2013. године у «Московском дому националности» и коју је организовало «Обједињење Срба» говорило се о продору Солунског фронта од стране Српске армије и савезничких армија у ноћи 14. на 15. септембар 1918. године.

У свечаној и уздржаној атмосфери Срби и њихови руски и грчки гости обележили су 95година од пробоја Солунског фронта, после којег је Српска армија ослободила Србију и све другејужнеСловене, као и данашњу Чешку и Словачку.

Отац Сергиј, по благослову Владике Антонија, Представника Патријарха Српског при Патријарху Московском и всеја Русије, отслужио је опело за упокојење душа свих погинулих заштитника Србије у периоду од 1914.до 1918. године.

Ванредни иовлашћени Амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић, историчар, напоменуо је о страдањима српског народа у Првом светском рату, не само у Србији, већ и у другим земљама, у којима је, између осталог, по први пут у историји организовано на стотине концентрационих логора за Србе, и у којима је убијено неколико стотина хиљада Срба.

Атмосфера је била свечана, без излишног ликовања о победи, с акцентом на страдању српског народа, његовом васкрснућу и обнови.

Учесници ове приредбе напоменули су, да је у бици на Церу 15. и 16. августа 1914. године, Српска армија извршила контраофанзиву на агресора, а већ 20. августа сукоб на том фронту се завршио потпуним поразом Аустро-угарске армије и њеним протеривањем са територије Србије.

После те биткеАустро-угарска војска на Балканупопунила је лични састав и муницију, ојачала артиљеријске јединице, после чега је у поновном нападу заузела градове Ваљево, Лајковац и у освојеном Београдуорганизовала тријумфалну параду 3. децембра 1914. године.

Истог тог дана,3. децембра 1914. Године,Српска армија изненада је прешлау контранападу басену реке Колубаре и Аустро-угарска војска, која је управо прославила своју победу, била је разбијена толико да се зауставила далеко иза својих полазних позиција у дубини Босне, а Српска армија је ослободила Београд 15. децембра 1914. године.

После пораза на Колубари, Аустро-угарска армија почела је да користи против Србије биолошка средства масовног уништења: тифус. Због тога, од 15. децембра1914. годинедо 5. октобра 1915. године Аустро-угарска армија није чак ни покушала да продре на територију Србије!

Гениална руска научна и војна мисаоје на применуод стране Немачке хемијског оружја одговорила проналаском гас маске Николаја Зелинског, и њеном масовном производњом.

У част тог знаменитог проналазача емитован је снимак композиција његовог сина Андреја Николаевича Зелинског «Сербија» и «Великие тени Росији».

Следеће, 1915. године армије Аустро-угарске, Немачке и Бугарскенапалесу Србију.

Мајор Српске армије Драгутин Гавриловићу рововима на ушћу Саве у Дунав код Београда обратио се српским војницима, са следећим речима, које су ушле у многе књиге реторике:

«Јунаци!

Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.

Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.

Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!»

Не желећи да се преда, српска војска се повукла преко Албаније.

Сви упади аустроугарских снага у Србију били су праћени окрутним понашањем према цивилима иако су на заузетим територијама остала само нејач, па и она у сразмерно малом броју, јер је становништво у масама бежало заједно са својом војском која се повлачила. Аустроугарска армија чак је забранила употребу азбуке (ћирилице) у Србији.

Доласком Српске армије на албанску обалу била је окончана тек прва етапа страдања, јер на обалама Албаније није било довољно хране ни санитетског материјала. Доста хране је стигло у Бриндизи али италијанска морнарица је споро пребацивала те количине. Српски посланици извештавали су о тешком стању српске војске. На висини историјског тренутка био је и регент Александар. Иако озбиљно болестан, одбио је да се пребаци у Италију, већ је остао са својом војском и народом. Драматично регентово писмо, тачније очајнички апел руском цару Николају имало је ефекта. Руски цар упутио је силама Антанте ултиматум са следећом садржином:

«Уколико се српска војска одмах не избави из Албаније Русија раскида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Немачком.»

Божидар Митровић, ПредседникУправе Регионалне друштвене организације «Обједињење Срба» подсетио је:

«Ми данас не ликујемо о победама Српске армијевећ говоримо о страдању српског народа у Првом светском рату. Али као православни, када говоримо о том страдању, ми не стављамо у први план само страдање, као што не стављамо у први план страдање Христа за човека, већ славимо васкрснуће Христово. Управо је та вера српског војника у Васкрс и била та тајна сила која је дала невероватну снагу српском војнику да пробије Солунски фронт и ослободи Београд, после круга који је он направио као вечни васкрс од Београда преко Албаније, Крфа и око Пелопонеза и Солуна назад до Београда и све до Алпа, ослобађајући све Јужне Словене.

Опет планирају да нас у следећој години разапну на крст поводом 100-годишњице атентата на Франца Фердинанда, који је 1914. године организовао војне маневреу окупираној/анексираној Босни и Херцеговини. Ми смо, као друштвена организација, слободни да кажемо без обзира како то други називају (анексија или снаге Уједињених нација или ЕУЛЕКС): део српских територија је окупиран и за нас је сваки окупациони војник Фердинанд и Принцеза у једном облику (ми им тиме изражавамо поштовање као људима), али и овога пута ми не позивамо да их убијају, него позивамо Владу Србије да правилно оцени присутство иностраних војника на својој територији и да изричито захтева од држава, чији се војници привремено налазе на територији Србије, да морају плаћати Србији 1 милион долара годишње за сваког свог војника који се налази на Косову и Метохијии да се, поред осталог, и на тај начин мирним путем решава конфликт.

«Обједињење Срба»у свом раду ставља акценат на популаризацији заједничких корена руске и српске културе и непрекидност те културе од Лепенског Вира и Винче. Да ли је то тако многи сумњају и даље тврдећи да не знамо како је то било.

Али ми несумњиво знамо како је то било 1931. године када су, супротно историјским чињеницама и вољи народа и великог руског архитекте и скулптора Романа Верховског, аутора монументалних споменика посвећених браниоцима и ослободиоцима Србије у Првом светском рату (чије су фотографије на зидовима сале са ваше леве и десне стране), уместо у центру Београда, разместили на гробљу (историје) услед компромиса са бившим Аустро-угарским војницима и сепаратистима Југославије, који су у Другом светском рату постали сарадници нациста. То је један од безбројних доказа којим методима су Словени остали без историје до VIвека.

ПредлажемоСкупштини града Београда, да у знак сећања не само на погинуле, него и на тада живе учеснике одбране и ослобођења Србије и српских земаља, пренеса са (Новог) гробља у Београду у центар Београда:

  1. споменик Српским заштитницима и ослободиоцима у Првом светском рату(аутора Романа Верховског на коме је фигуру војника извео вајар и ратни ветеран Живојин Лукић, који споменик носи назив Браниоцима Београда 1914. – 1918. године, иако су бранили не само Београд већ и Србију која је била нападнута) измести са Новог гробља, где му није место, и постави у центарБеограда на Трг републике, испред Дома војске, јер гробница над којом се налази представља засебну целину која треба да се отвори посетиоцима,

  2. меморијални споменик «Руске славе», погинулим припадницима Руске царске армије и Белогардејцима (покрет За јединују Россију) (чији је аутор такође Роман Верховској у коауторству са с архитектом В. В. Сташевским), измести са Новог гробља, где му није место, на плато парка поред хотела Москва.»

Српска армија, после пробоја Солунског фронта 1. новембра 1918. годинеослободила је Београд, ослободила Србију, а затим и све земље, котоје су се ујединиле у нову државу – Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. године. 

Породични музички ансамбл ИКАНОВИЋИ у саставу Икановић Будимир, виолина и Иканович Миомир, клавијатуре извео је популарне, како у Србији тако и у Русији песме «Тамо далеко», «Креће се лађа француска», «Марш на Дрину» и старо српско коло «Пашона», презентујући сву виртуозност свог извођења,пуногпијетета према страдању и подвизима српских војника у време Првог светског рата.

Бизнисмен Стево Пантовићје на руском језику изговорио речи мајора Драгутина Гавриловића, обраћање краљаЦрне Горе Николајанароду, чешког писца Егона Киша о надмоћности малог народа који брани своју отаџбину над свемоћном силом агресора и оцену енглеског политичара Лојда Џорџа о одлучујућој улози Српске армије у пробоју Солунског фронта и завршетку Првог светског рата.

Рускинародни ансамбл «Слободá» извео је руску песму «Моли се за нас света Русијо» и песму «По горам Карпатским», управо о агресији на Русију у Првом светском рату .

Иако су присутни чули само аудио снимак песама «Сербија» и «Великие тени Россији» сви су били потресени талентом композитора Адреја Николаевича Зелинског и снагом патриотског духа, који је, што је парадоксално, једина сметња, што се те композиције не изводе од стране званичних оркестара како у Србији тако и у Русији.

На вечери посвећеној пробоју славне Српске армије, чак ни војни аташе Србије није био у униформи, па га нико није ни приметио. Нико из Министарства одбране Русије није присуствовао том Свечаном концерту у прелепој згради и савремено опремљеној сали, иако су официјелно позвани од стране друштвене организације српске дијаспоре регистроване у Министарству правосуђа Русије за град Москву. Позив Председнику Русије на Свечани концерт и молба да упути војни оркестар који би извео српско-руски марш «Прощание славянки» и композиције Андреја Николаевича Зелинског загубио се у администрацији и на његаће по правилнику одговорити у току 40 дана, а писмо Председнику Русије да подржи захтев да се споменик «Руске славе» (војницима Царске армије и Белогвардејцима који су погинули у Првом светском рату) премести у центар Београда преупућено је Министарству иностраних послова Русије под бројем А26-20-82778211 од 25. октобра 2013. године.

Аташе одбране Француске у Москви телефонски је позвао Председника «Обједињења Срба» и преко свог помоћника Мишел саопштио, да је позив добио тек 4. октобра 2013. годинеи да се извињава што због тога није могао да дође, и што због службеног пута неће моћи да дође ни 9. октобра 2013. године, да би подржао да се пренесе у центар Београда спомениксрпском војнику и споменик белогвардејцима и војницима Руске царске армије, који су својим,иако недовољно припремљеним нападима 1914. године на Источном фронту, спасили Париз однемачке окупације.

Молба «Обједињења Срба» Министарству одбране Србиједа се за ову прилику достави у Москву диск са фотографијама Српске армије и страдању српског народа у Првом светском рату, који се налазе у Војном музеју у Београду, није размотрена ни после више од месец дана и фотографије нису стигле у Москву. Али и то нас је подсетило на страдање Српске армије у Првом светском рату, пошто је хиљаде војника Српске армије настрадало у Албанији и на острову Вид од глади, пошто храна из Бизерте за српску армију није својевремено достављена.

Но као у тој вечној тајни о томе ко нама управља, на свечаној прослави пуној поштовања према подвизима и страдању Српске армије и народа, Србима и свим присутнима се обратио, по милости Божијој и сасвом симболиком:

  • Александр Јурјевич Корољев-Перелешин, први Вице-ПредводитељРуског Дворјанског Собрања, настрадалог у тим страшним временима,

  • Садков Владимир Јурјевич, заменик председника «Савеза официра» Русије, са којим се председник «Обједињења Срба» упознао на Првој конференцији «Први светски рат и современисвет» у Историјском музејуу Москви 2010. године,

  • директор Грчког културног центра у МосквиТеодора Јаници,

  • представници Руске академијеуметности, који су поклонили Амбасадору Србије репринт уметничких слика свих патриарха Русске православне цркве.

Фотографије,невелике резолуције о Солунском фронту, о страдању Српске армије у Првом светском рату, фотографије краља Петра Првог, регента Александра, војводе Путника, хероја Милунке Савић, генерала Живојина Мишића и других српских војника и чак српске «шајкаче» које су организатори нашли у Интернету засијале су, каоскороизгубљени бисери, на великом монитору у овој предивној сали и у очима гледалаца окриљених песмама «Молись о нас святая Русь», «Великие тени России», «Сербија», «Тамо далеко» у овој вечери пуној поштовања.

ИСТИНА О ЧОВЕКУ КОГА ЈЕ ЗАПАД ОСУДИО НА СМРТ – Овоме се нема шта додати нити шта одузети до; злочинци су овладали светом! Питање је само колико ће дуго још то моћи!

Истина о човеку кога је Запад осудио на смрт

11. фебруар 2013. | Робин Де Рајтер / Таблоид

Slobodan Milosevic 300x226 Истина о човеку кога је Запад осудио на смрт

Слободан Милошевић (Фото: Архива)

Насилно разарање европске Југославије.

Холандски теолог и историчар Робин Де Рајтер (1951-2007), написао је фасцинантну књигу о смишљеној ликвидацији Слободана Милошевића, којом побија глобалну пропаганду о бившем председнику Србије као злотвору и масовном убици. Рајтер између осталог у књизи тврди: „… Милошевићев политички циљ био је да Косово остане у оквиру Србије и да се спречи да албанска већина протера са Косова српску мањину. Није се подстицала расна мржња, нити се спроводило етничко чишћење. Напротив, Милошевић и чланови социјалистичке партије стално су наглашавали које предности за Србију има њен мултинационални састав…“. Непуну години по завршетку рукописа, и Робин је умро…

Уводна реч одбране Слободана Милошевића 31 августа 2004. године

У међународној јавности, веома дуго и са јасним политичким намерама, стварана је једна неистинита, искривљена слика о догађајима на простору некадашње Југославије. Ове оптужбе представљају бескрупулозну манипулацију лажи, сакаћења права, пораза морала и једно крајње неодговорно прекрајање историје. Све је постављено на главу да би се стварни носиоци одговорности за трагичне догађаје заштитили од одговорности и да би се тумачењем тих догађаја извели погрешни судови и закључци о природи и позадини рата против Југославије. Има једна фундаментална историјска чињеница од које се мора поћи у разумевању догађаја из које је произашло све шта се догађало на тлу Југославије од 1991. године до данас, а то је насилно разарање једне европске државе, Југославије која је произашла из државности Србије, једине савезнице демократског света на тим просторима у последња два века.

Несумњиво је да ће та фундаментална историјска чињеница дати печат европској историји у времену које долази. Разорена је једна мултиетничка, мултикултурална, мултиконфесионална држава која је имала свој историјски и међународно правни легитимитет да би на њеној територији, по диктату Немачке (Germany) и Ватикана (Vatican), потпомогнутих Сједињеним државама (United States of America) и Европском заједницом (European Community) биле створене чисте националне мини државе. Разорена је држава оснивач свих универзалних међународних организација, од прве Поштанске уније (Universal Postal Union) 1874. године, преко Друштва народа (League of Nations), Међународне организације рада (International Labor Organization), Уједињених нација (United Nations), Светске банке (World Bank), Монетарног фонда (IMF, International Monetary Fund) и свих осталих специјализованих агенција Уједињених нација, па до Организације за европску безбедност и сарадњу (OSCE, Organization for Security and Cooperation in Europe), чијом се заслугом догодила катастрофа, разарање суверене државе, што по Нирнбершким принципима (The Nuremberg Principles) представља најтежи међународни злочин, злочин против мира, чијом се заслугом догодио рат у коме је погинуло на десетине хиљада цивила, осакаћено на стотине хиљада, прогнано и избегло више од милион људи, највећим делом Срба, а материјална штета практично непроцењива и пење се на стотине милијарди долара, о еколошкој катастрофи да и не говорим. Међународна јавност мораће да се суочи са истином, а проблем одговорности је утолико тежи што није разорена само једна држава, разорен је правни систем Уједињених нација, разорен је корпус моралних начела на којима је почивала светска цивилизација. Уз то, никада у историји нестанка једне државе није био случајност…

Извршена је инверзија злочинца и жртве

Проблем је у томе што се Југославија није распала нити волшебно нестала, како је то покушао да објасни господин Роберт Бадинтер (Robert Badinter), прибегавајући некој врсти правне метафизике. Та држава разорена је плански, насилно и ратом који се и надаље води, у коме је почињена серија ратних злочина. Угледни амерички теоретичар Стивен Џон Стидмен (Stephen John Steedman), умесно је приметио 1993. године у часопису “Форин аферс“ (Foreign Afairs), да у почетку рата, цитирам: “Није било Словеније или неке друге државе, постојала је само држава Југославија“, завршен цитат, па се, логично, у правној анализи мора поћи од те чињенице. Југославија на чијем се челу у том најкритичнијем периоду налазио представник Хрватске, Стјепан Месић, председник Владе, такође из Хрватске, Анте Марковић, министар спољних послова, такође из Хрватске, Будимир Лончар.

У целом војном врху, о чему смо овде могли да се информишемо, од 16 главних генерала само два су били Срби, већином Хрвати, Словенци и друге националности. Та је држава располагала снажном и организованом силом која је била у могућности да контролише сукоб и спречи катастрофу. Та власт препустила је терен паравојним формацијама, шверцерима оружја, криминалцима, па и нарко мафији, када се има у виду крај целог тог процеса на Косову, али та власт деловала је синхронизовано са Европском заједницом, посебно са Немачком и Ватиканом. Још крајем јуна 1991. године Европска заједница захтевала је затварање легитимне војске у касарне, уздржавање од било какве акције, дакле добровољно претварање војске у заточенике у сопственој земљи, што је сасвим логично отварало простор за дејство паравојних снага сецесије. Оружана дејства отпочела су сецесијом Словеније 1991. године која је била праћена оружаним акцијама. Јуна 1991. године словеначке паравојне снаге, без икаквог повода, мучки су поубијале војнике ЈНА који су обезбеђивали границу према Мађарској (Hungary) и Италији (Italy) и преузеле граничну контролу. Са становишта Устава Југославије, Повеље Уједињених нација (Charter of the United Nations), општих правних принципа признатих од цивилизованих нација, у питању је школски пример оружане побуне против државе што држави налаже предузимање свих расположивих мера у циљу успостављања реда. А знамо да је, поступајући по наређењу савезног премијера Анте Марковића, командант Пете армије, Словенац, генерал Конрад Колшек, обавестио Владу Словеније да ће Југословенска народна армија повратити контролу на граничним линијама и да ће задатак бити извршен. Словеначко руководство, уместо да омогући мирно спровођење одлука савезних власти, рекло је да прихвата изазов и да ће се супротставити силом што је и урадило.

Паравојним јединицама које су тада бројале 36.000 бораца, илегално наоружаних, Словенија је кренула у офанзиву. Сви су они добро знали да Југословенска народна армија, васпитавана у духу братства и јединства, неће да пуца у Словенце које сматра својим грађанима. Тако да је, у ствари, убијање војника ЈНА представљало обичан и смишљен злочин, а не никакав рат.

Извршени су тешки ратни злочини, а нису биле поштеђене чак ни војно здравствене установе. Тројка Европске заједнице обишла је терен и описала драматичну ситуацију. Списак злочина је дуг, а постоји и филмски материјал о злочинима словеначких паравојних снага кога је снимила аустријска компанија.

Оружје је стигло из Немачке

Због времена које ми дајете, односно не дајете, ја немам могућности да те траке пуштам сад, али ћу искористити сведочење одређених сведока да се оне покажу. Европски парламент (European Parliament) је усвојио 10. јула 1991. године резолуцију којом је осудио не побуњеничку страну, не сецесионисте, него легалну силу, Југословенску народну армију. Извршена је инверзија злочинца и жртве, што су амерички и светски медији свестрано подржали, ставили се у службу рата и постали његово погонско гориво. Ово наглашавам, јер је замена теза у односу на збивања на тлу Југославије, постала од тога доба формула обилато коришћена у даљем процесу разбијања Југославије.

У Хрватској, злочини над Србима отпочели су чак раније, пре објаве сецесије, истим методама, у истим крајевима где је отпочео геноцид над српским народом 1941. године од стране усташких јединица у такозваној Независној Држави Хрватској. Светски експерти који су проучавали геноцид који се догодио у разно време и у различитим деловима света, на пример Лео Купер (Leo Cooper), Петер Дрост (Peter Drost), Тед Гурц (Ted Gertz), Луис Хоровиц (Louis Horowitz), Џорџ Крем (George Cram) и тако даље, дошли су до закључка да се геноцид над једним народом може догодити само један пут. Сваки други покушај претвара се у грађански рат.

Та теза нашла је своју потврду у Хрватској. Геноцид над Србима у Хрватској 1941. године отпочео је прављењем спискова и позивом група ради давања обавештења, а уместо давања обавештења Срби су убијани или одвођени у логор. Овога пута, на сличне позиве и сличне поступке Срби су одговорили отпором, осетивши се тешко изманипулисаним од стране политичара који су, колико јуче, бранили идеале братства и јединства, а тада позивају на рат у име националних идеала. У нешто препакованој амбалажи биле су у оптицају старе усташке формуле, усташки симболи, а кроз на брзину измењене законе, Срби су изгубили статус конститутивног народа. Без икаквог налога споља, без подршке Београда, без заштите армије изоловане у касарнама, Срби у Крајини били су спремни да прихвате ризик смрти кроз борбу, али не и нови геноцид. Давно пре сецесије 1991. године у Хрватској су оперисале наоружане групе, такозване “Добровољне постројбе народне заштите“ које су деловале у оквиру ХДЗ-а и то под различитим именима: “Зебра“, “Црна легија“, “Вукови Вуковара“ и тако даље.

У Загребу је 28. маја организована војна парада, дакле месец дана пре сецесије на којој је приказано наоружање приспело претежно из Немачке. Биле су то психолошке припреме за оно шта ће уследити. Групе хрватских паравојних снага тих дана пребачене су и у Босну, јер је председник Туђман најавио обнову Хрватске са границама до Дрине. Након доношења одлуке о повлачењу ЈНА из Хрватске 18. јула 1991. године, оружана дејства паравојних снага у Хрватској прерасла су у фронтални рат. Од 20. јула до 4. августа забележена су 75 напада на јединице ЈНА, 23 на касарне, 13 на ваздухоплове, најмодернијим оружјем из арсенала НАТО…

Паљене су српске куће и од индивидуалних злочина над Србима прешло се на масовну ликвидацију. У кукурузишту код села Јанковца, заклано је 65 Срба. Сви су идентификовани. У селу Свињареву, 25 и тако даље. Разорена су читава села на подручју Папука и Слуња. Најмасовнији вид терора над српским народом било је принудно исељавање чиме је испољена најтешња веза између 1941. и 1991. године. Акција је започета у Западној Славонији одмах након победе ХДЗ-а на изборима стварањем психозе страха да би се подстакло становништво на исељавање. Примењене су различите методе, извргавање руглу српске деце у школама, привођење људи у полицију, искључивање телефона, масовно избацивање Срба са посла, минирање кућа.

Кризни штаб из Славонске Пожеге донео је наредбу 29. октобра 1991. године о исељавању Срба из 24 села: Облаковац, Орјача, Слатина и тако даље и то у року од 48 сати. Наредба је била обнародована путем радија и штампе. Они који су одбили да се повинују, одведени су логоре. Дошло је до првог великог егзодуса Срба са подручја Подравске Слатине и Дарувара. Од јула 1991. године до августа 1992. године етнички су очишћена 193 села са српским становништвом. Веродостојни документи о свему томе достављени су Европској заједници. Ратна дејства пренета су на територију Босне и Херцеговине.

Последице „Исламске декларације“

Идеолошки темељи постављени су још 1970. године објављивањем “Исламске декларације“ Алије Изетбеговића као тајног политичког програма, а затим, 1984. године објављена је књига истог аутора под називом: “Ислам, између истока и запада“, а затим 1990. године поново објављена “Исламска декларација“. Познато је да у њој каже “не може бити мира и коегзистенције између исламске и неисламске вере“. То се понавља у тим књигама свим и много пута. На заседању Скупштине Босне и Херцеговине 21. децембра 1991. године, Изетбеговић је изјавио: “За суверену Босну и Херцеговину спреман сам жртвовати мир“.

На принципима “Исламске декларације“ извршена је мобилизација маса и отпочео је грађански рат уз обилату финансијску помоћ која је пристизала из Сауди Арабије (Saudi Arabia), Ирана (Iran) и других исламских земаља. Уследио је и долазак великог броја муџахедина. На VI самиту организације исламске конференције одржане од 9. до 12. децембра 1991. године, дакле пре него што се рат разбуктао и пре него што је Босна и Херцеговина призната, пружена је пуна подршка “браћи по вери“ и њиховој борби за интегритет прве исламске државе у Европи (Europe). Ни данас Босна и Херцеговина нема већину муслиманског становништва. Уз обилату финансијску помоћ одато је признање Алији Изетбеговићу.

Босна и Херцеговина била је једна од главних тема и на ванредном министарском састанку ове организације одржаног у Џеди (Djeda), 1. и 2. децембра 1992. године. Своју бригу проширили су овога пута и на два подручја у Србији, на Косово и Рашку област или, како је они називају, Санџак. Први “свети ратници“, муџахедини, стигли су из Авганистана (Afghanistan), Либана (Lebanon), Марока (Morocco) и Пакистана (Pakistan), наоружани оружјем које је ЦИА (Central Intelligence Agency) упутила побуњеницима у Авганистану. Приспела је и група од 400 чланова Хезболаха (Hezbollah) у Сарајево, као војни инструктори.

Следећи традицију из Другог светског рата заједничког наступа борбених јединица у рату у саставу нацистичке Немачке против демократске коалиције којој је припадала тадашња Југославија, два лидера побуњеничких снага, Туђман и Изетбеговић, потписали су у Загребу уговор који предвиђа, поред осталог, да ће оружане снаге Хрватског вијећа одбране бити део јединствених оружаних снага Републике Босне и Херцеговине. Уследила су изгнанства Срба из крајева које су контролисале муслиманске снаге.

Десетине хиљада је истерано из Мостара, 2.500 из Горажда и тако даље. Како и у Хрватској, тако се догодило и у Босни и Херцеговини упућени су наводно пензионисани амерички официри као инструктори хрватско-муслиманске војске. Ратне операције имале су своју путању развоја и померале су се од севера ка југу и коначно су пренете на тло Србије, то јест на Косово. Сам образац по коме је планирано разарање Југославије и рат против Југославије, чија је последња фаза Косово, је веома прост. Основу су чиниле паравојне побуњеничке снаге, криминалне групе, терористи, а на Косову и нарко мафија, уз оптужбе на рачун легитимне силе, у време Словеније и Хрватске ЈНА, а касније у време Савезне Републике Југославије, Војске Југославије. У отвореној агресији на преостали део Југославије, то јест на Србију и Црну Гору, сручено је на десетине хиљада тона бомби, са осиромашеним, десетине хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом и до сада непознатим отровима. Како су то утврдили светски експерти, бачено је пет до шест пута више отрова него на Хирошиму (Hiroshima) у агресији против Југославије 1999. године извршеној од НАТО. Умешаност запада, пре свега Немачке и Ватикана, била је очита од самог почетка рата. Истакнути амерички теоретичар Доналд Хоровиц (Donald Horowitz) аргументовано је доказао у својој студији “Етнички и национални конфликти“ (Ethnic and National Conflicts) да национални и етнички конфликти прерастају у свој најсуровији облик, рат, онда кад једна или обе стране задобију међународну потпору.

Признавање сецесиониста

Рат на овом простору био је синхронизована акција сецесионистичких снага и спољних снага које су у припреми разбуктавања крвопролића, масовно имплантиране у Југославију…

У Завршном акту (Final Act) из Хелсинкија (Helsinki), европске земље и САД обавезале су се да ће поштовати територијални интегритет свих држава потписника. У складу с тим да ће се уздржати од било које акције усмерене против територијалног интегритета, политичке независности јединства било које државе потписнице. То је члан 4. Ти принципи потврђени су свечано у Паризу (Paris) 1990. године потписивањем Париске повеље (Paris Declaration).

Само годину дана после тога, Европска заједница иступила је отворено на политичку позорницу као ударна снага разбијања Југославије. На Брионима је 7. јула 1990. године потписана “Декларација о мирном решавању спора између федералних јединица СФРЈ“. Позивом на ове акте које сам поменуо, Европска заједница се обавезала да ће у изналажењу мирног и трајног решења за кризу између федералних јединица поштовати територијални интегритет Југославије, од које је, као једино правно заштићеног субјекта, добила мандат за посредовање. У историји цивилизованог света посреднички процес положио је од дијагнозе узрока спора, преко постављања неколико варијанти могућих решења, до навођења концесија са којима се може рачунати.

Уместо свега тога, Лорд Карингтон (Peter Carrington) је на ванредном састанку Конференције о Југославији (Conference on Yugoslavia) 18. октобра 1991. године, ултимативно поставио нестанак Југославије као државе и субјекта међународног права без алтернативе и прекрајања простора Југославије по моделу који је применио Хитлер (Adolf Hitler) 1941. године. Нацистичке вредности однеле су победу. Праву на разбијање државе, на сецесију дат је примат у односу на очување државе и на право на очување државе оригиналног члана Уједињених нација. Парадокс је у томе што право на побуну те исте државе оспоравају у сопственој земљи Енглези Ирцима, Шпанци Баскијцима, Французи Корзиканцима и тако даље, а није на одмет подсетити да у време кад су се српски борци заједно са савезничким снагама борили у Другом светском рату, да су тада трупе такозване Независне Државе Хрватске, као и неке из Босне, али тада такође у саставу Независне Државе Хрватске, на многим фронтовима се бориле у саставу нацистичких снага. У то време чувена Ханџар дивизија из Босне упућена је у саставу нацистичких кажњеничких снага у Француску (France) где је починила и извршила нечувене злочине. Али, вратимо се Карингтоновом папиру којим је задат први ударац субјективитету Југославије. Реч је о отвореној превари почињеној Карингтоновим папиром. Даљи преговори претворени су у фарсу. Уследило је потом признање сецесионистичких република под снажним притиском Немачке и Ватикана, супротно елементарним принципима међународног прва, пракси Уједињених нација, али и пракси водеће силе, Сједињених Америчких Држава…

Робин де Рајтер рођен је 6. марта 1951. године у Еншедеу, Холандија. Рано детињство провео је у свом родном граду. Касније се са својим родитељима преселио у Шпанију где је студирао теологију, историју и шпански. Дипломирао је 1974. године. Робин де Рајтер је, после краће болести, умро 2007. године.

Ознаке:, ,

  1. aquarius Одговори

    11. фебруар 2013. код 16:02

    Thumb up 98 Thumb down 7

    • AuAg Одговори

      12. фебруар 2013. код 02:07

      Ima veze sa videom, obistinilo se sve sto je rekao ili mozda samo preneo na znanje narodu sta mu se kuva u masonskim kuhinjama.
      Grupa koja se zvala Podrzimo mirni raspad Hrvatske je ugasena, dok ova jos uvek nije!!!
      http://www.facebook.com/PodrzimoRaspadSrbije
      Blokirajte ovu fejsbuk grupu!!!!!

      Thumb up 42 Thumb down 1

    • aaaaaaaaa Одговори

      13. фебруар 2013. код 18:05

      Hidden due to low comment rating. Click here to see.

      Thumb up 0 Thumb down 15

      • aquarius Одговори

        14. фебруар 2013. код 11:54

        Да је он био такво и толико ђубре (и наравно баЉкански касапин, убица, бандит итд.), 99.99% дос-оваца, демоЊократа и отпорашких буЉаша би плутало по Морави, Сави и Дунаву… Ако је он пред некоме требало да одговара, онда то је САМО И ИСКЉУЧИВО СРПСКИ НАРОД !! Али, вама безаЉтернативним фукарама и говнима није било тешко да га изручите (као да је пакет а не човек) заједно са осталим Српским херојима каубојско/нацистичком квази суду у хагу… где су га ДИВЉАЧКИ ЛИКВИДИРАЛИ !! Милошевића више нема, а још увек вам је за све крив :-x претпостављам да је такође крив што није батинао људе на гоЉом отоку, што није започео дивљаку приватизацију, што није потписао ништа у Рамбујеу, што је у Дејтону окончао крвопролиће, И ЗА КРАЈ: што није позивао миЉосрдног анџела да бомбардује Србију: „онолико колико је то потребно да би се њен отпор сломио, а народ – сатро“ !!!!
        Е стоко безрепа, јадан и безвредан је твој живот…
        —————————————————————————————–

        Управо ти навијачи, опијени либералним обећањима, испраћали су на онај свет марионету Запада, зорана ђинђића – човека који је уништио легендарну Српску војску и сигурносне службе, човека који је предао хероје Српског отпора хагу у замену за апстрактну економску помоћ и који је за то добио заслужени метак. Та Србија је гласала за тадића, који на дан националне жалости није нашао ништа паметније да ради него да отпутује у Румунију. На крају крајева могуће је смислити хиљаду оправдања зашто се ништа не предузима, али је уствари све врло, врло једноставно: или се супротстављаш или се покораваш, ћутиш и смирујеш.

         

        Thumb up 12 Thumb down 1

  2. Здравка Одговори

    11. фебруар 2013. код 16:31

    Браво за ово горе подсећање! никада не треба заборавити шта је човек тада рекао. То је на жалост живот који живимо са овим лилипутанцима, лоповима и квислинзима.

    Thumb up 77 Thumb down 5

  3. AMBASADOR Одговори

    11. фебруар 2013. код 16:41

    Vatikan je Hrvatskoj posudio 10 milijardi dolara kako bi krenuli u konacni obracun sa Srbima…

    Thumb up 61 Thumb down 3

  4. ИМЕ Одговори

    11. фебруар 2013. код 17:10

    Hidden due to low comment rating. Click here to see.

    Thumb up 9 Thumb down 72

    • cirktom Одговори

      11. фебруар 2013. код 18:44

      Budaletino, imas gore video. Pogledaj i videces da se sve sto je receno obistinilo. Ako ti i posle toga u glavi ostane to sto sada imas slobodno je lupi o zid jer ti nema pomoci. Tebi mozdani udar ne bi mogao nista – udario bi u prazno.

      Thumb up 65 Thumb down 5

      • ИМЕ Одговори

        11. фебруар 2013. код 19:24

        Hidden due to low comment rating. Click here to see.

        Thumb up 9 Thumb down 43

        • Јелена – сви смо пролазни, Србија је вечна! Одговори

          11. фебруар 2013. код 19:34

          Еееее, заборављају се:
          – санкције које је Србија увела Републици Српској,
          – Крајина која је предата за столом,
          – мафија 90-тих коју је предводио Марко Милошевић,
          – Мира цветак и ЈУЛ,
          – редови за хлеб, млеко, уље, брашно…
          – отимање и пљачка државних предузећа (Милошевићеви су и Мишковић и Беко и Карић и многиииии други),
          – криминал и „жена зелена“,
          – студентске мензе са колачима од мака и фета сиром и… ништа више,
          – новац са 0000000000000000000000000000000000 нула,
          – ….
          Е моји Срби, све се заборави и прошлост боље изгледа, а све само зато што све гори од горих долазе, све већи и већи олош…

          Али, опет, маните се свађе о прошлости, дајте да видимо шта се може урадити сада!

          Thumb up 51 Thumb down 30

          • NIKOLA

            11. фебруар 2013. код 19:40

            Jelena ; Ništa nismo zaboravili ,samo mnogo bolje od tebe ZNAMO KOME treba da zahvalimo za sve to!

            Thumb up 60 Thumb down 5

          • Miro

            11. фебруар 2013. код 20:28

            Да додам и то да је по потписивању Дејтонског споразума остало нерјешено гранично раздвајање код Брчког. Све је дато на коначну арбитражу ради утврђивању коначних граница два ентитета. И шта сад тренутно имамо? Брчко припада и једном и другом ентитету иако је по потписивању споразума искључиво био у РС. Коначну одлуку даће арбитар. Који? Амерички адвокат за којег се сагласио Милошевић. Џаба изгинуше преко 2000 бораца на пробијању коридора јуна 1992. године.

            Thumb up 27 Thumb down 2

          • цирктом

            11. фебруар 2013. код 20:35

            Јелена, ако већ покушавате да коментаришете нешто, добро би било да то што коментаришете и прочитате. Имам утисак да текст покојног историчара Робина Де Рајтера, који се овде коментарише, нисте ни прочитали.
            Нисте прочитали да је извршена „инверзија злочинаца и жртве“.
            Ево вам само једне реченице: „Све је постављено на главу да би се стварни носиоци одговорности за трагичне догађаје заштитили од одговорности и да би се тумачењем тих догађаја извели погрешни судови и закључци о природи и позадини рата против Југославије“.
            Ово је писао потпуно неутрални и непристрасни аутор.
            А све то што сте ви набројали је последица те спреге Немачке, Ватикана, ЕУ и на крају и УСА.
            Југославија је разбијана као део стратегије разбијања СССР-а и источног блока.
            Велику улогу је одиграла и усташка емиграција упумпавањем новца у Хрватску ради наоружавања и богаћења врха сецесиониста.
            Ако сте пажљиво прочитали текст а и даље оптужујете неког било ког србина за догађања у бившој Југи ја одустајем од даљег коментара.
            Што се тиче набројаних „милошевићевих тајкуна“ дуго времена након 2000-те су били ту на овим просторима.
            ШТО ИХ ЖУТИ НЕ ПОХАПСИШЕ?
            Где су сада ЈАЊУШЕВИЋ и КОЛЕСАР?
            У мом месту су радиле 7 фабрике – предузећа.
            Сада не ради ни једно.
            А сва су затворена и уништена након двехиљадите.
            Након дувања у пиштаљке и лупања у лонце и шерпе.

            Thumb up 57 Thumb down 4

          • Сердар

            11. фебруар 2013. код 20:47

            браво Јело сваки пут ме пријатно изненадиш.

            Још да додам : Ко је оно био стипендиста Фулбрајта?

            Ко је продавао: оружје. муницију, гориво, храну, 5 атифовом корпусу?

            Ко је предао галантно уз „чашицу вискија“ у Дејтону рањено Србско Сарајево? Затим коридор према Фочи? Брчко?,

            Дакле величање овог лика који је уцјењивао властити народ, продао један дио сопственог народа и земље и није се почешао по гузици све док мечка(читајте наци амери) није заиграла пред његовим вратима, равно је злочину!
            зато молим уредништво да изостави ове гробаре Срба и Србије.

            п.с. Зашто није (кад је већ могао и требао) подигао 1 000 000 Срба на мобилизацију и завршио питање коњушара, усташа , и балија једном и заувјек?

            А могао је те 1991 године да подигне и читава 3 милиона Срба само да је хтео!
            Срби : Далматинске Загоре ,Крајине, Лике, Кордуна, Баније ,Републике Србске, Славоније плус Срби Србије , која би то сила била !

            И гдје би се зауставили ? Типујем у Бечу а можда и у Ватикану!

            Thumb up 26 Thumb down 14

          • цирктом

            11. фебруар 2013. код 20:49

            Hidden due to low comment rating. Click here to see.

            Thumb up 3 Thumb down 15

          • velja

            12. фебруар 2013. код 02:32

            jelena bravo,al to su cinjenice koje svi znamo,nemoj mi samo reci da je za ekonomsku situaciju kric milosevic,naravno da je bilo lopova,ali od sankcija i inflacije pa do nestasica vodili su spoljni pritisci koji su imali x=za cilj slabljenje pa razaranje srbije.Nema sumnje da je milosevic bio veliki patriota,pa ovi su dobili milijarde donacija i zivi se nista bolje nego tada,e pa zamislite koliko se bolje radilo pod sankcijama.Konacno treba da shvatite nije srbija napadana zbog slobe nego sloba zbog srbije,vidite i po sadasnjem vremenu toliko im se cepimo ali oni nas i dalje parcaju.

            Thumb up 24 Thumb down 4

          • Aleksandar

            12. фебруар 2013. код 21:27

            Kao da su sada doputovali sa Dačićem,Nikolićem,Vučićem…niko mozak na trenutak neće da uključi i vidi,sami ih birate od 90tih i stalno vam je malo Srbske muke?!Svi su vam krivi samo ne zlo domaće,koje birate decenijama!Zapad je uvek pobednike priznavao,što ne dobiste bar jedan rat tako hrabri i pametni?!Sve ste pogubili,posle predavali i sada ste učesnici u veleizdaji.!Rusija i Južnoafrička Republika ne priznaju Kosovo,a vi ih krivite što EULEKSu dokaze o zločinima i kradjama organa ne daju?!Kažu vam,Kosmet koji su vaši odabrani,zločincima predali,oni ne priznaju?!Čudi vam se svet normalan,veleizdajnici!

            Thumb up 7 Thumb down 5

          • zoza

            13. фебруар 2013. код 11:22

            Sve to sto ti navodis je tacno ali…sve je to i posledica lomljenja srpskog naroda i istog tog Milosevica zbog ne pristajanja na okupaciju Srbije, prvo ekonomsku a zatim i fizicku…sto su kasnije „demokrate“ prihvatile…Sloba je pruzio otpor, koji vi pojedini jos uvek dugo necete moci da razumete i zato je morao da nestane! Nisam njegov pristalica li ono sto je istina….istina je!

            Thumb up 9 Thumb down 2

          • srbo

            13. фебруар 2013. код 21:48

            EEE KAKO STE GLUPI GOSPOĐO jELENA I OSTALI…kAŽETE REDOVI ZA HLEB,MLEKO I OSTALO…DAJ NAM SADA TE REDOVE DA JEDEMO,SADA POSLE VAŠEG ĐINĐIĆA NEMA NIREDA ZA HLEB ALI NAJVAZNIJE UCRTAJ SEBI OVO U GLAVU NEMA NI HLEBA NIGDE,NEMA PARAAAAA,NEKAD JE BAR RED ZA HLEB BIO SADA NEMA NI TO JEL VI TO NE VIDITE ILI STE MAMINI I TATINI SINOVI KOJI DOBIJAJU DZEPARAC,SADA JE NAJGORE MA STALJIN DA NAM JE BIO PREDSEDNIK BILO BI NAM BOLJE NEGO DANAS,POSLE ĐINĐIĆA I GOSPODINA TADIĆA I ČEDOMIRA POŠTO MI DELUJE DA STE CVET NJIHOVE OMLADINE…OVO JE SVE NAMESTENO OD SVETSKE MASONERIJE,CELI RASPAD I SVE OSTALO,SLOBODAN KOG NISAM NIKAD GOTIVIO JE BIO SAMO ŽRTVA SVEGA,DA NIJE ON BIO BI NEKO DRUGI,TRECI….NJIMA SVEJEDNO SAMO TO MAMONI I TATINI SINOVI NE MOGU ILI NE ŽELE DA SHVATE…A STA JE TREBALO KAO OVI DANAS DA RAZDELI SVU ZEMLJU??JA SAM ZA PUSKU U RUKE PA BOLJE DA NAS UNUCI MRTVE PAMTE NEGO SINOVI ZIVE ZABORAVE,ALI DA VAS BRINE HLEB IZVINITE ZABORAVIO SAM,AJDE KAD BUDE FRKA JAVICU VAM PA DA ODETE ITZ ZEMLJE PA SE VRATITE NA GOTOVO KAD SE SVE SREDI..ALO BREEE GOTOVANI NE MOŽE TO TAKO,NEMA SEDENJA KUĆI I PUN DZEP PARA MAMINI SINOVI I KĆERI,TERALI STE ČOVEKA I SAD STE ZEMLJU RAZBILI GORE NEGO IKAD AJDE SREDITE SADA NESTO..JOŠ JEDNOM NISAM PRISTALICA OVOG COVEKA I KOMUNIZMA NEGO PRISTALICA KRALJEVINE I ČETNIKA ALI AKO ĆU DA BIRAM IZMEĐU OVOG ČOVEKA I ZLA KAO VAS I MASONERIJE KOJU VI NITI VIDITE NITI VAS JE BRIGA JER ZELITE PUN TRBUH,ONDA BIRAM OVO PRVO…SRAM VAS BILO ZA SVE VAM JE NEKO KRIV,AJDE NAPRAVITE BOLJE,MAKAR I RED ZA HLEB DA NAROD IMA NEGDE MAKAR DA JEDE KAO ZA NJEGOVO VREME,SADA LJUDI SEKU PRSTE U STRAJKU,ETO KO JE I KAKO UNISTIO ZEMLJU,GOSN.ĐINĐIĆ I MASONERIJA SA ZAPADA A SADA NJEGOVI NASLEDNICI…GOTOVANI BEZ OBRAZA,SREBROLJUPCI BEZ TRUNKE HRABROSTI..

            Thumb up 15 Thumb down 2

      • NIKOLA Одговори

        11. фебруар 2013. код 19:35

        Hidden due to low comment rating. Click here to see.

        Thumb up 5 Thumb down 18

    • NIKOLA Одговори

      11. фебруар 2013. код 19:32

      Hidden due to low comment rating. Click here to see.

      Thumb up 6 Thumb down 16

      • ИМЕ Одговори

        11. фебруар 2013. код 19:50

        А И ТИ СИ ОД ОВИХ ГОЛОГУЗИХ КРЕШТАВАЦА!

        Thumb up 15 Thumb down 10

      • Јелена – сви смо пролазни, Србија је вечна! Одговори

        11. фебруар 2013. код 19:51

        Па пошто већ знате, дајте поделите знање са мном, да нешто научим. Ко је крив што је Марко Милошевић поседовао пола Србије, шверцовао цигарете и све друго што је могао? Сећате се ТВ Кошава, радиа Кошава и клуба Кошава? Сећате се чије је то било? Сећате се ЈУЛ-а? Да ли знате ко је ПИНК, који и дан данас трује омладину, формирао? Сећате се криминала на улицама градова? Молим вас, објасните ми, ко је крив за то? Америка? Цццц, ништа ти западни гмазови не би могли да ураде да ми већ годинама немамо похлепне издајице на власти, опозицији и већини државних институција… Али, свако има право на своје мишљење, те не бих више са вама полемисала!

        Thumb up 37 Thumb down 10

        • Oroku Saki Одговори

          12. фебруар 2013. код 03:59

          Cuti ti marketinski dosovski poltronu. Slobodan Milosevic je car za tebe konju!

          Kako radi masinerija! I dan danas pljuju Milosevica! Jebala te Amerika i taj koji te placa da siris neistine. Evo ti DS ako ti Milosevic nije valjao. Jebem ti sve da ti jebem!

          Thumb up 26 Thumb down 9

          • igor

            14. фебруар 2013. код 12:32

            istina

            Thumb up 4 Thumb down 2

        • Stefan Perovic Одговори

          12. фебруар 2013. код 07:51

          Daj ne sviraj Jelena,kakve veze ima Marko sa rasturanjem Jugoslavije….Nas si dosla ovde farbati sa dosovskom propagandom…..Vidite sta ste vi slepci uradili od Srbije,stavljajuci je 5 oktobra pod Nato,EU chizmu,da vec 11 godina cela Srbija ispasta zbog vas izdajnika,koji ste potrcali zapadnim okupatorima u zagrljaj….

          Thumb up 29 Thumb down 6

        • Stefan Perovic Одговори

          12. фебруар 2013. код 07:59

          Strava mi ovi kao Jelena,koji su ocekivali od Slobe blagostanje,u drzavi koja je bila pod destogodisnjim sankcijama i desetogodisnjem ratu,odbrani drzave od seceonista i zapadnih lesinara….Kladim se da je Jelena negde iz Beograda,jer su tamo vecinom oni,koji bi komletnu Srbiju dali za jednu veceru,zato imamo problem,jer nas je izdao Beograd, Zahvaljujuci njima,Srbija ce opet biti do Zemuna.Posle prodaje i izdaje Kosova,sledi odvajanje Vojvodine…..

          Thumb up 28 Thumb down 6

          • AuAg

            12. фебруар 2013. код 17:27

            Pazite za vreme Milosevica Srbija je bila u vlasnistvu nekih kakvih takvih Srba. Ovi je za 12 godina prodase strancima. Tako je bilo i za vreme Obrenovica, posle kojih su dosli Karadjordjevici. Posle ovih jos gori i tako redom.

            Thumb up 13 Thumb down 2

        • Aleksandar Одговори

          12. фебруар 2013. код 21:13

          Jelena nije uvodila sankcije svom narodu preko Drine,nije ni Abdića naoružavala da bi Gadafiju novac izvlaćila!Taj rat mogao je za nekoliko meseci da se pobedonosno završi,ali je cilj bio da bude „niskog intenziteta“,što duže da bi trajao!Milošević je tada bio „balans mira na Balkanu“,po njihovim procenama!Sa šiptarima od dolaska na vlast on nije završavao ništa,samo su naoružavani.To se nama sada o glavu olupa,ali vidim da titići i dalje hvale komunističke igrarije,sa Pravoslavnim Srbima?!Sramota,posle svega i Miloševićevih dogovora sa Tudjmanom u Karadjordjevu,sa predajom Kninske krajine za 36h,preko 250.000 hiljada ljudi raseljeno?!Sve bez znanja Miloševića?!Jebo vas glupe,treba vam još jedan i ove demokrate da birate tako pametni,još nekoliko mandata!Da li ima neko nov u vlasti ovoj,da ga vi ne birate od tih 90tih godina!Toma i Vučić nisu i u Miloševićevo vreme bili?Nepoznati vam?

          Thumb up 9 Thumb down 5

  5. Miro Одговори

    11. фебруар 2013. код 18:03

    Хвала Робину. Читаће га поштени бијели свијет а зли ће нам и даље владати..

    Thumb up 29 Thumb down 2

  6. za žute Одговори

    11. фебруар 2013. код 19:30

    В идим да још има љубитеља жуте боје.
    За те имам овај линк:

    А може и овај:

    Thumb up 21 Thumb down 5

    • srbo Одговори

      15. фебруар 2013. код 00:04

      Ej brate evo pitanje za sve vas posle ovog videa.Ajde recite nam vi sta su takozvani zuti i Milosević trebali da urade za vreme ratova,a imajte na pameti da sigurno nije onako kako ste to gledali na tv_u ???Šta??Ne kazem da nije niko bolje mogao da izvede drzavu ali da li vi shvatate ko god da je bio na celu drzave ma ko god bio bi ista zrtva svetske masonerije kao tkz.žuti Slobodan Milosević..I još nešto,kažete komunisti i žuti eee pa ovaj video predstavlja Titovu masonsku vladavinu a budite iskreni pa recite koliko vam je komunizam tita i komunizam Milosevića isti ili sličan???Meni su to 2 različita sveta,ako vama nisu pogledajte emisiju o golom otoku i slično….Još nešto kada birate između 2 zla izaberite ono manje koje nas je ajde da kažem kako tako branilo u ratu(zamisli sad kako bi nas političari branili ili vidi kako brane Kosovo,prodali bi te za smešne pare)e zato ja biram manje zlo a veće je ono što niko ne vidi ili ne želi da vidi svetska masonerija koja rusi sve drzave a krajnji cilj joj je unistenje pravoslavlja i Rusije…O gospođi Jeleni koja je takođe ostavila komentare gore ne želim ni da pričam,ispran mozak sa Đinđićem..Poredi kriminal,redove za hleb i sve ostalo…eee pa da je na vlasti u to vreme Slobe bio neko koga ona podrzava pitam se sta bi bilo verovatno novi ne daj Bože Jasenovac…a danas imamo podelu zemlje neprijateljima sto Slobodan nije radio ili ako jeste onda bar delimično e to je ono manje zlo za koje vam govorim i dobro je da nije bilo veće,pa ne bi dzabe ubili čoveka u Hagu…Usput za sve one koji će mi pričati o patriotizmu reću im da nemate pojma kakve bi ja sve planove imao za ovu našu državu,pušku u ruke i bolje da izginemo nego da ovako živimo,bar bi imali čistu savest prema otadzbini….ili zamislite sta bi bilo da nasi pradedovi u prvom sv.ratu se nisu borili?ee pa setite se i golgote,plave grobnice i sl.a posle divna drzava koja nam je od tih zrtvi ostala…e zato ja tako da kazem branim ovo manje zlo,da ne bih imao posla sa većim,a Slobo je bar ratovao za Kosovo a evo sta ovi danas rade..Još jednom mrzim komunizam(mada Milošević mi nije ni K od komunizma ali ajde-npr.pogledajte Kubu,Kinu,Koreju…e to je komunizam) olim av.Savu i daće Bog da se Srbijom jednom zacari Srpski kralj i da se opametimo..JOš me jako fascinira kako svi pljuju Slobu a niko da pomene spoljne zemlje koje su sve to započele i izazivale i kojima je smetao bilo koji Srbin a ne samo Milošević.Ljudi zapitajte se nije Srbija tada bila jedina na planeti,zapitajte se sta su radile dr.zemlje po tom pitanju nase zemlje…Kada zagusti kao sto je to bilo za vreme ratova,pustite Slobu i ostale,branite se prvo od neprijatelja spoljnih koji gutaju nasu drzavu,a posle cemo ove nase unutrasnje..Svako dobro ljudi i pamet u glavu nije ovde centar sveta i svega već u sedistu masonerije..

      Thumb up 2 Thumb down 0

  7. Nebojsa Одговори

    12. фебруар 2013. код 03:56

    Jeco, ispran ti je mozak, seko moja…

    Thumb up 22 Thumb down 5

  8. iz glave Одговори

    12. фебруар 2013. код 08:56

    sve to što je dotični gospodin napisao mi ovde već znamo( suštinu naravno), samo je pitanje ko to od nas ignoriše radi partijskih interesa i EUrobskog puta … njega bi trebalo promovisati medju običnim gradjanima onih država koje sebe nazivaju „razvijenim zapadom“, „međunarodnom zajebnicom“ itd, jer time bi kod njih izazvali polemika, a nas rasteretili pritiska i omogućili veći prostor za borbu za oslobođenje i ujedinjenje Srbstva

    da odem korak dalje

    po meni pravo je pitanje zašto pređašnja i sadašnja vlast iako to mnogo bolje znaju nego mi i autor iz teksta to ignorišu, zašto svojevoljno nastavljaju da veoma uspešno rade čime omogućavaju da okupator ne troši svoju snagu i ne preuzima krivicu za dela koja su isključivo u njegovom interesu, a na potpunu našu štetu, zašto ta naša elita ( pol, ekon, naučan,kult) ima sirovi/surovi materijalno pragmatični stav kada su naši interesi, baština i goli život u pitanju, zašto bar ta gospoda ne promene Ustav i Zakone i prilagode ih svojim nedelima i nečojstvu koje čine prema svojim sunarodnicima danas ali i prema sebi svojim direktnim potomcima sutra ( GMO, kemtrejls, danas Mišković, sutra Djilas, Dačića, Vučić, Beko …)

    pa zato što je jedini način da se naši zlotvori i njihovi sateliti medju nama spasu krivice za najveća( većih nema, samo istih i manjih) zverstva u istoriji čovečanstva za koja ne postoji zastarelost – da Srbije i Srba nestane kako iz medj prava( 1 korak), tako i sa lica Zemlje( 2 korak) i istorije( 3 korak), da nam se trag zatre. E to im je jedini spas, jer dogod postojimo bićemo im pretnja za njihove duhovne i materijalne riznice nastale poharom.

    Thumb up 13 Thumb down 1

  9. Blagota Vojinovic Одговори

    12. фебруар 2013. код 13:49

    „Заклела се земља рају да се тајне све одају“

    Thumb up 10 Thumb down 1

  10. Branislav Одговори

    12. фебруар 2013. код 17:15

    Јецо,угаси ТВ,укључи мозак!

    Thumb up 11 Thumb down 5

  11. Irena Одговори

    12. фебруар 2013. код 19:23

    Nama je srbima u krvi da kritikujemo i prodajemo sve što je srpsko (nažalost). Pa nam je posle sam đavo kriv kad nas čitav svijet po tome pominje. Doći će vrijeme,mada i bliži se,kada će svi molit Boga da im državu preuzme da vodi neko ko je spreman da je voli kao Slobodan Milošević. Uprkos jasnim strateškim greškama u pokušaju očuvanja državnih granica,njegov je bar cilj bio jasan,a to je,opstanak velike sroske države,umjesto parcijalnih državica seriranih na tanjir krvožednoj i izopačenoj evropi!!!!

    Thumb up 12 Thumb down 5

  12. Petrgovgrad Одговори

    12. фебруар 2013. код 19:47

    СВЕ ДО ДОЛАСКА МИЛОШЕВИЋА НА ВЛАСТ, СРБИЈА ЈЕ БИЛА НА КОЛЕНИМА. И ПРАВНО И ФАКТИЧКИ БИЛА ПОКРАЈИНА, А ЊОМЕ СУ УПРАВЉАЛЕ ДРЖАВЕ КОСОВО И ВОЈВОДИНА. НИЈЕДНУ ОДЛУКУ БЕОГРАД НИЈЕ МОГАО ДА ДОНЕСЕ БЕЗ САГЛАСНОСТИ ПРИШТИНЕ И Н.САДА, А ОНИ СУ СВОЈЕ ОДЛУКЕ ДОНОСИЛИ БЕЗ САГЛАСНОСТИ БЕОГРАДА.
    ВРАТИО ЈЕ ДРЖАВНОСТ НАМА СРБИМА.
    ЋИНЋИЧ ЈЕ ОТИШАО И НЕМАЧКУ ДА НАРУЧУЈЕ БОМБЕ, ВЕЋЕ И ЖЕШЋЕ. КОЈЕ СУ ПОСЛЕДИЦЕ ТЕ ИЗЈАВЕ. ВИШЕ УБИЈЕНИХ ГРАЂАНА СРБИЈЕ.

    СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ БИО ЈЕ ЈУНАК.

    Thumb up 20 Thumb down 5

  13. Zdravka Одговори

    12. фебруар 2013. код 22:20

    Једна цртица, без жеље да доносим вредносне судове о покојном Председнику Србије али уз жељу да увек када одгледам његов говор из 2000 констатујем истинитост његових речи које живимо, после двехиљадите смо породично летовали на Крфу, сви Грци су били одушевљени Милошевићем, сматрали су да је он последњи борац у Европи и да смо ми слободарски народ, понекада људи и то из нације која нам је пријатељска, сетите се једино у Атини су биле демонстрације када је почело бомбардовање Србије, боље виде него ми изнутра. Верујем да данас ретко ко гледа на Србе као борце за слободу и поносну нацију. Када сам Ирца упитала како то да су на крају из другог покушаја прихватили ЕУ, одговорио ми је са не много весеља у гласу- били смо послушни као и ви научили смо вашу лекцију и подлегли притисцима.

    Thumb up 11 Thumb down 2

  14. darko13 Одговори

    13. фебруар 2013. код 03:22

    Ja mu zamjerim samo jedno, što nismo išli do kraja mogli smo Bosnu i naše djelove Hrvatske rješiti za par mjeseci Kosovo takođe…Srbija se nije ni sa 5% kapaciteta uključila u rat…vjerovatno bi dobili po ušima ali neke probleme bi trajno rješili odvojili bi bar neke djelove naše teritorije…ovako na miran način nas truju ubijaju, ekonomski uništavaju, doveli nam komplet plaćenički i izdajnički političko-vojno-obavještajni milje…ti ljudi rade za šiptarske pare i strane ambasade i obavještajne službe a ne za srpski narod…da smo tad išli do kraja puno bolje bi prošli naravno uz žrtve…ali i ovako izmuiremo i raspadamo se samo polako u mukama!!!

    Thumb up 9 Thumb down 1

  15. Сердар Одговори

    13. фебруар 2013. код 08:35

    Ало сомови , Београд се требао бранити у Книну и Приштини али касно је сад и вама тешко то улази у главу, нажалост тамо сада шетају неки туђи а колико видим шетаће и по Београду због ових брозовића ,

    ј…. вас Милошевић да вас је…о.

    Нисам никад био ни за Ђинђића ни за овог Тому и цигојнера Вучића јер сви они су наставили само тамо гдје стао Милошевић, а знам да сам у праву кад вас питам, господо што нисте подигли гузице те 1991год. па да завршимо са словенцима, крватима и балијама једном заувјек?
    Зашто? Што није наоружао и послао милион Срба уз нас пола милиона из србских земаља узели би наше и мир диктирали под нашим условима а не под непријатељским!

    Продао је Крајину и људе у њој сомина једна комунистичка индоктринирана,

    Thumb up 7 Thumb down 9

    • Југовић Одговори

      13. фебруар 2013. код 13:23

      Што са вас пола милиона „сердара“ нисте сами изборили против хрвата?
      Подвили сте репине и разбежали се ко зечеви.
      А ти би хтео да неко други дође да вас брани и гине.
      Милошевић вам служи да правдате своје сопствене поразе и неуспехе.
      Због таквих лажних „сердара“, који су јаки само у пљувању у даљ, срба је све мање. Вулгаран си и прост.
      За таквог умишљеног, лажног „сердара“ НИКАДА НИКО НЕ БИ ни обрвом направио покрет а камо ли ратовао.
      И то што смо вам пружили није требало.
      Србија је због таквих великих сердара и војсковођа добила санкције, бомбе и изолацију.
      А шта би тек добила православна Србија да је поступила онако како си ти у тој твојој празној лажно-сердарској глави замислио?
      Размисли мало, ако имаш са чиме.

      Thumb up 8 Thumb down 5

  16. Nikola Одговори

    13. фебруар 2013. код 09:50

    Слоба? Загонетка је то за нас Србе…

    Thumb up 3 Thumb down 2

  17. Здравка Одговори

    13. фебруар 2013. код 16:15

    Бесмислене приче, нема места поделама, сви видимо у чему живимо и чему то води, зато сви на Сретењско окупљање битно је да сви верујемо у Србију

    Thumb up 4 Thumb down 1

  18. sotir Одговори

    13. фебруар 2013. код 17:31

    SVE STO FASISTI LAZNO OPTUZUJU DRUGE SVEDOCI SMO DA SU ONI TO I UBICE GENOCIDNE I ZLIKOVCI ITD ,A ZA SVE TO SU LAZNO OPTUZILI SVOJE ZRTVE MILOSEVICA,GADAFIJA I OSTALE TO ZLIKOVACKO UDRUZENJE NATO PAKT!

    Thumb up 7 Thumb down 2

  19. Serdar Одговори

    13. фебруар 2013. код 19:12

    Srbi van matice , bez podrske rukovodstva iz prestonice, bez mocnih saveznika tukli su se za vlastite zivote! Krenuli su da zavrse posao zapocetri posao iz 1945god.
    Iz te borbe izrasla je Republika Srbska, a nazalost nam je unistena Krajina.
    Bili su prejaki, imali su mocne saveznike a tebi za nauk, Srbi van matice su vodili ratove rascjepkani.
    Prvo Srbi Krajine protiv citavog svijeta , zatim Srbi RS protiv ostalih, poginuo je cvijet srbstva, momci u najboljim godinama, oteli su nam milijarde na okupiranim teritorijama, raselili narod zauvijek.
    Sto se ne ujedinismo tih godina i og cega je to zazirao „drug“?

    Kome je islo na ruku da ne ratuje protiv UJEDINJENIH SRBA BIVSE JUGOSLAVIJE?

    Zasto Srbi nisu ujedinjeni a imali smo kao i svi pravo na to ?
    Ovo je trebao pokrenuti „drug“ iz Prestonice da se razumijemo!

    Na kraju je pustio i Kosovo niz Ibar
    Kad je bio badza sto nije isao do kraja a ?
    Nego potpisuje mir, u ime koga i za koga, koga pusta u nedirnuto i neokupirano Kosovo?
    Ionako su sravnili sve sto vrijedi po Srbiji i srbskim okolnim zemljama ?
    Sto nije naoruzao vojsku Srbije na vrijeme ?
    Vec je dozvolio da mu se vojska bije protiv jaceg „vilama i motikama“ u odnosu na njihovo naoruzanje?
    Sta, kao fol nije znao da DOLAZE PO NJEGA A?
    A nije bas da nije imao para. Napljackanih para koje su lezale na Kipru i drugim egzoticnim ostrvima.

    p.s Nisam vulgaran i prost vec sam jako realan.
    Ovde vec napisa nadimak je zaradjen u vrijeme dok si kiselio guzicu u prestonici pred TV aparatom i tamo gdje tvoja noga nikad nije i nece krociti.
    Navrni u Rosulje , raspitaj se , ali budi fer ako imas obraza i prvo se predstavi kao „Jugovic“ .
    Meni je rat uzeo dosta .
    Od vas nikad nismo trazili a to sto ste pruzili budi siguran da smo i pretplatili.
    ¨Kad se sjetim da je civilima litra benzina uvezena iz Srbije prodavana za 12 DM zapitam se kakvi ste vi to tamo Srbi ?
    I sve dok ponovicu, nije Bozana zaigrala pred njegovim vratima na Dedinju, nije se pocesao.
    Ovako prolaze americki „igraci“ , tesko je USAnacistima biti neprijatelj, jos teze „prijatelj“.

    Thumb up 4 Thumb down 6

    • Јелена – сви смо пролазни, Србија је вечна! Одговори

      13. фебруар 2013. код 19:23

      Немој друже, да се нервираш. Паметном не треба, а будали не вреди да говориш.
      То нас и уби, разједињеност. Има и нас у Србији који знамо шта се прошли, остављени сами да браните своје куће! Али има и оних који ће се пре борити за своје мишљење него за свој дом!
      Ваљда ћемо једном схватити да нас једино она 4С могу спасити! До тада овакве беспотребне полемике и вређања само црпу енергију, што непријатељ обилато користи! Дакле, без нервирања, има ко све види!
      Пуно поздрава теби!

      Thumb up 7 Thumb down 4

  20. ПЕЋАНАЦ Одговори

    13. фебруар 2013. код 20:34

    Поштовани Сердаре, могу делом да разумем Ваше ставове. Био сам директно укључен у акцији помоћи браћи преко Дрине и Дунава. Мени је савест чиста, Ја сам и многи други из патриотских побуда радили, зато сам поносан. Било је злоупотребе, јајара ће увек бити. Једно сигурно незнате, а то је да ми Срби у Србији, тек доласком Милошевића на власт почели смо да градимо државу, а то су сви у окружењу били далеко испред нас, плаћали смо цех комунизму. Плаћамо га и данас. У Београду данас има преко 1000 комунистичких брозових генерала, ми их плаћамо.
    90-тих у Србији је дошло или кроз њу прошло око милон прогнаних срба, ту је било. деце, трудница, старих болесних, све је то требало прихватити и сместити.. Народ широм Србије све је дао од себе. То се не заборавља.
    Једне ноћи, нас пар из штаба за прихватање прогнаних, нисмо могли да спавамо. Требало је у једном граду организовати и сместити 3000 прогнаних.Рекао сам им људи дали ћемо успети, а да се наша браћа не разочарају у нас, дали ће наш град личити на Крф. Један је одговорио Ми више неможемо, ми смо чисти пред богом и пред народом, радимо у намери да помогнемо браћи, чим смо се прихватили обавеза, биће тешко, биће и непријатних ситуација али морамо издржати.
    На срећу успели смо, наша браћа нису понижена и поражена, било је грешака и неправде у поступцима, али веруј Сердаре, у тим околностима у земљи то је могао само Милошевић да уради. Јесте помагали су пријатељи из света, јако пуно наша дијаспора. Али ти мораш да се ослониш на сопствене снаге, помоћ ако дође, шта ако недође. Коса ми се и сада диже на глави, кад се сетим тога, шта ако помоћ не стигне до нас, колико можемо издржати. То имај на уму мој сердаре, дабогда никада не био у прилици да о томе размишљаш.

    Thumb up 5 Thumb down 2

Оставите коментар

logo

© 2012 Васељенска ТВ – Сва права задржана.

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ЖИВИ КЊИЖЕВНИК КОНТИНЕНТА ХАНДКЕ У НЕМАЧКОЈ РЕЦИТОВАО ДИСА

 

Хандке у Немачкој рецитовао Диса

Текст објавио | 10/05/2013 | 0

Хандке чита свој превод Дисове песме

Хандке чита свој превод Дисове песме

Историјски наступ писца Петера Хандкеа у Немачкој после 20 година. На књижевном фестивалу у Диселдорфу прочитао свој превод “Можда спава”.

Велики писац, заклети усамљеник и борац за правду Петер Хандке, прошле недеље је изненадио европску књижевну јавност, и први пут после двадесет година наступио у Немачкој, читајући свој превод песме Владислава Петковића Диса “Можда спава”. Била је то кулминација књижевног скупа у препуној дворани музеја “Кунстзамлунг”, а Хандкеов наступ и преведени Дисови стихови изазвали су громогласан аплауз одушевљене публике.

Хандке се, заправо, није појавио на фестивалу поезије у Диселдорфу као писац, него у улози преводиоца збирке песама познатог грчког песника Димитрија Аналиса, који је писао на француском језику. На округлом столу, Хандке је надахнуто говорио о превођењу поезије и пријатељству са Аналисом, затим је са својом женом Софи Семин Хандке читао Аналиса у оригиналу и у преводу.

Мало се зна да је Хандке превео укупно 38 књига. Преводио је и прозу и драме, са француског, енглеског, старогрчког и словеначког језика, и то велика имена.

У другом делу песничке вечери Хандкеу се придружио и српски писац Жарко Радаковић, његов преводилац на наш језик. Говорили су о заједничком превођењу Дисове чувене песме, током недавног Хандкеовог боравка у Чачку, где му је уручена почасна Дисова плакета. Радаковић је немачкој публици прочитао песму у оригиналу, а онда је Хандке говорио “Можда спава” на немачком. Ово је, по Хандкеовим речима које нам је пренео Радаковић, био уједно и последњи његов књижевни наступ у Немачкој, што је догађају дало посебну тежину.

ПРИЗНАЊА
ХАНДКЕ је у априлу ове године био гост наше земље и том приликом примио Златни орден за заслуге од председника Србије Томислава Николића, награду “Момо Капор” за роман “Моравска ноћ” у издању СКЗ, Повељу о избору за иностраног члана САНУ, за ког је изабран у новембру прошле године, као и знамење Академије наука и умјетности Републике Српске. Хандке ће, како “Новости” сазнају, крајем следеће недеље посетити Бањалуку.
Свој превод Дисове песме, иначе, Хандке је великодушно поклонио Завичајном одељењу чачанске библиотеке, чак се на тим папирима и потписао ћирилицом. Колико је овај поклон драгоцен српској култури, говори чињеница да западноевропске земље одавно немају дилему да ли је Хандке један од највећих живих писаца континента, те да су његови рукописи изузетно скупоцени и тражени као прворазредно културно благо.

Тако је Хандке наступом у Немачкој пред европском јавношћу још једном исказао своју велику наклоност према Србији. Наиме, песник Аналис, који је преминуо 2010, припадао је кругу Хандкеових блиских пријатеља у Паризу, поред истакнутог сиријског песника Адониса, кога је Хандке такође преводио на немачки. Аналис је дуго радио у дипломатској служби Грчке, био је против распада Југославије, и залагао се против анатемисања Срба у последњим ратовима.

Диселдорф, иначе, има посебно значење у Хандеовом животу и стваралаштву. У том граду му је 2006. године додељена велика награда „Хајнрих Хајне“ за књижевност. Тада се више посланика градске скупштине успротивило одлуци жирија, због пишчевих просрпских текстова. Хандке је због тога одбио Хајнеову награду и новчани део од 50.000 евра, а “алтернативну награду” у истом износу, коју су скупили берлински писци, редитељи и други донатори, Хандке је поклонио Србима у Великој Хочи на Косову.

Угледни писац и хуманиста је у Диселдорфу живео половином шездесетих година, и ту је написао драму “Псовање публике”, његов први велики успех у позоришту. У њему је и зачео пријатељство са режисером Вимом Вендерсом, који је у то време још желео да постане сликар. Заједно су окречили Хандкеов стан и почели да раде на филму “Голманов страх од једанаестерца”. Круна тог пријатељства и сарадње је филм “Небо над Берлином”.

Б. ЂОРЂЕВИЋ/Вечерње Новости

Сродне вести

Totale Blockade in Washington – Verwaltungskollaps ohne Ende ( Totalna blkada u Vašingtonu – beskrajni slom uprave) Obama nema novca ni za put na satanak sa Putinom! Neslućenih razmera svetska kriza na pomolu!

05.10.2013, 10:38 Uhr

Totale Blockade in Washington – Verwaltungskollaps ohne Ende

Die Streithähne in Washington beschimpfen sich gegenseitig. Verhandlungen gibt es nicht. Regierungslager und Opposition graben sich ein. Es ist Tag fünf des Verwaltungskollaps.

Die politische Klasse der Weltmacht USA findet keinen Weg aus der Blockade. Die Folgen der Haushaltskrise erreichen nun auch die internationale Politik. So müssen in dieser Woche die Verhandlungen über eine geplante Freihandelszone zwischen der EU und den USA ausfallen. „Die Vertreter der US-Seite können nicht nach Brüssel kommen“, sagte ein EU-Sprecher der dpa am Freitag.

Bundestag

Shutdown in den USA: Wir erklären, ob so etwas auch bei uns möglich ist. >

Zudem musste US-Präsident Barack Obama seine Asienreise absagen. Er fehlt nächste Woche bei wichtigen Gipfeltreffen der Pazifikanrainerstaaten (Apec) auf Bali in Indonesien sowie der Südostasiatischen Staatengemeinschaft (Asean) in Brunei. Auch ein Treffen mit dem russischen Präsidenten Wladimir Putin auf Bali fällt damit flach. Moskau gibt sich enttäuscht – bei dem Gespräch hätte es um Syrien gegen sollen.

An diesem Samstag ist Tag fünf des Haushaltsnotstands. Eine Einigung liegt in weiter Ferne, Gespräche gibt es ganz offenbar nicht. Beide Lager machen sich gegenseitig Vorwürfe.

„Dies ist kein verdammtes Spiel“, sagte der Republikanerführer John Boehner. Er verlangte von Obama sofortige Verhandlungen. Obama reagierte, er sei zu Gesprächen bereit, „aber wir können das nicht, wenn dem amerikanischen Volk eine Schusswaffe an den Kopf gehalten wird“.

Die Republikaner verknüpfen die Zustimmung zum Etat an eine Verschiebung der Einführung der Gesundheitsreform. Obama hält das für Erpressung und ist nicht bereit, sein wichtigstes Sozialgesetz zur Disposition zu stellen.

Immer mehr schält sich heraus, dass die Lösung der Haushaltskrise mit der Debatte um Erhöhung des Schuldenlimits verbunden wird. Auch hier drängt die Zeit. Spätestens bis zum 17. Oktober muss die Schuldengrenze von 16,7 Billionen US-Dollar (12,4 Billionen Euro) erhöht werden. Gibt es keine Einigung droht die Zahlungsunfähigkeit der USA – mit möglicherweise katastrophalen Folgen für die Weltwirtschaft.