СРБИЈА ЈЕ СВАКИМ ДАНОМ СВЕ МАЊА А НАШЕ “ЕЛИТЕ” ПОКЛАЊАЈУ УСТАШАМА ЛАТИНИЦУ КАКО БИ И ОНИ ИМАЛИ СВОЈЕ ПИСМО-ЈЕЗИК СУ НАМ ВЕЋ ОДАВНО УКРАЛИ ИЛ ОТЕЛИ ПА ПО ОНОЈ НАРОДНОЈ; ГДЕ ОДЕ КРАВА НЕК ИДЕ И ТЕЛЕ! СВЕ ДАТИ А НИШТА ДОБИТИ! ЗАР СЕ ТАКО БРАНИ СРБИЈА!?
Србија је сваким даном, цепкањем све мања, српски народ и србија на издисају а срби се деле на оне што се латиницом служе и оне којима је ћирилица изнад свега па и опстанка и самог живота Србије! Дотле смо браћо дотерали да имамо најжешћих српских издавача, заговорнике ћирилице који одбијају сваки рукопис писан латиницом да штампају под својим “логом”, именом. Хеј браћо срби докле смо то већ дотерали да се одричемо своје латинице а стим и најсрпскијих срба!
Да добро сте прочитали; најсрпскијих срба! Прије само једног столећа извршен је детаљан попис становника Дубровника, извештава једина тада Дубровачка штампарија која је била и једина а која се звала српска. По том попису већински део народа био је српски народ, међу њима многи католичке вероисповести српског говора који су се декларисали, како другачије, до да су срби! Само за мање од једног столећа црв раздора, којег нисмо препознали или нисмо препознати хтели јер нам је такозвана интелектуална и политичка елита била заведена или корумпирана, довело нас је ту где смо сада. Успели смо себе, народ истог говора, да дивидирамо, преобразимо, у ко зна колико тобожњих народа, од дијалеката српског језика стварасмо својим душманима државе које своју прилику вребаше да србе десеткују а Србију растуре. По режији лажних “пријатеља” својих, посташмо сами себи крвни непријатељи. Пролисмо потоке крви и суза и опет ништа не научисмо из тога! Свако тера на своју страну свој инат уместо да учимо од великих нација! Кинези као и Јапанци имају своје традиционално писмо али се зато нису одрекли латинице. На аеродромима им пише како поред своје кинеске или Јапаске фонете тако и назив у латиници! Само се ми блесавимо. Уместо да се проналазе сличности подвлаче се различитости које нас раздвајају. Уместо слоге ударисмо талабасе на поделе и разлике па се сад чудимо што из собствених груди губимо Косово срце Србије без којег нема ни живота Србији а стим ни српском народу јер ће га, овако разједињена шутати свако ко фудбалску лопти- тако нам не гине судбина цигана!
Лепо је чувати ћирилицу али сачувати се може само сљубављу а никако административним наметањем у време кад је Србији живот угрожен собственом неслогом!
Ту се треба браћо у првом реду придржавати приоритета који нас воде ка слози, који уједињују уместо да растачу. Ко се тога не придржава тај ради у интересу свог душмана, против себе и српскога народа. Нек не назива себе патриотом јер од кад су Николић и Вучић своје предизборне заклетве у сушту супротнос преокренули од кад им је народ указао поверење нема више нико ама баш нико право да очекује од народа да му на реч верује само зато што је себе убедљиво представио патриотом. У будуће се броје само конкретна дела уз памћење свих недела!
Да подсетим, Вучић се сад заклиње да никада, никад, није спомињао велику Србију, границу Огулин, Вировитица, Карлобак као да ту не постоје оргинални видеоснимци где је то ко острашћени психопата пред масама урлао. Или овај Тома што се заклињао као четнички војвода: Тако ми Бога нећу никад мировати док не вратим К/М под опут Србије да би сад пошто му је народ поверовао и указао поверење, преварио и предао К/М под опут терориста што прогнаше србе и све што није шиптарско, онима што су оптужени за трговину на силу отетим људским, органима да би финанцирали своје сулуде терористичкофашистичке идеје.
Не, браћо у оваквој ситуацији нема места за било какве поделе које воде у неслогу. Приоритети нам морају бити; слога и само слога а она се може постићи само ако све радимо у своје време. Сад је време збијања рамена уз раме да би се сачувала своја територијална целовитост, привредан ниво подигао на завидан ниво како би били господари у својој кући јер ће мо само онда моћи бити и у стању да у њој заведемо ред без којег нема ни живота нити изградње собствене културе, ни латинице ни ћирилице а ни државе Србије. Сви ми знамо онај слоген који су нам наши предци оставили за спас народа и спас Србије; СССС !!! Па пређимо коначно, више једном да га спроведемо у дело!
ДН
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti |
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 
Поштовани господине Душане Нонковићу,
прочитах овај Ваш прилог… слажем се са реченим, осим једног: латиница није србско писмо! Србска азбука има; тридест словних знакова – и тридесет гласова! Значи, сваки словни знак – један глас.
Латиницом су писали и пишу Срби… али треба се борити за очување ћирилице!!! Како смо прихватили Србе који су силом прилика променили веру, тако ћемо прихватити и Србе који пишу латиницом, али ЛАТИНЦИА НИЈЕ СРБСКО ПИСМО!!!
Хвала Вам што свакодневно добијам вести с Вашег сајта и позната ми је Ваша борба и ангажовање из расејања за Србију и србски народ, посебно на КиМ!
П.С. Једна напомена, извините: знам да живите у Немачкој и да неки прилози „иду“ и латиницом, и на немачком, али употребљавајте то што можете мање… и, случајна омашка: пишете срби, србија малим словом, и СРПСКИ – А НЕ СРБСКИ? Нисмо ми Српи, већ СРБИ.
Прочитала сам неке Ваше песме и добри сте!!!
Ружица Павловић
књижевник
председник „Удружење Дијаспора“, Србија
Видите, латиница сигурно није нити Јапанско писмо нити Кинеско па је ипак користе!!! Ми не пишемо ради самих себе већ да се наше мишљење што даље чује како би нас и наш злотвор разумео и свој злочин схватио. Ћирилицу неће ни погледати а камоли прочитати а стим нас нити разумети. Рекао сам јасно: Све у своје време поготово што смо веома мали по броју. Многи градови света имају вишеструко више становника од Србије и баш зато многи неће трпети, као јачи, да поседујемо толика пространства за наших ни осам милиона становника! А ми смо на издисају што се тиче наталитета. Из тога разлога не можемо себи дозволити овако игнорантско понашање према србима који пишу латиницом. Поготово што нам је битно да упознамо свет који пише латиницом са злочинима којима смо перманентно изложени како би њихов народ својим политичарима ударао пацке, ставио тачку на њихова недела и спречавао њихове неутољиве апетите. Ми морамо градити мостове како ћирилицом тако и латиницом ако мислимо обстати као држава и нација! Лепо сам Вам навео пример Дубровника а Ви ми наводите пример за како се остварује Београдски пашалук да би на крају срби као срби нестали са земаљске површине као народ и нација! Срби су веома добро информисани о злу које им се чини али латин нису то ни у приближној мери. Што се тиче Српски или Србски па то није једина именица која подлеже тим изузетцима где се дешавају такве појаве као кад сбин пређе у српски али то би оставио лингвистима јер то није мој циљ. Мој циљ је да стварам мостове како би ојачала Србија а стим и народ који живи у њој да живео боље ма које вероисповести био! Писао српски или србски, ћирилицом или латиницом-битан је садржај који нас уједињује и јача.А на крају ће претегнути љубав која се не да административно преписати путем рецепта нити силом наметнути. Услови живота ће одлучити и о судбини ћирилице, зато морамо у првом реду поправити услове живота како би се љубав према ћирилици рађала а не намећала!!!
Видите, то што сам се одлучио да пишем на ту тему, покренуло ме је баш то што је српски издавач одбио да стави само свој лого, своје име на ту моју књигу јер је писана латиницим и ако ми је битније да неке песме критике прочитају баш хрвати и да на тај начин ширим истину о нама и историју о злочину које су нам починили. Видите, томе нисам могао покренити ту нашу издавачку кући и ако сам ја преузео све трошкове-то значи да их то неби ништа ама баш ништа коштало а сам наслов своје издавачке куће пишу латиницом! За разлику од нас срба, хрватска библиотека у Загребу је уврстила ту исту књигу у е-издању као национално добро хрватске културне баштине. Ето њима није сметало то што сам србин и то што су многе песме у њој посвећене србима и српским патњама. И то само зато што ми је мати рођена у Ердуту(„Хрватској“) а отац у Книну. Они граде своју државу док срби својим цепидлачењем своју разградјују! – ДН
СРПСКИ АЛФАБЕТ – ЋИРИЛИЧНА И ЛАТИНИЧНА АЗБУКА ПИШИ СРПСКИ МА КОЈИМ СЛОВИМА ПИСАО!
Veröffentlicht am September 7, 2010 von dijaspora | Bearbeiten
СРПСКИ АЛФАБЕТ – ЋИРИЛИЧНА И ЛАТИНИЧНА АЗБУКА
ПИШИ СРПСКИ МА КОЈИМ СЛОВИМА ПИСАО!
Пише: Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог и оснивач АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ, једине преостале наде да ће Србија не само имати опозицију, него и коначно добити власт која ће моћи да Србију извуче из хаоса и грађанима омогући пристојан живот
Српски алфабет је фонетско писмо, што значи да се један глас бележи једним знаком или словом.
То писмо има 30 ћириличних, односно 30 латиничних знакова или слова.
Алфабет са 30 ћириличних слова је српска ћирилица или ЋИРИЛИЧНА АЗБУКА.
Алфабет са 30 латиничних слова је српска латиница или LATINIČNA AZBUKA.
Српски алфабет је једно писмо са две знаковне варијанте.
Већ дужи низ година, а нарочито у периоду тзв. комунистичке власти, српском правопису се покушава подвалити дуоалфабетизам (коришћење два писма, од којих је једно било несрпско, односно нефонетско и подразумевало се као “хрватска или гајева латиница”).
Врхунац парадокса, па и лицемерја је била тврдња да се тим поступком српски правопис не ремети, него још и обогаћује.
То би било слично као када би неко тврдио да увођење руске ћирилице у енглески правопис, ћирилице којом би било готово немогуће писати енглеске речи, не само не ремети него и обогаћује енглески правопис.
Према Википедији, српска ћирилица или азбука у оном облику у којем је ми знамо и користимо, постала је званично писмо у Србији тек 1868. године, педесет година након што ју је саставио Вук Стефановић Караџић.
Он је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова:ћ, ђ, љ, њ, ј и џ.
Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь,њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.
Поводом коришћења латинице у писању Срба, у Википедији стоји следећа, суштински нетачна дефиниција, по којој се “српска абецеда” састоји од 27 посебних и три комбинована слова” и додаје да “свако од њих (тих слова) представља по један глас”. Ову и код Срба коришћену абецеду је, а на основу Вукове азбуке, саставио Људевит Гај 1830. године.
Дефиниција је нетачна већ и због тога што абецеда, па све да има и само један, а камоли и више двознака или “комбинованих слова”, никако не може бити српско писмо, јер оно је фонетско и допушта само варијанту: један глас – један знак и правило: пиши као што говориш, читај као што је написано.
Јер ако говориш “џабе” зашто би писао “джабе”, говориш “љубав”, па зашто онда да пишеш: “лјубав” итд.Осим ако у писму немаш знакове, односно слова којима би представио глас џ, љ, итд. А ако немаш, шта је логичније него да их направиш и уведеш у своје фонетско писмо, како би оно заиста било твоје, српско, одговарајуће?
Ђура Даничић је, очито се држећи суштине српског правописа, а онда и писма, 1878. године предложио да се знаци dj,nj,lj i dž замене знацима đ, ń, ĺ и g са апострофом као и n; али је у општу употребу ушло само đ. Мада се још увек и оно почесто пише као двознак дј.
Оно што ми овде предлажемо у суштини је исто што и предлог Ђуре Даничића, (разлика је само у “графичком решењу”), и представља коначно решење за проблем дуоалфабетизма, односно коришћења српском правопису страног писма, Гајеве абецеде са двознацима.
Ми Срби смо, лингвистички гледано, привилегован народ, који, уз мале измене, које смо направили и понудили на усвајање, може да пише и ћирилицом и латиницом, а да не угрози суштину свог језичког бића.
Дакле, ако говориш српски и пиши српски, српским алфабетом : ћириличном и латиничном азбуком, односно српском ћирилицом и srpskom latinicom.
А, наравно, ако те занима или ти је потребно, упознај не само абецедно, него и кинеско или ма које друго писмо.Али кад пишеш своје, пиши на свој, српски начин.
СРПСКОМ ЋИРИЛИЦОМ & SRPSKOM LATINICOM