МОЛБА, Предраг-а Младеновић

Предраг Младеновић

Помаже Бог драга браћо и сестре,већ неко време пратим ваш рад и радује ме када видим да и даље међу србима има хуманих људи.Добро је што помажете угроженим породицама јер сам и ја из једне такве породице,рођен као треће дете.Желео бих да вам напишем нешто укратко о себи.Рођен сам и одрастао у Лесковцу у породичном окружењу и имао пристојан и добар породични живот,завршио основну и средњу школу са одличним успехом после чега сам радио код приватних фирми по граду

.Пре десет година сам остао без мајке а потом и без оца па данас живим са једном од сестара сам се борећи и сналазећи за скроман и пристојан живот.После смрти родитеља сам почео да идем у нашу свету православну цркву где сам нашао свој мир и утеху.Одлазећи често у манастир Успења пресвете Богородице код Пирота сам стекао велику љубав према молитви и служби.С благословом игумана поменутог манастира,високопреподобног синђела Серафима сам ове године уписао Православни богословски факултет у Београду и био први на ранг листи на практичном смеру,што можете и проверити на сајту факултета.На моју жалост због година нисам могао да добијем место у студентском дому факултета.Пракса нашег преосвећеног владике нишког Г.Г Јована је да не даје стипендије бруцошима па сам тако остао и без финансијске помоћи.Да бих могао да редовно студирам потребна су ми финансијска средства која немам.Овом приликом вам се и обраћам у нади да ћете моћи да ми помогнете да направим први корак ка стицању високог образовања чиме ћу себи обезбедити светлију и сигурнију будућност и једног дана и породицу.Ако имате могућности молио бих вас да ми помогнете једнократном новчаном помоћи сходно вашим могућностима.

 

Како год да одлучите ја вам се срдачно захваљујем и нек вам је Бог увек помоћник у сваком добром делу.

 

Предраг Младеновић

 

Ул.28.Марта 1А/27

 

16 000 Лесковац

 

Телефон:064 964 32 36

 

Број рачуна код Уникредит банке

 

170001024788000085

 

 

КЊИЖЕВНА НАГРАДА „НЕВЕН“

 

Назив пројекта: КЊИЖЕВНА НАГРАДАНЕВЕН

ОПИС ПРОЈЕКТА:

Установљена давне 1955. године, награда «Невен» подстиче стваралаштво за децу, афирмише ауторе и најуспешнија остварења за децу у протеклој години. Најстарија и наjзначајнија награда из области стваралаштва за децу у Републици Србији додељује се за белетристику, илустрацију књиге – сликовнице и књигу из области популарне науке. Награда ,,НЕВЕН“ подстиче стваралаштво за децу на српском језику, афирмише ауторе и најуспешнија остварења за децу у протеклој години, промовише стваралаштво на српском језику, употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног и језичког идентитета.

Невен“ је својеврсна историја књижевности за децу на српском језику, те је и импонзантан и списак добитника награде. Награду чине скупоцена повеља (аутор Душан Петричић) и новчани износ.

Награда „Невен је од републичког, регионалног и општег значаја за припаднике српског народа – где год да живи, јер промовише културу за децу и побољшава перцепцију друштва о вредности и важности културе за децу, стваралаштва на српском језику, употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма. Резултати награде „Невен“ – квалитетне књиге за децу и младе на српском језику, незаменљива су спона међу припадницима српског народа ма где они живели и убедљиво и ефикасно средство за очување културног и језичког идентитета српске деце и омладине широм света, као и њихових родитеља, васпитача, наставника…

Награда “Невен“ је својеврсна историја књижевности за децу. Импозантан је списак њених добитника.

Да набројимо само нека имена за белетристику:

Бранко Ћопић, Душан Радовић, Александар Вучо, Стеван Раичковић, Драган Лукић, Лаза Лазић, Милован Данојлић, Мирослав Антић, Александар Поповић, Мирјана Стефановић, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Градимир Стојковић, Петар Пајић, Станоје Макрагић, Радомир Андрић, Драгомир Ђорђевић, Весна Алексић, Војислав Жанетић, Светлана Велмар Јанковић,Весна Ћоровић Бутрић, Владимир Стојшин,Владимир Андрић, Петар Жебељан, Весна Видојевић Гајовић, Дејан Алексић, Игор Коларов, Зоран Божовић, Мошо Одаловић, Слободан Станишић…

… или за област илустрације:

Душан Петричић, Даница Антић, Ида Ћирић, Љубица Сокић, Марко Крсмановић, Живојин Ковачевић, Босиљка Кићевац, Душан Гавела, Душан Петричић, Бранислав Мојсиловић, Михајло Писањук, Љиљана Манзаловић, Добросав Боб Живковић, Тошо Борковић, Никола Масниковић, Душан Павлић, Мања Стојић, Александра Палавестра, Тихомир Ћелановић, Милан Павловић, Коста Миловановић, Ивица Стефановић, Мирољуб Милутиновић Брада…

.. или за област популарне науке:

Владимир Ајдачић, Василије Радикић, Вера Бојовић, Слободан Павичевић, Дијана Плут, Љиљана Маринковић, Миливоје Југин, Драгослава Гуњић, Татјана Родић, Раша Попов, Софијана Оничин Јабланов, Јасминка Петровић и Ана Пешикан, Симонида Бенхајат, Томислав Сенћански, Урош Петровић…

Награду чине: изузетно скупоцена повеља (аутор Душан Петричић – добитник награде „Невен“) и новчани износ (нето износ једне награде износио је у 2012. години 50.000 динара)

Награда се додељује сваке године за издања из претходне године, у првој недељи октобра, у оквиру у Дечије недеље.

КРАТКА ИСТОРИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ:

Пријатељи деце Србије (ПДС) је добровољна и непрофитна организација цивилног друштва.

Под овим именом је основано 1990. иако је најстарија организација те врсте у Србији, и једна од најстаријих у Европи, да би остваривало циљеве у области права детета, друштвене бриге о деци и подстицања активности на унапређењу рада с децом и за децу. Наследник је организације Друштво за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце, основане 1880. године.

Мисија ПДС-а је да доприноси промоцији и остварењу права детета и стварању услова за безбедно и срећно детињство, за поштовање положаја детета у друштву, за слободан и хармоничан развој све деце у духу наше традиције и Конвенције УН о правима детета. Организује активности за децу и помаже активности деце (стваралачке, игровне, рекреативне, хуманитарне…).

ПДС је асоцијација општинских организација које постоје широм Србије и непосредно раде са децом где год она живе и бораве: у школама, предшколским установама, насељима, месним заједницама, у општини. Чине је на добровољној основи родитељи, наставници, стручњаци који се баве децом, и остали грађани. ПДС у својим редовима традиционално има подршку и ангажман еминентних научника, уметника, јавних личности…

ПДС је чланица Мреже организација за децу (МОДС), НАПОРА и ФЕНСА.

ДОСАДАШЊИ ПРОЈЕКТИ:

Имплементирано је десетине пројеката од којих су најпознатији:

ДЕЧИЈА НЕДЕЉА (Министарство рада, запошљавања и социјалне полтике),

КЊИЖЕВНА НАГРАДА “НЕВЕН” (Министарство културе)

ДЕЧЈЕ ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА (Министарство просвете)

БУКВАР ДЕЧЈИХ ПРАВА (УНИЦЕФ, књига и семинар)

ИЗГРАДЊА ЛОКАЛНИХ КАПАЦИТЕТА ЗА ТОЛЕРАНЦИЈУ РАЗЛИЧИТОСТИ (Save the Children)

ПРАВА ДЕТЕТА У МЕДИЈИМА (УНИЦЕФ)

МЕДИЈИ У ЗАШТИТИ МЛАДИХ (УНИЦЕФ)

ЛОКАЛНЕ АКЦИЈЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ДЕТЕТА (УНИЦЕФ),

ДЕЧИЈИ ОБРАЗОВНИ ТУРИЗАМ (УНИЦЕФ)

ДОБРА ИГРАЧКА, признање за најкреативнију и за развој деце најадекватнију играчку која је произведена у текућој години

МАСЛАЧАК, годишње признање појединцу за допринос добробити деце

АКЦИЈЕ ДЕЦА-ДЕЦИ, хуманитарне акције дечје солидарности

Семинар УСПЕШНА КОМУНИКАЦИЈА ШКОЛЕ СА МЕДИЈИМА И ЈАВНОШЋУ (Завод за унапређивање образовања и васпитања)…

ПДС је и аутор КОДЕКСА ДЕЦА И МЕДИЈИ и КОДЕКСА О ЗАШТИТИ ДЕЦЕ ОД ПОЛИТИЧКИХ ЗЛОУПОТРЕБА.

Удружење организује и изводи летње кампове, трибине, округле столове, хуманитарне акције, медијске наступе…

ДИНАМИКА РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА:

Организација Пријатељи деце Србије објављује конкурс у Политици, у мају месецу, са конкурсним роком од месец дана. На конкурс обично приспе између тридесет и педесет наслова. Образују се (на двогодишњи мандат) жирији за белетристику, популарну науку и илустрацију, који читају књиге. Чланови жирија си истакнути писци и илсутратори, као и професори факултета за дечју књижевност и професори који се баве науком. Након тога, заказују се састанци жирија, који на трећој седници доносе одлуку о томе ко су добитници награда НЕВЕН за претходну годину.

Организација у јуну месецу пресује цвет невена, који је саставни део повеље, која се уручује добитницима на додели награде. Обезбеђује се кожа за повељу, а професор Александар Додик са Ликовне академије, пише текст за повељу.

У октобру, у Дечјој недељи, у Свечаној сали Скупштине града организује се свечаност на којој присуствује око 100 званица уз пригодан програм који воде истакнути глумци или новинари, уручује се награда добитницима, уз посебно представљање покровитеља награде.

ВИДЉИВОСТ ПРОЈЕКТА:

Свечаност поводом доделе награде НЕВЕН објаве скоро све националне новинске агенције и медијске куће, а пропраћена је и кроз текстове и репортаже у штампаним медијима, кроз бројна гостовања представника Пријатеља деце Србије и чланова жирија у електронским медијима (радио и тв станице), интервјуе са лауреатима (штампани и електронски медији) и објављивање на web порталима,на сајтовима Министарства културе и Града Београда.

ЦИЉНЕ ГРУПЕ ПРОЈЕКТА:

Директна циљна група пројекта су ствараоци за децу: писци, уметници, научници…

Индиректна, али не мање важна циљна група су деца и млади као читаоци, као и њихови родитељи, васпитачи, наставници, педагози који деци и младима треба да помогну у избору квалитетне литературе, као и промовисању и очувању српског језика и ћириличног писма, културног и језичког идентитета.

ЦИЉ ПРОЈЕКТА:

Директни циљ:

Промовисање културе за децу, српског језика, побољшање перцепције друштва о вредности и важности домаће културе и стваралаштва за децу, употребе, учења, чувања и неговања српског језика и ћириличког писма, где квалитетна књига, као производ материјалне културне баштине представља чврсту и трајну везу међу децом и младима, припадницима српског народа, ма где живели.

Индиректни циљ:

Неговање културног и језичког идентитета припадника српског народа где год да живе.

Ekstremi 25 09 2013 – Vredi pogledati!

http://www.youtube.com/watch?v=KYekirczsZc

Србија под Маршаловим планом – Фонд Стратешке Културе

 

назад верзија за штампу
АУТОРСКА КОЛУМНА

Србија под Маршаловим планом

Борис АЛЕКСИЋ | 17.08.2013 | 08:43 Коментара: 1

Са насловне стране дневног листа званично похваљеног у Амбасади САД у Београду, Александар Вучић нам је еуфорично поручио да „има Маршалов план за Србију“. „Мислим да до краја године, уз знање, умеће и ангажовање великог броја људи, страних и домаћих стручњака, можемо да направимо неку врсту Маршаловог плана – шта је то што у наредних 10 година морамо и можемо да урадимо. И ту ће бити много тога тешког, али народу морамо јасно да кажемо да ћемо то урадити“ навео је Вучић. Као најболније тачке његове визије Маршаловог плана он посебно истиче „то што ћемо морати да спроведемо реформу јавне управе. Што значи да ће неки људи морати да нађу нешто друго да раде. Мораћемо да урадимо реструктурирање јавних предузећа, што значи да неки партијски чиновници неће моћи да раде оно што су до сада. Биће тешка и пензиона реформа – мораћете с више година да идете у пензију, а не као што је до сада било, да неко са 35 година нађе начина да се неоправдано пензионише. Не може више“ упозорио је лидер напредњака и брзо додао да ће грађани за узврат добити хотеле, како скупе тако и оне јефтиније.

Чак и онима који мисле да је Маршалов план рецепт за сигурни економски препород земље, ове реченице Александра Вучића и најмању руку чудно звуче. Оне много више подсећају на план ММФ-а који је одавно поручио Србији да без отпуштања радника и смањења плата и пензија неће добити нову финансијску помоћ. Подсетимо се да је некада велика нада ММФ-а у Србији Млађан Динкић изјавио како Србија неће потписати нови споразум са Фондом јер не жели да смањује примања најстаријих суграђана и зараде запослених у јавном сектору. Међутим, Александар Вучић који је сменом Динкића преузео и финансијске полуге власти почео је отворено да промовише погубне идеје ММФ-а и представио их као свој План. Ове реформе у којима ће хиљаде остати без посла, Срби ће лакше поднети уколико поверују у бајку о Маршаловом плану.

Било би добро да се подсетимо шта је заиста био Маршалов план. Иако су САД још почетком Другог светског рата имале прецизне податке о распореду немачких трупа у Француској и другим важним деловима Европе, оне нису желеле да се укључе у директан рат против Хитлера већ су чекале да две велике силе СССР и Немачка претрпе што већа разарања и ослабе. Инвазија је почела тек 1944. године када је било свима јасно да Црвена армија побеђује и иде незадрживо према Берлину. После рата САД су разрадиле план економске обнове Европе и „сузбијања комунизма“ познат као Маршалов план. Документ носи име по генералу Џорџу Маршалу министру одбране и „јунаку“ рата на Филипинима. На Филипинима војници САД су добили наређење да убијају све старије од 10 година, при чему су ликвидирали близу 600 хиљада цивила! Какав аутор такав и план. Смисао Маршаловог плана добро је објаснио професор Ноам Чомски истакавши да је велики проценат од 13 милијарди долара његових фондова завршио на рачунима моћних америчких предузећа, од којих су само нафтне компаније добиле 2 милијарде долара, док је лавовски део припао америчком војно-индустриском сектору. Циљ је био да се европска економија која је била заснована на угљу, базира на нафти и учини зависном од САД. Чомски напомиње да је у стварности мали део тог новца напустио Сједињене државе тј. завршио изван буџета великих америчких компанија. Поред тога Француска је већи део средстава из Маршаловог плана потрошила на куповину америчког оружја за потребе рата у Индокини. Исто је урадила и Холандија ратујући у Индонезији (1) у којој су њене трупе извршиле стравичне масакреНоам Чомски закључује да исту стратегију засновану на Маршаловом плану САД примењују широм света, јер најпре њихова армада уништава земљу – жртву да би је након тога у другој фази америчке приватне компаније „обнављале“ али уз присвајање њених природних ресурса и контролу њених најважнијих геостратешких тачака.

Занимљиво је да се Маршалов план као појам јавља у неколико варијанти, па тако имамо ову врсту пројекта за Балкан, јужну Европу, Грчку и на крају за цео свет! Чак је основана и фондација под називом „Глобални Маршалов план“. Иако је ова фраза излизана она се у Србији користи као нешто ново и обећавајуће. Ипак, како изгледа Маршалов план за Грчку најбоље видимо по све већој немаштини у тој православној земљи, продаји природних ресурса и острва, као и у чињеници да је 77 одсто помоћи упућеној Атини завршило у приватним финансијским институцијама. Да ли то чека и Србију?

Александар Вучић није први политичар у Србији који је помињао „Маршалов план“ као чаробни штапић за спас земље. Зоран Ђинђић је говорио о идејама немачког министра Јошке Фишера о Маршаловом плану за Балкан. Ђинђић који је како је сам навео „почео да пали светло“ око Косова и Метохије није дочекао потпуну реализацију овог пројекта. Са друге стране Александар Вучић који на сваком кораку показује спремност да једном за свагда угаси (српско) светло на КиМ, постао је део Плана.

Маршалов план за Србију је представљен пре више година у САД. Описан је у чланку „Шта је потребно да се Србија очисти“ аутора Блејна Хардена, објављеном у Њујорк тајмсу. Харден сматра да Србију најпре треба војно поразити, окупирати и демилитаризовати. Након тога српско државно руководство треба подвргнути јавним суђењима на којима ће се Срби присилити да се суоче са „злочинима почињеним у њихово име.“ Као треће Запад треба да преузме све медије у Србији и да уведе строгу забрану ширења „екстремног српског национализма“. На крају треба донети Маршалов план за Балкан како би се и економски контролисали Срби које аутор пореди са нацистима. Иако написан пре више година овај чланак је и данас актуелан. САД су део Србије окупирале док остатак контролишу преко марионетских влада у Београду. Хашки трибунал је добио задатак да пресуди српском руководству, прикрије злочин против мира, злочине против српског народа, а Србе преко фалсификата својих тужилаца и судија који су постали милионери, прогласи кривим за све. Медије су такође ставили под контролу и они су у власништву странаца (са Запада) или у потпуности прате прозападни курс власти, цензуришући српске националисте и патриоте. И Маршалов план за Србију се примењује одавно, а медији сваког дана бомбардују грађане информацијама о „донацијама“ САД и ЕУ. Међутим, становништво Србије живи све теже а држава је све задуженије и прети јој дужничко ропство због којег ће генерације које долазе морати дуго да плаћају камате на узете кредите.

Иако није свестан тога, Вучић већ игра своју улогу у Маршаловом плану за Балкан. Он зарад јаловог пута у ЕУ, повлачи потезе којима поклања Косово и Метохију чије рудно благо вреди више од 1000 милијарди долара и удаљава Србију од Русије. Да ли је неко могао да претпостави да ће његова актуелна политика бити описана на страницама Њујорк тајмса пре 14 година?

(1) Telling the Truth about Imperialism, Noam Chomsky interviewed by David Barsamian, November-December, 2003
Тагови: САД Србиjа Александар Вучић

СРБИЈА ЈЕ СВАКИМ ДАНОМ ЦЕПАЊЕМ СВЕ МАЊА А НАШЕ “ЕЛИТЕ” ПОКЛАЊАЈУ УСТАШАМА СРПСКУ ЛАТИНИЦУ КАКО БИ И ОНИ ИМАЛИ СВОЈЕ ПИСМО

СРБИЈА  ЈЕ СВАКИМ ДАНОМ СВЕ МАЊА А НАШЕ “ЕЛИТЕ” ПОКЛАЊАЈУ УСТАШАМА ЛАТИНИЦУ КАКО БИ И ОНИ ИМАЛИ СВОЈЕ ПИСМО-ЈЕЗИК СУ НАМ ВЕЋ ОДАВНО УКРАЛИ ИЛ ОТЕЛИ ПА ПО ОНОЈ НАРОДНОЈ; ГДЕ ОДЕ КРАВА НЕК ИДЕ И ТЕЛЕ! СВЕ ДАТИ А НИШТА ДОБИТИ! ЗАР СЕ ТАКО БРАНИ СРБИЈА!?

Србија је сваким даном, цепкањем све мања, српски народ и србија на издисају а срби се деле на оне што се латиницом служе и оне којима је ћирилица изнад свега па и опстанка и самог живота Србије! Дотле смо браћо дотерали да имамо најжешћих српских издавача, заговорнике ћирилице који одбијају сваки рукопис писан латиницом да штампају под својим “логом”, именом. Хеј браћо срби докле смо то већ дотерали да се одричемо своје латинице а стим и најсрпскијих срба!

Да добро сте прочитали; најсрпскијих срба! Прије само једног столећа извршен је детаљан попис становника Дубровника, извештава једина тада Дубровачка штампарија која је била и једина а која се звала српска. По том попису већински део народа био је српски народ, међу њима многи католичке вероисповести српског говора који су се декларисали, како другачије, до да су срби! Само за мање од једног столећа црв раздора, којег нисмо препознали или нисмо препознати хтели јер нам је такозвана интелектуална и политичка елита била заведена или корумпирана, довело нас је ту где смо сада. Успели смо себе, народ истог говора, да дивидирамо, преобразимо, у ко зна колико тобожњих народа, од дијалеката српског језика стварасмо својим душманима државе које своју прилику вребаше да србе десеткују а Србију растуре. По режији лажних “пријатеља” својих, посташмо сами себи крвни непријатељи. Пролисмо потоке крви и суза и опет ништа не научисмо из тога! Свако тера на своју страну свој инат уместо да учимо од великих нација! Кинези као и Јапанци имају своје традиционално писмо али се зато нису одрекли латинице. На аеродромима им пише како поред своје кинеске или Јапаске фонете тако и назив у латиници! Само се ми блесавимо. Уместо да се проналазе сличности подвлаче се различитости које нас раздвајају. Уместо слоге ударисмо талабасе на поделе и разлике па се сад чудимо што из собствених груди губимо Косово срце Србије без којег нема ни живота Србији а стим ни српском народу јер ће га, овако разједињена шутати свако ко фудбалску лопти- тако нам не гине судбина цигана!

Лепо је чувати ћирилицу али сачувати се може само сљубављу а никако административним наметањем у време кад је Србији живот угрожен собственом неслогом!

Ту се треба браћо у првом реду придржавати приоритета који нас воде ка слози, који уједињују уместо да растачу. Ко се тога не придржава тај ради у интересу свог душмана, против себе и српскога народа. Нек не назива себе патриотом јер од кад су Николић и Вучић своје предизборне заклетве у сушту супротнос преокренули од кад им је народ указао поверење нема више нико ама баш нико право да очекује од народа да му на реч верује само зато што је себе убедљиво представио патриотом. У будуће се броје само конкретна дела уз памћење свих недела!

Да подсетим, Вучић се сад заклиње да никада, никад, није спомињао велику Србију, границу Огулин, Вировитица, Карлобак као да ту не постоје оргинални видеоснимци где је то ко острашћени психопата пред масама урлао. Или овај Тома што се заклињао као четнички војвода: Тако ми Бога нећу никад мировати док не вратим К/М под опут Србије да би сад пошто му је народ поверовао и указао поверење, преварио и предао К/М под опут терориста што прогнаше србе и све што није шиптарско, онима што су оптужени за трговину на силу отетим људским, органима да би финанцирали своје сулуде терористичкофашистичке идеје.

Не, браћо у оваквој ситуацији нема места за било какве поделе које воде у неслогу. Приоритети нам морају бити; слога и само слога а она се може постићи само ако све радимо у своје време. Сад је време збијања рамена уз раме да би се сачувала своја територијална целовитост, привредан ниво подигао на завидан ниво како би били господари у својој кући јер ће мо само онда моћи бити и у стању да у њој заведемо ред без којег нема ни живота нити изградње собствене културе, ни латинице ни ћирилице а ни државе Србије. Сви ми знамо онај слоген који су нам наши предци оставили за спас народа и спас Србије; СССС !!! Па пређимо коначно, више једном да га спроведемо у дело!

ДН

Obracanje Mateje Beckovica na protestu protiv laznih zbora na KiM Sava Centar 30.09.2013

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=vw07G6cMahU#t=61

Popodne sa Jasminom Ravnica srpska 02102013 – TROJKA IZ BLOKA

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=E7GmxHuGXG0#t=248