Cilj napada na Siriju je pljačka i sprečavanje bankrota SAD

Cilj napada na Siriju je pljačka i sprečavanje bankrota SAD

Share Button

ivasov-rusija

Leonid Ivašov – Cilj napada na Siriju je pljačka i sprečavanje bankrota SAD

Približava se bankrotstvu finansijsko-ekonomski sistem SAD.

Dobro je što Amerikanci vide kako se svet reorganizuje. Kina, Šangajska organizacija za saradnju i grupa BRIKS polažu  temelje novog sveta u kojem SAD neće dominirati.

Istovremeno, Nemačka zahteva da joj se vrati njeno zlato. A nema šta da se vrati.

Američki državni dug je ogroman, veći od 17 biliona dolara. To je samo direktni državni dug, a postoje još i dugovi korporacija.

Američki eksperti navode impozantnije sume ukupnog duga koje su daleko veće. A imaju SAD i mnoštvo drugih problema. Na primer, umro je najveći industrijski centar Detroit – proizvodnja je prestala, ne grade se zgrade, grad je opustio, dolaze samo klošari. Takva sudbina čeka još 450 američkih gradova.

Elita SAD, pre svega finansijska, vidi samo jedan izlaz iz ove situacije – rat. Rat rešava probleme američkih dugova. Računaju i da povećanjem vojne proizvodnje mogu pokrenuti svoju ekonomiju. Na žalost, ali rat postaje neizbežan.

Evropa odbija da učestvuje u agresiji. Nemačka, jasno je zbog čega. Ali, uvređeno je i konzervativno krilo britanskog parlamenta.

Amerikanci su u potpunosti prisvojili monetarne i zlatne rezerve Libije, a nisu ih podelili sa Velikom Britanijom koja je aktivno učestvovala u libijskoj operaciji.

Generalno, za mene nije prihvatljivo da govorimo o velikom prijateljstvu između Evrope i SAD, čak ni u okviru NATO.

Kada sam nastupao u NATO i oštro govorio o SAD (jednom sam čak naterao američkog ministra da se potčini njihovom poslovniku), svaki put sam primećivao kako su se Francuzi, Nemci i Belgijanci radovali. A najviše su se radovali Englezi.

I po tome je bilo jasno da su Amerikanci već svima preko glave. Oni su svima stavili omču oko vrata.

Gledao sam kako se Olbrajtova iživljava nad zapadnim ministrima inostranih poslova, kako Koen krši sva pravila i kako ga više niko ne sluša. Generalno, preterali su.

Amerikanci su i politički, i ekonomski konkurenti Evropi. Evropljani odlično razumeju da je sirijski rat  – američki rat. Amerikanci njime žele da izađu iz sopstvene krize i da je prebace na Evropu.

Zbog toga Evropljani i ne žure da ugroze vlastite interese, uz izuzetak Olanda koji za to ima neke svoje – homoseksualne – razloge. Nije slučajno Barozo, koji je u suštini predsednik evropske vlade, izjavio da je konflikt neophodno regulisati političkim putem.

Zemlje Persijskog zaliva i Saudijska Arabija već su se solidno istrošile. Ukupni troškovi za stvaranje takozvane Slobodne sirijske armije i njeno naoružavanje gotovo da su premašili 18 milijardi dolara. A na kraju: „duplo golo“ – Bašar traje i do dan danas. Ukoliko on opstane, bez obzira na bilo čije želje, Asad će postati svearapski lider, a Sirija primer kako se brani nezavisnost.

Saudijci i mnoge zemlje u regionu razumeju da će se sutra suočiti sa istim problema kao Egipat. Monarhije će jednostavno propasti. Zato se grčevito hvataju za Amerikance kao za poslednji spas i javno saopštavaju da su spremne da finansiraju vojnu operaciju samo da bi sa dnevnog reda skinule sirijski primer.

A u igri je i šiitsko-sunitski problem. Ukoliko Sirija opstane, to će značiti da Iran, kao najveći protivnik Saudijaca, Omana i Katara, neće biti sledeći objekat napada. Zato su monarhije spremne da se „otvore” da bi čak i povratile uloženi novac i osigurale svoj režime.

Amerikanci danas rešavaju još jedan za njih važan zadatak  – to je uništenje posleratnog međunarodnog pravnog sistema  bezbednosti. Amerikanci imaju nameru da sebi potpuno razvežu ruke i postanu globalni bandit koji kažnjava i pljačka kako mu se prohte, ne obazirući se na Savet bezbednosti UN.

Naravno, Rusija je bila dužna da generalno, do smrti, brani ulogu i funkciju Saveta bezbenosti UN. Na žalost, Rusija to nije učinila. A sve te izjave, pozivi na tolerantnost i razum, čime se do danas bavila naša spoljna politika, nisu imali nikakvog uticaja na te nitkove. To je fašizam pomešan sa liberalizmom, homoseksualizmom i agresivnom suštinom krupnog kapitala.

Po svoj prilici, Obama i ne bi želeo da se uvlači u novi rat. Međutim, ne možeš ubediti krupni kapital. Jer, ako nema rata, nema ni ekstraprofita u vojno-industrijskom sektoru. A takvi giganti kao što su Boeing ili Lockheed odavno su na granici bankrotstva. Cene će skočiti u nebo i omogućiti im da poprave svoje bilanse, o čemu sanjaju i mnoge zemlje Persijskog zaliva.

Pored krupnog kapitala, vojno-industrijskih i naftnih korporacija, naručilc rata protiv Sirije je i bankarski sistem koji ostvaruje ogroman profit ni iz čega – na dolarima bez pokrića.

Zato se od Obame pravi novi firer koji će započeti Treći svetski rat.

Posledice rata biće teške posebno za Rusiju.

Zemlje koje danas nama streme i spremne su da sa nama sarađuju imaju pred sobom grozan primer.

Jugoslavija je želela da bude sa nama – uništili su tu državu i ubili njenog vođu.

Sadam Husein je pokušavao da sa nama ima prijateljske odnose, Sadama su obesili.

Gadafi nam je težio, potpisivao sa nama ugovore, spremao se da kupuje oružje – uništili su mu državu, a Gadafija raščerečili.

Ako se to dogodi još i sa Sirijom, onda će elitama drugih država jednostavno biti opasno da sa nama imaju prijateljske odnose.

Povrh svega, kuda će otići Muslimanska braća kada ih potisnu iz Egipta? Gde će otići bojovnici koji danas ratuju u Siriji?

Preko Turske pravo na naš Kavkaz!

Treba imati u vidu da će posle Sirije Iran biti sledeći. Obavezno sledeći.

Naći će neko hemijsko oružje ili će još nešto smisliti. Tada će nas Amerikanci potisnuti ne samo iz Mediterana, već i sa Kaspijskog mora.

I Evropa će se loše provesti. Amerikanci će masovno bombardovati sirijska komandna mesta i trupe, izbaciti iz stroja sistem PVO. To će biti podrška banditima i plaćenicima. U Siriji će početi neviđeni pokolj.

Naravno da će ljudi bežati iz zemlje, čak i u Evropu. Do Amerike niko od izbeglica neće stići. Evropljani to dobro znaju. Turci takođe. Ne znam samo, da li su Erdogana zaplašili ili potkupili. Ali, on mora da shvati da će Turska kroz nekoliko godina takođe biti pred pretnjom građanskog rata.

Probe za to su već viđene. Od Tunisa preko Bliskog Istoka pa sve do Kine – plamti ogroman pojas koji će pržiti i Evropu, i Rusiju i Kinu.

(Fakti)

Eine Antwort

  1. Друга декада 21. века, а више година светска криза траје. Средсва јавне комуникације дневно обавештавају стање у свету. Доија се утисак да много шта не иде у прилог да се кризи назире крај. И поред подмаклом процесу глобалне економске политике, која није дала очекиване резултате. Главна сила која је учествовала у свим крвавим нередима из којих је црпела своју снагу, одједном се нашла пред великом дилемом. Сиријски нереди, које су Западне капиталичке земље, не јединствено, подржавале побуњенике, неочекивано, а амерички војни врх изјављује да не би интервенисао у Сирији. Назире се и крај тој сили, али, ако САД одлучи, као што је то Хитлер одлучио, и крене у нови процес милитаризације Сједињених Америчких Држава, да би изашао из кризе – можемо само да наслутимо шта планету чека у блиској будућности – рат сваког противу сваког. Ако се буде применила теорија развоја капитализма по препоруци Бжежинког и америчких ратних јастребова (Бушови, Клинтонових, Обаминих), времена и њихове ере, свет неће бити далеко од катаклизме, која настаје као безумни потез злих људи.
    Амерички Сенат и Представнички дом Конгреса, на бази извештаја ЦИЕ, дали су „зелено светло“ за план „Беле Куће“ да се почне испорука оружја сиријским побуњеницима (није искључено, и до сада, њихово илегално наоружавање), али, како је за крупни капитал, рат обична економска категорија и све се полази од интереса, а посебно се гледа профит. Америчка војна сила посебно има своју економску рачуницу, па износи да би америчка интервенција у Сирији (како су то до сада радили на многим местима), „била веома скупа, компликована и по исходу непредвидљива“. Председник Барак Обама, на основу (не доказане), тврдње да је режим у Ситији употребио бојне отрове противу побуњеника, за Америку подвучена „црвена црта“, јер је он, пре месец дана одобрио план за војно помагање сиријских побуњеника. Иза овога „врхушка“ САД је, са више страна, упозорена да за промену режима у Сирији, „била веома велики подухват који би у крајњен исходу могао да нанесе штету САД“. Оно што је у претхоном ставу изнето као могућност да се догоди – управо се потврђује као вероватна могућност. Њима је веома важна светска подршка, зато, као и у свим ранијим прилика, ствара се илузија о „великој опасности по свет ако на власти у Сирији Асад остане“, сличо свим предходним случајевима, када су једноставно убијани људи који нису хтели да их слушају, а што народи страдају, па то је већ виђено у плановима западних институција о којима је било говора.
    Амерички генерал Мартин Демпси упозорава: „да је лако ући у сукоб, али да треба бити спреман на ‘оно шро долази после’“. Он износи да само обука и саветовање сиријских побуњеника кошта Америку 500 милијона долара годишње, док би трошкови удара по сиријским војним циљевима брзо могла достићи две милијарде долара – месечно.
    Трошкови у „гвожђушини“ захтева ангажовање на хиљаде америчких војника, а искуства са Авганистаном и Ираком: „у последњих 10 година смо научили да је једноставна промена односа снага, без обезбеђења услова за опстанак функционалне државе, није довољна, па зато морамо да предвидимо и спремимо се за нежељене последице наше акције“- изговори генерал.
    Генерал не предлаже одустајање, већ диже економску цену таквог подухвата. Њега интересује његов профит, и људи око њега, а мање га интересује цена гвожђурије и плаћеника који би страдали у походу, где он види себе и своју славу. Њему је усађено, што је усађено, научио оно што је и друге учио, служи „великом“ циљу, па и не мисли ушта се претвара. Он је високи службеник снага које делују из сенке и верно им служи, али је задовољан својим статусом у таквом друштву, чија се историја бележи по снагама ратника. Докле ће то трајати?
    Ако се више гвожђурије и убојних средства троши, и то немилице, за покретање посрнуле привреде, повећање запослености тамо где је извор, за капитализам је то опоравак. Њих не интересује бојиште и невине жртве, њих само интересује зарада и профит, а сиротог радника интересује новац да би одржао голи живот, а што ће убојно средство, произведено његовом руком, убити тамо неког невиног, он и не мисли да о томе размишља. Зато, свака невина жртва и нанета штета, неком другом, подједнака је кривица свих у ланцу: па и сиротог радника.
    (Не замерите што ово није коментар, већ заједничка проширена мисао.)

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: