Dr. Ričard Šulc LEČENJE NEIZLEČIVIH BOLESTI

Pripremio:
Sem BajseSadržaj:
1. Uvod ………………………………………………
2. Novi program za neizlečive bolesti ……….. ……………..213.
3.Post na sokovima ………………………………………………. 41
4. Približavanje prirodi ………………………….. …………………58
5. Korišćenje vode za lečenje – moćhidroterapije …….. ..61
6. Čišćenje creva …………………………………. …………….  77
7. Čišćenje jetre ………………………………….. ………………..96
8. Čišćenje bubrega ……………………………. ………………..105
9. Pročišćavanje krvi …………………………… ……………….113
10. Rak dojke ……………………………………. ………………….117
11. Rak grlića materice ………………………… ……………….123
12. Rak prostate ……………………………………………………152
13. Rak mozga ……………………………………………………..160
14. Rak pluća ………………………………………………………165
15. Rak jetre …………………………………….. ………………….172
16. Rak pankreasa ………………………………………………..179
17. Leukemija ……………………………………………………….. 184
18. Lečenje dece od raka ……………………………………. 188
19. Sida …………………………………………… ………………….199
20. Biljne formule za imuni sistemi rak kože …………….  211
21. Uklanjanje bola …………………………….. ……………….230
22. Artritis ………………………………………… ……………………234
23. Alchajmerova bolest i demencija …………………………241
24. Šlog i povrede glave ………………………. …………………..249
25. Regeneracija kostiju, mišića i nerava ….. ………………..259
26. Dijabetes …………………………………….. …………………27
27. Upala slepog creva ………………………… ……………..277
28. Oboljenja oka ………………………………. ……………….281
29. Lupus …………………………………………. …………………..288
30. Emfizem i druga plućna oboljenja ……… ……………..292
31. Bolesti srca ………………………………….. ………………..294
32. Oboljenja nervnog sistema ……………… …………………311
33. Pravljenje biljnih napitaka – 1. deo …….. ……………….336
34. Pravljenje biljnih napitaka – 2. deo …….. ……………….352
35. Odgovori na pitanja čitalaca …………….. ……………..361
36. Zaključak …………………………………….. ………………….388
37. Kako izlečiti kućne ljubimce ……………… ……………..396
Dodatak: Recepti ……………………………….. ………………..427
Uvod u video snimke ……………………………………………..443
Spisak lekovitog bilja …………………………… ……………..447
Indeks bolesti ……………………………………. ……………….451

Spremite se da postanete izlečeni. Ja ve rujem da je to moguće.
Nikada do sada nisam video nešto poput ovoga. Nikada do sada nisam
video kako se leče teško izlečive bolesti. Čuo sam za teorije. Čuo sam za
prevenciju. Ali nikada nisam čuo da se prirodnim lekovima tretiraju ovakva
stanja. Ali sada znam, a znaćete i vi. Odgovori su ovde.
Odgovore u ovoj knjizi i kolekciji video materijala pod naslovom „Lečenje
neizlečivih bolesti” dala su dva iz vanredna lekara: dr Džon R. Kristofer i
njegov najbolji učenik, dr Ričard Šulc. Ova dva čoveka ono što znaju
naučila su radeći u lečilištima. Naučili su to radeći sa stvarnim ljudima.
Naučili su lečeći bolesne, a ne pričajući ili čitajući o njima. Oni nisu teo –
retičari, niti su to hteli da budu. Oni su lekari.
Ako ovde želite da pronađete neke nove teorije iz medicine, došli ste na
pogrešno mesto. Ali, ako želite da saznate kako iz le čiti neizlečivo, nema
boljeg mesta od ovog. Uz ovu knjigu idu i video snimci. Ono če ga nema u
knjizi, ima na video snim cima, a čega nema u njima, ima u knjizi. Treba ih
koristiti zajedno. Jer oni su napravljeni da bi vam pružili znanje koje do
ovog časa nijedan laik nije mogao lako dobiti.
Pročitajte celu ovu knjigu i pogledajte sve video snimke. Nemojte samo
čitati i gledati ono što se tiče vašeg stanja, zato što se stvari koje se odnose
na sve vrste bolesti nalaze u različitim poglavljima i opisane su za različite
slučajeve drugih
stanja. Ako po ovoj knjizi budete tražili samo jedan lek ili
samo jednu lekovitu biljku, onda ćete i dalje biti žrtva konvencionalne me –
di cine.
Ova kolekcija materijala zvana „Lečenje neizlečivih bolesti” prezentuje
razne programe, koje treba u celosti ispratiti. Nemojte birati i koristiti samo
delove programa za koje mislite da će vas izlečiti. Svi ti delovi su sastavljeni
u jednu celinu, jedan program, zato što su dr Kristofer i dr Šulc otkrili da
su SVI „delovi” neophodni kako bi neka bolest mogla da se sanira.
7
1. poglavlje
Uvod

Zašto informacije iz ove knjige nisu poznate javnosti?
Niko ne leči neizlečive bolesti. To je tako zato što ne znaju kako da ih
leče. I zato informacije iz ove knjige nećete naći ni na jednom drugom
mestu.
Svi se plaše da ih iznesu u javnost. Oni se plaše državnog vrha i medi-
cinskih ko misija. I ne samo to: današnji lekari baš i ne vole da se pozabave
teže izlečivim slu čajevima, jer ih plaši mogućnost smrti njihovih pacijenata.
Više bi voleli da imaju posla sa zdravijim osobama, kojima treba samo malo
pomoći.
Pored toga, danas postoje i mnogi lekari pri rodne medicine koji misle da
nije mo gućno izlečiti teže izlečive bolesti. Oni često na sva usta govore o
sveobuhvatnom izlečenju – ali to je samo priča. Duboko u sebi, oni NE
VERUJU da herbalizam i pri rodne metode lečenja mogu izlečiti ne izlečivo.
Pa čak i kad bi verovali, neznaju kako to da učine.
Mnogi današnji lekari prirodne medicine koriste izraz „komplementarna”
medicina, pod kojom podrazumevaju prirodne metode lečenja kao dodatak
savremenim medicinskim tehnikama.
Dopustite mi da budem potpuno otvoren: Metode koje su prikazane u
knjizi „Lečenje neizlečivih bolesti
” nisu dodatak savremenoj medicini.
One
su zamena za nju
. U mnogim slučajevima dosta je teško lečiti ljude prirod-
nim metodama zbog štete koju je savremena medicina pre
toga na nela.
Veliki deo patnji pacijenata nije uzrokovan njihovim bolestima, već bes –
mislenim i varvarskim metodama čeličnog medicinskog sveta današnjice.
Morate odlučiti ko jim ćete putem ići: prirodnim ili putem sa vremene medi –
cine. Ako krenete nekom sredinom, onda se nećete u potpunosti posvetiti
nijednom od ova dva puta, što bi ipak trebalo da učinite.
Odgovore iz ove knjige posvećujem vama
Od kada sam ušao u vode prirodne medi cine pre više od 20 godina, uvek
sam tražio lek za neizlečive ili teže izlečive bolesti. Obične bolesti mi nisu
privlačile pažnju. Dru gi mogu izaći s njima na kraj. Ja samo želim da saz-
nam kako da izlečim ljude koji umiru ili koji celog života pate.
Poznavao sam jednog čoveka iz Nju Džerzija. Imao je lepu ženu koju je
mnogo voleo. Ali ona se razbolela od raka, i on nije znao šta da radi. Pre
8

nego što je saznao za stvari koje su mogle da je izleče, ona je već pre-
minula.
Nikada
ne bih voleo da se vi nađete u takvoj situaciji. Kada nečiji život
visi o kon cu, ja ne želim da gubite vreme sa prirodnim metodama koje vas
ne mogu spasiti, niti sa lekarima koji nemaju iskustva u le čenju neizlečivih
bolesti. Ne bih voleo da živite u patnjama.
Pronalaženje dr Kristofera i njegovog uče nika dr Šulca, bio je odgovor
na moje mo litve. A i vama će sigurno pomoći.
Vi možete
izlečiti bolesti koje drugi smat raju neizlečivim i beznadežnim,
ali to NE MOŽETE učiniti sa lošim sredstvima i ne adek vatnim metodama
mnogih današnjih lekara prirodne medicine. Potrebno vam je znanje koje
ćete naći u ovoj knjizi.
Prvih pet video snimaka smo snimili u septembru 1994. godine, u okolini
moje kuće na vrhu Afton planine u Blu Ridžu. Preostalih sedam je snim –
ljeno u februaru i oktobru 1995. godine.
Tokom prvih snimanja, dr Ričard Šulc je morao da putuje za Englesku i
Francusku, gde je držao predavanja. Tokom dva me seca njegovog od –
sustva, ja sam ga zvao telefonom 31 put, često pričajući s njim duže od
sat vremena. Postavljao sam mu mnogo pitanja o načinu lečenja raznih
teže izlečivih bolesti. Sve informacije koje sam od njega dobio, a koje nisu
snimane, zapisane su u ovoj knjizi.
Otkrio sam da je postavljanje pravog pitanja ključ koji otvara sva vrata.
To što lekar može znati nešto, ne znači da ćete vi saznati – osim ako ne
postavite pravo pitanje. Recimo, da ja nisam postavljao pitanja, napisavši
preko 700 stranica telefonskog razgovora, vi možda nikada ne biste došli
do ovih informacija.
Kao što ćete videti, Ričard Šulc više ne radi. Ova video kolekcija i knjiga
su jedina
šansa da saznate kako sami za sebe da pravite lekove.
Znao sam da će sve zavisiti od mene, te sam se zato pobrinuo da nijedan
detalj ne propustim.
A sada pogledajmo malo u biografije vaša dva učitelja, dr Kristofera i dr
Ričarda Šulca. Krenimo od čoveka koji je sve ovo započeo – dr Džona
Kristofera.
Dr Kristofer je imao zadatak pred sobom: da bolesne leči onim
što je smatrao Božijim prirodnim metodama lečenja
9

U medicinskim krugovima smatrali su ga šarlatanom, prevarantom i lu-
dakom, koji glupe, neobrazovane i lakoverne ljude po dučava gomilom laži
o nekakvim travama. Ali, za one koje je spasio od smrti, od kojih su lekari
odustali i slegali ramenima, on je bio najbolji lekar 20. veka.
Kao dečak ovako je govorio svojoj majci: „Mama, kada porastem, hteo
bih da budem lekar”. „Svašta”, odgovarala je njegova maj ka, „lekari moraju
da seku ljude po telu ka da ih operišu, a ti ne možeš da podneseš ni prizor
krvi kada spremamo pile za večeru”.
„E pa, mama”, dečak je proročki uzvratio, „ja ću biti lekar koji ne seče
ljude po telu”.
A to je i postao.
Jedne snežne večeri u Juti, Džon Rejmond Kristofer se jako razboleo i
ležao je u postelji sa gušoboljom. Tada ih je jedan lekar prirodne medicine
posavetovao: „Sada uradite to i to da biste izbacili sluz”, govorio je. Uradili
su tako, i dečak je ubrzo ozdravio.
Dok je bio dečak, njegova majka je patila i od edema i od dijabetesa.
Nisu joj pomagali konvencionalni medicinski tretmani. Dr Kristofer se
priseća da je „neki putujući lekar došao u našu kuću da leči majku.
Preporučio joj je nekoliko lekovitih biljaka, od kojih joj je bilo bolje i imala
više ener gije. Međutim, ubrzo nakon toga, ovaj čovek je uhapšen i odve-
den u zatvor, jer nije imao licencu za medicinsku praksu. Poš to više nismo
mogli da stupimo u kontakt sa njim, mojoj majci je bivalo gore i kasnije je
preminula”.
Njegova porodica se seća kako je kao dečak gledao svoju majku dok je
umirala polako i uz velike bolove. Njena koža je pucala i nastajala je gan-
grena. Tada je Džon Kristofer odlučio da će naučiti sve što može o le –
kovitom bilju i prirodnom lečenju, na dajući se da će tako moći da spreči
da se drugi ljudi razbole i umru kao njegova maj ka.
Kada je porastao, krenuo je da pohađa prava na Univerzitetu Juta. Ali
Bog je tada ispružio Svoju ruku ka njemu i rekao „NE” pravima. Džonova
karijera kao advokata je doživela užasan kraj, kada je kao pešak nastradao
u strašnoj saobraćajnoj nesreći. Proglašen je mrtvim i odveden u mrt vač –
nicu.
Pozvali su njegovu porodicu da ga identifikuje. Kada su došli da ga vide,
videli su kako se pomeraju trepavice na njegovom oku. Tada su ga odveli
u bolnicu. Patio je od gubitka pamćenja nekoliko sedmica, ko je se često
tokom njegovog života vraćalo. Lekari u bolnici su mu rekli da će biti dobro
10

ako uopšte doživi 35. godinu, usled potresa mozga, gubitka pamćenja i
povrede leđa, kao i onesposobljavajućeg artritisa sa kojim je rođen (lekari
nisu bili u pravu; doživeo je 73. godinu).
Ne samo da je tako bolestan preživeo suđenje, već je i njegova rođaka
Džejn Štaj ner ovako rekla za njega: „Ne poznajem nijednog čoveka
sadašnjice koji je toliko progona i uvreda preživeo kao Rej. A to mu se
dešavalo verovatno zbog njegove dve glavne mane: bio je previše darežljiv
i previše je verovao ljudima, do naivnosti”.
Kao što reče ona: „Jedno je kada vam sude i kad vas gone ljudi ateisti i
neprijatelji, ali sasvim je druga priča kada vam navodni ’prijatelji’ okrenu
leđa i blate vas iz lične koristi”.
Mnogi ljudi, čak i lekari prirodne medicine, bili su ljubomorni na čudesne
lekove dr Kristofera. U Juti su ga lekari tužili i izveli pred sud. Van očiju
javnosti, rekli su mu da prebrzo leči ljude i da im time kvari posao. Ali, on
je odbio da se promeni.
Tokom svoje karijere, dr Kristofer je stalno bio po sudovima i zatvorima.
Jednom prilikom je uhapšen tokom svog predavanja, kada je jednoj ženi
koja je patila od raka dao neke lekovite biljke da bi joj sma njio bolove.
Obično je porota bila nastrojena protiv sudskih odluka. Ipak, 1969. go-
dine, nije imao toliko sreće i osudili su ga zbog toga što je izdavao „re-
cepte” (preporučivao le kovito bilje) bez licence. To je bio zločin. Dr
Kristoferu je oduzeto njegovo građanstvo i bilo mu je zabranjeno da glasa.
Ali po ko jem je to kriterijumu on bio kriminalac?
Neki hirurg ga je jedanput nazvao, i sarkastičnim glasom rekao da je
čuo za „reputaciju” dr Kristofera. Rekao je da ima pacijentkinju sa krvnim
ugruškom. Hirurg ju je ispitao i odlučio da izvrši operaciju, ali je pritom
otkrio da je gangrena zahvatila njene članke i stopala, tako da je bolnička
komisija odlučila da celu nogu odstrani.
Ćerka te žene se rasrdila zbog toga! Rekla je tom hirurgu da ne odseca
nogu njene majke. Naredila mu je da nazove dr Kris tofera. Konačno je po-
pustio i nazvao je. Dr Kristofer mu je rekao koje biljke da koristi za ugrušak.
Predviđao je da će nestati za tri dana. A tako je i bilo!
Takođe je rekao lekaru u koju specijalnu biljku da potapa noge njegove
pacijentkinje, kako bi izlečio gangrenu. Lekar je nazvao sedam dana kas-
nije i bio prezahvalan. Javio je da je gangrena nestala za samo nekoliko
dana. Potpuno je nestala, osim malog dela na prstima.
11

Ljudi u očaju – „siročad medicine” – stalno su dolazili kod
njega, čak i za vreme večere. On je znao kako da im pomogne.
Pričao mi je kako ga je jedanput usred noći pozvao telefonom njegov
ujak: „Tvoja voljena nećaka umire. Dođi odmah da je vidiš pre nego što…”
Četrnaest godina njegov otac nije mario za metode dr Kristofera, iako je
kao dete bio slabašan i bolestan. Ali tada, u tom kriznom času, rekao je:
„Uzgred, Rej, je l’ možeš poneti malo onog tvog lekovitog bilja?”
Dr Kristofer je došao, devojka je bila izlečena i postala je majka dvoje
prelepe dece.
Dr Kristofer mi je govorio i o ženi koja je slomila kuk i obe noge. Ona je
čula za preporuke dr Kristofera kod preloma kostiju. Nije imala drugog iz –
bo ra nego da ih isproba. Stavljala je biljne fomentacije šest noći sedmično
(priprema fomentacija je objašnjena na str. 338). Nakon tri meseca, njene
noge su bile u savršenom stanju. I sâm sam svedok zarastanja kostiju uz
pomoć njegovih me toda (skoro da sami morate videti kako se obnavljaju
kosti da biste razumeli koliko su ove metode zaista odlične!)
Davne 1981. godine strahovao sam da se znanje dr Kristofera
ne izgubi
Uveren sam da je on bio jedan od Božijih velikih glasnika prirodnog
lečenja. Znam da je njegovo znanje došlo iz jednog višeg izvora.
Bio je skroman čovek. Sebe je zvao „sa mo običnim momkom, ne veliki
Džon R.” za to što je znao da je njegovo ogromno znanje ništa u poređenju
sa „nebeskim” znanjem, od kojeg je on crpeo to kom svog života.
Poslednji čin života voljenog dr Kristofera počeo je 25. februara 1982.
godine, kada je pao na led na putu. Dobio je jak udarac u glavu, koji je
ponovo izazvao gubitak pamćenja i kasnije doveo do šloga.
Nakon toga je samo vodio tešku borbu. Porodica bi ga podizala na noge,
ali odmah artritis, pad ili još jedan šlog ili grip bi ga obarali dole. Kada je
jedan novinski list izdao vest o njegovoj nesreći i nastaloj bolesti, poslato
mu je bilo na stotine i stotine dirljivih pisama širom SAD-a, Kanade i En-
gleske, moleći ga ovako: „Molimo vas, dr Kristofer, vi morate ozdraviti.
Nemojte nas napuštati, potrebni ste nam”.
Dr Kristofer je rekao porodici da će ostati kod njih da bi video krštenje
svojih dvoje unuka. Mladići su kršteni u nedelju, 6. februara 1983. godine.
12

Tog popodneva dr Kris tofer je postao veoma uzrujan, drhtao je i sve vreme
se naglas molio: „Molim Te, dopusti mi da umrem. Dopusti mi da odem
kući”. Kako njegova porodica kaže, „nakon tople kupke, svima nam je
poželeo laku noć i rekao: ’Volim vas’.” Onda su poveli razgovor o Božijoj
volji i zaključili da ne treba da budu sebični i da ga zadržavaju kod sebe.
Ovako su rekli: „Ušli smo ponovo u njegovu sobu da proverimo da li je
pokriven. On je umirao. Zahvalan sam što smo svi mogli da budemo uz
njega, da ga zagrlimo, da mu kažemo da ga svi volimo i cenimo, i da ga
podsetimo da ćemo SIGURNO po novo biti zajedno”.
Na sahrani dr Džona Kristofera, sveštenik Kallis Harms održao je govor:
„Poput našeg Spasitelja, i njega su za mrz nuli i odbili ljudi, čoveka ko ji je
znao šta znači patnja.
Poput Spasitelja, i on je činio dobra dela i lečio je bolesne.
I poput Spasitelja, i njegova učenja nisu prihvatili ljudi iz njegove struke,
kojima je pretila propast reputacije i statusa, i koji su iskoristili postojeći
pravni sistem protiv nje ga, braneći zvanične stavove i mišljenja.”
Kao što je rekao jedan prijatelj dr Kris tofera: „Jednom u mnogo godina
na Zemlji se rodi čovek koji prosvećuje i podiže svest bližnjih svojom
ljubavlju, mudrošću i humorom. On izgleda kao neko ko je došao sa
anđeoskih visina, kao neko ko je direktno povezan sa božanskim izvorom
informacija.”
Dr Kristofer je znao da ljudi savremenog doba nemaju znanje o leko –
vitom bilju i prirodnoj medicini, koje je trebalo da nas ledimo i koje treba
da nas štiti. Više volimo male bele pilule, nego koru ili koren nekog lekovi-
tog drveta. I kao što dr Kristofer kaže: „Bez obzira od čega bolujete, negde
uvek postoje biljke i metode koje vam mogu pomoći”. Ova knjiga će vam
pokazati o kojim se to biljkama i metodama radi, i kako
ih je tačno dr
Kristofer koristio za le čenje bolesti i stanja koja drugi nisu mogli izlečiti
.
Priča o Ričardu Šulcu – najbolji učenik dr Kristofera i vaš
drugi učitelj
Upravo sam otkrio lekara koji je stručnjak u lečenju takozvanih neizlečivih
slučajeva – one koje svi ostali šalju kući da se spreme za sopstvenu
sahranu.
Ovo je tačno ona vrsta lekara koju sam tražio od kada je najbolji lekar,
dr Džon R. Kristofer, preminuo pre deset godina. Moja potraga je sada za-
vršena. Pronašao sam ga.
13

Meni nepoznat, to je bio najbolji
učenik dr Kristofera. On je zapravo
otišao mnogo dalje
od dr Kristofera. Umeo je da pripremi formule i metode
o kojima niko do tada nije čuo, jednostavno zato što je tako morao
. Ono
što ovaj lekar zna nije naučio iz knjiga o biljkama ili sa vikend seminara.
Njegovo znanje dolazi od 20-godišnjeg iskustva rada u lečilištu, koje je
spasilo mnoge napaćene i bolesne ljude.
Dok su drugi lekari lečili loše varenje kod zdravih ljudi, on je lečio ljude
koji su bili na samrti. I dok su drugi lekari pisali knjige, držali govore i bili
članovi komisija, on je lečio one koje je zvanična medicina od ba cila.
Oni
su bili njegov život.
Ljudi koji su dolazili na njegova vrata bili su toliko mršavi da im je samo
koža bila obavijena oko kostiju, sva u zavojima i ga zama, koji su sprečavali
curenje gnoja i krvi iz tumora na njihovim vratovima, grudima, butinama i
svuda po telu! Ti ljudi nisu bili samo bolesni, trebalo je
da umru još pre
nekoliko meseci, kako su im lekari rekli.
Niko nije želeo da pomogne ovim ljudima
. Niko!
Ni lekari konvencionalne, niti lekari pri rodne medicine. Njihovi pacijenti
su već sastavili svoju poslednju volju i oprostili se od porodica. Bili su
spremni da napuste ovaj svet.
Često su ljudi dolazili kod njega ne
zbog leka, već samo
da dobiju neku
vrstu olak šanja – kao što je to bio slučaj sa ženom koja je imala rak
pankreasa. Ona je htela da se izleči od nekontrolisanog izlivanja mokraće,
kako bi mogla da umre sačuvavši ponos, bez pelena. Ali on je izlečio i njene
bubrege i rak. A kako je to učinio, pokazaću vam u ovoj knjizi – „Lečenje
neizlečivih bolesti”.
Drugi lekari su u strahu bežali od takvih slučajeva – ali ne i on. On se
molio Bogu da mu ih pošalje. Govorio je: „Voleo bih da ljudi sa rakom
stalno dolaze, kao da je ovde slavlje. Želim umiruće, beznadežne i najgore
slučajeve, kako bih stavio na probu prirodne načine lečenja”.
On se NIJE PLAŠIO. Nekako, kao da su čuli njegovu molitvu, oni koji su
umirali dolazili su kod njega, a on ih je SPASAVAO – na hiljade njih. Neke
je spasio od raka dojke ili tumora na materici, druge od raka jetre ili tumora
na mozgu koji su zauzeli pola lobanje, ili od leukemije. Druge je izlečio od
Lu Gerigove bolesti, a 16 pacijenata se potpuno oporavilo od poslednje
faze side.
Ovaj lekar je znao da je pred njim misija koju nije hteo da prihvati niko
drugi – da izleči one kojima niko od ljudi ne može pomoći – da probije sve
14

granice i otkrije prave, neiskorišćene moći obolelog ljudskog tela. A u tome
je i uspeo.
Ipak, on je za to platio cenu. Morao je da se krije svuda – nije mogao
slobodno da živi u sopstvenoj zemlji. Nije smeo da priča o onome što radi,
inače bi ga vlasti uhapsile. Znao je da je svaki pacijent sa kojim je razgo-
varao mogao biti vladin agent, koji se spremao da ga odvede. Znao je da
je telefon mogao biti ozvučen i da je svaki njegov pokret pod mogućom
prismotrom. Kako bi sakrio svoj pravi identitet i zaštitio sopstveni život,
morao je da živi u „sigurnoj kući”, čija lokacija nije bila poznata njegovoj
porodici i prijateljima.
Zacrnio je prozore svog tajnog lečilišta u Kaliforniji, tako da
niko
nije
mogao znati šta se dešava unutra. Nije bilo nikakvog znaka na kući, da
njegovi susedi ne bi posumnjali. Samo je uzimao upute i pacijentima davao
obilje pravnih formulara da ispune, kako bi se zaštitio od protivnapada
vlade i Ame ričkog medicinskog udruženja (AMA).
Ali pošto je bio darežljivog srca, jedanput je bio neoprezan i rizikovao.
Možda nije trebalo to da učini.
Kako bi pomogao drugima, jednom prilikom
na nekoj konvenciji održao je javni govor o svojim metodama lečenja. Bilo
je prekasno. Oni
su ga čuli.
Za samo par sedmica, vladini agenti su sa probijačem, pancirnim prslu-
cima i auto mat skim puškama usred noći upali kod njega i odveli ga u
zatvor. Nekim čudom, i uz Božiju pomoć, izbegao je zatvor usled nekih teh –
ničkih neskladnosti, te nije morao da izdržava kaznu sa narko-dilerima i
zlos tav lja čima dece.
Znao je da
neće moći
na isti način da pobedi
sledećeg
puta. I znao je da
iz zat vora neće moći nikom da pomogne, niti bi iz betonske ćelije mogao
da vidi svoju suprugu i četvoromesečnog sina.
Zato je napustio svoje tajno delovanje i odlučio da ostatak života provede
po duča vajući druge metodama lečenja „neiz le čivih” bolesti. Da bi zaštitio
sebe i identitet svojih pacijenata, uništio je sve svoje privatne fajlove.
Nestali su. Ja sam bio poslednji koji ih je video. Sve što postoji sada se
nalazi samo u njegovoj glavi – i on želi da sada vi
to saznate, u slučaju da
se njemu
nešto
dogodi.
Hvala Bogu, jer se on zbog vas otkriva i izlazi u javnost – zato što ono
što ovaj čovek zna može vam spasiti život, a sada ćete to i videti.
15

“U našoj zemlji, u Evropi i u većini područja sveta nestalo je
sveobuhvatnog načina lečenja degenerativnih oboljenja.”
– dr Ričard Šulc
Hajde da poslušamo jedan od mnogih mojih razgovora sa Ričardom Šul-
com i da otkrijemo zašto je toliko teško doći do saznanja o prirodnim
lekovima.
Šulc: „Svi znaju da je biljka medunika dobra za smetnje ili manji bol u
stomaku; svi znaju da je đumbir dobar za morsku bolest,
ali niko se ne
bavi sa teže izlečivim slučajevima. O tome se ne priča. Ne znaju ni kako
da ih leče.
I zaista, ovde se radi o tome da smo takvo znanje izgubili.
Da nema lekara poput dr Džona Kris to fera i puno drugih izvanrednih
lekara tokom 30-tih, 40-tih, 50-tih i 60-tih godina, pri rod na medicina ne bi
postojala u našoj zemlji.
Bilo mi je interesantno kada sam po prvi put počeo da radim u Evropi i
kada sam mislio: „Eh, tradicionalna evropska medici na; odatle su Jensen,
Kristofer, Ajrola (Airola) i Stoun (Stone) dobijali informacije, tu je sve po –
čelo. Mislio sam da kada dođem u Evropu da ću videti koliko je raspros-
tranjena ova vrsta lečenja ljudi.
Ipak, ona je bila mrtva. Stanje je možda bilo gore nego ovde u SAD-u.
Sigurno je da ovde ima više lekara prirodne medicine kojima je dozvoljen
rad i koji mogu da uzimaju osiguranje. Ali njihova nauka se svela na gorke
čajeve i lečenje manjih tegoba.
Recimo, kada se govori o metodama koje su ljude održavali zdravim pre
oko sto godi na, kao što je hidroterapija radi „pročiš ćavanja krvi”, ljudi
današnjice jednostavno ne znaju o čemu je reč. Možete čitati o njima iz
nekih starih knjiga koje se prodaju po antikvarnicama, ali se nigde o tome
ne predaje. Ne znam ni za koga ko se potrudio oko ovoga i ko radi na
način koji ja radim. Kada bih znao, slušao bih i njega.”
Zašto su ove informacije zabranjene na mnogim medicinskim
koledžima?
Rekli ste da vam je bilo zabranjeno po dučavanje na mnogim medicinskim
kole džima ovde i u inostranstvu?
– Znate, bilo je dosta pometnji u javnosti oko raznih stvari. Jedna od njih
je svakako vezana za dr Kristofera.
16

Vi ste bili uzrok pometnji u javnosti?
– O, da. Njegove stavove mnogobrojni herbalisti smatraju nekako previše
narod njačkim i neverovatnim, ili tome slično. Oni misle da su to lovačke
priče, i mada nikada ni nad kim nisu pokušali da koriste takve sveobuh-
vatne ili intenzivne vrste programa, oni ih i dalje ne prihvataju i ne veruju
u njih.
Nisu to nikada videli, ali ne prihvataju?
– Da, baš tako. Znate, oni su neverujući ljudi. Nikada nisu ni pokušali da
nauče ili urade nešto kao što je on radio. Tako da mnogi današnji herbalisti
i lekari prirodne medicine takav nauk smatraju samo još jednim „neso fis –
tikovanim” oblikom herbaliz ma.
Pričao sam nedavno sa nekim od studenata na jednom vrhunskom medi –
cinskom koledžu u Engleskoj, i on mi je rekao ovako: „Dr Kristofer je bio
legenda, ali njegove priče o nekim čudesnim lekovima nisu bile istinite.
One su samo služile kao inspiracija i to je sve, jer biljke ne mogu stvarno
da tako deluju”.
Na žalost, i o meni isto tako misle kada počnem da govorim o svojim
slučajevima. Zato se moje ime nikada
ne spominje u javnosti. Oni se stide
onoga što ja radim. Oni čak ne žele ni da me pogledaju u lice kada im go –
vo rim o tome. Međutim, ja NJIH nisam video da leče ljude od poslednjih
stadijuma raka i od drugih bolesti koje sam vam spomenuo.
Javnost nije svesna kako „profesionalni” herbalisti i mnogi lekari prirodne
medicine ismevaju i kako se podruguju metodama sa kojima će vaši čitaoci
da se upoznaju u vašoj knjizi. Oni skoro da gaje prezir prema ozbiljnijoj
upotrebi lekovitog bilja i prirodnih metoda za lečenje kritičnih stanja.
Pogledajte samo primer jednog poznatog ko le dža prirodne medicine:
njen šef botanike pravi formule za mnoge kompanije, u kojima se nikad
ne nalaze biljke, to su sve ekstrakti žlezda. Strašno.
Dakle, ako neko danas ode da pohađa najbolje medicinske škole, on tu
neće ništa čuti o vašem načinu rada?
– Tako je. U to nema sumnje. Većina me dicinskih škola je napustila put
nauke, jer žele da ostanu „priznati” u svetu…
Dakle, ne možete postati priznati ako govorite o dr Kristoferu?
– Apsolutno je nemoguće. Isto je i ako govorite o stvarima koje nisu u
domenu klasične her bologije, ako govorite o ishrani, o menjanju navika.
Većina vaših kolega strogih herbalista bi rekla da to nema ni kakve veze sa
17

herbologijom. Oni koriste herbologiju na isti način kao što lekari koriste
lekove: tako da u njima nema ničeg pri rodnog.
Drugim rečima, herbalizam za njih predstavlja samo drugu vrstu „le ko –
va”, ne dru gačiji način lečenja?
– Tako je. U mnogim takvim školama na svakom stolu se nalazi pepeljara.
Nema tu mnogo posvećenosti prirodnom načinu ži vo ta!
Da li vam je neko nekad rekao: „Ričarde, ne želimo da držiš predavanja
kod nas?”
– O, da. Jedanput sam predavao u nekoj školi, i već prvog dana pomislio
sam da je cela zgrada bila u požaru. Međutim, to je bio dim zbog studenata
koji su pušili u hodniku. Ja sam im tada održao jednu lekciju, te su me
zbog toga izbacili iz škole.
Bilo je i drugih situacija po mestima u kojima sam držao predavanja.
Podučavao sam na jednom medicinskom koledžu u Kanadi, gde su me poz-
vali da predajem skoro ceo semestar. Ali, nakon jedne sedmice mojih pre-
davanja, rekli su mi da odem kući. Izgleda da se ljudi osećaju neprijatno
pored mene.
U čemu je bio problem?
– Opet su me smatrali previše radikalnim. Misle da govorim o onome što
je izvan
domena herbologije.
Prevelik broj ljudi koji se bavi lekovitim biljkama smatra da je herbologija
jedna vrsta starinske nauke koja postoji samo zato da bi se osećali malo
ponosnijim.
Oni su čuli za priče o čudesnim lekovima, ali ne razumeju šta je ne –
ophodno da bi došli do njih. Vi i ja smo pričali o autoru koji je nedavno
napisao jednu veliku knjigu. On je vrlo dobar poznavalac lekovitog bilja,
ali zato ima i 70 kg viška, pije litar vina dnevno i puši pet paklica cigareta.
Postoji ogromna razlika između toga i prirodnog izlečenja. Od takvih ne
možete čuti priče o lečenju ljudi od raka, side ili neuromišićnih obolje nja,
itd.
Kada me čuju ovakvi autori i herbalisti, oni bi najpre da zabiju glavu u
pesak. Ja činim da se oni osećaju neprijatno, jer se pronalaze u mojim
rečima. Najgore od sve ga je što oni neće da rade sa ljudima koji pate od
teških bolesti, za koje moram da stvaram i razvijam programe lečenja.
Znam jako malo onih koji su ozbiljno radili sa ljudima obolelim od kan –
cera ili side.
18

Da li vam je neko nekad rekao da od tak vog posla ne možete da zara-
dite?
– Da, naravno. Govorili su mi i da time nanosim štetu svojoj profesiji.
Kako to nanosite štetu – lečeći ljude?
– Govorili su mi i ovako: „Pa, ako radiš toliko stvari, kako znaš koja biljka
je izlečila bolesnu osobu?” Mene ne zanima koji deo lečenja je najviše po-
mogao. Moj moto je oduvek bio i ostao ovakav: „’Moram da izlečim paci-
jenta’. Tu nema slepog eksperimentisanja”.
Oni brinu samo o tome da budu priznati, a ne o lekovima.
– Ja mogu slobodno reći da je lekovito bilje jedno moćno sredstvo
prirodnog lečenja. Ali oni gledaju na njih kao izolovan element.
Na primer, ehinacea poboljšava imunitet. Međutim, ako pušite cigarete i
pijete gajbu piva uz picu sa feferonima, ehinacea nema efekta. Budimo
otvoreni. Oni ne vole da slušaju o takvim stvarima. Misle da će same
lekovite biljke da ih izleče.
Crvena detelina proređuje krv, ali oprostite, ako svakoga dana za ručak
pojedete čizburger iz „Mekdonaldsa”, onda ona nema efekta. Ovo bilje je
stvoreno tako da bude jedan deo
celokupnog programa lečenja, kao što
je to dr Kristofer govorio.
Ljudi su me najčešće pitali ovo: „Kako si mogao da radiš sa toliko ljudi
koji su bili na samrti? Zar ti to nije ulivalo strah?” Ne, nije to tako strašno,
zato što nemate šta da izgubite.
Kada dođu kod vas takvi pacijenti, oni su maltene polumrtvi, a vi ne
smete da zabr ljate!
– Njima je već presuđena smrtna kazna. Jedini pravac kojim mogu da
idu jeste na bolje.
Mi nemamo prave lekare prirodne medicine. Mislim da je to ono suštin-
sko. Ti lekari od pre 50, 60, 70 godina znali su protiv čega se bore. Da –
našnji lekari prirodne me di cine i herbalisti uglavnom koriste biljke koje su
sla bog efekta, od njih prave iste takve pro izvode, i koriste ih u poje –
dinačnim programima koji su blagi i ne mogu da donesu izlečenje.
Jednom prilikom sam razgovarao sa nekim herbalistom iz Engleske. On
mi je pričao o nekoj biljci koju je proučavao i koja je dobra za lečenje raka.
Pitao sam ga kolika doza je potrebna, a on mi kaže: „Pa, recimo oko…”
Znate, došli smo čak dotle da samo pretpostavljamo o stvarima.
Kaže on dalje: „Mislim da treba uzimati internim putem”.
19

A ja mu odgovorim: „Aha, a koliko?” „Pa, pretpostavljam prosečna doza
za tinkturu”. Onda mu ja opet kažem: „Za koju vrstu raka?” I što sam mu
više pitanja postavljao, to je on bivao sve nesigurniji, iz prostog raz loga
što tu biljku nikada u svom životu nije ozbiljno isprobao. I tako smo došli
dotle da knji ge o lekovitim biljkama nisu vrednije od papira na kojem su
napisane.
Dakle, ovo bi bio zaključak: profesionalni herbalisti i mnogi lekari pri –
rodne medicine ne žele nikom da se zameraju. Mi ne želimo da imamo
posla sa ljudima koji su na samr ti, a koji bi mogli biti izlečeni samo da im
je neko rekao kako to da učine.
Završna reč, pre nego što počnete vi…
U većini slučajeva uzrok bolesti nije ono što mislite da jeste. Na primer,
ako imate glavobolju, problem može biti u zakrčenom crevu. Ili mislite da
su vam oboleli bubrezi, a pravi problem je u jetri.
Zato ako budete tražili samo poglavlje koje se tiče vašeg problema, a ne
pročitate i ne uradite ostatak programa, onda ćete verovatno ostati bolesni.
Ako budete samo koristili ovde opisane lekovite biljke za od ređeni organ
koji je oboleo, a ne pročistite svoje telo, ne primenite hidroterapiju i ostalo,
onda možda nikada ne budete imali pune koristi od onog što smo Ričard
Šulc ili ja hteli da dobijete.
Nemojte razmišljati kao savremeni lekari dok
se lečite prirodnim putem.
20

Ovo je program kojim su se izlečili oni koje je medicina odbacila. Ovo je
program kojim mogu da se izleče ljudi koje drugi lekari nisu mogli da izleče.
Ovo je program koji se koristi kada vam svi kažu da je sve gotovo, a vi i
dalje želite da živite.
Ovaj program je pre mnogo godina stvorio pokojni dr Džon R. Kristofer
u svom lečilištu u Sautvestu, a onda ga je u svojoj klinici u Kaliforniji nado-
gradio dr Ričard Šulc.
Program čini primena raznih biljnih formula i druge metode koje su
opisane u poglavljima koja slede i na video snimcima. U program su uk –
ljučene i specijalne me tode koje su opisane na sledećim stranicama.
Glavna svrha ovog poglavlja jeste da vam pruži suštinske informacije i
odgovore na određena pitanja.
Koliko dugo treba primenjivati ovaj program? Najmanje 30 dana. Možda
bude bilo potrebno i šest meseci, u zavisnosti od stanja bolesnika. Ovaj
30-dnevni program možete koristiti i kada osetite da vam se zdravlje po –
novo pogoršava. Takođe, u zavisnosti od vašeg stanja, između dva 30-
dnevna ciklusa možete napraviti pauzu od jedne sedmice, tokom koje ne
smete navaliti na nezdravu hranu. Držite se samo kvalitetne biljne hrane.
Ipak, kod ozbiljnijih slučajeva bolje je ne praviti pauzu. Nemojte prekinuti
sa programom istog trenutka kada se simptomi bolesti povuku, već nas-
tavite duže vreme na programu nakon njihovog prestanka. U suprotnom,
doći će samo do delimičnog izlečenja.
Evo kako izgleda program:
Prva na listi je ishrana. Ako ste teško bolesni, morate odmah prestati da
jedete. Treba samo da pijete oko 3,5 litra vode i svežih sokova dnevno.
Bez hrane.
Potreban vam je sokovnik kod kojeg na jednoj strani izlazi sok, a na dru-
goj mesnati deo ploda. U suprotnom biste morali stalno da čistite svoj
sokovnik od toga.
21
2. poglavlje
Novi program za
neizlečive bolesti

Uvek u slučaju manje opasnih stanja postite na sokovima i vodi najmanje
jedanput sed mično. Takođe, pijte 2,5 – 5 dl svežeg soka od šargarepe
svakog dana. Čisto da znate, ovaj sok od šargarepe je odličan izvor ras –
tvorljivog kalcijuma.
Potrebno vam je dosta hranljivih materija da bi došlo do izlečenja, ali ne
iz krompira, niti teške hrane koja se vari 6 sati. Jer tada sva krv i energija
idu u sistem za varenje. Dakle, koristite ISKLJUČIVO SOKOVE I VODU
tokom najkritičnijih faza procesa izlečenja.
Ako nemate sokovnik, kupite ga. Dr Ričard Šulc odbija da radi
sa pacijentima koji ne žele da kupe sokovnik.
Kada se završi stoprocentno konzumiranje sokova i vode, onda se prelazi
na stoprocentnu biljnu sirovu hranu: sve vrste povrća, voća, sirovih
orašastih plodova i semenja, i u vodu potapanih i isklijalih mahunarki.
Jedite sveže, organske i lokalno uzgajane proizvode, ako je moguće.
Od tečnosti konzumirati samo čistu negaziranu vodu (biljne čajeve uvek
pravite sa njom), biljne čajeve (bez kofeina) i sokove od voća i povrća.
Jedino treba biti oprezan sa sokovima od voća, jer ljudi sa određenim
bolestima ne smeju da unose previše šećera. Ja koristim samo male
količine soka od voća, koje pomešam sa dosta vode.
Bez alkohola, kafe, crnog čaja i belog šećera.
Bez životinjskog mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda (sir, jogurt,
pavlaka) i bez kuvane hrane (hleb, kuvan krompir, tofu i drugo). Jedite
sveže, organske i lokalno uzgajane proizvode.
Sada na red dolazi biljni nutricionistički program. Dr Šulc ne veruje u
lekovitost vitaminskih pilula. On mi je rekao: „To su hemikalije, a ne hrana.
Na primer, da li ste znali da se vitamin niacin dobija zagrevanjem sumpora
u prisustvu azbesta? Dok se vitamin B
12
pravi uz pomoć ostatka đubreta
iz kanalizacije u sirovom stanju. Da li bi to uopšte moglo da se nazove
prirodnim
načinom lečenja?”
Evo recepta za zdrav obrok, koji ja zovem
„superhrana”
. Uzimajte 4
supene kašike svakog dana, dve ujutru i dve uveče. Sastojci su: trava
lucerke, ječmena trava, pšenična trava, cvekla, spanać, šipak, kore limuna
i pomorandže. Probajte da prikupite svaki od ovih sastojaka. Koristite sve
što možete.
Ako ste pod velikim stresom, možete povećati dozu vaše „superhrane”,
i da je uzimate 4-6 puta dnevno.
22

Može se napraviti i ovakvo hranljivo piće:
– oko 250 ml svežeg soka od voća, ili manje od toga ako treba manje
šećera. Pojedini ljudi više vole sok od jabuke nego od citrusnog voća, i
manje im suši kožu.
– oko 250 ml ili više čiste negazirane vode.
– pola do jedne šolje svežeg sezonskog voća (jedna šolja je oko 2,5 dl).
– oko 500 ml gore opisane mešane hrane (superhrane).
Ako zbog voća koje stavljate u svoju superhranu bude bilo previše še –
ćera, onda tu hranu pomešajte sa vodom ili sokom od šargarepe ili nečeg
drugog.
Mojoj supruzi je koža postala suvlja dok je bila na biljnom programu,
tako da je u svoje „superpiće” dodavala dve kašičice ulja od lanenog se-
mena. Delovalo je. Takođe, na svoje ispucale suve ruke stavljala je rici-
nusovo ulje, što je dosta pomoglo.
Jedan manji problem u vezi sa dodavanjem bilo kojeg ulja jeste taj što
kod nekih ljudi može dovesti do smanjenja energije. Zbog toga biste
možda mogli da uzimate laneno ulje uveče, kada gubitak energije i nije
toliko bitan. Druga mogućnost jeste da u svoje „superpiće” dodate izm-
leveno laneno seme, umesto ulja.
Isto tako, zbog razlika u metabolizmu, ljudima ne odgovaraju sve vrste
ulja. Laneno ulje nije uvek najbolje za svakog. Ja, na primer, najviše volim
suncokretovo hladno ceđeno ulje.
Moja supruga je takođe primetila da je postala malo depresivnija tokom
ovog programa. Pošto nije bila bolesna, uvidela je da treba da unese više
mahunarki i kalorija u svoju ishranu, i pošto je zima dolazila, bila joj je
potrebna malo teža hrana, kako bi se prilagodila hladnom vremenu. Time
je rešila problem; salate i voće više nisu bili dovoljni, jer je leto prošlo.
Prečišćavanje jetre/žučne kese
Svako jutro treba započeti sa prečišćavanjem jetre/žučne kese ili pre čiš –
ćavanjem bubrega/bešike (više detalja na sledećoj strani). Možete naiz –
menično primenjivati ove dve metode svake sedmice.
Sastojci
:
Jesen i zima:
oko 250 ml soka od jabuke ili grejpfruta, ili…
Proleće i leto:
oko 250 ml soka od pomorandže ili zajedno sa sokom od
citrusnog voća (iscedite jedan limun i pomešate sa dovoljno soka od po-
morandže, grejpfruta ili mandarine, pa da ukupno bude 250 ml).
23

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: