СВАКА ГЕНЕРАЦИЈА ЈЕ ОДГОВОРНА ЗА СВОЈА ДЕЛА У СВОЈЕМ ВРЕМЕНУ ПА И МИ ЗА СВОЈА

Душан Нонковић-оснивач и уредник Гласа Дијаспоре

Пише: Душан Нонковић
20.08. 2013. Глас Дијаспоре
Ако нам је озбиљна намера доћи до циља онда морамо имати и одговарајућу стратегију која води до њега. Без темељито проучене и темељно у пракси примењене стратегије остаће нам и најбитнији циљ само фатаморгана, привиђање. Проблем младих и новооснованих странака и покрета који имају за циљ хомогену и јаку Србију је у томе што не само да немају добро проучену стратегију како доћи до циља већ често немају никакву стратегију, па олако постају манипулативна маса искусних политичких противника.

Основно начело сваке озбиљне стратегије које би могло довести до дефинитивног циља морало би бити засновано на стварању јединства на основи хумане солидарности што подразумева тражење заједничких додирних тачака, бавити се темама које зближавају уместо темама које воде до раздора. Раздором и међусобним конфликтима се још никад ништа није ујединило нити довољно сложно било како би се непријатељ победио. Ту се подразумева и то да се без посебне потребе не отварају деструктивне дискусије, бочни фронтови пута ка циљу. Осуде и просуде лидера прошлих генерација треба препустити историји да би после довољног растојања објективно донела свој суд.

Наше није да се бавимо експертизама за које нисмо нити компетентни нити од довољног растојања да би могли објективно просуђивати. То не само да нас разједињује већ нам то и одузима време које нам је потребније за сређивање конкретних чињеница нашег времена у којем ми живимо и за које смо ми сада и овде одговорни а о којем ће тек касније генерације доносити свој историјски суд. Ми морамо гледати шта то наша генерација оставља иза себе па тек кад будемо сигурни да смо постигли више и значајније за свој народ од претходних лидера и генерација, имаћемо своју компетенцију и ауторитет да пресудимо јавно о неким чињеницама из прошлости. Ми тек треба да се докажемо народу да смо му кориснији и бољи од претходника, да би имали било какво морално право критике. Ми још нисмо ни прогледали како треба из пелена а већ би да доносимо свој велики суд! Прво докажи да си већи, па онда говори колико је други мали, докажи се да си бољи, па онда говори како је неко био лош. Прво скочи па онда викни хоп!

Ко не доприноси слози и јединству, тај ради на демонтажи пута који води ка циљу односно јакој и јединственој Србији. Да би се дошло до тог циља, јаке Србије, морала би бити стратегија заснована на конкретним програмима који би водили држављане Србије у бољи економски живот што подразумева висок животни стандард уз висок степен хуманости. Само стратегија заснована на привредном бољитку и људском животном стандарду може довести до жељеног циља – у гладној кући је увек свађа. То није утопија већ реална могућност коју нам омогућава наше поднебље и ресурси са којима би требало ми уместо других да управљамо. Економски опоравак би у првој линији омогућила изградња добрих инфраструктура, железнице високих брзина које би омогућиле да Београд буде од Ниша и Суботице удаљен свега сат времена.

Странка која уреди и понуди свој програм привредног опоравка Србије имаће и прилику да дође до свога циља и остави свој печат у историји Србије. За то нам је потребна слога и време које не смемо нити можемо да траћимо на којекакве доконе дискусије!

Прво што нам је потребно је то да морамо основати тим експерата за разраду стратегије како би се дошло до жељеног циља. Овако, мало о ћирилици па мало о латиници, два напред па два назад, не води никуда до у одвраћање погледа од витално битних чињеница по Србију. У Србоји живи већ сада 40% несрпског становништва. Ако се овако настави са паролама и бескрајним дискусијама уместо конкретних мера са конкретним резултатима биће Срби у својој држави мањина као што су то постали и на КиМ. Подигнимо животни стандард народу па ће бити и више Срба него што нас то има. Административним мерама, које не прихвата народ, као ни силом не може се ништа постићи што би било од дуготрајног значаја. Народу треба пружити оно што му треба и што му је од виталног значаја па кад нешто има имаће и шта заједнички да брани! А што се тиче ћирилице и латинице па побогу обадва су наша писма. Јесте ћирилица старије и традиционално наше али зар зато да се одрекнемо латинице само зато да би тобожње квази државе имали тобожње своје писмо. Па Кинези као и Јапанци имају своја традиционална писма посве другачија од латинице али пишу и латиницом и не мисле се је одрећи!

На крају нека нам ово буде порука и поука за подређивање свега и свачега у интересу слоге без које нема опстанка ни Србији ни српском народу!

Младим лидерима странака и покрета препоручујем да што прије седну за сто и разраде заједничку стратегију у интересу Србије и народа који живи у њој!
ДН