Први део: Зашто смо доживели пораз?

Народни фронт као решење за излазак из кризе српске опозиције (1. део)


Бошко Обрадовић

Када и у Србији сазрели време и свест народа о промени – тада треба да буде делатно спреман Српски општенародни фронт и преузме власт.

Београд, 04.07.2013

Први део: Зашто смо доживели пораз?

Први корак у самоосвешћивању свих нас који се сматрамо родољубивом опозицијом владајућем режиму Дачића, Вучића и Динкића, морало би да буде признање да смо доживели пораз и да се наша расцепканост у више колона приближила тачки у којој ће на следећим изборима комплетна патриотска опозиција ако се не буде удружила остати испод цензуса. Поставља се најпре питање како смо дошли у овако незавидну ситуацију?

Пре свега треба имати у виду да до пре годину дана а после више од 20 година економских санкција, бомбардовања, хашких пресуда, финансирања прозападне опозиције и НВО агентуре, и свих других облика специјалног рата против Србије, западни пројекат колонијалне власти није био у потпуности успео јер се велики део јавности и политичких странака и даље опирао потпуном понижавању и распаду Србије, посебно по питању Косова и Метохије. Зато је било потребно организовати највећу обавештајну акцију страних центара моћи до сада: превођење водећих политичара националног опредељења у редове евроунијата и прозападних послушника. Са успехом ове тајне операције отворио се простор да се уведе ред и у све друге непослушне делове српског друштва који су донедавно одолевали евроунијаћењу. Треба, дакле, имати у виду да су у последњих годину дана пацификоване све тачке друштвеног отпора окупацији: политичке странке, интелектуална елита, СПЦ, навијачи… и да су данас остали само мали џепови отпора који се налазе у огромној финансијској и медијској цензури. Све то се посебно очитовало на протестима против издајничког бриселског споразума, када је било основа за „Српско пролеће” и рушење власти, али су заказале све досадашње националне снаге: од странака, преко интелигенције, до СПЦ и навијача. Ако тада није дошло до синергије заједничког антирежимског наступа, то не значи да су у питању непремостиве личне сујете, већ да је неко одлично одрадио посао контроле над свим овим снагама и њиховим деловањем.

Стога је лако схватити родољубе које је данас ухватила чамотиња због нагомиланих историјских пораза српског народа, али није могуће разумети оне који престају да се боре или само критикују са дистанце интернет-патриотизма, јер се из њихових критика јасно види да оперативно никада нису сами пробали да нешто ураде.

Зашто је важно прихватити свест о поразу? Јер ће нас лишити лажних очекивања и погрешних пројекција сопствене снаге. Тек на темељу реалне процене актуелног тренутка на политичкој сцени и у народу, као и сопствених потенцијала, могуће је зидати нову организацију отпора, пре свега на потпуно новим начинима од ових досадашњих који су се показали неуспешним.



Велика Превара

Друга важна констатација је да живимо у највеће доба медијске цензуре и манипулације у новијој политичкој историји, с тим што је степен политичке преваре доживео врхунац. Лажно представљање почело је још пре избора – кроз лажна предизборна обећања. Дачић је говорио ЧВРСТО, ЈАСНО, ОДЛУЧНО. Тома Николић је обећавао да ће поништити све договоре које је Борко Стефановић постигао у Бриселу. Александар Вучић је говорио да Млађан Динкић мора завршити у затвору. Динкић је тврдио да никада не може сарађивати са СНС и да ће јавна предузећа ослободити партијског запошљавања. Све су слагали.

Потом је уследила највећа изборна крађа у последњих неколико изборних циклуса. Двери и СРС, који су против уласка Србије у ЕУ, су гурнути испод цензуса, а еврофанатици ЛДП и УРС подигнути изнад цензуса. Томи Николићу је Брисел честитао победу на председничким изборима три сата пре затварања биралишта. Николић је изневерио и своје обећање да ће испитати изборну крађу и казнити починиоце.

Шта су урадили у међувремену? Издали су Косово и Метохију, стају на страну против Републике Српске, настављају са огромним задуживањем државе, продају пољопривредно земљиште странцима, уводе ГМО семе и храну, запошљавају нове и нове партијске кадрове у државну администрацију, укинули су све царине на увоз робе из ЕУ и спремају тоталну распродају преосталог природног и привредног богатства, комплетну економију и даље води у банкрот досадашњи убица домаће привреде…

Сада морамо ковати нови план националног сабирања снага, како рече Милош Црњански још пре 80 година. Потребно нам је нешто што су Двери покренуле као идеју још пре више од две године, а што је данас актуелно у Русији, а то је Српски општенародни фронт: да у једну заједничку борбу саберемо све оне који су родољуби, који се не предају, који су спремни да се супротставе, који су понижени и увређени, који нису подлегли Великој Превари. Странке дефинитивно више нису решење, странке су део проблема. Потребно нам је нешто ново. А окидач за наше сабирање биће социјално-економски слом државе који следи и који се не може избећи.

Нема нити једног разлога за малодушност и предају. Велика Превара је можда на врхунцу, али после врхунца следи пад и отрежњење великог дела народа. Тада ће се грађани Србије запитати шта је алтернатива. Алтернатива свакако не могу бити ДС, ЛДП или било која странка уопште, што је најбоље видео Путин лично и дистанцирао се чак и од водеће странке власти чији је председник био и прешао на чело Руског општенародног фронта. Када и у Србији сазрели то време и та свест – тада треба да буде делатно спреман Српски општенародни фронт и стане на чело народа.

Други део

Трећи део

Бошко Обрадови

Eine Antwort

  1. Изнето стање, позив и препоруке, као и све политичке препоруке, које немају утемељење и историјски континуитет, веома сумљиве и несигурне будућности, тешко ће наћи утемељење. Позивање на туђу свест, коју су скоројевићи потиснули искључиво из личних интереса, зарад власти, без јасних и утемељених циљева, које би већина прихватила. Тај процес је веома дуг и трновит, још вођен у времену рестаурације капитализма у Србији, с недовољним јасним циљевима. Занемарити потпуно левицу, је сакаћење друштва. Зар се не види далека прошлост – прошлост „лумпер пролетаријата“. Овде, у предњим текстовима се не види класна опредељеност, омаловажавање људи и њихови напора, аутоматски ствара себи противника, више у народу, а мање у бирократији.
    Да ли вас ко слчуша и прихвата? Морате имати процену

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: