Јелена Гускова: Лаж о Сребреници шири се по свету огромном брзином

Јелена Гускова: Лаж о Сребреници шири се по свету огромном брзином

11.07.2013, 13:14
http://serbian.ruvr.ru/images/photo_mini.gif
Одштампајте прилог
Испричајте пријатељу
Додати на блог
11.07.2011 мусульмане Сребреница Босния Герцеговина геноцид Босния Герцеговина геноцид Сребреница траур
Фото: EPA

Земље ЕУ и већина земаља региона обележавају у четвртак Дан сећања на жртве геноцида у Сребреници 1995. године, у складу с препоруком Европског парламента. Међународни суд правде у Хагу у фебруару 2007. пресудио је да је у Сребреници у јулу 1995. почињен геноцид. Тим поводом подсећамо вас на коментар руководилаца Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за Славистику РАН Јелене Гускове.

Данас је проблем Сребренице постао предмет политчке шпекулације у коју увлаче и саме Србе, мада се појављује све више одатака да је Сребреница планирана и добро остварена операција муслиманских специјалних служби. Лаж о Сребреници шири се по свету огромном брзином, и борити се против ње постаје све теже.
Сребреница је постала синоним геноцида муслиманског становништва, тобое извршен од стране српских војника у јулу 1995. године. Манипулисање бројем жртава започело је још тада, 1995. године, и у медијима су се појављивале цифре од 8 до 27 хиљада убијених муслимана. 15. јануара 2009. године Европски парламент прогласио је 11. јул даном сећања на геноцид у Сребреници, где су снаге босанских Срба 1995. године убиле 8 хиљада цивила. При томе о броју жртава увек се говорило као о приближним цифрама, пошто директних доказа није било. И нико није дубоко истраживао ову трагедију. Муслиманску верзију жртава нико се не труди да провери, сви је прихватају као аксиому. Ипак подаци о броју жртава не потврђују се чињеницама, зато многе оптужбе делују измишљено.
Сетимо се да су 6. јула 1995. године Срби започели масовну офанзиву на Сребреницу. Операција коју је извршила армија РФ била је везана пре свега за осигурање безбеднсоти српског становништва покрајине. Био је постављен циљ да се истисну муслиманске трупе из сеоских насеља у град и да се спречи даљи напад на српске регионе, чиме су се они бавили неколико година под покрићем снага УН, које су се налазиле у граду. Муслимански борбени одреди су уништили у општини Сребреница 91% српског становништва.
Ушавши у град, српска команда је осигурала аутобусе за одлазак цивила. А војници 28. пешадијске дивизије Армије Босне и Херцеговине још су раније одлучили да оставе Сребреницу и да се у борби пробијају у правцу Тузле. По мишљењу експерата, већина војника је дошла до Тузле, мада је део погинуо у сукобима са српским одредима.
У Институту за славистику ми смо одржали међународну конференцију о Сребреници. У раду је учествовало преко 30 научника из разних земаља. Први пут правници, историчари, патолози, демографи и истраживачи других струка анализирали су многе податке, откривене противречности у званичној ерзији, приказана је нова методика истраживања броја жртава, сви догађаји су постављени у историјски контекст, откривени су нови аспекти догађаја који мењају укупну слику оног што се десило. То је омогућило да се на други начин тумачи проблем Сребренице, да се започне ревидирање званичне верзије.
После познатих догађаја почели су да се појављују документи и материјали који разотркивају другу верзију узрока пада Сребренице и коригују број жртава. Почели су да говоре учесници догађаја, објављују се документи специјалних служби неких земаља, врше се озбиљна аналитичка истраживања, између осталог и од стране западних новинара и научника. У кратком чланку скрећем пажњу тек на неке нове аргументе који оповргавају званичну верзију о геноциду муслиманског народа у Сребреници.
1. Ибран Мустафић, оснивач одељења Странке демократске акције на челу са Алијом Изетбеговићем у Сребреници, посланик Скупштине Федерације БиХ 1996. године у интервјуу за сарајевски лист Слободна Босна отворено је рекао да је сценарио предаје Сребренице био припремљен свесно. Нажалост, у том случају су били умешани босански Президијум и команда армије. Циљ је да се да повод српским снагама за напад на демилитаризовану зону. Наравно, поставља се питање зашто? У Реферату Генералног Секретара УН о паду Сребренице истиче се да су неки босанци из Сребренице тврдили да је председник Изетбеговић рекао да, како је он сазнао, интервенција НАТО-а у Босни и Херцеговини могућа је али само ако Срби упадну у Сребреницу и убију најмање 5000 њених становника. То потврђује бивши шеф полиције Сребренице Хакие Михолић. У интервјуу листу Дани он је поновио речи Изетбеговића, упућене делегацији из Сребренице: Знате шта ми је Клинтон предложио у априлу 1993. године: да четничке снаге уђу у Сребреницу, изврше масакр 5000 муслимана и тада ће се десити војна интервенција.
2. 2000. године не муслиманске власти, већ Високи представник за БиХ Волфганг Петрич предложио је да се подигне Меморијални центар и гробница Сребреница-Поточари. Сваке годиен број сахрњених се увећава: овде довозе тела многих муслимана који су умрли и погинули у друго време на другим местима. Тако од 2442 тела пронађених у масовних гробницама 2003-2006, тобоже стрељаних у јулу 1995. године, 914 је учествовало на изборима у септембру 1996. године. Према документима општина било је утврђено такође да део људи са тих спискова није стрељан, већ да су умрли природном смрћу, део је погинуо у борбама до 1995. године.
3. Анализа судско-медицинских закључака које су извели експерти Хашког Трибунала, на основу обраде остатака из масовних гробница показује да од 3568 закључака (1 закључак не значи 1 тело) у 92,4% случајева узрок смрти званично није био установљен.
4. Пажљива демограска анализа становништва Сребренице до ипосле јула 1995. године даје врло занимљиве резултате. Удео радноспособних мушкараца који су регистровани као живи месец дана после јулских догађаја у укупној количини регисторваних избеглица и војника 28. дивизије Армије БиХ мало је већи него у јулу 1995. године.
5. Тада у јулу 1995. године у мировним снагама УН на територији БиХ међу многобројним новинарима нема ни једног сведока који би својим очима видео геноцид у Сребреници.
Под притиском ЕУ Срби су пожурили да признају своју кривицу и у марту 2010. године српска Скупштина се извинула за извршене злочине. Ипак то није требало чинити док се све околности догађаја у Сребреници не утврде и не постану јавне. Иначе то ће бити тешка оптужба на плећима читавог српског народа, биће потврда верзије НАТО-а о кривици Срба за све што се дешавало на Балкану 90-их година и оправдање бомбардовања 1999. године.
Како нам се чини сада је главни задатак да се истражи ова сложена епизода рата у Босни и Херцеговини, да се провере све чињенице, утврде нови подаци, подвргну научној, медицинској и правној експертизи све објављене чињенице, да се изврши анализа докумената, утврди узрочно-последична веза са претходним догађајима на елиминистању спрског становништва и да се прикаже свету истинита слика догађаја у Сребреници. Још су живи сведоци, учесници тих догађаја, почели су да говоре холандски миротворци, своја истраживања објављују научници, између осталог и на Западу. Не треба српски народ да сноси одговорност за оно што није извршио, а руководство да се бескрајно извињава, унижава и оправдава. После тога сутра више нико неће ићи да брани Домовину, неће бранити своју земљу, борити се за њену независност.

Истина и помирење на ex-YU просторима > Жртвовање Сребренице – Амир Чамџић

Истина и помирење на ex-YU просторима

Жртвовање Сребренице

PDF Штампа Ел. пошта
Амир Чамџић
четвртак, 11. јул 2013.
Када се спомене Сребреница из јула 1995. године, прва помисао је језа у души и страх око срца, на помисао о убијању и злочину над неколико хиљада људи.О Сребреници постоје различите верзије „истине“, зависи која их политичка страна износи, бошњачка, српска или нека трећа такозвана „међународна верзија“.

У вези са Сребреницом из јула 1995.године сви су осјетљиви и уопште није захвално ни покушавати писати о истој а да се не крећеш унутар „утабане истине“ коју износе званичне политичке елите, оне које су већ „донијеле свој суд о свему“ и наметнулe „јавно мишљење и службени став шта је истина“.Значи јако је тешко бити муслиман и на неки начин скренути са политичког „курса“ који су поставили бошњачки властодршци (Алија Изетбеговић и његови политички и идеолошки насљедници).

Такође и званична српска политичка истина је „утабана“ и злочин се, а што је срамотно, претежито сматра „херојством“ иако не би смјело тако бити јер то није ни по божијем ни по људском закону.Баш као што сам противник политичких манипулација којима се бошњачка политика служи на рачун страдања и жртава Сребренице из јула 1995.године, такође сам исто тако противник и оних који сматрају да је „херојство и Богу драго дјело“ убити немоћне и на смрт испрепадане заробљенике, и за наведени злочин тражити оправдање у злочину над српском војском, цивилима и нејачи у периоду од 1992. до 1995. године. Наведено је мој лични став о Сребреници из јула 1995. године.

Мој циљ није да овдје „идем утабаним стазама ни бошњачке, а ни српске званичне политике“, већ да покушам „мислити својом главом“ и наћи неку „истину“ која неће бити ни чисто српска, а ни чисто бошњачка већ само нешто зашто у садашњем тренутку могу помислити да је истина.

Званична бошњачка политика сву одговорност за дешавања (злочине) у Сребреници из јула 1995.године пребацује на српску страну и на тим дешавањима иста на јако перфидан и лицимјеран начин „гради бошњачки национални идентитет“, те је Сребреница „постала колективна мисао“ у бошњачкој националној свијести. Нажалост Сребреница се као таква страшно малициозно политички и идеолошки експолоатише и умјесто да такав злочин буде основ на коме ће се градити мисао о ужасном злу које доноси рат , да се гради мисао о потреби да се спријечи рат и страдање за вијеке вијекова, и да се никада и никоме не понови слично искуство нажалост од Сребренице се ствара нешто је и самим муслиманима најмање потребно, а то је позив на додатну свађу и заваду, позив на самозатварање и самоизолацију од других, те се политички Бошњаци понашају попут Јевреја у смислу „на нама је учињено то и то, ми смо жртве и ми имамо право на то и то“.И што је јако лицимјерно никада и нико не поставља питање своје личне политичке одговорности, што му је као посљедица његове политике народ ужасно страдао и да ли као таква, са таквим ужасним посљедицама по народ, да ли таква политика уопште било чему вриједи, уколико није била способна или пак није жељела заштитити народ од тако ужасног страдања, као што је Сребреница из јула 1995. године.

Насер Орић

Ипак Сребреница из јула 1995.године није баш једноставна прича и „истина“ о Сребреници ће се још јако дуго утврђивати, јер ће бити потребно доста времена да званичне и владајуће политичке идеологије оду са власти и да се без страха јавно и мање или више истинито у хисториографији проговори у свему.О Сребреници из јула 1995.године „своју истину“ у својим „пресудама“ је дао Хашки трибунал, али иста та „истина“ је према моме мишљењу недоречена, непотпуна, јер је суђено и „утврђивана је истина“ у односу на веома мали број актера дешавања и исти се односе искључиво на српску страну а такав приступ не даје „право свјетло“ на Сребреницу из јула 1995. године. Непосредни актери и извршиоци егзекуција (злочина) јесу суђени, али није се судило и онима који су својим политикама потицали на злочин или који су прижељкивали злочин или који су могли да спријече злочин, али га нису спријечили јер им је био у политичком интересу да исти не спријече, а ради остварења одређених политичких циљева.

Не спорим одговорност тадашње српске политике за злочин из јула 1995.године и о томе се навелико прича, о томе се бави Хашки трибунал, о томе „сав свијет бруји“, али мени заиста није јасно зашто се шути и о одговорности саме бошњачке политике и одговорности политике „међународне заједнице“ за дешавања из јула 1995. године.

Сама „међународна заједница“ је својим ауторитетом гарантовала да је Сребреница безбједна енклава и након тога дозволила покољ и злочине. Зашто? Зашто је „међународна заједница“ дозволила да се деси „Сребреница“? „Међународна заједница“ и НАТО пакт су ултимативно могли одвратити Младића да и не помисли да почини злочин. Ипак Ратко Младић је имао нечије одобрење, ако ништа добио је одобрење нечињењем саме „међународне заједнице“.

На питање зашто је „међународна заједница“ дозволила злочин у Сребреници је јако тешко или релативно лако дати одговор.Уколико „говорим језиком“ муслиманског фундаменталисте на то питање ћу сам себи дати „одговор“, а тај је да је то „међународна заједница“ урадила „само зато што смо муслимани“, јер нас не трпе као муслимане у Европи. Ако мало скренем на политички терен и на политичке циљеве онда могу доћи до закључка да је „међународној заједници“ одговарало да дође до таквог злочина након којег је мисао о политичкој слози Срба и муслимана немогућа мисија, а ради остварења своје доминације на нашим просторима (да би нас „стално бранили једне од других“), према опробаном „рецепту“ подијели, завади и владај. И још нешто, злочин у Сребреници је послужио као алиби НАТО пакту за војне ударе по српским снагама.

Алија Изетбеговић

Сада долазим на терен политичке одговорности тадашње званичне бошњачке политике коју је персонифицирао Алија Изетбеговић. Постављам сам себи питање зашто Алија Изетбеговић, бошњачка политика и Армија РБиХ нису више учинили да се спаси Сребреница или барем да се спаси народ од покоља? Затим и сам Насер Орић зашто није нешто учинио да дође до попуштања напетости са Србима?Одговор на питање о политичкој одговорности, политичким циљевима и могућим мотивима за недјеловање да се спаси народ Сребренице у погледу Алије Изетбеговића и тадашње официјелне бошњачке политике, могу наћи у њиховој упорној жељи да дође до војне интервенције „међународне заједнице“, тачније НАТО пакта против Срба и да се укине ембарго на наоружање Армији РБиХ, те да дође до деблокаде Сарајева. Јер како другачије објаснити чињеницу да Армија РБиХ, а посебно Тузлански (Други корпус) Армије РБиХ у вријеме дешавања злочина у Сребреници из јула 1995.године, није извео нити једну обимнију војну операцију према српским позицијама у циљу слабљења српског војног притиска на Сребреницу. Напротив тадашњи бошњачки војни и политички врх на челу са Алијом Изетбеговићем „извлачи“ Насера Орића из Сребренице (18.априла 1995.године, хеликоптером Армије РБиХ),смјењује га без образложења и држи у Тузли сво вријеме јула 1995.године. Зашто? У вези с тим и сам Насер Орић у књизи о Насеру Орићу аутора Авде Хусеиновића,  каже слиједеће:

„Највише ме разочарало што није постојала заинтересованост да се дође до било каквог плана деблокаде Сребренице, као што никада није покренута ниједна операција Другог корпуса Армије РБиХ, с циљем деблокаде Средњег Подриња. Ти који су командовали, они су мислили само на своја огњишта, само на своју улицу, своја села… Нису они ни салонски официри, да су били и салонски, било би неког ефекта. Проблем је што су само мислили да чувају своју авлију.

Исто као што сада ови наши политичари причају само о Сарајеву и мисле да је Босна и Херцеговина Сарајево. Није Сарајево БиХ.

…Био сам у Генералштабу када се крајем 1995. спремала та посљедња неуспјела деблокада Сарајева названа „Операција Т“. Видио сам да то неће изаћи на добро. Сви су били некако сигурни у себе, као да ће Срби сами отићи без борбе са брда око Сарајева.

Рахметли предсједник Изетбеговић ме питао шта мислим о плану деблокаде Сарајева. Рекао сам: „Предсједниче, на овај начин деблокада неће никада успјети.“ Тако је и било. Када је кренула та неуспјела деблокада Сарајева, знао сам да ће се Младић окомити на енклаве. То су знали и други. Тако је пролазило моје вријеме од изласка из Сребренице до почетка Младићеве офанзиве на Сребреницу у јулу 1995. године. Данас ми то вријеме изгледа као један кошмаран сан. Био сам командант без војске. Смијењен сам 29. маја 1995. године без образложења.

Већ је Служба безбједности у Тузли кренула у хајку против мене. Рецимо, прочула се прича, која је опет пласирана из Сребренице, „како је мој коњ јео шећер, а да га народ није имао; па да је неко дијете рекло волио бих бити Насеров коњ, јер он увијек има шећера“. Једном ме и рахметли Алија Изетбеговић упитао: „Јеси ли стварно хранио свог коња шећером, док борци нису имали чим засладити млијеко и чај?“

Ја сам одговорио: „Јесам, а колико су горива, Предсједниче, потрошили Ваши команданти у Сарајеву, Тузли и Зеници возајући скупоцјене џипове? Мој коњ је морао јести шећер, јер је био једино превозно средство. Предсједниче, ми нисмо имали аутомобила. Наше линије, гдје смо се борили са Србима, удаљене су 10-30 километара од Сребренице, а рељеф је такав да само на коњу можеш доћи. Нема путева, нема возила, нема горива. Само на коњу можеш обићи линију.

Е сад, погледајте колико су поједини Ваши „команданти у папучама“потрошили тона горива возајући се у Сарајеву и другим градовима, а многи од њих су једино четнике видјели у филму „Битка на Неретви“. Само упоредите, то бар није тешко. Провјерите код неког ветеринара колико уопште један коњ смије појести шећера, не смије више од количине која може у шаку стати. Тај коњ је био једино превозно средство команданта дивизије.“

Након тога, Алија се насмијао, одмахнуо руком, одобрио је моју констатацију и видио сам да му је било неугодно што ми је поставио то питање.“

Наведено ме као човјека наводи на закључак да никоме није било стало да се спаси народ Сребренице, јер да јесте не би се водила расправа колико је Насеров коњ појео шећера, већ би се настојао наћи начин како да се спаси народ.Значи никоме није било стало до народа па ни Алији Изетбеговићу јер да јесте нешто би предузео да се народ спаси.

У вези са претходно наведним неизоставно ми се намеће питање, зашто?

Тражећи одговор на питање зашто, исти ми се некако сам по себи намеће гледајући филм о Сребреници на линку:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=RUuhSGnLvv8

Тај филм сам по себи много „говори“ и не треба много мудрости да се дође до одговора „зашто“?

Такође „истину о Сребреници“ могу наћи и јавним говорима и текстовима Хакије Мехољића и генерала Армије РБиХ Сефера Халиловића (у његовој књизи „Лукава стратегија“), на линковима:

http://www.youtube.com/watch?v=RYU3depBpKI

http://www.youtube.com/watch?v=T_Yg6PxpTTs

Даље интервјуу који је дао Хакија Мехољић на линку:

http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Hakija-Meholjic-

Srebrenicu-prodali-da-bi-Sarajevo-bilo-kanton/lat/38539.html

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:344332-Hakija-Meholjic-Srebrenicani-izdani

И да овај чланак завршимо ријечима Хакије Мехољића, цитирам:

– Код Алије смо били у септембру 1993. године, о томе зна и српска војска, а нисмо отишли тек тако, већ у организацији Унпрофора, хеликоптером. Због наше посете Изетбеговићу заустављена су, тада, била и борбена дејства око Сарајева. То је све сува истина, па сведочанства која сам дао, том и у другим приликама, док је Алија био жив су поуздана да поузданија не могу бити.

Хакија Мехољић

Мехољић никада неће заборавити, како каже, Изетбеговићеве речи, после уобичајеног поздрављања “како сте”, “како сте ви”, “ми смо добро”, “ја сам добро”, које му, и данас, после више од 18 година одзвањају у ушима:

“Имам понуду од Клинтона да четници уђу у Сребреницу”,преноси Мехољић Алијине речи. Онда је додао да ће ‘четници’ поклати 5.000 муслимана и онда ће бити интервенција НАТО снага на српске снаге широм Босне и Херцеговине. Ја сам скочио и рекао му: “Ти си луд. Ти на клањање идеш, а ја не знам шта ће бити сутра са мном.” Знам да је непојмљиво што о овоме јавно говорим, претила ми је и опасност да будем убијен, али тако је било. Друга понуда од Алије била је замена Сребренице за Вогошћу, а у то време Харис Силајџић и Момчило Крајишник су цртали карту на сарајевском аеродрому, што смо касније сазнали. Рекли смо му да ми немамо право да одлучујемо, у име народа, ни о каквој замени територија.

Мехољић, који је сада службеник у општини Сребреница, каже да од истине ништа није лековитије, не схвата зашто она било коме смета, када ју је он саопштио знајући са каквим све ризицима може да буде суочен. У време ратних дејстава каже, није био у Сребреници, већ је дошао, како каже “после демилитаризације, када је проглашена за заштићену зону ОУН, и постао начелник Полицијске станице, у ком својству је и био код тадашњег свог председника”.

Чињеница је, чиста као сунце, да смо ми Сребреничани издани и од међународне заједнице и од Алије, што, међутим, не умањује одговорност оних који су починили стравичан злочин -прецизира Мехољић. – Да је Младић, тада, пустио тај народ, нема дилеме, за све нас би био херој. Мени су страдали готово сви моји најближи, ја нисам човек рата, ја сам свим срцем волео Југославију. Не волим ни трунчицу данас БиХ, колико сам волео Југославију. Знам да смо ми Срби, Хрвати и Муслимани један народ. Знам да су, током турског освајања, мењане вере. Знам да су то учинили и моји преци да ли милом или силом, не знам…

На крају, Хакија Мехољић је завршио овај чланак много боље него што бих то сам учинио, човјек је рекао све и паметном доста.

 

Пошаљите коментар

PREMIERE „Das Gewicht der Ketten“

Dokumentarvideo über die Ursachen des Niedergangs Jugoslawiens

https://www.youtube.com/watch?v=re0l1PMldP0

DUGO ZABRANJENI VIDEO IZ FIJOKE BEOGRADSKE TV

https://www.youtube.com/watch?v=re0l1PMldP0

Učesnika “Marša mira” prema Srebrenici udario grom!

Učesnika “Marša mira” prema Srebrenici udario grom!(Nije satira niti je šala već istinit i ozbiljan dogadjaj za kojeg bi morao neko i da odgovara)

Nakon problema sa stršljenima, jednog učesnika “Marša mira” prema Srebrenici danas je na planini Udrč udario grom.

mars-mira-2013Ovu informaciju za RTV Slon potvrdio je medicinar Ahmo Omerović koji je povrijeđenom ukazao pomoć.

Nakon ukazane hitne medicinske pomoći, povrijeđeni je sanitetom upućen u UKC Tuzla.

Identitet povrijeđene osobe još uvijek nije poznat.

“Kiša je padala kao nikad od sada, nekoliko učesnika je zbog neadekvatne obuće dobilo velike žuljeve, pa smo imali više intervencija nego prije.

Umorni smo i pravo stanje povrijeđenih osoba znaćemo kada se spustimo u Cersku i sumiramo rezultate”, kazao je Omerović.

(Haber.ba

NAPOMENA!: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Bh-index portala. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Bh-index zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Bh-index nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

34 komentara na “Učesnika “Marša mira” prema Srebrenici udario grom!”

  1. ortodox2 on Juli 10, 2013 at 21:12 said:

    ljudi pa je li vi mozete dve reci sastaviti a da jedni druge nevrijeđate !! oni balije oni cetnici i svasta nesto !!!to je sramota za sve nas !!! vidi se da to nije od boga blagosloveno prvo svađe ,,samih ucesnika marsa prijetnje jedni drugim ,,,pa strsljenovi ,,,,pa sad grom !!postite ih neka marsiraju !!!i to ce shvatiti da samo manipulisu njihovim dusama !!!! doce vrijeme i tacan broj ce se znati i kakvi sve zlocini su pocinjeni sa muslimanske a kakvi sa srpske strane !!!a vrlo dobro trebaju znati da kada se istina sazna i dokaze tada ce ih mrziti celi region!!!

  2. Momcilo on Juli 11, 2013 at 04:26 said:

    Ljudi nema potrebe za svadjom, nije da nije bilo genocida u Srebrenici. Srbin sam i to priznam bilo je genocida, licno sam bio prisutan tamo za vrijeme te kobne 95-te. Ali ovo sto nase drage komsije (muslimani-bosnjaci) malo pretjeruju pa od maksimalno 700 zrtvi koji su pobijeni u Srebrenici, Bratuncu, Skelama… oni naprave medisku paznju govoreci da je oko 10 000 ljudi pobijeno na prostorima Srebrenice, Bratunca i okolnih mjesta a hvala bogu imaju podrsku svih islamskih zajednica i politickih stranaka baziranih na islamskoj vjeroispovjesti. Alo ljudi budite realni, prije gradjanskog rata u Srebrenici je zivjelo 40 000 ljudi od toga 70 % srba, 10 % muslimana i ostatak ostalih naroda (hrvata, slovena…)
    Koja je mogucnost da od 4000 muslimanskih civila koji su u to vrijeme zivjeli na prostoru Srebrenice odjednom dodjete do cifre od 10 000 mrtvih muslimana. A da ne pricamo o podatcima poput sahranjivanja jednog mrtvaca u vise grobnica, objavljivanje imena mrtvih ljudi,a koji su zapravo jos uvijek zivi. Uostalom imali ste vaseg “hrabrog” komadanta NASERA OLICA pa sto vam on nije pomogao, danas prica svasta na TV-u pa sto vam nije pomogao te kobne 95-te kada ste svi kukali, krivite njega zato sto je pobjegao 2 mjeseca ranije a ne narod kog ste provocirali sve od 91-ve do 95-te ubijajuci Srbe preko noci u okolnim selima maskirani u razne maskirne uniforme. Dobili ste to sto ste dobili niste trebali provocirati, znali ste dobro sta vas ceka, sad mozete kukati do mile volje… ;)

    • Milenko on Juli 11, 2013 at 08:20 said:

      Muslimanima je bilo u interesu da što više isprovociraju Srbe da bi nato imao izgovor da bombarduje Srbe a što se i dogodilo

  3. dusan on Juli 11, 2013 at 16:39 said:

    Ljudi, daj već jednom ne brkajte zločin, masakar i genocid!!! Genocit podrazumeva totalno istrebljenje muško, zensko i dece, to znači totalne familije da ne ostane genetskog nasledja pa se zato zove i genocid. Nazivati svaki zločin genocidom je uvreda za one koji su ugušeni u gasnim komorama Hitlerovih logora odrasli a i deca -odrasli su bili sterilizovani da nebi imali naslednika i na taj način utro gen za sva vremena. Sterilizovali su mladje zato da bi iskorišćavali radnu snagu do totalnog iscrpljena koje se završavalo smrću. Srebreničke žrtve uvrštavati u žrtve genocida je nedozvoljeno i nemoralno u odnosu nad genocid koji je izvršen nad 6 miliona jevreja u koncentracionim logorima nemačkog rajha a ne samo jevreja već i mnogih drugih. Oni koji su uspeli da prežive logor i nasilni rad pa imali sreću da se vrate kućama nisu imali nikad više dece jer su bili sterilizovani. Eto to je genocid. U Srebrenici je bilo zločina i masakra ali niko nije naredio plansko uništavanje celokupne populacije sa decom u svrhu izvršavanja genocida! Tragedija je i sa zločinima dovoljno velika i nema potrebe da se uvećava! Zločina je bilo sa svih strana, doće vreme kad će se i uočiti ko je stajao iza njih

    OPŠIRNIJE:

     

    Marš za Srebrenicu: Kiša prekinula „istorijski čas“, napadi stršljena, udari groma

    11.Jul.2013, 01:31,

    Srebrenica – Taman kada se pomislilo kako je nevoljama na najzahtevnijoj etapi došao kraj, planinu Udrč i okolinu zahvatilo je snažno nevreme, a prilikom udara groma jedna osoba je povređena nakon čega je sanitetskim vozilom transportovana na UKC Tuzla.
    Ranije je trinaest učesnika Marša mira napali su danas stršljenovi, a jedna osoba je nakon uboda insekta helikopterom prevezena na UKC Tuzla, dok je drugima medicinske pomoć pružena na mestu događaja.
    „Ubode stršljena pretrpelo je 13 osoba. Jedna od njih je imala alergijsku reakciju, zbog čega je hitno helikopterom prevezena u UKC Tuzla. Ostali učesnici koji su pretrpeli ubode dobili su medicinsku njegu na mjestu događaja te su nakon toga neki odustali, a neki nastavili marš“, kazao je za Kliks Hazim Mujčinović, član Organizacionog odbora Marša mira.
    „Kiša je sinoć prekinula istorijski čas u Liplju, mjestu gde je pronađeno najviše masovnih grobnica. No, nije nam nanijela previše štete. Šatore smo dobro zaštitili, a neki učesnici su noć proveli u kućama u selu“, kazao je Mujčinović, .
    Učesnicima „Marša mira Nezuk – Srebrenica“ pridružio se danas Valentin Inzko, koji je istakao da želi odati počast žrtvama, te da će dva dana učestvovati na maršu.
    The post Marš za Srebrenicu: Kiša prekinula „istorijski čas“, napadi stršljena, udari groma .

    Horor – Invazija opasnih insekata na kolonu iz Tuzle

    Stršljenovi rasturili „Marš mira“!

    Prelazak učesnika tzv. srebreničkog „Marša mira“ preko planine Udrč pretvorio se u pravi horor film pošto su bošnjačke „maršrutlije“, koje je danas predvodio visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, napali rojevi razjarenih stršljenova

    PREKINUTA KOLONA „Maršutlije“ se razbežali po šumi

    Prema podacima koje je danas objavio Univerzitetski i klinički centar Tuzla, 13 osoba je zbog uboda ovog opasnog insekta bilo prisiljeno da potraži medicinsku pomoć na licu mesta, dok je jedan 60-godišnji muškarac, zbog jake alergijske reakcije, morao da helikopterom bude hitno prebačen u Tuzlu!

    Invazija stršljenova na kolonu koja se iz pravca Tuzle već nekoliko dana kreće prema Potočarima i Srebrenici u čast godišnjice stradanja Bošnjaka koje će prekosutra biti obeleženo u ovom gradu, izazvala je pravu paniku među učesnicima marša koji su se, kako saznajemo, u velikom strahu razbežali po šumi čekajući da im agresivni insekti „oslobode“ zacrtanu trasu.

    – Prava je sreća da su se u koloni nalazili i medicinski radnici sa opremom za prvu pomoć, inače je pitanje kako bi se sve ovo završilo. Posebno iz razloga što je jedan od onih koje je ubo stršljen doživeo jaku alergijsku reakciju i oticanje svih ekstremiteta. Visoki predstavnik je u ovom napadu prošao bez posledica, verovatno zato što se nalazio u sredini kolone koja je promenila pravac kretanja odmah nakon što su oni na čelu kolone uleteli u „zamku“ i izvukli deblji kraj – kaže sagovornik Pressa RS koji je insistirao na anonimnosti.

    Iz UKC Tuzla danas je saopšteno da je zdravstveno stanje H. A. (60) iz Srebrenika, učesnika „Marša mira“ koji je zbog alergijske reakcije helikopterom danas hitno prebačen u tuzlansku bolnicu, stabilno te da se ne očekuju veće komplikacije.

    Učesnika “Marša mira” prema Srebrenici udario grom!

    Nakon problema sa stršljenima, jednog učesnika “Marša mira” prema Srebrenici danas je na planini Udrč udario grom.

    Ovu informaciju za RTV Slon potvrdio je medicinar Ahmo Omerović koji je povrijeđenom ukazao pomoć. Nakon ukazane hitne medicinske pomoći, povrijeđeni je sanitetom upućen u UKC Tuzla. Identitet povrijeđene osobe još uvijek nije poznat.

    Kiša je padala kao nikad od sada, nekoliko učesnika je zbog neadekvatne obuće dobilo velike žuljeve, pa smo imali više intervencija nego prije.

    Umorni smo i pravo stanje povrijeđenih osoba znaćemo kada se spustimo u Cersku i sumiramo rezultate”, kazao je Omerović.

    Posle stršljenova, grom udario učesnika Marša mira!

    Medicinske ekipe su i danas imale pune ruke posla zbog neadekvatne obuće i odeće, a jednu osobu je udario grom na planini Udrč

    Jedan od učesnika ovogodišnjeg Marša mira, puta dugog 78 kilometara od Nezuka do Potočara, povređen je u današnjem udaru groma na planini Udrč.

    Trinaest učesnika Marša mira napali su juče stršljenovi, a jedna osoba je nakon ujeda insekta helikopterom prevezena na UKC Tuzla, dok je drugima medicinska pomoć pružena na mestu događaja.

    Taman kada su učesnici Marša mira pomislili da je nevoljama došao kraj, planinu Udrč i okolinu zahvatilo je snažno nevreme, a prilikom udara groma jedna osoba je povređena, nakon čega je sanitetskim vozilom transportovana na UKC Tuzla.

    Medicinske ekipe danas su imale pune ruke posla, jer su mnogi učesnici Marša mira zbog neadekvatne obuće i odeće zatražili pomoć.

    Komentari

    Ljudi, daj već jednom ne brkajte zločin, masakar i genocid!!! Genocit podrazumeva totalno istrebljenje muško, zensko i dece, to znači totalne familije da ne ostane genetskog nasledja pa se zato zove i genocid. Nazivati svaki zločin genocidom je uvreda za one koji su ugušeni u gasnim komorama Hitlerovih logora odrasli a i deca -odrasli su bili sterilizovani da nebi imali naslednika i na taj način utro gen za sva vremena. Sterilizovali su mladje zato da bi iskorišćavali radnu snagu do totalnog iscrpljena koje se završavalo smrću. Srebreničke žrtve uvrštavati u žrtve genocida je nedozvoljeno i nemoralno u odnosu nad genocid koji je izvršen nad 6 miliona jevreja u koncentracionim logorima nemačkog rajha a ne samo jevreja već i mnogih drugih. Oni koji su uspeli da prežive logor i nasilni rad pa imali sreću da se vrate kućama nisu imali nikad više dece jer su bili sterilizovani. Eto to je genocid. U Srebrenici je bilo zločina i masakra ali niko nije naredio plansko uništavanje celokupne populacije sa decom u svrhu izvršavanja genocida! Tragedija je i sa zločinima dovoljno velika i nema potrebe da se uvećava! Zločina je bilo sa svih strana, doće vreme kad će se i uočiti ko je stajao iza njih.

    KOLONU MIRA PRATI MALER: Posle stršljenova, udario ih grom

    Jedna osoba povrijeđena nakon udara groma

    Foto:Dnevni avaz

    Grupu učesnika Marš mira napali su stršljeni. Trinaest ih ne primilo medicinsku pomoć, dok je jedna osoba zbog alergijske reakcije prevezena helikopterom u UKC Tuzla, potvrdio je Feni predsjednik Pododbora za organizaciju „Marša mira“ Muhizin Omerović.

    Tokom noći, usljed jakih pljuskova i grmljavine, došlo je do udara groma usljed čega je jedna osoba povrijeđena, zbog čega je prebačena u tuzlanskoj bolnici.

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ime *

Komentar

ПРЕМИЈЕРУ ВЛАДЕ СРБИЈЕ Господину Ивици Дачићу Копија: ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Господину Томиславу Николићу ЧЛАНОВИМА САВЕТА ЗА СТАТУСНА ПИТАЊА ДИЈАСПОРЕ

Изл. бр. БМ-11072013-1 од 11. јула 2013. године

ПРЕМИЈЕРУ ВЛАДЕ СРБИЈЕ

Господину Ивици Дачићу

Копија:

ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Господину Томиславу Николићу

ЧЛАНОВИМА САВЕТА ЗА СТАТУСНА ПИТАЊА ДИЈАСПОРЕ

Питање Премијеру Владе Србије:

Шта су службеници Владе Србије радили у Радном председништву Скупштине дијаспоре Србије и Срба у региону 5. јула 2013. године?

Поштовани господине Дачићу,

Молим Вас да ми одговорите на питање: Зашто су службеници Владе Србије заузели места органа дијаспоре на отварању Скупштине дијаспоре и Срба у региону на отварању Скупштине дијаспоре Србије и Срба у региону 5. јула 2013. године у малој сали Скупштине Србије?

По Закону о дијаспори и Србима у региону (у даљем тексту: Закон) у том Радном председништву су морали бити:

  1. Председник Скупштине дијаспоре Србије и Срба у региону, односно у конкретној ситуацији потпредседник Скупштине дијаспоре и Срба у региону – господин Милисав Мића Алексић, који је и морао отворити Скупштину дијаспоре и председавати док не поднесе извештај о раду и док се не усвоји његова оставка (по ставу 2 члана 20 Закона: Председник Скупштине представља Скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове предвиђене пословником о раду.)

  1. Председник Савета за односе са Србима у региону, односно – Председник Републике Србије, према члану 29 Закона

  1. председници радних тела Скупштине дијаспоре:

    1. председник Економског савета дијаспоре, према чл. 24 Закона,

    2. предсеник Савета за статусна питања дијаспоре, према чл. 25 Закона,

    3. председник Савета за културну просветну, научну и спортску сарадњу, према чл. 26 Закона,

  1. руководилац Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону, према чл. 34 Закона,

  2. председник Савета за дијасору Владе Србије, према члану 38 Закона

  3. Министар за дијаспору (директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором), према ст. 2 члана 22 Закона,

Службеници Владе Србије из Канцеларије за сарадњу са дијаспором су, као што видите незаконито узурпирали право званичних органа дијаспоре и заузели њихова места, како се службеници Канцеларије за сарадњу са дијаспором понашају и у свакодневном раду јер су потпуно преузели функције органа дијаспоре и чине све да онемугуће рад органа дијаспоре и врше функције органа дијаспоре.

Службеници Канцеларије за сарадњу са дијаспором су морали седети у клупама испред говорника (како Вам достављам и слику са ове седнице) као и други представници Владе Србије према члану 17 Закона и то ничим не би умањило њихов велики значај за рад Скупштине дијаспоре и Срба у региону.

Као легитимни Председник односно Координатор Савета за статусна питања дијаспоре нисам ни позван на ову Скупштину дијаспоре Србије и Срба у региону, јер се службеницима из Канцеларије за сарадњу са дијаспором не свиђају одлуке које је овај Савет легално и легитимно усвојио електронским гласањем, те Вам још једном достављам ове одлуке као сведочанство о покушају српске дијаспоре укључи у политички живот Србије, што је законска обавеза Савета за статусна питања дијаспоре Србије према члану 25 Закона, што Ваши службеници сваким чином покушавају да спрече, што је Скупштина у тачки 4 одобрила и Законом о дијаспори није било забрањено па су одлуке и легалне и легитимне.

Али није проблем у томе што службеници Владе Србије грубо крше Закон о дијаспори и Србима у региону, и што су незаконито заузели места представника званичних органа дијаспоре на отварњу Скупштине дијаспоре и Срба у региону.

Проблем је то што службеници Канцеларије за сарадњу са дијаспором:

  1. не знају где им је место у односу на дијаспору и у односу на званичне органе дијаспоре, о чему најилустративније говори слика коју Вам са отварања Скупштине достављам са питањем (на које од Вас очекујем одговор) у односу на одредбе Закона о дијаспори и Србима у региону, али је већи проблем што у свакодневном раду:

    1. игноришу постојање органа дијаспоре, и

    2. постојање организација у дијаспори на чија питања не налазе потребу да одговоре или да по заједничким закључцима било шта предузму, како је било и са закључцима са заједничке седнице српских организација регистрованих у Москви који су донети у Амбасади Србије у Москви,

  1. немају стручности нити знања за места за које примају плате да би према Закону па и Уредби о формирању Канцеларије обављали стручно – административне послове за дијаспору, односно органе дијаспоре, тако да су за седницу Скупштине дијаспоре доставили:

    1. агенду по форми за пословни семинар уместо

    2. да делегатима Скупштине доставе дневни ред за највише представничко тело дијаспоре у коме мора бити:

      • тачка дневног реда систематизованог питања важног за дијапору или Србе у региону

      • материјал који је припремљен и обарађен од стране:

        • органа Скупштине дијаспоре и

        • стручних тела Канцеларије за сарадњу са дијаспором,

      • известилац по свакој тачки дневног реда из редова:

        • делегата или других представника дијаспоре,

        • стручних тела Канцеларије за сарадњу са дијаспором, или

        • других органа Владе Србије, или других организација Србије,

      • нацрт одлуке којим се системски решава или предлаже решавање питања важног за дијаспору, део дијаспоре, или Срба у региону или за поједине делове Срба у региону,

  2. не само да нису допринели да се стручно припреми овогодишње заседање Скупштине дијаспоре и Срба у региону већ су:

    1. спречили званични орган Скупштине – Савет за статусна питања дијаспоре да у припреми седнице помогне,

    2. спречили већ други пут (први пут овај материјал није достављен Скупштини дијаспоре и Срба у региону 2011. године) да се Скупштини дијаспоре и Срба у региону достави систематизован ПОЛАЗНИ ПРЕГЛЕД ЗА ПРЕЦИЗИРАЊЕ СТАТУСНИХ ПИТАЊА И ПРОБЛЕМА СРПСКОГ РАСЕЈАЊА (ДИЈАСПОРЕ) И ДРУГИХ ГРАЂАНА СРБИЈЕ ВАН СРБИЈЕ И СРБА У РЕГИОНУ КОЈА ТРЕБА РЕШАВАТИ

    3. спречили да се делегатима Скупштине дијаспоре достави нацрт одлуке

  1. да седница Скупштине дијаспоре Србије и Срба у региону није стручно припремљена нити је уопште припремана, најилустративније говоре сами Закључци са овогодишње Скупштине дијаспоре и Срба у региону:

    1. ни један од донетих Закључака који су објављени и потписани не изражава системско решавање било ког питања дијаспоре, и Срба у региону,

    2. сви закључци Скупштине се односе на лична питања сваке од појединачних организација у дијаспори, и ни једно од питања која су оправдано изнета нису обрађена и припремљена од стране Канцеларије која је морала да извести Скупштину:

      • шта је по тим питањима предузела

      • како ће питања и када бити решена.

    3. једина системска питања у тачки 5 Закључака о праву дијаспоре: да дијаспора треба да има своје представнике у Скупштини Србије, да се врати статус Министарства дијаспоре и поново организују Видовдански сусрети – неоправдано нису донети као одлуке Скупштине већ су уручени као захтеви пре почетка заседања Скупштине,

    4. закључак о једногласном усвајању Пословника о раду Скупштине није добро припремљен јер је Савета за статусна питања својом одлуком упозорио да се Пословник о раду Скупштине мора доставити у пречишћеном тексту а не у форми предлог измена и допуна, те је због те неправилне припреме формирана Радна група за правно-техничку редакцију Пословника, што је:

      • супротно принципу усвајања Пословника о раду било ког органа, јер се пословник усвоји и по њему се ради,

      • инструмент за произвољност у раду органа дијаспоре,

    5. закључак број 3 поново успоставља принцип самоорганизовања органа дијаспоре, од чега се Савет за статусна питања дијаспоре јасно оградио и тражио да органе Скупштине дијаспоре – бира Скупштина дијаспоре, и то је овога пута морало бити урађено, што још једном потврђује да:

      • никакве стручне припреме седнице Скупштине дијаспоре није било и

      • да су сви постојећи органи дијаспоре деловањем руководства Канцеларије за сарадњу са дијапором искључени из рада и припреме седнице, па

      • је код службеника из Канцеларије за „сурадњу“ са дијаспором превладала „бољшевичка“ логика да ће са њиховим преузимањем власти они све почети изнова и да почиње нова ера, у коме ће они самоорганизовати органе Скупштине дијаспоре па у закључку 3 кажу „избор нових чланова савета извршиће се након“ али не кажу ко ће „извршиће се“ избор чланова, јер је то поље „муљања“ и потпуне произвољности, што је схваћено од појединаца као могућност најшире самовоље,

До дана данашњег ме као председника Савета за статусна питања дијаспоре нико није известио на који је начин извршена реконструкција радних тела Скупштине, што је право Скупштине.

  1. закључци од 7 до 19 (укључујући и делове закључка 6):

    • су упућени неодређеном органу и неодређеном броју лица,

    • нису одређени рокови за подношење,

    • није указано да ли су иницијативе праћене писаним образложењем које треба да се достави са закључком Скупштине, па је неизвесно и када ће та УПУЋЕЊА изаћи из Канцеларије и под којим ће бројем и коме бити прослеђена,

    • нису дата тумачења о могућностима и роковима да буду решене ове појединачне иницијативе,

    • су могли да се доставе пре седнице или два месеца пре седнице као појединачне иницијативе, већину којих је Канцеларија за сарадњу са дијаспором могла да реши или да поднесе извештај како ће, када и од кога бити решене,

Тако је и ова Скупштина дијаспоре нестручном припремом претворена у скуп за појединачне јадиковке, чиме је срозан углед Скупштине дијаспоре као највишег представничког тела које треба да се брине о системским питањима дијаспоре и укључивању дијаспоре у политички живот Србије и системском побољшању положаја српске дијаспоре и положаја Срба у региону, од којих су многи изложени невиђеном у историји човечанства геноциду, асимилацији и потпуном нестајању.

Још једном скрећем пажњу Влади Србије и другим представницима Републике Србије да Скупштина дијаспоре Србије и Срба у региону није чак ни декларативно тело па на било који начин није уклопљена у политички живот земље Србије, што не би требало решити њеним укидањем, јер је то статусно питање остварено од стране дијаспоре према ст. 3 чл. 20 Устава Србије, већ стварањем законских и уставних оквира да се уклопи у политички систем Србије.

Због тога Вас још једном подсећам, јер сам Вас лично на то упозоравао, да овако лошом припремом Скупштине и оваквим закључцима не требате ни Ви у Влади нити у Канцеларији за сарадњу са дијаспором, да се поносите, већ да хитно предузмете мере да се изнете иницијативе усвоје и реализују, а сви органи дијаспоре и Владе да предузму системске мере да се положај дијаспоре поправи и дијаспора укључи у политички живот земље. Моје обраћање схватите као одбрану статуса органа дијаспоре а не као одбрану мога места председника Савета за статусна питања дијаспоре.

Изабраном руководству Скупштине дијаспоре Србије и Срба у региону желим све најбоље иако су личним деловањем и ауторитетом морали да се заложе да Скупштина дијаспоре и Срба у региону приступи системском разматрању питања и решавању проблема дијаспоре и Срба у региону.

Прилог

  • слика службеника из Канцеларије са „сурадњу“ са дијаспором, како отварају заседање Скупштине дијаспоре и Срба у региону

Божидар Митровић, председник Савета за статусна питања дијаспоре1 sluzbenici Vlade tamo gde im nije mestoZakljuci

EVO KAKO BUGARI PRIZNAJU KOSOVO KAO DRŽAVU-Video

Preuzeto sa sajta, SRBI NA OKUP

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=O0e5z41mYA8