Када се спомене Сребреница из јула 1995. године, прва помисао је језа у души и страх око срца, на помисао о убијању и злочину над неколико хиљада људи.О Сребреници постоје различите верзије „истине“, зависи која их политичка страна износи, бошњачка, српска или нека трећа такозвана „међународна верзија“.
У вези са Сребреницом из јула 1995.године сви су осјетљиви и уопште није захвално ни покушавати писати о истој а да се не крећеш унутар „утабане истине“ коју износе званичне политичке елите, оне које су већ „донијеле свој суд о свему“ и наметнулe „јавно мишљење и службени став шта је истина“.Значи јако је тешко бити муслиман и на неки начин скренути са политичког „курса“ који су поставили бошњачки властодршци (Алија Изетбеговић и његови политички и идеолошки насљедници).
Такође и званична српска политичка истина је „утабана“ и злочин се, а што је срамотно, претежито сматра „херојством“ иако не би смјело тако бити јер то није ни по божијем ни по људском закону.Баш као што сам противник политичких манипулација којима се бошњачка политика служи на рачун страдања и жртава Сребренице из јула 1995.године, такође сам исто тако противник и оних који сматрају да је „херојство и Богу драго дјело“ убити немоћне и на смрт испрепадане заробљенике, и за наведени злочин тражити оправдање у злочину над српском војском, цивилима и нејачи у периоду од 1992. до 1995. године. Наведено је мој лични став о Сребреници из јула 1995. године.

Мој циљ није да овдје „идем утабаним стазама ни бошњачке, а ни српске званичне политике“, већ да покушам „мислити својом главом“ и наћи неку „истину“ која неће бити ни чисто српска, а ни чисто бошњачка већ само нешто зашто у садашњем тренутку могу помислити да је истина.
Званична бошњачка политика сву одговорност за дешавања (злочине) у Сребреници из јула 1995.године пребацује на српску страну и на тим дешавањима иста на јако перфидан и лицимјеран начин „гради бошњачки национални идентитет“, те је Сребреница „постала колективна мисао“ у бошњачкој националној свијести. Нажалост Сребреница се као таква страшно малициозно политички и идеолошки експолоатише и умјесто да такав злочин буде основ на коме ће се градити мисао о ужасном злу које доноси рат , да се гради мисао о потреби да се спријечи рат и страдање за вијеке вијекова, и да се никада и никоме не понови слично искуство нажалост од Сребренице се ствара нешто је и самим муслиманима најмање потребно, а то је позив на додатну свађу и заваду, позив на самозатварање и самоизолацију од других, те се политички Бошњаци понашају попут Јевреја у смислу „на нама је учињено то и то, ми смо жртве и ми имамо право на то и то“.И што је јако лицимјерно никада и нико не поставља питање своје личне политичке одговорности, што му је као посљедица његове политике народ ужасно страдао и да ли као таква, са таквим ужасним посљедицама по народ, да ли таква политика уопште било чему вриједи, уколико није била способна или пак није жељела заштитити народ од тако ужасног страдања, као што је Сребреница из јула 1995. године.
Насер Орић
Ипак Сребреница из јула 1995.године није баш једноставна прича и „истина“ о Сребреници ће се још јако дуго утврђивати, јер ће бити потребно доста времена да званичне и владајуће политичке идеологије оду са власти и да се без страха јавно и мање или више истинито у хисториографији проговори у свему.О Сребреници из јула 1995.године „своју истину“ у својим „пресудама“ је дао Хашки трибунал, али иста та „истина“ је према моме мишљењу недоречена, непотпуна, јер је суђено и „утврђивана је истина“ у односу на веома мали број актера дешавања и исти се односе искључиво на српску страну а такав приступ не даје „право свјетло“ на Сребреницу из јула 1995. године. Непосредни актери и извршиоци егзекуција (злочина) јесу суђени, али није се судило и онима који су својим политикама потицали на злочин или који су прижељкивали злочин или који су могли да спријече злочин, али га нису спријечили јер им је био у политичком интересу да исти не спријече, а ради остварења одређених политичких циљева.
Не спорим одговорност тадашње српске политике за злочин из јула 1995.године и о томе се навелико прича, о томе се бави Хашки трибунал, о томе „сав свијет бруји“, али мени заиста није јасно зашто се шути и о одговорности саме бошњачке политике и одговорности политике „међународне заједнице“ за дешавања из јула 1995. године.
Сама „међународна заједница“ је својим ауторитетом гарантовала да је Сребреница безбједна енклава и након тога дозволила покољ и злочине. Зашто? Зашто је „међународна заједница“ дозволила да се деси „Сребреница“? „Међународна заједница“ и НАТО пакт су ултимативно могли одвратити Младића да и не помисли да почини злочин. Ипак Ратко Младић је имао нечије одобрење, ако ништа добио је одобрење нечињењем саме „међународне заједнице“.
На питање зашто је „међународна заједница“ дозволила злочин у Сребреници је јако тешко или релативно лако дати одговор.Уколико „говорим језиком“ муслиманског фундаменталисте на то питање ћу сам себи дати „одговор“, а тај је да је то „међународна заједница“ урадила „само зато што смо муслимани“, јер нас не трпе као муслимане у Европи. Ако мало скренем на политички терен и на политичке циљеве онда могу доћи до закључка да је „међународној заједници“ одговарало да дође до таквог злочина након којег је мисао о политичкој слози Срба и муслимана немогућа мисија, а ради остварења своје доминације на нашим просторима (да би нас „стално бранили једне од других“), према опробаном „рецепту“ подијели, завади и владај. И још нешто, злочин у Сребреници је послужио као алиби НАТО пакту за војне ударе по српским снагама.
Алија Изетбеговић
Сада долазим на терен политичке одговорности тадашње званичне бошњачке политике коју је персонифицирао Алија Изетбеговић. Постављам сам себи питање зашто Алија Изетбеговић, бошњачка политика и Армија РБиХ нису више учинили да се спаси Сребреница или барем да се спаси народ од покоља? Затим и сам Насер Орић зашто није нешто учинио да дође до попуштања напетости са Србима?Одговор на питање о политичкој одговорности, политичким циљевима и могућим мотивима за недјеловање да се спаси народ Сребренице у погледу Алије Изетбеговића и тадашње официјелне бошњачке политике, могу наћи у њиховој упорној жељи да дође до војне интервенције „међународне заједнице“, тачније НАТО пакта против Срба и да се укине ембарго на наоружање Армији РБиХ, те да дође до деблокаде Сарајева. Јер како другачије објаснити чињеницу да Армија РБиХ, а посебно Тузлански (Други корпус) Армије РБиХ у вријеме дешавања злочина у Сребреници из јула 1995.године, није извео нити једну обимнију војну операцију према српским позицијама у циљу слабљења српског војног притиска на Сребреницу. Напротив тадашњи бошњачки војни и политички врх на челу са Алијом Изетбеговићем „извлачи“ Насера Орића из Сребренице (18.априла 1995.године, хеликоптером Армије РБиХ),смјењује га без образложења и држи у Тузли сво вријеме јула 1995.године. Зашто? У вези с тим и сам Насер Орић у књизи о Насеру Орићу аутора Авде Хусеиновића, каже слиједеће:
„Највише ме разочарало што није постојала заинтересованост да се дође до било каквог плана деблокаде Сребренице, као што никада није покренута ниједна операција Другог корпуса Армије РБиХ, с циљем деблокаде Средњег Подриња. Ти који су командовали, они су мислили само на своја огњишта, само на своју улицу, своја села… Нису они ни салонски официри, да су били и салонски, било би неког ефекта. Проблем је што су само мислили да чувају своју авлију.
Исто као што сада ови наши политичари причају само о Сарајеву и мисле да је Босна и Херцеговина Сарајево. Није Сарајево БиХ.
…Био сам у Генералштабу када се крајем 1995. спремала та посљедња неуспјела деблокада Сарајева названа „Операција Т“. Видио сам да то неће изаћи на добро. Сви су били некако сигурни у себе, као да ће Срби сами отићи без борбе са брда око Сарајева.
Рахметли предсједник Изетбеговић ме питао шта мислим о плану деблокаде Сарајева. Рекао сам: „Предсједниче, на овај начин деблокада неће никада успјети.“ Тако је и било. Када је кренула та неуспјела деблокада Сарајева, знао сам да ће се Младић окомити на енклаве. То су знали и други. Тако је пролазило моје вријеме од изласка из Сребренице до почетка Младићеве офанзиве на Сребреницу у јулу 1995. године. Данас ми то вријеме изгледа као један кошмаран сан. Био сам командант без војске. Смијењен сам 29. маја 1995. године без образложења.
Већ је Служба безбједности у Тузли кренула у хајку против мене. Рецимо, прочула се прича, која је опет пласирана из Сребренице, „како је мој коњ јео шећер, а да га народ није имао; па да је неко дијете рекло волио бих бити Насеров коњ, јер он увијек има шећера“. Једном ме и рахметли Алија Изетбеговић упитао: „Јеси ли стварно хранио свог коња шећером, док борци нису имали чим засладити млијеко и чај?“
Ја сам одговорио: „Јесам, а колико су горива, Предсједниче, потрошили Ваши команданти у Сарајеву, Тузли и Зеници возајући скупоцјене џипове? Мој коњ је морао јести шећер, јер је био једино превозно средство. Предсједниче, ми нисмо имали аутомобила. Наше линије, гдје смо се борили са Србима, удаљене су 10-30 километара од Сребренице, а рељеф је такав да само на коњу можеш доћи. Нема путева, нема возила, нема горива. Само на коњу можеш обићи линију.
Е сад, погледајте колико су поједини Ваши „команданти у папучама“потрошили тона горива возајући се у Сарајеву и другим градовима, а многи од њих су једино четнике видјели у филму „Битка на Неретви“. Само упоредите, то бар није тешко. Провјерите код неког ветеринара колико уопште један коњ смије појести шећера, не смије више од количине која може у шаку стати. Тај коњ је био једино превозно средство команданта дивизије.“
Након тога, Алија се насмијао, одмахнуо руком, одобрио је моју констатацију и видио сам да му је било неугодно што ми је поставио то питање.“

Наведено ме као човјека наводи на закључак да никоме није било стало да се спаси народ Сребренице, јер да јесте не би се водила расправа колико је Насеров коњ појео шећера, већ би се настојао наћи начин како да се спаси народ.Значи никоме није било стало до народа па ни Алији Изетбеговићу јер да јесте нешто би предузео да се народ спаси.
У вези са претходно наведним неизоставно ми се намеће питање, зашто?
Тражећи одговор на питање зашто, исти ми се некако сам по себи намеће гледајући филм о Сребреници на линку:
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=RUuhSGnLvv8
Тај филм сам по себи много „говори“ и не треба много мудрости да се дође до одговора „зашто“?
Такође „истину о Сребреници“ могу наћи и јавним говорима и текстовима Хакије Мехољића и генерала Армије РБиХ Сефера Халиловића (у његовој књизи „Лукава стратегија“), на линковима:
http://www.youtube.com/watch?v=RYU3depBpKI
http://www.youtube.com/watch?v=T_Yg6PxpTTs
Даље интервјуу који је дао Хакија Мехољић на линку:
http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Hakija-Meholjic-
Srebrenicu-prodali-da-bi-Sarajevo-bilo-kanton/lat/38539.html
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:344332-Hakija-Meholjic-Srebrenicani-izdani
И да овај чланак завршимо ријечима Хакије Мехољића, цитирам:
– Код Алије смо били у септембру 1993. године, о томе зна и српска војска, а нисмо отишли тек тако, већ у организацији Унпрофора, хеликоптером. Због наше посете Изетбеговићу заустављена су, тада, била и борбена дејства око Сарајева. То је све сува истина, па сведочанства која сам дао, том и у другим приликама, док је Алија био жив су поуздана да поузданија не могу бити.
Хакија Мехољић
Мехољић никада неће заборавити, како каже, Изетбеговићеве речи, после уобичајеног поздрављања “како сте”, “како сте ви”, “ми смо добро”, “ја сам добро”, које му, и данас, после више од 18 година одзвањају у ушима:
“Имам понуду од Клинтона да четници уђу у Сребреницу”,преноси Мехољић Алијине речи. Онда је додао да ће ‘четници’ поклати 5.000 муслимана и онда ће бити интервенција НАТО снага на српске снаге широм Босне и Херцеговине. Ја сам скочио и рекао му: “Ти си луд. Ти на клањање идеш, а ја не знам шта ће бити сутра са мном.” Знам да је непојмљиво што о овоме јавно говорим, претила ми је и опасност да будем убијен, али тако је било. Друга понуда од Алије била је замена Сребренице за Вогошћу, а у то време Харис Силајџић и Момчило Крајишник су цртали карту на сарајевском аеродрому, што смо касније сазнали. Рекли смо му да ми немамо право да одлучујемо, у име народа, ни о каквој замени територија.
Мехољић, који је сада службеник у општини Сребреница, каже да од истине ништа није лековитије, не схвата зашто она било коме смета, када ју је он саопштио знајући са каквим све ризицима може да буде суочен. У време ратних дејстава каже, није био у Сребреници, већ је дошао, како каже “после демилитаризације, када је проглашена за заштићену зону ОУН, и постао начелник Полицијске станице, у ком својству је и био код тадашњег свог председника”.
Чињеница је, чиста као сунце, да смо ми Сребреничани издани и од међународне заједнице и од Алије, што, међутим, не умањује одговорност оних који су починили стравичан злочин -прецизира Мехољић. – Да је Младић, тада, пустио тај народ, нема дилеме, за све нас би био херој. Мени су страдали готово сви моји најближи, ја нисам човек рата, ја сам свим срцем волео Југославију. Не волим ни трунчицу данас БиХ, колико сам волео Југославију. Знам да смо ми Срби, Хрвати и Муслимани један народ. Знам да су, током турског освајања, мењане вере. Знам да су то учинили и моји преци да ли милом или силом, не знам…
На крају, Хакија Мехољић је завршио овај чланак много боље него што бих то сам учинио, човјек је рекао све и паметном доста. |
ljudi pa je li vi mozete dve reci sastaviti a da jedni druge nevrijeđate !! oni balije oni cetnici i svasta nesto !!!to je sramota za sve nas !!! vidi se da to nije od boga blagosloveno prvo svađe ,,samih ucesnika marsa prijetnje jedni drugim ,,,pa strsljenovi ,,,,pa sad grom !!postite ih neka marsiraju !!!i to ce shvatiti da samo manipulisu njihovim dusama !!!! doce vrijeme i tacan broj ce se znati i kakvi sve zlocini su pocinjeni sa muslimanske a kakvi sa srpske strane !!!a vrlo dobro trebaju znati da kada se istina sazna i dokaze tada ce ih mrziti celi region!!!
Ljudi nema potrebe za svadjom, nije da nije bilo genocida u Srebrenici. Srbin sam i to priznam bilo je genocida, licno sam bio prisutan tamo za vrijeme te kobne 95-te. Ali ovo sto nase drage komsije (muslimani-bosnjaci) malo pretjeruju pa od maksimalno 700 zrtvi koji su pobijeni u Srebrenici, Bratuncu, Skelama… oni naprave medisku paznju govoreci da je oko 10 000 ljudi pobijeno na prostorima Srebrenice, Bratunca i okolnih mjesta a hvala bogu imaju podrsku svih islamskih zajednica i politickih stranaka baziranih na islamskoj vjeroispovjesti. Alo ljudi budite realni, prije gradjanskog rata u Srebrenici je zivjelo 40 000 ljudi od toga 70 % srba, 10 % muslimana i ostatak ostalih naroda (hrvata, slovena…)
Koja je mogucnost da od 4000 muslimanskih civila koji su u to vrijeme zivjeli na prostoru Srebrenice odjednom dodjete do cifre od 10 000 mrtvih muslimana. A da ne pricamo o podatcima poput sahranjivanja jednog mrtvaca u vise grobnica, objavljivanje imena mrtvih ljudi,a koji su zapravo jos uvijek zivi. Uostalom imali ste vaseg “hrabrog” komadanta NASERA OLICA pa sto vam on nije pomogao, danas prica svasta na TV-u pa sto vam nije pomogao te kobne 95-te kada ste svi kukali, krivite njega zato sto je pobjegao 2 mjeseca ranije a ne narod kog ste provocirali sve od 91-ve do 95-te ubijajuci Srbe preko noci u okolnim selima maskirani u razne maskirne uniforme. Dobili ste to sto ste dobili niste trebali provocirati, znali ste dobro sta vas ceka, sad mozete kukati do mile volje…
Muslimanima je bilo u interesu da što više isprovociraju Srbe da bi nato imao izgovor da bombarduje Srbe a što se i dogodilo
Ljudi, daj već jednom ne brkajte zločin, masakar i genocid!!! Genocit podrazumeva totalno istrebljenje muško, zensko i dece, to znači totalne familije da ne ostane genetskog nasledja pa se zato zove i genocid. Nazivati svaki zločin genocidom je uvreda za one koji su ugušeni u gasnim komorama Hitlerovih logora odrasli a i deca -odrasli su bili sterilizovani da nebi imali naslednika i na taj način utro gen za sva vremena. Sterilizovali su mladje zato da bi iskorišćavali radnu snagu do totalnog iscrpljena koje se završavalo smrću. Srebreničke žrtve uvrštavati u žrtve genocida je nedozvoljeno i nemoralno u odnosu nad genocid koji je izvršen nad 6 miliona jevreja u koncentracionim logorima nemačkog rajha a ne samo jevreja već i mnogih drugih. Oni koji su uspeli da prežive logor i nasilni rad pa imali sreću da se vrate kućama nisu imali nikad više dece jer su bili sterilizovani. Eto to je genocid. U Srebrenici je bilo zločina i masakra ali niko nije naredio plansko uništavanje celokupne populacije sa decom u svrhu izvršavanja genocida! Tragedija je i sa zločinima dovoljno velika i nema potrebe da se uvećava! Zločina je bilo sa svih strana, doće vreme kad će se i uočiti ko je stajao iza njih
OPŠIRNIJE:
Marš za Srebrenicu: Kiša prekinula „istorijski čas“, napadi stršljena, udari groma
11.Jul.2013, 01:31,
Srebrenica – Taman kada se pomislilo kako je nevoljama na najzahtevnijoj etapi došao kraj, planinu Udrč i okolinu zahvatilo je snažno nevreme, a prilikom udara groma jedna osoba je povređena nakon čega je sanitetskim vozilom transportovana na UKC Tuzla.
Ranije je trinaest učesnika Marša mira napali su danas stršljenovi, a jedna osoba je nakon uboda insekta helikopterom prevezena na UKC Tuzla, dok je drugima medicinske pomoć pružena na mestu događaja.
„Ubode stršljena pretrpelo je 13 osoba. Jedna od njih je imala alergijsku reakciju, zbog čega je hitno helikopterom prevezena u UKC Tuzla. Ostali učesnici koji su pretrpeli ubode dobili su medicinsku njegu na mjestu događaja te su nakon toga neki odustali, a neki nastavili marš“, kazao je za Kliks Hazim Mujčinović, član Organizacionog odbora Marša mira.
„Kiša je sinoć prekinula istorijski čas u Liplju, mjestu gde je pronađeno najviše masovnih grobnica. No, nije nam nanijela previše štete. Šatore smo dobro zaštitili, a neki učesnici su noć proveli u kućama u selu“, kazao je Mujčinović, .
Učesnicima „Marša mira Nezuk – Srebrenica“ pridružio se danas Valentin Inzko, koji je istakao da želi odati počast žrtvama, te da će dva dana učestvovati na maršu.
The post Marš za Srebrenicu: Kiša prekinula „istorijski čas“, napadi stršljena, udari groma .
Horor – Invazija opasnih insekata na kolonu iz Tuzle
Stršljenovi rasturili „Marš mira“!
Prelazak učesnika tzv. srebreničkog „Marša mira“ preko planine Udrč pretvorio se u pravi horor film pošto su bošnjačke „maršrutlije“, koje je danas predvodio visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, napali rojevi razjarenih stršljenova
PREKINUTA KOLONA „Maršutlije“ se razbežali po šumi
Prema podacima koje je danas objavio Univerzitetski i klinički centar Tuzla, 13 osoba je zbog uboda ovog opasnog insekta bilo prisiljeno da potraži medicinsku pomoć na licu mesta, dok je jedan 60-godišnji muškarac, zbog jake alergijske reakcije, morao da helikopterom bude hitno prebačen u Tuzlu!
Invazija stršljenova na kolonu koja se iz pravca Tuzle već nekoliko dana kreće prema Potočarima i Srebrenici u čast godišnjice stradanja Bošnjaka koje će prekosutra biti obeleženo u ovom gradu, izazvala je pravu paniku među učesnicima marša koji su se, kako saznajemo, u velikom strahu razbežali po šumi čekajući da im agresivni insekti „oslobode“ zacrtanu trasu.
– Prava je sreća da su se u koloni nalazili i medicinski radnici sa opremom za prvu pomoć, inače je pitanje kako bi se sve ovo završilo. Posebno iz razloga što je jedan od onih koje je ubo stršljen doživeo jaku alergijsku reakciju i oticanje svih ekstremiteta. Visoki predstavnik je u ovom napadu prošao bez posledica, verovatno zato što se nalazio u sredini kolone koja je promenila pravac kretanja odmah nakon što su oni na čelu kolone uleteli u „zamku“ i izvukli deblji kraj – kaže sagovornik Pressa RS koji je insistirao na anonimnosti.
Iz UKC Tuzla danas je saopšteno da je zdravstveno stanje H. A. (60) iz Srebrenika, učesnika „Marša mira“ koji je zbog alergijske reakcije helikopterom danas hitno prebačen u tuzlansku bolnicu, stabilno te da se ne očekuju veće komplikacije.
Učesnika “Marša mira” prema Srebrenici udario grom!
Nakon problema sa stršljenima, jednog učesnika “Marša mira” prema Srebrenici danas je na planini Udrč udario grom.
Ovu informaciju za RTV Slon potvrdio je medicinar Ahmo Omerović koji je povrijeđenom ukazao pomoć. Nakon ukazane hitne medicinske pomoći, povrijeđeni je sanitetom upućen u UKC Tuzla. Identitet povrijeđene osobe još uvijek nije poznat.
“Kiša je padala kao nikad od sada, nekoliko učesnika je zbog neadekvatne obuće dobilo velike žuljeve, pa smo imali više intervencija nego prije.
Umorni smo i pravo stanje povrijeđenih osoba znaćemo kada se spustimo u Cersku i sumiramo rezultate”, kazao je Omerović.
Posle stršljenova, grom udario učesnika Marša mira!
Medicinske ekipe su i danas imale pune ruke posla zbog neadekvatne obuće i odeće, a jednu osobu je udario grom na planini Udrč
Jedan od učesnika ovogodišnjeg Marša mira, puta dugog 78 kilometara od Nezuka do Potočara, povređen je u današnjem udaru groma na planini Udrč.
Trinaest učesnika Marša mira napali su juče stršljenovi, a jedna osoba je nakon ujeda insekta helikopterom prevezena na UKC Tuzla, dok je drugima medicinska pomoć pružena na mestu događaja.
Taman kada su učesnici Marša mira pomislili da je nevoljama došao kraj, planinu Udrč i okolinu zahvatilo je snažno nevreme, a prilikom udara groma jedna osoba je povređena, nakon čega je sanitetskim vozilom transportovana na UKC Tuzla.
Medicinske ekipe danas su imale pune ruke posla, jer su mnogi učesnici Marša mira zbog neadekvatne obuće i odeće zatražili pomoć.
Komentari
Ljudi, daj već jednom ne brkajte zločin, masakar i genocid!!! Genocit podrazumeva totalno istrebljenje muško, zensko i dece, to znači totalne familije da ne ostane genetskog nasledja pa se zato zove i genocid. Nazivati svaki zločin genocidom je uvreda za one koji su ugušeni u gasnim komorama Hitlerovih logora odrasli a i deca -odrasli su bili sterilizovani da nebi imali naslednika i na taj način utro gen za sva vremena. Sterilizovali su mladje zato da bi iskorišćavali radnu snagu do totalnog iscrpljena koje se završavalo smrću. Srebreničke žrtve uvrštavati u žrtve genocida je nedozvoljeno i nemoralno u odnosu nad genocid koji je izvršen nad 6 miliona jevreja u koncentracionim logorima nemačkog rajha a ne samo jevreja već i mnogih drugih. Oni koji su uspeli da prežive logor i nasilni rad pa imali sreću da se vrate kućama nisu imali nikad više dece jer su bili sterilizovani. Eto to je genocid. U Srebrenici je bilo zločina i masakra ali niko nije naredio plansko uništavanje celokupne populacije sa decom u svrhu izvršavanja genocida! Tragedija je i sa zločinima dovoljno velika i nema potrebe da se uvećava! Zločina je bilo sa svih strana, doće vreme kad će se i uočiti ko je stajao iza njih.
KOLONU MIRA PRATI MALER: Posle stršljenova, udario ih grom
Jedna osoba povrijeđena nakon udara groma
Foto:Dnevni avaz
Grupu učesnika Marš mira napali su stršljeni. Trinaest ih ne primilo medicinsku pomoć, dok je jedna osoba zbog alergijske reakcije prevezena helikopterom u UKC Tuzla, potvrdio je Feni predsjednik Pododbora za organizaciju „Marša mira“ Muhizin Omerović.
Tokom noći, usljed jakih pljuskova i grmljavine, došlo je do udara groma usljed čega je jedna osoba povrijeđena, zbog čega je prebačena u tuzlanskoj bolnici.