Никола Тесла
Десетог јула обележава се Дан науке и рођендан великог научника. Програми бројних организација. Изостало Министарство просвете.
Представници Синдиката науке обележиће Дан науке и рођендан Николе Тесле – полагањем венаца на споменик великом научнику испред Електротехничког факултета.
Тешко је замислити акцију којом би се на прикладнији начин приказало стање у којем наша држава дочекује 157. рођендан чувеног изумитеља који се у Србији, бар на папиру, обележава као Дан науке. Иако ће читав низ институција и организација – од Музеја Николе Тесле до Центра за промоцију науке – обележити данашњи дан, много је упадљивије то да неће бити никакве прославе у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја. А одлуком Владе којом је пре три године 10. јул проглашен за Дан науке, предвиђено је да управо Министарство доноси „одлуку о програму активности“.
Истина, у тренутку када научници своја права траже на улици, можда би било превише очекивати да држава обележи Дан науке.
– То што се Дан науке и рођендан Николе Тесле у Србији обележавају тако минимално, најбољи је показатељ односа државе према науци – каже др Милован Шуваков, виши научни сарадник Института за физику.
Центар за промоцију науке поводом овогодишњег Дана науке отвара Дечји научни камп (ДНК) у Виминацијуму, код Пожаревца, док у Новом Саду учествује у дебати о новом брендирању Србије. На Електротехничком факултету у среду у 18 сати биће одржана трибина „Никола Тесла данас- Србија у светлу победе наизменичних струја“.
Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке слаже се да обележавање Дана науке представља стање у којем се налази наука.
– Са једне стране нас радује што постоји толики број малих иницијатива. И ми смо чим је 10. јул проглашен за Дан науке почели да га обележавамо на свој начин, славећи науку и знање. С друге стране, видљиво је да не постоји системски подухват који повезује те иницијативе – каже Бубњевић.
Међу најактивнијима у обележавању рођендана Николе Тесле је, наравно, музеј који носи име великог научника.
Поред велике изложбе у Њујорку, они су 4. и 5. јула у Нишу и селу Ботуња организовали радни састанак поводом пројекта „Теслапедија“, чији је циљ да на интернету објави највећу јавну библиографију посвећену Тесли укључујући и лични прес-клипинг који је изумитељ правио још од 1888. године. Такође, вечерас у осам сати у кули на Гардошу биће отворена изложба „Дипломе Николе Тесле“.
Изложба Музеја Николе Тесле – „Теслин чудесни свет електрицитета“ биће отворена у среду у њујоршком Холу науке у Квинсу. После више од 100 изложбених поставки, одржаних у последњих неколико година у преко 20 земаља на четири континента, ова изложба први пут гостује у Њујорку. Биће приказани најзначајнији детаљи из Теслиног живота, интерактивни модели најважнијих изума, као и низ проналазака којима је начинио пионирске кораке у домену радија, високофреквентних струја, даљинског управљања и бежичних комуникација, без којих се свакодневица на почетку 21. века не може замислити.
– Многе организације на свој начин обележавају данашњи дан – каже Младен Вујовић, заменик директора Музеја Николе Тесле. – Србија је, уосталом, 10. јул прогласила за Дан науке, а покренута је иницијатива да се то учини и на светском нивоу. Ја бих, наравно, желео да манифестација посвећених нашем највећем изумитељу буде много више. Требало би да их буде током читаве године, а да 10. јул буде само кулминација. И, наравно, било би добро да се држава више укључи у то.
Извор: Вечерње новости
Лажу чим зину, ајде само део ребуса да откријемо
„Бриселски споразум” (Brussels agreement) је међународноправни уговор чије су стране потписнице две независне државе, јер енглеска реч agreement има управо ово правнотехничко значење (као нпр. Споразум о стабилизацији и придруживању – Stabilisation and Association Agreement).
Прихватањем овог „споразума” Влада Србије директно и званично признаје сепаратистичко-терористичкој творевини, тзв. Републици Косово, – право на закључивање међународних уговора као једном од класичних и основних атрибута спољашње суверености сваке независне државе.(погледај у правној енциклопедији зназење – ius contrahendi).
Тачком 14. у којој се истиче да његове стране потписнице „неће једна другу блокирати” у процесу „европских интеграција”, нити на то подстицати друге државе, Србија признаје пуни међународноправни уговорни легитимитет тзв. Републици Косово, који је својствен само сувереним државама.
Пристајање да тзв. Република Косово буде члан ЕУ, у равни Србијине легитимације ове политичке творевине, једнак је пристанку да тзв. Косово постане члан УН, јер само независне државе могу бити чланови ЕУ.
После тога, питање чланства тзв. Косова у другим међународним организацијама, па и у самим УН, решаваће се искључиво по закону инерције међународне политике, чији ће аутистични посматрач бити Србија.
LJudi,ko nam je kriv što smo pevali onoj protuvi …mi ti se kunemooo…….slavili 29 novembar kada je Kosmet oduzet Srbiji,Vojvodina,Makedonija,BiH…..i krajine…..ustav 74 sve to lepo overio,slepo ginuli,i čime da storniramo tu masonsko jazuitsku podvalu,njihovim lukavstvom,ili ginemo…prihvatimo realnost….NATO je njihova opasna igračka,nismo je zaboravili,nadam se.
Ko nam je kriv!? Pa oni koji su poverovali petooktobarcima ili možda petokolonašima pa ih podigošeste u sedlo a sad kukate umesto da popravite svoju grešku, zna se već kako, sigurno ne stim mi ti se kunemo što samo odvraća pogled i pažnju od aktuelnih krivaca. Daj brate da podjemo svako od svog praga da čistimo ulicu umesto zanovetanja i traženja uvek nekog novog starog krivca. Mi smo odgovorni za naše vreme u kojem živimo i niko drugi!