Због гриже савести убио се амерички пилот који је бомбардовао Србију

Објављено: 5. јул 2013.

(Срби на окуп)
Амерички борбени пилот потпуковник Харолд Ф. – Хуч Мајерс убио се јер није могао да издржи притисак савести и сталне ноћне море, које су га мучиле од 1999. године и бомбардовања Србије и Црну Горе.

Мајерс је пре неколико месеци пензионисан уз дијагнозу посттрауматског стресног синдрома, познатог и као ”вијетнамски синдром” и тешке депресије.

Његова супруга каже да 12. септембра ништа није слутило да ће Мајерс дићи руку на себе.

– Провели смо предиван дан заједно, били смо на ручку, уживали. Али је он ћутао више него обично. Такав је био стално последњих неколико година… А када смо дошли кући, извукао је пиштољ и рекао: ”Извини, не могу више да издржим”, а онда испалио хитац у слепоочницу  – рекла је уплакана Елизабет и додала да ће га памтити као правог, истинског хероја.

За разлику од њене изјаве, локална полиција тврди да је у дом Мејерсових дошла на позив о пријави породичног насиља. Полиција верује да је Мејерс претио супрузи пиштољем, после чега је она побегла из куће. Елизабет Мејерс, међутим, и даље негира да је између ње и мужа било сукоба.

Према изјавама Мејерсових пријатеља, којима се поверавао, пилот је имао ноћне море.
– Сањао је људе како горе од бомби, њихову вриску, јауке. Сањао је децу, старце, раскомадана тела… Најгоре је било када није могао да се пробуди и поред таквих снова. То му је очигледно дошло главе – рекао је један од његових пријатеља.

Мајерс је учествовао у бомбардовању бројних жаришта у свету. Пре НАТО агресије на СРЈ под називом “Милосрдни анђео”, бомбардовао је и циљеве у Републици Српској, а учествовао је и у операцијама у Ираку и Авганистану.

Амерички медији преносе да је био више пута награђиван и одликован.

ИСТОРИJСКА ИЗЈАВА ДОКТОРА ШЕШЕЉА У ХАШКОМ СУДУ

http://www.youtube.com/watch?v=UCtsWLgOzIo

Das Märchen vom Magensäureüberschuß und die Säure des Lebens

http://www.alpenparlament.tv/video/das-marchen-vom-magensaeureuberschus-und-die-saeure-des-lebens/

Veröffentlicht am 26 Juni, 2013 | Aufrufe – 8820

1

Uwe Karstädt im Gespräch mit Michael Vogt über ein weiteres Gesundheitsmärchen.

Unsere genetische Prägung, die sich aus unserer Entwicklungsgeschichte über die letzten Millionen Jahre ergibt, erfordert ganz bestimmte Makro- und Mikronährstoffe in bestmöglicher Qualität. Viele unserer sogenannten “Zivilisationserkrankungen”, darunter Herz-Kreislauf-Erkrankungen, Diabetes, Arthrose, Rheuma und Gicht, sind Folgen von “falschem Treibstoff”.

Viele Menschen glauben, daß es allein schon ausreicht, wenn Sie nur beste Qualität aus dem Naturkostladen essen. Das ist zwar vom Qualitätsstandpunkt richtig und wichtig, aber bei weitem nicht ausreichend. Es gibt wahrlich abenteuerliche Diät- und Ernährungsrichtlinien. Eine der gravierendsten Fehler ist, Fett durch konzentrierte Kohlenhydrate zu ersetzen. Kein Ölofen kann mit Kohle und Holz befeuert werden, ohne Schaden zu nehmen. Der menschliche Körper aber ist ein Fettverbrennungssystem.

Weitere Themen

• Magensäureüberschuß – Magensäuremangel?
• Was macht Magensäure und was passiert bei Magensäuremangel
• Streß und seine Auswirkungen
• Möglichkeiten der Streßreduzierung
• der Heilungsansatz: Ernährung, Nahrungsergänzung, Streßreduzierung
• Sickerdarm: Ursachen , Auswirkung und Heilung

Uwe Karstädt hat mit „Säure des Lebens“ einen neuen Bestseller vorgelegt, der erneut in bewährter Manier mit Gesundheitsmärchen aufräumt – Märchen, die lediglich der Pharmaindustrie nutzen: Dieses Buch handelt und bespricht im Detail von einem Mangel an Magensäure als Auslöser für eine Vielzahl von Folgeerscheinungen. Die Folgen erleben wir dann als Krankheiten, die aber von der Schulmedizin nur selten in Zusammenhang mit fehlender Magensäure gebracht werden. Aber nicht nur das. Die ersten feststellbaren Auswirkungen eines Magensäuremangels werden auch noch in der Regel völlig falsch behandelt. Damit wird das Krankheitsbild oft chronisch und verstärkt sich auch noch durch eine falsche Behandlung mit den erwähnten Medikamenten.

Fragen Sie nicht Ihren Arzt oder Apotheker, ob Sie dieses Buch lesen sollten:
Nach der Lektüre dieses Buches werden Sie ganz  alleine wissen, was Ihnen wirklich fehlt, wenn Sie von  Allergien, Sodbrennen, Kopfweh, Migräne, Herz- schwäche, Osteoporose oder Verdauungsstörungen  geplagt werden.  Und Sie werden nach der Lektüre dieses Buches auch  wissen, mit welch einfachen Mitteln Sie Übergewicht,  Schlafstörungen, Depressionen, Haarausfall und selbst  Leiden wie Asthma, Burn-Out oder auch degenerative  Formen von Arthrose sowie Arthritis heilen, verhindern oder lindern können.

Warnhinweis: Dieses Buch ist schonungslos!
Wenn Sie dieses Buch gelesen haben, werden sich nicht nur Ihre Ansichten, sondern möglicherweise auch Ihr  ganzes Leben radikal verändern. Sie werden sich nicht  länger von der Pharmaindustrie mit Chemie vollpumpen  lassen. Sie werden nicht länger glauben können, dass die schulmedizinisch orientierte Ärzteschaft vorrangig  an Ihrer Gesundheit interessiert ist. Und Sie werden auch nicht mehr länger glauben können, dass die Lebensmittelindustrie tatsächlich Mittel zum Leben produziert.

Websites

www.uwekarstaedt.de
www.alpha8.de

Lesestoff

• Uwe Karstädt, Die Säure des Lebens. Uwe Karstädt im Interview mit Michael Vogt
• Uwe Karstädt, entgiften statt vergiften
• Uwe Karstädt, Das Dreieck des Lebens
• Uwe Karstädt, Die 7 Revolutionen der Medizin

Sehstoff

• Uwe Karstädt, Die Säure des Lebens. Uwe Karstädt im Interview mit Michael Vogt, DVD
• Uwe Karstädt: Zurück zur Natur
• Uwe Karstädt: Streß ist tödlich
• Uwe Karstädt: Homocystein
• Uwe Karstädt: Lebensmittelindustrie
• Uwe Karstädt: Sodbrennen

• Gesundheit & Wohlbefinden

CELER JE NAJSNAŽNIJI PRIRODNI AFRODIZIJAK

DrSvetlana Stanojevic

Ljekovito bilje

vor etwa 4 Monaten

CELER, SELEN, AČ – Apium graveolens / -CELER JE NAJSNAŽNIJI PRIRODNI AFRODIZIJAK- Ljekoviti su svi dijelovi, uključujući i plodove od kojih se spravlja ljekovito ulje.. Celer je ljekovit i kad ga uzimamo koa hranu i začin, za što se koristi korjen i zeleni nadzemni dio, prvenstveno listovi. Celer se koristi u liječenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta ( uloga) i pretjerane gojaznosti, hroničnog kataea pluća, grčeva u prsnom košu, što se povezuje s osjećajem straha, nadutosti, slabosti želuca, pomanjkanja apetita . Prema starim zapisima koristili su ga stari Grci i Rimljani, a opisuje ga i preporučuje kao ljekovitu biljku i sv Hildegarda od Bengena. Celer je odavno poznat u narodu, naručito kao afrodizijak, pa postoji uzrečica; “ Kad bi žena znala što celer znači muškarcu išla bih ga tražiti po cijelom svijetu “ . ili „Kad bi muškarac znao za celerovo djelovanje, zasadio bi njim cijeli vrt „. Značajno je naglasiti da celer obiluje vitaminima A ,B ,C ,E , a liječi i pomaže kod niza bolesti – bolesti nastale pomankanjem vitamina A ,B , C , E ,; giht, reuma, pospješuje izbacivanje mokraće, izbacuje pijesak i kamen iz bubrega i mjehura ; liječi plućni katar, djeluje protiv temperature, potiče njegu i rast kose – još jednom celer je najjači afrodizijak. ČAJ :- 2 čajne kašike isjeckanog celerovog korjena preliju se s 1/4 l hladne vode i polagano grije dok zakipi; nakon 5 minuta procijedi se. Pije se po 2 šole dnevno. Na isti način pravi se čaj od celerovog lišća, ali on brzo grije do vrenja i odmah se procijedi. SOK :- najljekovitiji je iscijeđen svjež celerov sok iz korjena, listova i stabljike ; u odnosu na korjen uzima se manje listova, jer oni daju gorak ukus.Čisti celerov sok pije se 3 x na dan po pola šolje; 15 minuta prije jela; može se b pomiješati i s drugim sokom. SOK OD LIŠĆA :- pola čaše tog soka uzima se za tjeranje mokraće iz organizma. OBLOZI :- sitno nasjeckani korjen i listovi celera kuhaju se u vinu dok se dobije kaša; tu kašu stavljamo kao oblog u području mjehura. Time liječimo zastoj mokraće. OBLOZI :- ako dojke otvrdnu, nasjecka se celerov korjen i stavi na grudi kao oblog. Po potrebi se to ponavlja, a istovremeno se pije 1-2 šoljice čaja od celerovog korjena. MJEŠAVINA ZA NJEGU KOSE :- napravi se uvarak od celerovog lišća i stabljike zajedno s listovima čička i breze ; opere se kosa i osuši bez ispiranja. Osim njege ova mješavina potičei rast kose.

Четврти јули – Дан који ће изменити ток српске историје

Марина РАГУШ | 05.07.2013 | 00:01

Фонд Стратешке Културе

Четвртог дана јула месеца ове, према свему судећи, прекретне године за Србију у Звечану је конституисана Скупштина Аутономне покрајине Косово и Метохија. Случајност је хтела да се Дан независности који славе Сједињене Америчке Државе, наметне за дан независности Уставом дефинисане територије Србије од Бриселске (читај: америчке) окупације. Четири српске општине са севера Космета тако су послале поруку званичном Београду и свету да су одлучне у одбрани Уставом Србије загарантованих права. Деведесетседам одборника полагањем заклетве прихватило је одлуку о формирању Скупштине. Славко Стефановић (председник Скупштине општине Лепосавић) из Социјалистичке партије Србије (СПС) постао је председником Привремене скупштине. Коста Гаљак из Српске напредне странке из Косовске Митровице и Добрица Добрић из Српске радикалне странке (СРС) из Звечана изабрани су за потпредседнике Скупштине. Два потпредседника из области јужно од Ибра биће изабрани на наредној седници. Љиљана Љумовић из Демократске странке Србије изабрана је за секретара Скупштине, док је Мирјана Васић, такође из ДСС-а гласовима присутних изабрана за њеног заменика.[1] „Увиђајући нужну и преку потребу да организовано заштитимо своје животе, породице и имовину, људска права и основне слободе, идентитет и интегритет, културу, вероисповест, позивајући се на повељу УН, Хелсиншки завршни акт и Резолуцију 1244 и одбацујући проглашено противуставно и незаконито проглашено отцепљење од стране сецесионистичког албанског покрета“[2] грађани општина Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић конституисали су Скупштину и тако дали свој коначни одговор на бриселски споразум. Свечана конститутивна седница сазвана је на основу: – Декларације која је усвојена на Сабору српског народа 22. априла у Косовској Митровици;- Закључка са седнице четири општине са севера Космета од 6. јуна текуће године одржане у Звечану, и – Консултација представника више општина са Косова и Метохије одржаних током маја и јуна месеца ове године. Иако најављивана за Видовдан (28. јуни) конститутивна седница одржана је ипак 4. јула јер Срби са севера КиМ нису хтели да буду изговор за неуспех званичног Београда да добије датум за почетак преговора о придруживању ЕУ. Према речима изабраног председника Скупштине Славка Стефановића чињеница да ова Скупштина „није одржана пре 28. јуна данас показује да нико од Срба са Косова не жели да омета своју државу у њеним напорима да се интегрише у европску заједницу“[3]. Конституисање привремене Скупштине КиМ представља покушај да се покрајина „врати с беспућа неправа на терен важећег Устава и закона (…) само демократска и економски јака Србија може помоћи српском народу на КиМ, али ми не можемо прихватити да цена уласка Србије у ЕУ буде губитак територије и насилна интеграција у институције непризнате државе“[4], рекао је Стефановић. Устав Србије који је био оквир размишљања и деловања Срба са севера КиМ јасно дефинише и гарантује права и обавезе којих се у Србији још увек дословно придржавају Срби са севера Космета. Тако је сваки њихов поступак у складу с важећим правним поретком дефинисаним највишим законодавним актом и у складу с тим евентуалне консеквенце могу сносити само и једино они који су се оглушили о тако јасно написано слово закона. Стога да подсетимо: У првом делу Устава Србије који дефинише „Уставна начела“ у члану 12 (који се односи на покрајинску аутономију и локалну самоуправу) пише: „ Државна власт ограничена је правом грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу. Право грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу подлеже само надзору уставности и законитости“.[5] У делу седам који дефинише територијално уређење Србије од члана 176 до члана 188 појмовно се дефинише аутономна покрајина и локална самоуправа, правно регулишу њене надлежности, акта, право на самостално уређивање органа, финансијска аутономија надзор над радом покрајине као и заштита покрајине. За нашу тему поменућемо неколико чланова: „Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију. Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија.(чл 182, став 1 и 2) Орган одређен статутом Аутономне покрајине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине. Орган одређен статутом аутономне покрајине може покренути поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или општег акта јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију“. (члан 187, став 1 и 2)[6] У јединственом правном поретку Републике Србије који утврђује њен највиши законодавни акт на целокупној њеној територији уставност и законитост правних аката јасно је дефинисана хијарархијом домаћих и међународних општих правних аката који МОРАЈУ, како се изричито каже у члану 194, бити у складу с Уставом. Управо овде долазимо до епилога који се очекује у наредним данима. Према реакцијама представника актуалне власти (М. Дрецун, посланик СНС и председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије и Ђ. Милићевић, посланик и портпарол СПС)[7] јасно је да ће актуална власт одбацити СВЕ што је у супротности са тзв. државном политиком или преведено на српски са Бриселским споразумом. Није само јасно, на који начин ће се „поништити“ воља Срба са севера КиМ, а да не буде у супротности с Уставним уређењем Србије. Наравно, с обзиром на претходне догађаје који се могу окарактерисати флагрантним кршењем Уставности и законитости или ударом на уставни поредак Србије, претходно је, тек, реторичка дилема. Уставни поредак срушен је вољом актуалне политичке „елите“ која се поставила изнад највишег правног акта Србије и тиме сторнирала све што једну државу треба да чини уређеним поретком. Нема права, не функционишу институције, правда је прогнана а грађани присиљени на грађанску непослушност како би опстали. У таквом стању не може се ни замислити какве све димензије нови развој догађаја може да поприми. Једно је сигурно: Срби са севера Космета одлучни су у одбрани свега што им гарантује Устав Републике чији су држављани и то нико ко је легалиста не може да им оспори. Они од којих се највише очекивало да стану у одбрану својих надлежности као и достојности судијске функције подбацили су на овом историјском тесту и показали да независног судства у Србији нема. Како, иначе, разумети понашање Уставног суда Србије који је требало да се већ огласи и сторнира све акте који су у супротности с Уставом Србије? Или, можда смо тему могли да започнемо изјавом генералног секретара НАТО-а Расмусена који је на конференцији за новинаре у Приштини рекао: „НАТО и КФОР ће бити спремни да се боре са сваким покушајем да се овај договор постигнут у Бриселу подрије“.[8] Тада би тек било јасно да, у времену (невероватних политичких дешавања које сведочимо са све већом запрепашћеношћу свакодневно) у коме је сила западне цивилизације прогнала право и правду и тако на сметлиште њихове интерпретације историје сместила демократију, су Срби са севера Космета четвртог јула ове године уцртали датум пробуђеног отпора против помахниталих олигарха новог светског поретка. Свесни шта све долази како из званичног Београда тако и из незваничних (про)западних центара моћи, ови су људи поново оживели дух предака који је знао снагу идентитета и чувао је својим заветом. Када се погледа преко те границе ниједна „земаљска“ сила не може да укроти талас који се подиже са хоризонта…а он је ту и овај пут у срцу Србије-на Косову и Метохији. Баш ту ће се ових дана и месеци одлучити колико смо га сви достојни а боравимо духом и телом на Истоку. Ту, на Косову и Метохији, не одлучује се само о Србима и Србији – у њеном самом срцу биће одлучена судбина целокупне Источне цивилизације. Од тога каква ће она бити, зависиће и пут којим ћемо сви кренути, знајући притом да смо се покренули баш тог четвртог јула који се игром случаја наметнуо за дан који једна прекоокенаска земља слави у помен независности. Замислите, какве ли случајности…. [1] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/326104/Konstituisana-skupstina-AP-Kosova-i-Metohije [2] исто [3] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=04&nav_category=640&nav_id=729086 [4] исто [5] Устав Србије, страна 4 [6] Исто, стране 57 и 59 [7] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/326104/Konstituisana-skupstina-AP-Kosova-i-Metohije [8] http://www.radiokim.net/vesti/rasmusen-nato-ce-pomoci-primeni-sporazuma.html

Весна Веизовић: Ово је идиот Алексадар Влајковић, нечовек који моли Хашима Тачија за финансијску помоћ да направе филм у чијем сценарију ОВК помаже Србима

Весна Веизовић

vor 18 Minuten

Ово је идиот Алексадар Влајковић, нечовек који моли Хашима Тачија за финансијску помоћ да направе филм у чијем сценарију ОВК помаже Србима, а Срби убијају Србе.
Шерујте ову слику, погледајте ову фацу која се још ишчуђава шта је спорно што он жели да на овакав начин помири “ две државе“
http://www.vaseljenska.com/vesti/vlajkovic-moljaka-tacija-za-pomoc-za-film-u-kom-srbi-ubijaju-srbe/

KO JE PERO ZUBAC

Перо Зубац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Перо Зубац
Информације
Датум рођења	30. мај 1945.
Место рођења	Невесиње (Југославија)
Дела
Потпис

Перо Зубац (Невесињe, 30. мај 1945) је српски књижевник.

Садржај 1 Биографија 2 Признања 3 Радови 4 Спољашње везе

Биографија

Основну школу завршио у родном месту Невесињу, а експерименталну гимназију у Лиштици и Зрењанину. Студирао књижевност јужнословенских народа на Филозофском факултету у Новом Саду. Члан Удружења новинара Југославије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.

Објавио 50 књига поезије, 20 књига песама за децу, једну књигу есеја („Ти дани“, Стражилово, Нови Сад, 1976), лирску студију о Ленки Дунђерској, три књиге пародија на југословенско песништво (Пантологија нова, Смејуљци, Перодије), 16 антологија југословенског и страног песништва. На стране језике преведено му је 7 књига (две књиге на македонски, две на албански, једна на мађарски, једна на италијански језик и једна на румунски језик), а песме су му превођене на двадесет светских језика. Налази се у десетак страних и преко три стотине српских антологија песништва и песништва за децу.

Био је главни уредник студентског листа ИНДЕКС, главни и одговорни уредник часописа за културу ПОЉА у Новом Саду, уредник загребачке ревије ПОЛЕТ, уредник скопске МИСЛЕ, часописа „Детињство“ Змајевих дечјих игара и часописа за децу „Витез“ из Београда, сарадник бројних југословенских ревија, часописа и листова. Као новинар, имао је своје колумне и фељтоне у “Борби” (Београд), “Побједи” (Подгорица), “Свијету” и “Недјељи” (Сарајево), “Оку” (Загреб), “Дневнику” (Нови Сад), “Полету” (Загреб), “Раду” (Београд), “Гласу омладине” (Нови Сад), “Уни” (Сарајево), “Суботичким новинама” (Суботица)…

Објавио је (са Гораном Бабићем, Луком Паљетком, Владимиром Николићем) драму “Мудбол”, изведену 1968. године, позоришни комад “Вратио се Николетина” (са Драганом Јерковићем), изведен у Београду 2000. године, ТВ драму “Избацивач”, која је емитована 1979. године, на ТВ Нови Сад и ТВ Београд.

Написао је либрето за балет “Бановић Страхиња” Стевана Дивјаковића и либрето за оперу Мирослава Штаткића “Ленка Дунђерска”.

На стихове Пера Зубца компоновано је више кантата, соло песама, ораторијума, а за стихове је добио најзначајније награде на југословенским фестивалима у Опатији, Београду, Подгорици, Нишу, Доњем Милановцу, Панчеву, Рожају, Никшићу.

Написао је сценарија за 8 документарних филмова и целовечерњи филм “Центар филма” из Београда о Јовану Јовановићу Змају. Добио је Златну повељу међународног Београдског фестивала документарног и краткометражног филма за сценарио филма Кароља Вичека “Пинки”.

Реализовао је педесетак мултимедијалних спектакала (Дани младости, логорске ватре, отварања олимпијских такмичења), а као телевизијски аутор и уредник написао је и реализовао преко четири стотине сценарија за документарне, музичке, забавне, уметничке и емисије за децу и младе. Уредник је популарних југословенских серијала за децу “Музички тобоган” и “Фазони и форе”.

Био је уредник популарне серије класичне музике Радио-телевизије Србије „Хармонија сфера“, шеснаест филмова о савременим композиторима класичне музике.

Признања

За књижевни рад награђен је значајним југословенским наградама као што су: “Награда пунолетства” ОК ССО Нови Сад, “Горанов вијенац”, “Горанова плакета” за књижевност за дјецу, “Јован Поповић”, “Жарко Васиљев”, Октобарска награда Новог Сада, Повеља Новог Сада, Награда ослобођења Мостара, Златна плакета града Вуковара, Велика повеља града Краљева, Награда ослобођења Кикинде, “Златна кап сунца Мостара”, “Стражилово”, “Змајев штап”, Награда Сремских Карловаца “Павле Адамов”, Годишње награде Радио Београда, Награде “Змајевих дечјих игара” за књижевност за децу, награда “Стара маслина” за књижевност за децу, Бар, “Гашино перо”, Лазаревац, за животно дело у књижевности за децу, “Златни кључић” Смедеревске песничке јесени за књижевност за децу, Златна чаша манифестације “Чаша воде са извора”, Награда ослобођења Војводине.

Заступљен је у читанкама и лектири у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини.

Радови

Објавио је више текстова о југословенској периодици на теме из совјетске и руске уметности. Писао је о С. Јесењину, В. Мајаковском, Б. Пастернаку, М. Цветајевој, О. Мандељштаму, В. Висоцком, В. Полонској, Ц. Ајтматову и другима.

Поему „Мостарске кише“ у преводу Ирине Чивилихине, објавио је московски часопис “Работница” (фебруар 1988.) у тиражу од 19.750.000 примерака. Неколико његових песама преведено је на руски језик и објављено у руским ревијама. Поема “Руска варка” објављена је и на италијанском језику, у Барију 2001. године.

Преводи Пера Зубца песника руских војника палих у отаџбинској војни, посебно песме Захара Городијског, објављени су у Југославији, а песма “Кад ми часи смрти постану блиски”, дуго година је веома популарна међу младима у Југославији.

Перо Зубац живи и ствара у Новом Саду. Запослен је у Радио-телевизији Србије, Телевизији Нови Сад, као одговорни уредник Редакције програма за децу и младе.