Leonid Rešetnjikov, direktor Instituta za strateška istraživanja: Ako Srbija uđe u NATO, postaće legitimni cilj ruskih raketa!

Leonid Rešetnjikov, direktor Instituta za strateška istraživanja

20. 06. 2013.  – Autor: Veljko Miladinović

Ako Srbija uđe u NATO, postaće legitimni cilj ruskih raketa!

Leonid Rešetnjikov, direktor moskovskog instituta za strateška istraživanja nasmejao se na pitanje da li su on i njegov Institut Vladimiru Putinu ono što je Aristotel bio Aleksandru Makedonskom. Ovaj institut zovu još i „Putinov institut“ jer je osnovan dekretom predsednika Rusije kao njegov analitički centar, piše Nedeljnik.

Ako Srbija uđe u NATO, postaće legitimni cilj ruskih raketa!

Oko dvesta analitičara i stručnjaka raznih profila svakodnevno podnose izveštaje predsedniku o pitanjima bezbednosti, unutrašnje i spoljne politike, odnosa na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.

„Naš institut sačinjava tri do četiri analitička izveštaja svakog dana. Ne moraju da idu svi izveštaji kod predsednika Putina lično, već njegovim pomoćnicima koji se bave raznim oblastima“, kaže Rešetnjikov.

Leonid Rešetnjikov je na ovoj poziciji od 2009. godine. Pre toga je dugo radio za rusku spoljnoobaveštajnu službu, između ostalog bio je šef Uprave za analitiku. U karijeri je zabeležio i službovanje u Beogradu, baš u vreme Titove smrti. I baš u Beogradu je, kako kaže, shvatio da se bliži kraj komunizma. Danas kaže da je za Rusiju najvažnije da Rusi ponovo postanu Rusi, a ne Sovjeti – po analogiji jednako je, kaže, važno da Srbi ponovo postanu Srbi. Poslednja događanja u Srbiji, stiče se utisak, ne idu u tom pravcu. 

Ne treba Srbija da bude rusofilska zemlja. Srbija treba da bude srbofilska zemlja . Pre svega treba da voli samu sebe. Ako Srbija bude iskreno volela sebe, svoju kulturu, literaturu, istoriju, i da ne izdaje zavete svojih predaka, tada će ona po automatizmu da bude i rusofilska. Ako se čovek lupa u grudi i priča da je rusofil, a u isto vreme hoće da uđe u NATO, onda me izvinite“, kaže Rešetnjikov.  On uzroke današnje krize vidi u Americi i EU.

Putovanje u EU je kupovina karte za Titanik. S druge strane, ne možete ući u EU, a da ne uđete u NATO. NATO je ključ za ulazak u EU. Za sada je tako. Ne možete biti malo trudni. Ako si u drugom stanju, onda si u drugom stanju. Nigde to nije zapisano u javnim dokumentima, ali u praksi se tako dešava. A to što neki političari misle da možete ući u EU, a da ne uđete u NATO, to je mnogo naivno. Vidite do kakvog apsurda dolazimo. Srbija koja je povezana s Rusijom hiljadu godina, i kad nikad nismo ratovali, nikad nismo bili u neprijateljskim taborima, sad možemo da se nađemo u potpuno suprotnim taborima“, navodi Rešetnjikov.

Prema njemu, to je izdaja srpskih ideala i izdaja velikih srpskih predaka.

„Smatram da svaki političar koji je odgovoran mora da shvati kako ulazak u NATO nije jednostavan potez i da će morati da odgovara za taj potez i pred Bogom. Naša zajednička istorija i život, to je sve Bogom dano. Mi smo jedno pravoslavno bratstvo. Ne možemo da izdajemo to pravoslavno bratstvo, a oni nas rasparčavaju. Sada se u Bugarskoj nalaze dve američke baze. I po pravilima generlaštaba, prema tim bazama su usmerene naše rakete. Za svaki slučaj“, upozorava rešetnjikov.

On dodaje da bi nažalost tako bilo i prema Srbiji ako psotane član NATO. 

„Pošto postoji vojni blok čiji mi nismo član, i ako taj blok postavlja baze u našem reonu, naši generali bi bili idioti ukoliko se ne bi pripremali za svaku eventualnost. To se radi po automatizmu. Drugačije nije moguće… NATO je vojni savez, s vrlo striktnom hijerarhijom. Dobijaćete naređenje, i moraćete da ga ispunjavate. Ako treba u Avganistan – u Avganistan. Ako treba u Siriju – u Siriju. Kakve će Srbija imati koristi od NATO? Nema nikakve specijalne tehnike, imaće baze, najverovatnije jednu, i davaće pešadiju za ratove u Africi ili na Bliskom istoku. Tako se koriste svima ostalima. Ne vidim nikakav smisao za ulazak u NATO. 

Rešetnjikov navodi i da postoji sabotaža projekta gasovoda Južni tok.

„Već nekoliko godina postoji snažan pritisak na Sofiju. Bivši predsednik Vlade Bojko Borisov bi potpisao dogovor, a kroz dva meseca bi ga otkazao. On potpiše i posle nedelju dana dođe američki ambasador i on otkaže taj dogovor. Za nas je vrlo važan položaj Bugarske u Južnom toku, jer u Srbiji ne možete napraviti Južni tok ako se stvari ne reše u Bugarskoj. Od Rumunije, inače, odavno nema ništa. Basesku ima jednu jedinu ideologiju. Umesto da pije iz nekoliko izvora, on pije s jednog, iz Amerike. Zato je vrlo važno kako će ići stvari s Bugarskom. Ako to prođe u redu, onda će svi pritisci Zapada biti usmereni na Beograd. To nije Zapad u pitanju, već konkretno SAD. Zato nam predstoji velika borba. I vrlo je važno da vaša Vlada ne krene putem Bojka Borisova“, poručio je Rešetnjikov, dodavši da se očekuje da Nemačka stane uz Rusiju za izgradnju Južnog toka. 

(opširnije u najnovijem broju Nedeljnika)

Izvor: Nedeljnik

Werbeanzeigen

Poštovane kolege,

Poštovane kolege,

Šaljem Vam najavu jubilarne 350.emisije Klinike Vet za subotu 22.jun 2013.uz propratne fotografije.

Za sve dodatne informacije možete me kontaktirati na dole navedene telefone.

Pozdrav!


Katarina Nenadić Starčić
PR Manager „Workshop Media“

tel: +381 11 319 62 69
mob: +381 62 834 69 34
mail: pr@workshopmedia.rs
www.workshopmedia.rs

Izložba slika Aleksandra Bjelovuka u Kikindi

Galerija „S” i Banatski kulturni centar u petak 21. juna 2013. godine u 20.00 sati u Galeriji „S” u Kikindi organizuju izložbu slika Aleksandra Bjelovuka iz Vukovara pod nazivom

„Prizori praskozorja nove Altamire”

Na otvaranju izložbe govoriće: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, Milena Sredojev, galerista, i autor izložbe Aleksandar Bjelovuk.

Izložba „Prizori praskozorja nove Altamire” Aleksandra Bjelovuka, posle Novog Bečeja (gde je otvorena 15. juna 2013), seli se u Galariju „S” u Kikindi, zatim, biće izložena u okviru predstojećih manifestacija „Dani Teodora Pavlovića“ u Novom Miloševu (od 25. jula 2013) i  „Sija knjiga majke Angeline“ u Sečnju (od 12. avgusta 2013).

Organizovanje navedenih izložbi podržali su: Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno infrmisanje AP Vojvodine, Zajedničko veće opština Vukovar i Banatski kulturni centar Novo Miloševo.

Stvaralačka avantura Aleksandra Saše Bjelovuka, započeta krajem osamdesetih godina, traje do danas tokovima jednog kontinuiranog i skladnog razvoja. Taj kontinuitet je započet crtačkim ostvarenjima, osobenim po istinskoj snazi izraza, a nastavio istraživačkom radoznaloću realizovanom skoro svim njemu dostupnim slikarskim tehnikama. Tokom poslednjih godina, radeći tiho, vredno i uporno, svestan važnosti ličnog usavršavanja, učenjem kroz savladavanje samozadatih problema na mukotrpnom putu samospoznaje, on se izgradio u autentičnog umetnika, snažnog i prepoznatljivog izraza.

Svoju životnu motoriku i snagu on ovde izražava rastočenom, skoro degradiranom strukturom slike, a kompoziciju rasplinjuje u segmente kojima stvara umnožena i razuđena prostorna rešenja. U tim rešenjima likovni elementi (boja, linija, kompozicija), obogaćeni „nelikovnim“ elementima kao što su redimejd objekti i artefakti potrošačkog društva, osnova su autentičnosti Bjelovukovog aktuelnog likovnog stvaralaštva jer, ni autentično, žicom nagoveštena linija ponekad ekstremno fovistička ili opet ekstremno redukovana boja, u njegovom slikarstvu nisu u funkciji evociranja forme. Naprotiv, retko naslućivana figura najčešće izranja iz eksresivnog spleta likovnih elemenata ili ostaje u sferama asocijativnosti, ali ipak dovoljne da nam se otkriju umetnikovi povodi, njegovi likovni i poetski razlozi.

Uprkos eksperimentima, ove slike objekti sa karakteristikama apstraktnog ekspresinizma, zadržavaju visoku estetsku vrednost. Koristeći čiste boje koje poseduju jedinstvenu plemenitost i rafiriniran sjaj, posebno plavu i crvenu boju, bojenim vrednostima i kontrastima sa metalnim zvukom zlatne i srebrne, asocira na daleka vizantijska ishodišta, dobija na jačini, sugestivnosti, ali u isto vreme transportuje umetnikovu unutrašnju dramu.

U izloženim radovima umetnik kao da je želeo da, usred svih prošlih i aktuelnih iskušenja sa kojima se suočavao i još uvek suočava, pronađe lepotu u sopstvenom umetničkom ljudskom biću, u vlastitom unutrašnjem svetu i likovnom talentu, lepotu u svom okruženju, zbog čega njegovi radovi odišu duhom otpora zlu, nudeći nam snažnu estetsku i etičku potporu kako bi se na jedan duhovni način iznedrile snage pomoću kojih će se prevladati tegobe toliko nesrećnog vremena u kome egzistira.

Milan Matavulj, akademski slikar

Umetnička generacija Aleksandra Bjelovuka me po svemu seća na onu generaciju avangardnih umetnika koja se pojavila pred kraj i nakon prvog svetskog rata. Svako od njih je tada zatečen ratom stao u jednom trenuku u svom umetničkom stvaranju i nasilno je otrgnut tuđom voljom od svog stvaralačkog puta i bačen u vetrove strašne oluje rata koji je iza sebe ostavljao smrt, krv, paljevine i suze. Slično se desilo i sa generacijom Aleksandra Bjelovuka. I oni, ti umetnici, kad su ponovo stali pred svoje štafelaje, najednom su se našli pred praznim prostorom koji ih je plašio i pretio im da ih proguta. Kad čovek izađe iz pakla, kad preživi pakao i uzme kičicu da se izrazi, od najmanjeg pokreta, sve je umetnost, sve je praznik, sve je lepota nad lepotama, jer život je pred njim, jer umetnik je ostao vlasnik života. On najednom uviđa da je obožen, da mora da nastavi svoju stvaralačku misiju i da od svega što mu je pri ruci, da od svih tih krhotina, sastavlja jedan novi svet. I kako nastavlja dalje da radi, umetnik shvata da se oslobađa straha, da se iz njega niže gomila inserata sećanja koje on uobličava, lepi na karton i pokušava da stavi u sliku sveta na kartonu kako bi mogao da je vidi celovitu. Kako bi mogao da vidi šta je to još od njegove duše ostalo.

Radovan Vlahović, književnik

 

 

Aleksandar Bjelovuk rođen je u Vukovaru 1968. godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine (ULUV) od 2005. godine i samostalni umetnik likovnog i multimedijalnog stvaralaštva u Republici Hrvatskoj od 2010. godine.

Studije: u Prištini (prof. Petar Đuza) i Londonu (prof. Mondi DŽons). Studijska putovanja: Atina, Beč, London, Pariz, Karlsrue.

Radio kao stalni novinar i tehnički urednik prištinskog „Jedinstva” u redakciji za kulturu. 1996-1997. godine obavljao je dužnost predsednika Odbora za očuvanje tradicije, običaja i kulture Srba izbeglih iz Hrvatske na Kosovo i Metohiju. 1997. godine bio je osnivač i direktor KUD-a „Krajišnik” u Prištini. 2000. godine bio je osnivač i predsednik likovnog udruženja „Likovna grupa 2000”.

Važnije samostalne izložbe:

1996. Galerija „Inkon”, Priština

1997. Galerija Univerziteta u Prištini

1999. Galerija SPC, Vukovar

2001. Merkurhalle Gagenau-Otenau (pokrajina Baden-Wittenberg Nemačka)

2003. Bijeljina, Osijek, Vukovar, Trpinja, Borovo

2004. Galerija Središnje biblioteke Srba u Hrvatskoj, Zagreb

2009. SKD „Prosvjeta” Zagreb, pododbor Vukovar

2012. Galerija „Cinkuš”, Markov Trg, Zagreb

Važnije kolektivne izložbe:

1990. Smotra radničkog likovnog stvaralaštva, Komlo, Mađarska

1993. Udruženje likovnih umetnika Vojvodine, Vukovar

1997. Novembarski likovni salon ULUS, Priština

2005. Galerija ULUV, Novi Sad

2006. 1. međunarodna izložba profesionalnih

likovnih umetnika Fondacije Aleksandar S. Onazisa, Atina

2008. kolektivna izložba „Entry form”, London

Multimedijalne akcije

2010. Dokumentarni film „Horizonti u (su) mraku”, projekcija filma u Vukovaru

2011. Multimedijalna izložba „Klovena klac adao”, gradski muzej Vukovar

2012. Eksponto festival alternativnih pozorišta, performans „Mrtva ljubav” u okviru multimedijalnog projekta Slobodana Milatovića „Kamp Ernesto če Gevara”, Ivanova korita

na Lovćenu, Crna Gora

DNEVNIK RATNOG HIRURGA dr MIodrag Lazić

http://www.youtube.com/watch?v=QM18Ej8lK4g&feature=endscreen&NR=1