ČASNI VITEZ ILI PROVOKATOR? (Skandal u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju)

ČASNI VITEZ ILI PROVOKATOR? (Skandal u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju)

Aleksandar MEZJAJEV | 19.06.2013 | 08:56

 

U Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju je 13.juna došlo do još jednog skandala, ali ovoga puta – uz učešće sudije.[1] Zvanična priča je sledeća. Sudija Frederik Harhof[2] iz Danske napisao je mejl, u kome je svojim prijateljima ispričao tužnu priču. Tužna  priča je u tome, da predsednik MTBJ T.Meron vrši vrlo jak pritisak na rad sudija Tribunala kako bi ih naterao da donesu odluku o nevinosti više lica. Radi se o nevinosti Gotovine i Markača, generala M.Perišića, kao i J.Stanišića i F.Simatovića. Sudija F.Harhof smatra da taj pritisak američki sudija vrši kako bi  promenio postojeću praksu MTBJ jer je postojeća,  kako on smatra, postala previše opasna za američka i izraelska vojna lica. Sudija ne objašnjava u čemu je ta opasnost, ali  njegova ideja može da se shvati: presude MTBJ se poslednjih godina razmatraju kao   presedani. Zato one u budućim mogućim procesima protiv vojnih lica navedenih zemalja mogu da se koriste kao pravne norme.
Sudija Harhov je rastužen toliko da je pismo završio sledećim rečima: „Poslednje presude su me dovele u duboku profesionalnu i moralnu  dilemu koju nikada do tog trenutka nisam osećao.“[3]
Treba da se prizna da je navedeno pismo ovog sudije MTBJ stvarno već samo po sebi skandalozno. Ali u tom skandalu ima i mnogo veštačkog i neprirodnog, što tera da se razmisli o stvarnim razlozima i ciljevima koje je ono trebalo da postigne.
Prvo, sama činjenica slanja navedenog pisma je vrlo začuđujuća. Teško je i pomisliti da sudija Harhof nije shvatao da,  slanjem svojim prijateljima informacije o protivpravnim postupcima predsednika Tribunala,  on krši unutrašnje korporativne propise. Moralan čovek bi započeo borbu sa samim Meronom, a ne bi krišom pričao licima sa strane o tome šta se dešava. Teško je poverovati i da je sudija Harhof toliko naivan  da je bio sasvim siguran da jedno takvo pismo neće dospeti u ruke javnosti. Uostalom, to je tim interesantnije, što je već postojao jedan skandal koji je imao veze sa saopštenjima u svetskim medijima o tome koliko su privatne informacije običnih ljudi na internetu dostupne tajnim službama.[4] Pažnja  treba da se pokloni i tome, da je pismo Harhofa usmereno ne samo protiv predsednika Merona već i protiv drugih sudija MTBJ koji nisu mogli ili nisu hteli da se suprotstave njegovom pritisku (Turčina M.Guneja, Holanđanina A. Orija i niza drugih). Najzad, neophodno je i da se shvati da je, u stvari, pismo Harhofa usmereno ne toliko protiv pojedinca, koliko protiv država. Jer Harhof direktno piše da cilj Meronovog pritiska predstavlja pokušaj da se zaštite vojna lica SAD i Izraela.[5]
Ako se to sve zna, teško je poverovati  da pismo sudije  Harhofa predstavlja njegovu omašku. Sve govori da je ono napisano upravo kako bi bilo rastureno. Osim  toga – „rastureno“ lično pismo  predstavlja idealan način da ne može  da se smatra ni za kakav dokaz. Pa kakvi su to, u konkretnom slučaju, stvarni ciljevi organizovanja skandala? Nama se čini da se najverovatnije radi o rukovođenju Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. U Tribunalu i izvan njega postoje snage koje ne žele da dozvole da T.Meron bude reizabran za još jedan  period, obzirom da  su izbori predviđeni za kraj ove godine. U vezi sa tim treba obratiti pažnju na činjenicu da je T.Meron već biran za predsednika MTBJ drugi put. Ta činjenica je sama po sebi neobična. Jer MTBJ ima 18 sudija, i svi oni imaju pravo da pretenduju za mesto predsednika.[6] Međutim, ponovo biraju Merona koji je već bio predsednik u periodu 2003. – 2005.godina. Zašto? Zar među tih 18 sudija nema ni jednog dostojnijeg od Merona, te njega moraju  da „nam  ga vrate  opet, da upravlja nama, nerazumnima“?
Ako se pogled kako je vršen izbor rukovodioca MTBJ, može se zapaziti jasno smenjivanje predstavnika Evrope i Amerike. Mesto predsednika MTBJ su zauzimali predstavnici sledećih zemalja, po ovom redu: Italija, SAD, Francuska, SAD, Italija, Jamajka, SAD. I sada su opet  novi izbori na kojima Meron želi da ostane na svom dosadašnjem mestu. Jasno je da se to ne sviđa svim državama, posebno onim, ko bi trebalo da se u skladu sa rotacijom Evropa – SAD nađu na tom mestu,   ustanovljenom  dvadesetgodišnjim  postojanjem.[7] Ne može, a da se ne primeti da se  ponovni izbor Merona na mesto predsednika MTBJ poklapa sa njegovim postavljenjem i na mesto predsednika Međunarodnog mehanizma za preostale predmete  međunarodnih krivičnih tribunala (MOMUT).[8] Pri tom ćemo podvući  – Merona nisu izabrali, već baš postavili, i to postavljenje je izvršio lično generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Zato ne možemo, a da ne zaključimo da je nekome vrlo važno da i MTBJ, i MOMUT  vodi upravo sudija Meron.
Postoji još jedna činjenica koja govori u korist toga da pismo sudije F.Harhofa predstavlja samo dobro organizovan povod za skandal. To je   argumentacija pisma. Harhof tvrdi da je kao razlog za pritisak na druge  sudije Meron izabrao koncepciju „direktne namere  za činjenje zločina“. Međutim, ta koncepcija predstavlja osnovni princip krivičnog prava i tu nema ničeg novog. Sumnjivo j drugo: Harhof je pomešao   tri potpuno različite stvari, kao da je jedna: predmet Gotovina i drugi, predmet Perišić i predmet Stanišić – Simatović. Kako on tvrdi – razlog opravdanja u sva tri postupka je to, da je tribunal uveo sasvim novu koncepciju „direktne namere“ (specific direction). A to nema veze!
Prvo, koncepcija „direktne namere“ u MTBJ je počela da se koristi još u postupku protiv Tadića, kada Meron još nije bio u Tribunalu. Posle toga je korišćena u presudama po predmetima Kupreškića, Vasiljevića, Blagojevića  i Jokića. Korišćena je i u Međunrodnom tribunalu za Ruandu i u Specijalnom sudu za Sijera Leone. I – najinteresantnije – korišćena je i u presudi po predmetu M.Stanišića i Župljanina, odnosno – koristio je lično Harhof![9] Znači, treba da se utvrdi u čemu su se sastojali radikalni razlozi za oslobađajuće presude optuženim. Oni su očigledni. Razlog za oslobođenje Perišića su bile njegove veze sa američkom obaveštajnom službom. A razlog za oslobođenje Gotovine je potreba da se hrvatske vlasti opravdaju za  masovne zločine protiv Srba uopšte i Republike Srpska Krajina konkretno. Da se to nije desilo – to bi stvarno predstavljalo protivurečnost sa već formiranom praksom MTBJ! A posledice bi bile ozbiljnije.
Što se tiče brzog završetka predmeta Stanišić – Simatović – i za to postoji obrazloženje. Za MTBJ je od izuzetne važnosti da produži svoj život što je moguće više, i zbog toga je neophodno da se obezbedi podnošenje prigovora u vezi sa ovim predmetom do 1.07 2013. U tom slučaju će  apelacioni sud MTBJ nastaviti da postoji,   radiće  još nekoliko godina, i to  istovremeno sa MOMUT-om koji,  ko bajagi, treba da završi nezavršene poslove MTBJ. U stvari, MTBJ (makar i u obliku „samo“ njegovog Apelacionog suda) će postojati paralelno sa MOMUT-om. Eto kako se vešto izvrdava ideja  o „skorašnjem prestanku rada MTBJ“!
Osim toga, brzi verdikt u predmetu Stanišić – Simatović je bio vrlo zgodan za T.Merona pred njegovo izveštavanje Savetu bezbednosti UN. I – treba da se prizna – on je uspeo: uspelo mu je da obmane rusku diplomatiju koja ga je pohvalila zbog oslobađajuće presude. Sada će taj predmet da se razmatra u Apelacionom sudu (na čijem je čelu – opet – ovaj isti T.Meron) i posle svih pohvala koje je dobio verdikt slobodno može da se u potpunosti preispita.
Sve u svemu- pismo sudije Harhofa izgleda očigledno namešteno i neiskreno. Sama leksika pisma i organizacija teksta pokazuju da pismo nije pisano za stručna lica, već za javnost (tako, na primer, u pismu se objašnjavaju stvari koje svi stručnjaci dobro znaju, ali za široke mase je potrebno posebno objašnjenje). Ne možemo a da ne skrenemo pažnju i na cinizam pisma: politički pritisak u MTBJ je poznat još otkako on postoji, a Harhof svoj tekst gradi tako, da se ponašanje Merona predstavi kao nešto vrlo neobično i kao da se tek sada prvi put desilo. A ništa nije tako. Možemo da se prisetimo kako je tadašnji predsednik MTBJ A.Kaseze, i on kršeći Statut, proterao koncepciju „zajedničkih zločinačkih dejstava“. I Harhof je svim onim,  što se do sada dešavalo u Tribunalu,  bio potpuno zadovoljan: i potpunim oslobođenjem NATO-a zbog bombardovanja Jugoslavije, i potpunim oslobođenjem od odgovornosti Haradinaja i njegovih saučesnika, potpunim opravdanjem Delića i Halilovića, potpunim oslobođenjem lica koja su organizovala ubistva najmanje tri okrivljena u zatvoru MTBJ i suđenjem po očigledno lažnim optužnicama. Ništa od toga za Harhofa nije predstavljalo ni profesionalnu, ni moralnu dilemu!
Tako da u iskrenost Harhofa može da poveruje samo stvarno naivan čovek. Politički pritisak u MTBJ je uobičajena stvar i uopšte nije nova. Jedino što bismo hteli da saznamo kakve je to tačno načine pritiska koristio Meron kako bi sudije MTBJ naterao da glasaju onako, kako mu je trebalo. I ne samo da glasaju, već da to obrazlože na više stotina stranica. Stvarno, hajde da razmislimo: čime je to bilo moguće naterati „uvažene i iskusne sudije“  da oni, obzirom da su sigurni u krivicu optuženika, odlučeda optužene oslobode krivice i da ih otpuste direktno iz sudnice?..


[1]
Ranije su skandale pravili glavni tužioci (K.del Ponte) i sekretari za štampu (Florans Hartman), koje su napisale raskrinkavajuće knjige, kao i tvorac Vikiliksa Dž.Asanž objavljivanjem šifrovanih poruka ambasade SAD  koje su se ticale rada Haškog tribunala.

[2] F.Harhof je u ovom  trenutku sudija na procesu protiv V.Šešelja. Pre toga je bio jedan od sudija u većima na procesima M.Stanišiću i S.Župljaninu.
[3]The latest judgements here have brought me before a deep professional and moral dilemma, not previously faced. Potpuni tekst pisma sudije Harhofa: http://www.bt.dk/sites/default/files-dk/node-files /511 /6/ 6511917 -letter -english.pdf
[4] Pogl. naprimer: http://www.ft.com/cms/s/0/87532b6a-d085-11e2-a050-00144feab7de.html#axzz2WHoMJvBp.
[5] Spominjanje Izraela ima veze sa činjenicom da je T.Meron postao američki državljanin tek 1978 g, pošto je u SAD emigrirao iz Izraela. Do tada je on radio u izraelskom MIP-u. Mada mu to, uostalom, uopšte nije predstavljalo smetnju da posle „emigracije“ počne da radi u stejt departmentu SAD.
[6] Osim toga, u sastavu MTBJ  su sudije ad litem, koje poseduju manji broj prava i ne mogu da se nađu u rukovodstvu MTBJ. Sudija Harhof je jedan od njih.
[7] Detaljnije o borbi između anglosaksonskih i evropskih klanova u MTBJ – pogl. Knjigu K.del Ponte „Lov. Ja i ratni zločinci“.
[8] International Residual Mechanism for Criminal Tribunals – novi međunarodni krivični tribunal  koji, kao, treba da završi razmatranje svih predmeta koji ostanu nezavršeni posle završetka rada MTBJ i MTR.
[9] Pogl. Rešenje po predmetu „Tužilac protiv M.Stanišića i S.Župljanina: http://www.icty.org/x/cases/zupljanin_stanisicm/tjug/en/130327-1.pdf.
 

__._,_.___

Recent Activity:

Yahoo! Groups

.

Блага околине Трстеника

среда, 19. јун 2013, 07:30 -> 07:58

Блага околине Трстеника

Глинени модел зрна пшенице на чијој је полеђини, сматрају стручњаци, уцртан најстарији урбанистички план на свету, чува се у депоу археолошке збирке Филозофског факултета у Београду. После дужег времена, зрно је изложено на увид јавности у оквиру музејске поставке Народног Универзитета у Трстенику, у чијој је околини пронађено.

Међу зрнима пшенице од глине која су нађена крајем прошлог века на светилишту ранонеолитског налазишта Благотин код Трстеника, једно се издваја. На његовој полеђини уцртан је храм кружног облика, пут и насеље полуземуница који се у потпуности подударају са стањем на терену.

Trstenik i Poljna 1 nn.jpg

Зрно је изложено на увид јавности у оквиру музејске поставке Народног Универзитета у Трстенику, у чијој је околини пронађено. Ова изложба подстакла је идеје о рестаурацији историјских и културних добара у селима Пољна и Благотин.

„Ово помера наша знања о најстаријем урбанистичком плану, јер се до сада сматрало да је најстарији урбанистички план из једног Месопотамског града од пре 6.000 година. Сада у Србији имамо урбанистички план стар 8.000 година“, каже историчарка Јелена Вукчевић.

Данас је једно од најстаријих налазишта с краја 7. миленијума пре нове ере, запуштено. Иако је од шест хектара у Благотину, истражено само 350 квадрата, пронађени су бројни култни предмети духовне старчевачке културе, као што су женске фигурине, симболи рађања и плодности.

„Од тада је остала анегдота, да од када су однели Богиње, Пољну заобилази киша“, прича један мештанин Живорад Џекић.

Богатство овог локалитета привукло је археологе из целог света. Мештани кажу да су тада у шаторима, на терену први пут видели компјутере.

Ископавања на локалитету обустављена су 1999. године, непосредно пре бомбардовања Србије. И поред тога археолози из Аустралије, Канаде и Америке, су три недеље камповали на Мађарској граници чекајући визу коју нису добили.

Trstenik i Poljna 2 nn.jpg

„Идеја Туристичке организације Трстеник је да се археолошко налазиште реконструше, како би постало интересантна дестинација за госте који посећују овај крај“, каже директор Туристичке организације Трстеник Владимир Јевтић.

Црква у Пољни грађена почетком деветнаестог века у време владавине Милоша Обреновића издваја се од осталих у овом крају по стилским детаљима на фасади, неуобичајеним за православне храмове из тог времена. У њој се чувају вредни предмети и стари рукописи који су посебан раритет.

„Претпоставља се да је у градњи цркве коришћен тесани камен и материјал из старе срушене цркве Светог Пантелејмона. Ова црква се налазила на „Царском друму“ који је повезивао Крушевац са манастиром Каленић и за средњи век био веома важан“, каже свештеник Владимир Трошић.

У Пољни се родио и живео Рака Љутовац, артиљерац који је 1915. године први у свету из топа срушио непријатељски авион. Успомену на њега чува овдашње становништво, посебно његов праунук Звонимир који одржава Ракину кућу и радо прима сваког госта који се интересује за легенду трстеничког краја.

„Имао сам 14 година када је Рака преминуо. Он последњих година није видео па сам ја као најстарије дете овог домаћинства био задужен за његовог водича. Тако је он уз мене доживео дубоку старост од 82 године, а ја младост слушајући га и поштујући“, прича Звонимир Љутовац, праунук Раке Љутовца.

„Срећа је велика што је породица Звонимира Љутовца препознала вредност родне Ракине куће. Столарија је потпуно очувана као и други предмети“, каже историчарка Јелена Вукчевић.

Туристичка организација и Народни Универзитет у Трстенику, покренули су пројекат који ће трајно обележити сећање на овог посебног и храброг човека. У његовој родној кући формираће се поставка која ће бити завршена 2015. године поводом 100 годишњице од херојског подвига српског артиљерца.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438-707

1
коментари број коментара 0 | cwпошаљи коментар

1
1

ЧОМСКИ: Треба се ужаснути над нестанком демократије у Европи

ЧОМСКИ: Треба се ужаснути над нестанком демократије у Европи

ГОВОРИО У БОНУ НА ГЛОБАЛНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ О МЕДИЈИМА

ПРЕД ВИШЕ ОД 2.000 СЛУШАЛАЦА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА

Ноам Чомски

  • У мојој се земљи раде разна истраживања, доста поуздана и тачна. Једно од њих показало је да 70 одсто популације САД нема утицаја на политику уопште и да је политика никако не занима. Свега једна десетина одлучује о свему. Е, то није демократија, то је аутократија и то постаје јако опасно
  • Чак је и лист „The Wall Street Journal“ ужаснут нестанком демократије у Европи. Политике националних држава пратиле су ставове и директиве Европске комисије. Избори су постали бесмислени и све то личи на земље трећег света где владе одређују међународне финансијске институције, а не бирачи
  • Неки устанци дају охрабрујућу поруку: Латинска Америка је захваљући устанцима готово у целости са себе скинула 500 година стари смртни загрљај Запада

         ЈЕДАН од највећих интелектуалаца данашњице Ноам Чомски (Chomsky) говорио је у Бону, на Глобалној конференцији о медијима, скупу који већ деценијама организује немачки државни радио Deutsche Welle.

         Пред више од 2.000 слушалаца из целог света, Чомски је отворено критиковао политику Сједињених Америчких Држава у свету, упозорио на непосредну опасност уништења планете од глобалног загреавања или нуклеарног рата, те позвао новинаре „да пишу истину о важним питањима“.

         Дочекан громким аплаузом, Чомски је више од сат времена говорио о свом виђењу модерног света.

         Он је најпре истакао да су САД „биле на врхунцу моћи 1945. године“, те да та моћ отад слаби.

         Критиковао је политику актуелног председника САД Барака Обаме, посебно његов рат против тероризма који не даје очекиване резултате, напротив.

         – Живимо у капиталистичкој демократији. То јесте најмање лош систем, успрокос свим изазовима. Има једна теорија, а ја нисам сигуран да је засутпам. Но, теорија се пита – да ли заиста постоји капиталистичка демократија и како се она може поредити с другим демократијама? Ова је прича сада једна од главних тема међу академицима у САД.

         У мојој се земљи раде разна истраживања – наставио је Чомски – и она су доста поуздана и тачна. Једно од њих показало је да 70 одсто популације САД нема утицаја на политику уопште и политика их никако не занима. Свега једна десетина одлучује о свему. Е, то није демократија, то је аутократија и то постаје јако опасно, јер јако говори о друштву у коме људи живе.

         Он се осврнуо и на све нестабилнију ситуацију у Европи где, како је рекао „леви мењају десне и обратно у државама попут Словеније, Кипра, Белгије, Словачке… Као на траци, једни иду да би други дошли и тако све у круг“.

         – Чак је и лист „The Wall Street Journal“ у једном недавно објављеном тексту био ужаснут нестанком демократије у Европи. Од како је криза почела пре три године – странке се мењају, а економска политика остаје иста. Она се темељи на уштедама и подизању пореза. Она се не осврће на то шта људи мисле. Политике националних држава пратиле су ставове и директиве Европске комисије. Избори су постали бесмислени и све то личи на земље трећег света где владе одређују међународне финансијске институције, а не бирачи – рекао је Чомски.

         Чомски се надаље осврнуо и на неке анализе политичког система САД који тврде да је то једнопартијска држава.

         – Неки академици подсмешљиво кажу да у САД влада једна партија – партија бизниса. Та партија има две фракције – Демократе и Републиканце. Сада само постоје модерни републиканци у неким деловима Демократске партије, либералних демократа нема. Када погледате америчку политичку сцену и ко су и какве ставове заступају тзв. либерални демократи, па Никсон је био далеко на левици политике – казао је он.

         Чомски је додао да Републиканци служе богатима и да су давно престали да буду странка.

         Он се посебно одбрушио на маркетинг, нарочито његову браншу – односе с јавношћу (PR).

         – Постоје институције које су ту да поткопају демократију – индустрија за односе с јавношћу, на пример. Њена улога у изборима је да поткопа школску верзију демократије. А школска верзија демократије каже да информисани гласачи доносе рационалне одлуке. Погледајте изборне кампање – њихова је сврха да се створи неинформисани гласач који ће гласати како желите. Исто је и с маркетингом – купац је неинформисан и упушта се у свакојаке куповине – рекао је Чомски.

         Говорећи о глобалним изазовима данашњице, Чомски се посебно осврнуо на опасност од нуклеарног рата. Казао је да се свет већ 70 година суочава с могућношћу те катаклизме. Потом је, цитирајући документе који су сада доступни јавности, навео низ примера где су амерички председници звецкали оружјем и свет опасно приближавали ивици уништења јер су били или охоли или незналице. Или и једно и друго.

         Навео је да је хипотетички свет могао бити пред нуклеарним сукобом током ликвидације Осаме бин Ладена.

         Чомски је цитирао део Обаминог говора у коме је председник САД, након што је америчким војницима честитао на успешној операцији, открио да су САД биле спремне да свим средствима бране своје војнике и да их извуку из Пакистана да су били заробљени,

         – Били смо близу нуклеарног сукоба с Пакистаном. Срећом није се десио. Опрација је јако пуно коштала Пакистан – рекао је Чомски.

         Он је критиковао амерички начин борбе против тероризма којим се само повећава број потенцијалних или истинских терориста.

         – Администрација је знала, то су јој обавештајне агенције пренеле, да ако интервенција у Ираку не успе да ће се у свету број терориста уседмостручити. Но, они су једноставно игнорисали то упозорење – рекао је између осталог.

         Чомски је оштро критиковао и концепт Била Клинтона који је заговарао идеју да у нуклеарном сукобу САД треба да буду држава која ће прва напасти.

         – Пазите, то је Клинтон. Не Никсон, оба Буша или Ајзенхауер. Клинтон! Исти Клинтон препоручивао је да САД имају на располагању и снаге које извана гледано нису под ефективном контролом. Није тешко погодити шта је њихов задатак – навео је Чомски.

         Чомски је на крају истакао и да неки устанци људи дају охрабрујућу поруку.

         – Латинска Америка је захваљући устанцима готово у целости са себе скинула 500 година стари смртни загрљај Запада – истакао је он.

Категорије:

Слични садржаји

Коментари

Legion's picture
Legion (није потврђен) 07:59 19.06.2013.

Kad ti Amer i Nemac sprovode“demokatiju“onda treba da znas koliko je sati i u kakvom sistemu mi svi ovde zivimo!Satanisticki sistem naturen od grupe bizismena koji smatraju da citav svet pripada samo njima!

Додај коментар

Ваше име
Коментар *

Формат текста
  • Адресе интернет страна и емаил адресе ће аутоматски постати везе
  • Дозвољени HTML елементи
  • Линије и параграфи се аутоматски преламају

Провера

Ово питање проверава да ли сте човек и служи за спречавање СПАМ уноса.