KROZ vekove, Vidovdan je bio i ostao sudbinski dan za srpski narod. Jer, 28. juna (15. juna po julijanskom kalendaru) često se lomila istorija na ovim prostorima, a vidovdanski usud prati nas, izgleda, i danas. Slučajno ili ne, upravo na praznik koji je još od Kosovskog boja temelj nacionalnog identiteta Srba, iz Brisela bi trebalo da stigne odgovor da li ćemo dobiti datum početka pregovora sa EU.

– Vidovdan je, jednostavno, najvažniji datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i osnov njegove duhovnosti i patriotizma. To što su se kasnije, nekada namerno, a nekada slučajno, na ovaj dan desili veliki istorijski događaji, samo je pojačavalo mit o Vidovdanu – objašnjava istoričar Dragan Petrović.

Prema mišljenju istoričara Momčila Pavlovića, u istoriji Evrope nije bilo mnogo tako spektakularnih bitki kao što je Kosovski boj. Bitka u kojoj su poginula oba vladara!

USPON I PAD JUGOSLAVIJE IAKO se Versajski mir sa Nemačkom sasvim slučajno odigrao 28. juna 1918. godine, on na najbolji način simbolizuje kraj Prvog svetskog rata, s obzirom na to da je rat i počeo napadom na Srbiju. Istog dana dve godine kasnije donet je Vidovdanski ustav Kraljevine SHS, a već u procesu stvaranja najvišeg pravnog akta buduće Jugoslavije bili su vidljivi potencijalni politički sukobi koji će razarati zemlju narednih decenija. I kraj jugoslovenske priče je počeo na Vidovdan. Amandmanima na Ustav Hrvatske srpski narod je 28. juna 1990. prestao da bude konstitutivni narod ove republike. Rezolucijom 60/264 Generalne skupštine UN, Crna Gora je 28. juna 2006. godine postala nezavisna država.

– Takav boj je bio predodređen da postane mit. Nijedan drugi događaj ne simbolizuje srpsku istoriju kao Kosovski boj. Kroz vekove on prati Srbe – priče o herojstvu, žrtvovanju, opredeljenju za carstvo nebesko umesto carstva zemaljskog, poraz iz koga smo se duhovno uzdigli i obnovili državu. Stradanje srpskih boraca na Kosovu je poistovećeno sa Hristovim stradanjem i osnovnim idejama hrišćanske vere – ističe Pavlović.

Mnogo puta u istoriji, Srbija je na Vidovdan morala da bira između Istoka i Zapada. Tako je 1881. godine potpisana Tajna konvencija sa Austrougarskom, po kojoj je, u zamenu za ekonomsku i spoljnopolitičku potčinjenost Beču, srpska država dobila međunarodno priznatu nezavisnost.

Kosovski mit je doprineo da ostvarimo važne pobede u balkanskim ratovima, a na njegovim krilima je 28. juna 1914. godine i Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda, koji je mislio da će dolaskom u Sarajevo na Vidovdan poniziti neposlušne Srbe u Austrougarskoj.

– Vidovdan je u očima protivnika Srba bio i ostao dan kada na simboličan način mogu da prete ili ponize Srbiju. Nema sumnje da su se pojedini događaji namerno odigrali upravo na ovaj dan – smatra Dragan Petrović. – Svedoci smo da i danas simbolika igra veliku ulogu, pa tako pojedini istoričari sa Zapada uoči stogodišnjice Sarajevskog atentata pokušavaju da revidiraju prošlost, Gavrila Principa proglase teroristom, a Srbiju označe kao krivca za izbijanje Prvog svetskog rata.

I savremena politička drama Srbije je počela i završila se na Vidovdan. Na ovaj datum 1989. godine Slobodan Milošević je na Gazimestanu izrastao u nacionalnog vođu i poveo Srbe u događaje za koje, pokazalo se, ni on ni oni nisu bili spremni. Tačno 12 godina kasnije Milošević je izručen sudu u Hagu.

LAZAREVE KNJIGE KOLIKI je uticaj, makar u prošlosti, Vidovdan imao na Srbe najbolje pokazuju svedočenja Osmana efendije, koji je optuživao Karađorđeve ustanike 1806. da u rukama stalno nose knjige kneza Lazara i da je on podstrekač bune u njihovom razumu. Vidovdan je za državni praznik proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja, kada je upriličena i proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiča. Kao nacionalni praznik opstao je sve do dolaska komunista na vlast. Danas je Vidovdan pre svega datum kada se sećamo onih koji su dali život za Srbiju.

Vidovdan se i danas nameće kao datum koji će opredeliti našu sudbinu. Čeka se odluka iz Brisela.

DA LI SLAVIMO PORAZ?

KRITIČARI kosovskog kulta često govore da je Vidovdan kao datum naopak, jer se slavi poraz.

– Sa jedne strane, rezultat bitke je bio nerešen, jer su poginula oba vladara. Međutim, zbog brojčano slabije srpske strane, bitka je imala teže posledice po Srbe jer su dospeli u vazalan položaj. S druge strane, herojska borba je imala smisao jer je učvrstila u narodu spoznaju o potrebi otpora zavojevaču, a Srbija je imala još sedam decenija slobode, sve do 1459. godine, jer se tursko carstvo nije lako konsolidovalo – podseća Petrović.

Istoričar Čedomir Antić ističe da mnogi narodi imaju slične bitke koje obeležavaju, a koje su takođe bili porazi.

– Nisu samo Srbi nacija koja slavi ovakve događaje. Amerikanci, tako, glorifikuju bitku za Alamo i stradanje njihovog Dejvi Kroketa – podseća Antić.