Влада усвојила план примене бриселског споразума

Политика

Влада усвојила план примене бриселског споразума

Влада Србије усвојила је план примене бриселског споразума о Косову, саопштено је из Владе.

Премијер Србије Ивица Дачић обавестио је о тој одлуци високу представницу ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон.

Дачић је у понедељак, после састанка са шефом немачке дипломатије Гидом Вестервелеом, рекао да немачки парламент Бундестаг неће дати сагласност да Србија добије датум за почетак преговора са ЕУ ако до краја недеље не буде договорен план за примену бриселског споразума.

У писму упућеном Кетрин Ештон наводи се да Влада Србије сматра да ће усвајање плана за примену бриселског споразума и доношење потребних измена закона неопходних за спровођење тог споразума „отворити врата да политичка садржина вишемесечних напора да резултате који ће одговорити интересима и очекивањима грађана и свих страна укључених у процес”.

„Влада је на данашњој седници усвојила извештај тима за израду плана имплементације споразума постигнутог у Бриселу, као и план имплементације Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа, као документ који не прејудицира статус Косова и Метохије”, наводи се у саопштењу.

Влада сматра да ће именовање регионалног команданта за север Косова, које ће бити извршено коришћењем овлашћења заједнице српских општина, дати видљив допринос изградњи поверења и стабилизацији укупних политичких односа и јачању безбедносних прилика на читавом подручју Косова, навела је Влада.

„Влада указује да потврђивањем плана имплементације бриселског споразума, као и постизање свих претходних и будућих споразума и њихово спровођење не нарушавају потврђени принцип статусне неутралности у свим фазама спровођења”, наводи се у писму упућеном Кетрин Ештон.

Седница Владе била је заказана за 18 сати, а почела је у 20.30 и трајала је до 21.30.

Влада одбила Вулинову оставку, остаје на челу Канцеларије

Влада Србије није прихватила оставку директора Канцеларије за Косово Александра Вулина и одлучила је да он настави да води канцеларију, наводи се у саопштењу издатом после седнице Владе.

Вулин је оставку поднео 23. априла јер је био незадовољан бриселским споразумом о Косову.

Бета
Werbeanzeigen

ЗАШТО НЕМАЧКА НЕ ПРИЗНАЈЕ РЕСОЛУЦИЈУ 1244

Glas Dijaspora Your comment is awaiting moderation.

Немачки Бундестаг је на моју жалбу од 2008. због кршења ресолуције 1244 одговорио да се резолуција 1244 већ дуже времена не примењује у пракси и да зато ступа на снагу међународни закон по којем навика прелази у законитост те из тог разлога се не ради о кршењу ресолуције 1244 већ о имплементирању стања навике на терену у легалност и то по међународном праву! О томе сам писао у Гласу Дијаспоре већ прије неколико година, приликом одбијања моје петиције предате Немачком Бундестагу али изгледа да то никог не интересује у земљи Србији а немци марширају напред баш на основи закона о навикама који омогућије да навике пређу у законитост а то подразумева право на оснивање државе на туђој територији на основу навика које владају дуже времена у пракси.

То се прећутало од стране наших званичника што значи да су наши званичници не негирањем тога става у ствари признали међународни закон о навикама на основу којег је Косово већ од толиког броја држава признато као држава.  Предпостављам да ће се оваквим ћутањем  изгубити и право на жаљење због ступања на снагу тог закона о навикама, који омогућава основати државу на туђој територији, подпасти под рубрику застарелости! Апелујем на наше одговорне правне стручњаке да се посвете овој аргументацији и на време предузму одговарајуће кораке како неби дошло до застаревања а тим и губљења права позивања на ресолуцију 1244

ДН

Путин у Сочију оснажио резолуцију 1244, Николић је није ни поменуо – шта кажете?

Одштампај

Путин у Сочију оснажио резолуцију 1244, Николић је није ни поменуо – шта кажете?

Russia EconomyНИЈЕ ЛИ ПУТИН ДОНЕКЛЕ ДЕМАНТОВАО РЕЧИ КОЈЕ МУ СЕ ПРИПИСУЈУ: ДА РУСИ НЕ МОГУ БИТИ ВЕЋИ СРБИ ОД СРБА?

РУСКИ лидер Владимир Путин у Сочију је – приликом свог трећег сусрета са Томиславом Николићем потврдио принципијелну позицију Русије: решење за Косово и Метохију – прихватљиво за обе стране и одрживо – треба тражити на бази резолуције СБ УН 1244.

Председник Србије тај документ, иако је за Србију од непроцењиве важности – није ни поменуо. Бар не јавно.

Чак ни након што је то његов домаћин учинио.

Шта кажете, јесте ли бар мало изненађени?

Због чега Николићу, Вучићу и Дачићу смета резолуција 1244?

Кога се поводом тог документа боје, с обзиром да се поводом ње и КиМ, очито, не боје свог народа нити суда историје?

Зар не би било нормалније да је користе као свој и државни штит и адут?

Није ли Путин на овај начин – макар индиректно и донекле – демантовао речи које му се приписују: да Руси не могу бити већи Срби од Срба?

____________________________________________________________________________________________________

         Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

         Власт се понаша сумануто, а требало би истражити – зашто.
Ако Николић у Сочију није помињао 1244 ни иза затворених врата, то само значи да је линија извлачења Србије из заштитне зоне Резолуције 1244 заиста стигла до тачке са које – са овим властима – нема повра

ЈОШ прошла власт је де факто напустила простор Резолуције 1244 кад је пристала да нелегална мисија Еулекс без мандата УН дође на Косово и тако пристала да се напусте јасно дефинисане пропозиције СБ УН.

Тако је Србија уведена на терен где о свему има реч ЕУ. Нова власт је наставила том путањом.

Ако Николић у Сочију није помињао 1244 ни иза затворених врата, то само значи да је линија извлачења Србије из заштитне зоне Резолуције 1244 заиста стигла до тачке са које – са овим властима – нема повратка.

Предали су све ингеренције и све последње остатке суверенитета групи чиновника ЕУ, САД и НАТО. Али, ова ситуација је потпуно очекивана.

Русија је инсистирала на 1244 и зато што је она стални члан СБ УН. Имала је у виду да се чак и НАТО држи Резолуције 1244, пошто је она једини легитимитет за присуство те војске на страној територији. Ако се НАТО држи Резолуције 1244, а наша власт жели да то ескивира,  потпуно је нејасно зашто то радимо?!

Запањујуће је! Нарочито ако имамо у виду  да је јавност једва информисана да је према компетентним изворима токова новца у свету, између 2001. и 2010., из Србије на разне илегалне начине – од пљачке и утаје до корупције – отишла неповратно 51 милијарда евра. Уз то, треба да имамо у виду да се лагодно напушта могућност да се одбрани део територије. То стварно говори да нам се излаз не види у догледно време.

Из мистериозних разлога власт не жели да се позива на 1244, предала је све своје ингеренције које из Резолуције 1244 проистичу једној групи самоизабраних чиновника у Бриселу и понаша се као слепац кога води слепац.

То се никоме у свету никада није догодило, а шта то тера ове људе да то раде – то  је изазов за сваког истраживача!

Власт се понаша сумануто!

____________________________________________________________________________________________________

         Милан ИВАНОВИЋ, председник Српског

националног већа КиМ

         Путин је охрабрио Србију да брани своје интересе

То је пуно охрабрење да будемо храбрији у разговорима, да не прихватамо олако нешто што нас угрожава на КиМ – односно наметање суверенитета Приштине на целој територији КиМ. А укидање наших институција значи ширење приштинског ауторитета и на север!

  • Путин је рекао: обострано прихватљиво и одрживо решење, а ово што се сада договара у Бриселу није обострано прихватљиво решење. Није, јер није прихватљиво за Србе на Косову и Метохији. А постоје и разлике и несагласје и у Влади, због чега није ни одржана најављена седница

ПОЗИЦИЈА Русије је принципијелна и доследна. Рекли су да не могу да буду већи Срби од Срба, да ће подржати политику Београда и – тако се и понашају. И овај пут су дали веома одмерену изјаву и подржали Србију да брани своје интересе, ставивши нагласак на Резолуцији 1244 и на обострано прихватљиво решење. Такав став може само да се поздрави.

Питање је: да ли је ово што се сада договара у Бриселу обострано прихватљиво решење. Мислим да је јасно да није, јер није прихватљиво за Србе на Косову и Метохији. А постоје и разлике и несагласје и у Влади, због чега није ни одржана најављена седница.

У првом плану о имплементацији практично није било никаквих надлежности Заједнице. Осим косовских закона и косовске владе ништа се није спомињало. Спомињало се укидање институција, чак и цивилне заштите. Зато ни наше радне групе на два састанка нису урадиле ништа. Али, видимо да је чудотворац Дачић за кратко време прихватио нешто што данас на КиМ изгледа као договорени план имплементације између Приштине и њених ментора и савезника из Брисела.

Руси су рекли да подржавају Србију у разговорима које Београд води са Приштином. То је више него јасна подршка и потврда да руском народу и председнику имамо праве и искрене пријатеље. А ту њихову подршку – која је практично бланко подршка за све што смо тражили, и што будемо тражили – треба боље да искористимо.

ФАКТИ: Путин је рекао и да Русија подржава српске пријатеље који воде преговоре у Бриселу…

Руси нису подржали споразум. Они нису подржали план о имплементацији. Они само подржавају Србију – а разговори се воде и нису завршени. То значи: они ће подржати Србију да нађе прихватљива и одржива решења у сагласности са Резолуцијом 1244. То је у складу са досадашњом позицијом.

Они не могу да буду већи Срби од Срба, односно не могу да садашњој власти у Београду намећу нешто. Али, дају нам пуну подршку која треба да охрабри и да побољша нашу позицију. Уосталом, тако Београду стављају до знања да се у целој овој ситуацији може добити и више.

ФАКТИ: Да ли је то порука да  будемо храбрији у захтевима током преговора?

Да! У сваком случају, то је пуно охрабрење да будемо храбрији у разговорима, да не прихватамо олако нешто што нас угрожава на КиМ – односно наметање суверенитета Приштине на целој територији КиМ. А укидање наших институција значи ширење приштинског ауторитета и на север!

____________________________________________________________________________________________________

         Драган ПЕТРОВИЋ, Институт за међународну

политику и привреду

         Путин је показао забринутост за угрожене српске интересе

Понашање српске делегације која није одговорила адекватно на гест руске стране – чак ни у дипломатском смислу – може само говорити да је Влада у Београду дубоко обавезана према западним центрима моћи обећањима која немају везе ни са Уставом Републике Србије ни са интересима државе као такве

РУСКА страна је и овај пут манифестовала пријатељство и подршку Србији.

То се са аспекта КиМ може посматрати на два начина.

Као реалан пријатељски однос руске државе према Србији и показана добронамерност и забринутост за српске угрожене интересе. Други сплет мотива је што је Русија заложила део политичког кредибилитета у блокади Ахтисаријевог плана од 2006, па на даље, тако да би неуспех остајања Косова, или неког његовог дела унутар Србије био ударац за руску политику и напоре које је предузимала свих ових година поводом КиМ.

Понашање српске делегације која није одговорила адекватно на гест руске стране – чак ни у дипломатском смислу –може само говорити да је Влада у Београду дубоко обавезана према западним центрима моћи обећањима која немају везе ни са Уставом Републике Србије ни са интересима државе као такве.

Наравно, медији ће покушати да сусрет у Сочију представе као уравнотежену политику Београда према истоку, што је, судећи по односу Београда према ЕУ и бриселском парафу – далеко од истине!

____________________________________________________________________________________________________

         Момир БУЛАТОВИЋ, председник владе СРЈ

         Руси бране резолуцију 1244 јер бране међународни правни поредак

Ја у свом портфељу имам 1244 и поносан сам на њу, а како ће ови да раде – исто је као кад детету дате пун новчаник, а оно потроши сав новац на неке небитне ствари!

ТРАЖИТЕ да коментаришем понашање некога за чије понашање нисам одговоран!

Ја са поносом стојим иза Резолуције 1244. Платили смо је огромном ценом: бомбардовањем и хиљадама људи који су жртвовани на овим просторима.

Поносан сам на ту резолуцију, али више не делим одговорност –  сада одговорност има ова власт.

Руси бране Резолуцију 1244 зато што бране међународни правни поредак.

Дакле, питање које сте ми упутили морам да проследим другима. Мој допринос, заједно са људима који су тада радили са мном, јесте та резолуција. Црногорци имају лепу изреку: Што не можеш – ниси ни дужан.

Ја у свом портфељу имам 1244, а како ће ови да раде – исто је као кад детету дате пун новчаник, а оно потроши сав новац на неке небитне ствари!

____________________________________________________________________________________________________

         Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског

форума, шеф дипломатије СРЈ

        

         Резолуција 1244 нема замену у било ком другом ослонцу

Заштита суверенитета нема цену, њиме се не тргује ни за коју дргу вредност. Чињеница да власт тргује суверенитетом а датум – разочарање је за сваког озбиљног човека             

У ПАРАДОКСАЛНОЈ смо ситуацији да се власт корак по корак одриче најмоћнијег ослонца за заштиту српских виталних интереса на КиМ.

Земље које дају подршку Србији и очувању њеног територијалног суверенитета и интегритета, управо резолуцију 1244 истичу као неизменљиву основу правног решавања проблема КиМ.

Оно што је садржано у Резолуцији 1244 нема алтернативу у било ком другом ослонцу, јер се ради о општеприхваћеном правно обавезујућем документу који морају поштовати све чланице светске организације.

Не знам шта смо хтели да поручимо Русији, али је политичка порука – додворавње ЕУ и западним земљама које раде на стратегији узимања КиМ и које чине све да Србија де јуре призна независност КиМ.

Додао бих да је проевропски пут једна ствар, а заштита територијалног интегритета сасвим друга. Те две ствари нису упарене као вредности, јер заштита суверенитета нема цену, њиме се не тргује ни за коју дргу вредност.

Чињеница да власт тргује за датум је разочарање за сваког озбиљног човека.

Диана Милошевић / ФАКТИ.ОРГ

Comments

Нема Коментара

Your comment is awaiting moderation.

Немљачки Бундестаг је на моју жалбу од 2008. због кршења ресолуције 1244 одговорио да се резолуција 1244 већ дуже времена не примењје у пракси и да зато ступа на снагу међународни закон по којем навика прелази у законитост те из тог разлога се не ради о кршењу ресолуције 1244 већ о имплементирању стање навике на терену у легалност по међународном праву! О томе сам писао у Гласу Дијаспоре већ прије неколико година, приликом одбијања моје петиције предату Немачком Бундестагу али изгледа да то никог не интересује у земљи Србији а немци марширају напред баш на основи закона о навикама који омогућије да навике пређу у закон односно буду легализоване!

ВЕЛИЧАНСТВЕНИ Живојин Мишић у разговору са престолонаследником уочи стварања Краљевине СХС

ВЕЛИЧАНСТВЕНИ

Живојин Мишић у разговору са престолонаследником уочи стварања Краљевине СХС

Из књиге Миће Живојиновића
“Живот преточен у памћење”2004
Преузето са ФБ странице: Никад Граница са Косовом и Метохијом

Живојин Мишић

Живојине Мишићу, када ћете се одљутити? Докле ћете бити љути на мене, вашег краља?

Ваше височанство, неумесно је да себе проглашавате краљем поред живог краља, ваљда се и принц Ђорђе за нешто пита?

– Живојине седите! Немојте, молим вас опет да почињете, седите и слушајте. Има разлике између вашег, добро и мог, гледишта на “уједињење” српских земаља, од оног које заговарају и подржавају Париз, Лондон, Рим…. Они хоће да у заједничку државу са Србијом гурну и Хрватску и Словенију. Дакле Европа жели да створи Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца по сваку цену, јер јој се чини да ће заједничка држава Словена бити најбоље решење за мир на Балкану.

– Височанство, ЗАШТО ДА НАМ ЕВРОПА КРОЈИ ДРЖАВУ?! KАД НЕКО НЕШТО ОД НАС ПРАВИ, СУТРА ЋЕ УЗЕТИ ЗА ПРАВО ДА ТО И РАСТУРИ. KАД ТИ НЕКО НЕШТО ДА, КАД-ТАД ЋЕ ТРАЖИТИ ДА МУ ТО ПЛАТИШ. и ТО СА КАМАТОМ НА ИНТЕРЕС!

У државним пословима нико ништа не дарива а да притом не мисли на уздарје!

ДАНАС ДАР, СУТРА ДАР-МАР!!! АКО ДАНАС ДОЗВОЛИМО ДА НАМ ЕВРОПА СКРОЈИ ДРЖАВУ КАКО ОНА ХОЋЕ, ДОК СМО ЖИВИ УЗИМАЋЕ НАМ МЕРУ ПО СВОЈОЈ ЖЕЉИ; ПО СВОЈОЈ ПОТРЕБИ И ЗАДОВОЉСТВУ!! ОНИ ЋЕ БИТИ ПЛАНЕРИ А МИ ГРАДИТЕЉИ И РУШИТЕЉИ.

ПРЕКРАЈАЋЕ НАМ ЗЕМЉУ УЗДУЖ И ПОПРЕКО, ИЗБРИСАЋЕ ГРАНИЦУ ЗА КОЈУ СМО СЕ ЖРТВОВАЛИ!!! НИКАД НЕЋЕ БИТИ ТАМО ГДЕ ЈОЈ ЈЕ МЕСТО И ГДЕ ЈЕ БОГУ МИЛО И НАРОДУ ДРАГО!!!

СРПСКА ГРАНИЦА У ТОЈ ВЕШТАЧКОЈ ТВОРЕВИНИ БИЋЕ У РУКАМА СОТОНЕ! И СОТОНА ЋЕ, ДОК ЈЕ СВЕТА И ВЕКА, ИСПИТИВАТИ НАШУ ИЗДРЖЉИВОСТ И МЕРИТИ НАШУ СНАГУ! НА ЊОЈ ЋЕ ЦЕНИТИ КОЛИКО МОЖЕМО, СМЕМО И УМЕМО!!!

ТО НЕЋЕ БИТИ СРПСКА ГРАНИЦА НЕГО СРПСКА ЈАДНИЦА!!! ТО НИЈЕ НАША ДРЖАВА, ДРЖАВА УЈЕДИДИЊЕЊА СРПСКИХ ЗЕМАЉА ЗА КОЈУ СЕ БОРИМО, ТРПИМО, ПАТИМО И СТРАДАМО!!!! стр.116

А када је на “притисак” великих сила да се Србија уједини са вековним непријатељима српског народа, престолонаследник Александар пред генералима говорио о великој “помоћи” и “признањима” која су дата Србији кроз обећања од савезника, Мишић је уздахнуо:

ДАО БОГ, ВАШЕ ВИСОЧАНСТВО, ДА ЈА ДОЧЕКАМ, ДА СА СРПСКИМ НАРОДОМ, ТУМАРАМ БАЛКАНСКОМ ПОМРЧИНОМ ТРАЖЕЋИ ОБЕЋАНО, А НЕ СПОМИЊУЋИ ИЗГУБЉЕНО!!!

ALTERNATIVNA TV – Dnevnik 23.05.2013.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=fNjG9I7ariQ#!

Kusturica o Srbima i Kosovu

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=W0r–JLWrl4#!

Шљиванчанин: Ко ће одговарати за војнике ЈНА?

Хроника

Шљиванчанин: Ко ће одговарати за војнике ЈНА?

БЕОГРАД – Веселин Шљиванчанин „одлежао” је своју хашку казну и иако је у Схевенингену провео укупно 2.450 дана – осуђујућа пресуда и тај „затвор” и данас му, како каже, изгледају „чудно и просто немогуће”.

Пензионисани официр ЈНА, гардиста који је на почетку ратова у бившој Југославији имао чин мајора, и данас верује да је према њему учињена неправда и тврди да је његов једини циљ, 1991. у Вуковару (и 1992. у Сарајеву) био да заштити народ и јединице југословенске војске. Пита: „Кад ће неко одговарати за моје војнике?”

У интервјуу Танјугу, Шљиванчанин каже да му је и данас једино жао што „није добро извршио задатак” у Вуковару – да разоружа паравојне формације и „по сваку цену нађе своје заробљене старешине и војнике”.

„Пронашли смо само четворицу тешко рањених, који су и дан данас инвалиди – видео сам их све кад сам дошао из затвора… а остале све мртве, чак неке спаљене, па смо скупљали пепео да шаљемо породицама да сахране своје синове”, сећа се и каже да је то покушао да предочи и Трибуналу.

„То сам покушао да кажем пред Хашким судом, а председавајући судија ми каже: ‚Господине Шљиванчанин, ви сте залутали.‘ Ја питам: ‚Зашто?‘ – ‚Зато што ми не судимо за то, ми судимо за друге жртве.‘ Као, ти моји војници нису жртве? Они нису ништа… Ја не знам кад ће неко питати зашто су они побијени. А верујте, ти војници нису испалили метак ни на кога. И, што су убијени?”

Не постоје прецизни подаци о броју страдалих припадника ЈНА на почетку сукоба у Словенији, Хрватској и БиХ. Незваничне процене објављиване у медијима говоре о 2.300 „војних обвезника”, а ту рачунају и припаднике добровољачких јединица и наводе да је половина страдала на вуковарском ратишту. Сличну процену износи и Фонд за хуманитарно право, наводећи да је у Словенији, Хрватској и БиХ од 1991. до 1995. страдало је и нестало 2.028 држављана Србије, међу којима је највише припадника бивше ЈНА, њих 1.039. Од тог броја, 180 војника на редовном одслужењу војног рока.

Шљиванчанин сматра да се у том „вакуму” ЈНА „није добро снашла”. „Нисам ја ишао тамо да водим никакав рат. Ја сам покушавао да умирим и спасим људе, да разоружамо паравојне формације, да пронађемо и ослободимо заробљене војнике и официре, да деблокирам касарне. Јасно – они су хтели независну државу, јасно су поставили циљ и борили се свим силама. Ми у то нисмо веровали. Ми се у томе нисмо снашли. ЈНА се у свему томе није баш добро снашла, посебно врх. Зато што смо се школовани да имамо непријатеља НАТО пакт или Варшавски уговор. Не шта да радимо ако се народ побуни, него како спречити окупатора да окупира земљу.„

Шљиванчанин истиче да су једини који у то време нису пуцали на војнике ЈНА били Срби: „Срби су некад узвикивали, појединци из странака: ‚Ово су комуњаре – ови официри!‘ Али нису пуцали на нас. А припадници хрватских паравојних формација су постављали заседе да убијају моје војнике.„

Мајор који је постао нарочито познат због снимка са вуковарског ратишта на којем представнику Међународног црвеног крста поручује да „није добродошао”, прича како је тада био „узбуђен” због погибије младих војника. Не свиђају му се коментари да је „завршио на оптужници зато што се сликао”. „Тражио сам да се пусти цео снимак у Хагу и да се види све – зашто сам се тако понашао. А ја сам само говорио гласно јер сам био узбуђен због погибије својих младих војника. И кад је видео то председник судског већа, рекао је: ‚Господине тужиоце, ја не знам зашто ви ово пуштате?‘ и забранио је да га пуштају. Ја нисам осуђен због снимка.„

Један из „вуковарске тројке”, Шљиванчанин каже да се и данас скоро свакодневно чује са Мирославом Радићем – који је ослобођен кривице, али не и са тадашњим надређеним, Милетом Мркшићем, који је једини од тројице официра осуђен за убиства 260 људи после пада Вуковара, на 20 година затвора, а сад служи казну у Португалији.

Шљиванчанин каже да не верује да је Мркшић крив за оно за шта је осуђен у Хагу, али верује да би његов бивши старешина у Трибуналу боље прошао да је пред судом изнео тачне податке.

„Зачудио сам се кад је почео да износи одбрану… понашао се по мене некоректно, покушао је да се брани неким алибијем, рекао је да он тамо није био и да је ‚пренео команду на Шљиванчанина‘ и да то не би тако било да је он тамо био… А то је све неистина. Не желим ништа ружно да кажем за њега. Не знам какве је одлуке доносио. Не верујем да је крив за то за шта је осуђен у Хагу, али не знам зашто се тако бранио.„

Са Радићем, Шљиванчанин је једно време био и у истој јединици у Схевенингену, где је упознао многе оптужене међу којима су, каже, „углавном били школовани људи”, иако су неки били и „неотесане сировине”. Трудио се да се што више бави спортом, сређивао је библиотеку, а са осталим притвореницима је највише уживао кувајући – „неко чисти салату, неко љушти кромпир” – а најтеже су му падали сукоби који су често, како каже, избијали јер је неко изгубио у картама.

„Имао сам доста добре односе са осталим притвореницима, мене су поштовали, можда због физичке конституције. И тамо у затвору влада закон јачег. Док смо били Радић и ја заједно – сви су нас уважавали. После сам био са Албанцима и Насером Орићем и једним из Руанде. Један Албанац ми је правио проблеме, али брзо сам то решио – на начин како треба да се реши. После сам био углавном са неким Хрватима – један ми је правио проблеме, иза леђа причао, није ме физички дирао… Али тешко је. Најбоље ми је било једно време док сам био на спрату где је био председник Милошевић. Била је накоректнија и најдисциплинованија група, два Хрвата, један муслиман, два Србина из Босанске Крајине, Милошевић и ја и баш смо се слагали по свим питањима.„

Шљиванчанин је рођен у Црној Гори, 13. јуна 1953. године у селу Палеж, код Жабљака. Средњу војну школу завршио је у Сарајеву, а у Београду – Војну академију. Каже да је „знао за само једну земљу која се звала Југославија”.

Пред Војним судом је одговарао 1998, због Вуковара, и ослобођен је одговорности. Пензионисан је 2001.

Ухапшен је на свој 50. рођендан, у драматичној акцији у његовом стану, у београдском Кошутњаку.

Са телевизије је сазнао да се очекује његово хапшење и прича како је одмах ишао код „премијера и других руководилаца”: „Ставио сам руке испред и рекао: Ево, ви ме ухапсите ако не поштујете институцију Војног суда, али ја нећу добровољно да идем у затвор и никад нећу да идем ван своје земље, само ми не дирајте породицу и децу јер они за то нису криви…”

Каже и да се труди да заборави на „подруме у ’29. новембра’“, где је доведен у кратким панталонама и мајици – у чему је испоручен и у Хаг.

„Ја сам био и свестан да морам ићи у тај затвор јер је притисак на моју државу заиста био велики… није ми било проблем да се жртвујем за своју државу, али да ми је то неко лепо рекао: ‚Шљиванчанину, сад си ухапсен и – здраво!’”

Још је на снази црвена потерница Хрватске за њим, па каже да није отишао ни на промоцију своје књиге у Бањалуци јер је чуо да планирају да га хапсе на прелазу Рача (са БиХ). Објавио је две књиге – „Сине буди човек” и „Бранио сам истину” – а најављује да ће ускоро изаћи из штампе и његова трећа књига, али да ће онда направити паузу.

У родну Црну Гору ипак путује, јер му је из врха те државе потврђено да ће Подгорица сматрати релевантном чињеницу да је ослобођен из Трибунала. У Хрватску – не. „Имам доста простора у својој Србији. Ја мислим да је Србија цивилизована и све може да се у њој види и доживи као у целом свету, и сви који треба да дођу – дођу. Нисам ја незадовољан – мени је добро у мојој отаџбини са мојим људима који ме воле.”

Танјуг
објављено: 26/05/2013

Последњи коментари

Miomir Maksimcev | 26/05/2013 13:02

„ЈНА се у свему томе није баш добро снашла“. Neverovatno je da osoba koja smatra da je dobro obrazovana izjavi ovako nesto. Zar nije cuo za odluke Cetvrtog kongrrsa svoje KPJ? Zar mu nije bilo jasno da srbozder Broz formira gerilske jedinice „teritorijalne odbrane“ u okviru sistema „ONO“ da bi u pogodnom momentu napale „srboslovensku JNA“ i ostvarile odluke Kongresa u cijem radu su odlucujucu ulogu odigrali pretstavnici Kominterne Palmiro Toljati i Ukrajinac Dmitrij Manuilski? Zr mu ni posle AVNOJ-a i Ustava iz 1974. nista nije bilo jasno? Ili je glup (najverovatnije) ili je kvaran (manje verovatno ali moguce) pa nam u Brozovom stilu maze oci da bi od Srbije primao nezasluzenu penziju.

Nenad Marinko | 26/05/2013 13:11

Svaka čast za knjigu i promociju u Brusu, ljudi iza kopaoničkih brda i plodne Župe su svim srcem uz hrabre i čestite ljude, istina i pravda su jedino merilo čojstva i junaštva pred Bogom i ljudima!

Sale Marino | 26/05/2013 13:17

„ЈНА се у свему томе није баш добро снашла, посебно врх. Зато што смо се школовани да имамо непријатеља НАТО пакт или Варшавски уговор. Не шта да радимо ако се народ побуни, него како спречити окупатора да окупира земљу.“

E moji oficiri…vojni udar, to je trebalo da uradite. Granice se zatvaraju, paramilitarne jedinice (od slovenackih teritorijalaca do Arkanovih kriminalaca) se hapse ili eliminisu ako pruze otpor, kompletna rukovodstva svih republika se stavljaju u kucni pritvor a u republikama se raspisuje referendum o buducem ustrojstvu drzave.

Da ste to uradili, gomila naroda u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni bi glasala za ostanak u Jugoslaviji… ako mozda i ne bi (sumnjam ali hajde da dozvolimo i tu mogucnost), razlaz bi se desio mirno i sprazumno kroz 5-10 godina, dok se ne bi raspetljale sve pravno imovinske zavrzlame.

Umesto toga, pustili ste trecerazredne politicare da vas i zemlju uvuku u medjusobni rat i rat protiv perfidnog zapada – pa sta ste onda ocekivali na Tribunalu?