BESPRIZORNI FALSIFIKATI – Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

BESPRIZORNI FALSIFIKATI

BEZOBRAZNIH FALSIFIKATORA

U vezi antinaučnih stavova Albanca Ruždi Ušaku –

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Albanac iz Ulcinja Ruždi Ušaku (Ruzhdi Ushaku), poznat ne samo u albanskoj dijaspori kod nas kao profesor i doktor, pa i kao akademik, već i tamo, u Albaniji, a za koga se čini sve da se kao naučnik afirmira i u svetu, unet je i u LEKSIKON CRONOGORSKE KULTURE, iako – do danas – ovoj kulturi ne samo što nije doprineo ničim, već joj se i suprotstavio svojim besprizornim falsifikatima, koje bezobrazno čini iz knjige svoje u knjizi, a sa naučnim pretendiranjima. Ja sam od vremena sinjalizirao destruktivnost, antinaučni i anti-jugoslovenski karakter njegovih spisanija i falsifikata (još iz zatvorske ćelije u Burelju – Albanija!), pa sam i pomenuti LEKSIKON, čim je objavljen, kritikovao javno upravo u tom smeru i za ovakve antinarodne protuhe.

U njegovim spisanijama sa naučnim pretenzijama, iako sasvim dobro zna da njegovi Albanci sa Ilirima nemaju nikakve veze, on uporno nastojava (razume se – falsifikatima!) da ubedi svoje čitaoce o etnolinguističkom, etnoduhovnom i etnogenetskom kontinuitetu između Ilira i Albanaca.

Sa naučnim pretenzijama on je od vremena objavio spisaniju „Gjurmëve të vazhdimsisë së BINDIT ilir në mitologjinë e në gjuhën shqipe“ (Tragovima kontinuiteta ilirskog BINDA u mitologiji i u albanskom jeziku), štampana sprva u „naučnoj“ reviji GJURMIME ALBANOLOGJIKE Br. 20, Priština 1990. Tu, na str 129, piše da na Kosmetu „në vitin 1436 ndeshim në një emër familjar të një personi ME ORIGJINË SHQIPTARE i quajtur Nouach Morauzeuich de Binicho (godine 1436 srećemo jedno porodično ime jedne ličnosti ALBANSKOG POREKLA, zvani Nouach Morauzeuich de Binicho), koji se spominje u knjizi Mikelja Lukara, za koga Ruždi Ušaku opet kaže da je „bujar raguzian me origjinë shqiptare“ (dubrovački plemić poreklom Albanac).

Ja sam od vremena, preko medija, tražio od ovog albanskog „naučnika“ da nam dokaže za pomenutu dvojicu da su Albanci, kako to on pretendira, u najmanju ruku da nam dokaže da su im prezimena albanska.

Koliko da se zna, LUKA je među Srbima jako rasprostranjeno ime, dok je LUKAR čisto srpski apelativ. U albanskom jeziku l u k a r se kaže q e p a x h i u, onaj koji prodaje (ili sadi) luk. Sem ovoga, prezime Mikelja sreli smo i u čisto srpskom obliku LUKAREVIĆ. A kao mi, sigurno i R.Ušaku. Preko svega, ako je porodica LUKAR (ili LUKAREVIĆ) POREKLOM iz Albanije, ovo ne znači da je i po nacionalnosti ALBANSKA. U Albaniji su živeli, pa i dan-danas nastavljaju da žive i svakojake nacionalne manjine, posebno manjinci susednih naroda sa Albancima. Sledstveno, u Albaniji smo imali i imamo i Slovena (Srbo-Crnogoraca i Makedonaca), Grka, naročito Vlaha (Aromunaca). Iz Albanije su istaknute istorijske ličnosti Skenderbeg, biskup Pavle Anđelić, biskup Frano Bjelić, biskupi iz porodice Bogdan (Andrija i Petar), biskupi iz porodice Mazarek (Petar, Ðorđe i Matija), istaknute društveno-političke ličnosti Pandeli Cale, Temistoklo Grmenji i Dimitar Šuterići, književnici Miloš Ðorđe Nikolić (Miđeni), Sterio Spasev i Kasem Trebešina, umetnici Aleksandar Mojsiu, Melpomeni Čobani i Parašćevi Simaku, pa i puno drugih, ali niko od njih nije po nacionalnosti Albanac. Književnik Kasem Trebešina je živ i otvoreno im kaže da nije Albanac, već Turčin. Sterio Spasev, kad ga iznerviraše njihovim provokacijama, reče im da nije samo Makedonac, već Makedonac ipo! Dimitar Šuterići nije mogao da sklopi oči dok im ne reče ne samo za sebe da je Vlah, već da je vlaška i kultura Voskopoje, zajedno sa teritorijom. Temistoklo Grmenji im dokaza svoju „albansku“ nacionalnost proglašavajući 1916. godine jugo-istočnu Albaniju za Vlašku Republiku. A koliko je Albanac biskup Matija Mazarek, vidi se jasno iz njegove molbe bogu: „Spasi nas, Bože, Albanaca!“. Mislim da nije potrebno da nastavim sa ovime.

Svima je jasno, posebno Ruždiji, da biti iz Albanije ne znači biti i Albanac. Ali, za njihove političke ciljeve, a u brazdi njihovih falsifikata naučne istine, ovi nam se Albaci prave kao da to ne znaju i, za svakoga koji je poreklom iz Albanije (pa i za one koji nisu poreklom iz Albanije!), pretendiraju da je i Albanac. Sâm Ruždija priznaje da je u Ulcinj došao iz Turske (štaviše on nosi i čisto tursko prezime!), pa ipak ne izjavljuje se za Turčina, već nam kaže da je čistokrvni Albanac. Ovo merenje istih stvari raznim aršinima mislim da nije ispravno, da nije naučno.

Što se tiče ličnosti NOUACH MORAUZEUICH, ako je nacionalnim poreklom Albanac i Novak Moravčević (Verujem da je ovo verodostojna transkripcija tog imena!), onda treba da izvidimo da nije po nacionalnom poreklu Albanac i Slobodan Milošević, Vuk Drašković i Vuk Karadžić, sa Ratko Mladićem i Vojislavom Šešeljem, kao i svi drugi Srbi i Sloveni Balkana, ako ne i oni Rusije!

Utoliko pre, jer kolege i suautori u mislima i pretendiranjima ovog profesora i doktora nauka, ovog akademika, objavili su i preko medija svojih da je bio Albanac i srednjevekovni srpski vladar Stefan Nemanja, pa i nacionalni heroj Srba Miloš Obilić i…ko drugo ne?! Očekujemo da objave za Albance i Isusa Hrista, i Muhameda, štaviše – i Adama i Evu! I to od njihove Akademije nauka, autora Plaftormë për zgjidhjen e çështjes kombëtare shqiptare (Platforma za rešenje albanskog nacionalnog problema), od 20. oktobra 1998, na što im je naša, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, blagovremeno ljudski i naučno odgvorila.

Biti iz naseobine Bincho (danas je tamošnji Srbi nazivaju Binač!), selo u blizini Novog Brda, na Kosovo, ne znači da si i Albanac. Nasuprot. Utoliko pre 1436. godine, kad albanski elemenat Kosova je bio jako-jako redak. Kako naglasih, i biti iz Albanije ne znači biti Albanac, kamoli sa Kosova, iz Srbije!

Ruzhdi Ušaku, sve koji se na bilo koji način vezuju sa korenom reči BINDI, pošto je ovog Bindi-a proglasio za Boga Albanaca, proglašava i za Albance. Naravno, ako su sa teritorije susednih zemalja. Jer, kao frankofonac, sigurno zna da i Francuska ima svog savremenog umetnika prezimenom Bindi, ali mu još ni ime ne spominje, kamoli da ga proglasi i za Albanca. Ali, u dogledno vreme, kad Albanskom Kommonwelthu budu stigle granice do Francuske, bez sumnje će i njega proglasiti za Albanca, pa će zajedno sa Akademijom „nauka“ Albanije sklepati novu Platformu za rešenje albanskog nacionalnog problema, koju će sigurno ovaj put dostaviti Akademiji nauka i umetnosti Francuske!

Kad sam ovo objavio 1998. u reviji YLBERI, digao se njegov kolega Abdulah Konuševci sa napisom „Fushata e Resulbegoviqit kundër dr. R.Ushakut“ (Kampanja Resulbegovića protiv dr R.Ušaku), koju je objavio u listu KOSOVA SOT, Priština, 19.XII.1998, napadajući me najprljavijim rečima i svakojakim optužbama. Moguće misleći, kao i svi drugi moji albanski protivnici, da time dokazuje da su i Novak i Mikelj po nacionalnosti Albanci. On me naziva i osobom bez identiteta, jer, kad neko izjavi da po nacionalnosti nije Albanac – prema Konuševci-u i njegovim kolegama (znači – i prema Ruždi Ušaku!) – on je i bez identiteta. Prema ovoj sorti Albanaca mi treba da negiramo našu nealbansku nacionalnost i da se izjavimo za Albance, da bismo bili sa identitetom. Sasvim je sinjifikativno što isti ovaj Konuševci zlurado piše: „Kaplana neće ni UDB-a!“ I pored ovoga, ovo ga ne smeta da me optuži da sam agent UDB-e! Vidi se jasno da treba da me voli i UDB-a, da bi me voleli i Konuševci sa Ušakom i drugima kao ovi. Od vremena sam im rekao: „Živeo sam i živim i bez „ljubavi“ i „poštovanja“ ove sorte Albanaca, koji – zadržavajući za sebe tu ljubav i to poštovanje – učinili su i čine dobro. Zato im i zahvaljujem.“

Ali ovo nije važno. Važno je da A.Konuševci niti pokušava da pobije ono što kažem ja u vezi nacionalnosti Novaka i Mikelja. Zašto? Je li moguće da on nije svestan da je R.Ušaku učinio jedan očiti, bezobrazni falsifikat njegovim pretendiranjem da su ove dve osobe po nacionalnosti Albanci?!

Godine 2000, u Prištini, sa pečatom Univeristeta u Prištini i prevodom na engleski jezik, R.Ušaku je objavio knjigu HULUMTIME ETNOLINGUISTIKE (ETNOLINGUISTIČKA ISTRAŽIVANJA), gde preštampava pomenuti napis sa izvesnim dopunama. Na str. 38-9, u fusnoti br. 54, piše:

„Përmendet në librin e Mikel Llukarit, bujarit raguzian me origjinë shqiptare (Shiko: M.Dimić, Iz Dubrovačkog arhiva I, Beograd, SAN, 1957, f. 53). Disa të dhëna plotësuese për familjen Llukari na i ofroi Dr.J.Drançolli si vijon: „La Nobile famiglia di Lucari trasse la sua origine dall’ Epiro“; „Di Luccari, venuti da Alessio di Albania“; „Di Biniciolla, venuti da Epidauro“.“

[Prevod: Spominje se u knjizi Mikelj Lukari-a, dubrovački plemić poreklom Albanac (Vidi: M.Dimić, Iz Dubrovačkog arhiva I, Beograd, SAN, 1957, str. 53). Neke dopunske podatke za porodicu Lukari poslužio nam je Dr.J.Drançolli kako sledi: „La Nobile famiglia di Lucari trasse la sua origine dall’ Epiro“; „Di Luccari, venuti da Alessio di Albania“; „Di Biniciolla, venuti da Epidauro“].

Kako vidite, apostrofirani nigde ne pišu da je porodica Lukar po nacionalnosti albanska, već – origine dall’ Epiro, venuti da Alessio di Albania, venuti da Epidauro, što znači: poreklom iz Epira, došli iz Alesia (albanski sadašnji grad Lezhë-Leža), došli iz Epidaura (današnji albanski grad Durrës).

Kako smo naglasili, biti poreklom iz Epira, ako si u Dubrovnik došao iz Leža, iz Albanije, ili iz Drača, ne znači da si i Albanac, jer pre Albanaca – u Albaniji i po gradovima, godine 1436, i kasnije, pa i 1910 (!), veći deo stanovnika bili su nealbanci, a među njima – i Sloveni, Srbo-Crnogorci i Makedonci, stvar ova koju je ovim Albancima, upravo ovih godina, rekao i njihov nesumnjivi prijatelj, Kanađanin Robert Elsie.

Interpretiranje izraza origine dall’ Epiro, venuti da Alessio di Albania, venuti da Epidauro onako kako ih to interpretira Ruždi Ušaku – poreklom Albanac, znači falsifikovati tekst. A ova falksifikacija je učinjena namerno! Ili ne zna filolog R.Ušaku da origine dall’ Epiro ne znači poreklom Albanac, već poreklom iz Albanije?! Ili diplomirani filolog Ušaku ne razlikuje albanski pridevni izraz shqiptare od albanskog imeničnog izraza Shqipëria?!

Sve ovo R.Ušaku zna sasvim dobro. Kao što je svestan da, iako je iz Turske, nije i Turčin, bez obzira što ima i tursko prezime, onako sasvim dobro zna i svesno falsifikuje ono što kaže za Novaka Moravčevića i Mikela Lukara. Pogotovo je svestan da ovi njegovi falsifikati nisu u službi naučne istine, već u službi indoktrinacije Albanaca mržnjom prema susednim narodima, u prvom redu protiv Slovena, Srbo-Crnogoraca i Makedonaca.

Umesto da se odazove našem pozivu da nam dokaže da su Novak i Mikelj bili Albanci, kako pretendira on, Ruždi Ušaku u njegovoj novoj knjizi ULQINI në përmasa kërkimi dhe frymëzimi (ULCINJ u razmerima istraživanja i nadahnuća), Ulqin 2010, str. 311, ogovara me najprljavije, slažući se sa onim albanskim falsifikatorima i huliganima, koji pretendiraju da ja nemam ni srednje obrazovanje, kamoli visoko, a da i ne govorimo o naučnim zvanjima profesor i doktor, ponajmanje i za titulu akademik. Nema sumnje da i on sigurno misli da je ovime, osporavanjem mojih obrazovnih i naučnih kvalifikacija, pobio moju kritiku i da je upravo ovime dokazao da su Novak i Mikelj Albanci.

R.Ušaku sigurno nije toliko naivan, ali misli da čitaoci njegovih falsifikata su naivni i, sledstveno, neće razumeti to. Zato se ne povlači, ne ispravlja, jer ova sorta Albanaca, pod maskom nauke, ima za cilj političku indoktrinaciju i huškanje albanskih masa protiv susednih naroda. Oni su upotrebili i nastoje da i u buduće upotrebe ove bezazlene Albance kao topovsko meso u svoje antinarodne ciljeve albanske feudo-buržuazije, kao i u službi međunarodnog džandara Kapitala.

Naglašavam: imamo posla sa albanskim buržuaskim intelektualcima, a ne sa albanskim narodom. Pa i među intelektualcima oni su samo šačica, jer ostali, narodni intelektualci, ne samo da se ne slažu sa njima, već su počeli i da im se suprotstavljaju naučnom istinom o poreklu svog albanskog naroda.

______________

*) Ovaj napis je štampan sprva na albanskom jeziku u reviji YLBERI God. VI, Br. 7, Ženeva, juni 1998, str. 40. Zatim je objavljen u djelu Akademika Burovića RROTA E HISTORISË (Točak istorije), Ženeva 2005, str. 154-156. Prevod na naš, srpski jezik, učinio sâm autor.- REDAKTOR.

Režiseri naše tragedije

 REŽIJA

piše : Branko Dragaš, 06.05.2013

Moram da priznam da su režiseri ove naše tragedije sve savršeno dobro smislili.Ne želim se vraćati u prošlost, dovoljno je samo da pogledamo kako su vešto napravili novu političku prevaru u Srbiji. Režiseri naše tragedije su operativne službe Imperije u rastrojstvu. Konkretno – CIA. Ona je naš Veliki Brat.

Đinđić je izveden na streljanje jer je hteo da napravi ozbiljan zaokret u svojoj promašenoj politici. Uprkos tome što je on glavni krivac za propuštanje istorijske prilike da se reformiše i modernizuje iz korena Srbija, njegova pohlepa i sujeta su bile jače od njegovih istorijskih obaveza, nakon dve godine vlasti shvatio je da pravi greške, da tako dalje više ne može, da je izabrao pogrešne ljude oko sebe, da je promašio smer kretanja i odlučuje se da sve promeni. Podatak da je počeo temeljno da izučava srpsku istoriju najbolje potvrđuje ovu moju tezu. Verujem, poznavajući ga odlično, da je tada dobio proviđenje i da je bio ozbiljan u nameri da primeni sve ono o čemu smo deceniju pre njegovog dolaska na vlast pričali da treba da se uradi u Srbiji. Međutim, njegovim najbližim političkim saradnicima, tajkunima, kriminalcima i pripadnicima Tajne službe nije odgovarao taj nagli zaokret. Oni su tim zaokretom sve gubili, dok je Srbija dobijala priliku da se promeni. Zato su ga izveli na streljanje.

Režiseri naše tragedije nisu ništa preduzeli da se streljanje spreči. Znali su šta se sprema, ali im nije bilo u interesu da to zaustave. Naprotiv, streljanje se uklopilo  u njihovu režiju. Đinđić se već bio otrgao njihovoj kontroli. Veliki Brat to nije mogao da podnese.

Zato na vlast dovode nesposobnog , razmaženog i metiljavog foliranta Borisa Tadića. Dovode ga u kuću Velikog Brata i agenti CIA vrše lobotomiju. Menjaju iz temelja njegovu  ličnost. Postaje agresivan, napadan, energičan i superaktivan. Priznaje da nije ponosan što je predsednik Srbije i okuplja oko sebe kriminalnu političku grupu za pljačkanje države. Zadatak mu je da potpuno politički neutrališe uspavanog Koštunicu, koji je Ideolog verbalnog legalizma i salonski nacionalista, ali, ipak,  političar koji ih nervira. Koštunica, okružen političkim debilima i secikesama, navodno neobavešten, dobrovoljno se povlači u političku nirvanu. Njegovi saradnici su se dovoljno nakrali da  Boris Tadić, koji uvodi kult ličnosti, ne želi da ih sudski procesuira da bi omogućio svojim pajtosima i savetnicima da pljačkaju državu na svim nivoima vlasti.

Velikom Bratu to odgovara. Međusrpska svađa i zajedničko pljačkanje države je glavna politička aktivnost u Srbiji. To se uklapa u strategiju konačnog kažnjavanja Srba i Srbije kao remetilačkog faktora na Balkanu.

Posebna uloga lobotomiranog BT je bila da nacionalno ponizi Srbe i zbog toga je dobio zadatak,  narcisoidno glumeći regionalnog igrača, da se svima izvinjava, terajući srpsku skupštinu da prizna genocid, što je nezabeleženo u istoriji parlamentarizma.

Veliki Brat je bio zadovoljan.
BT je odrađivao punih osam godina sve preuzete obaveze.
Bio je toliko revnosan da je preterivao u vršenju svoje vlasti.
Kult ličnosti se pretvorio u farsu.
Siromašni i opljačkani građani Srbije su stenjali pod stegama žute kriminalne bande, koja je izvršila najveće pljačke u istoriji Srbije i potpuno obesmislila demokratiju i parlamentarizam.

Veliki Brat je išao dalje.
Trebalo je završiti najteži posao. Trebalo je priznati nezavisnost Kosmeta.
BT je bio toliko omražen u narodu da je postalo opasno da on odradi taj posao.
Veliki Brat odlučuje da zameni istrošenog BT novim političkim snagama. Političkim snagama koje su imale nacionalni predznak, jer će lakše biti sa njima da ubede građane da mora da se prizna nezavisnost Kosova.
Tako su dovedeni na vlast lažni nacionalisti. Trijumvirat Nevernog Tome, Ace Dramosera i Malog Slobe. Ali, priprema za njihov dolazak na vlast je urađena mnogo ranije, još u vreme vladavine BT.

Veliki Brat je dao nalog da se razbije ultradesničarska SRS, čiji ideolog je u Hagu potukao sve nameštene optužnice, pokazao svu svoju intelektualnu nadmoć nad neprofesionalnim tužilaštvom i korumpiranim sudijama, čija popularnost je rasla, jer je građanima bilo jasno da se u Hagu sudi Srbima i da su Srbi okrivljeni za sve izvršene zločine.
Razbijanje SRS je išlo prilično lako. Neverni Toma je bio večiti gubitnik na izborima i drugi čovek stranke i želeo je da doživi, napokon, političku afirmaciju. Tražio je svoju političku priliku i Veliki Brat mu je to omogućio. Aca Dramoser je već godinama bio kooptiran da radi za službu Velikog Brata, zbog čega ga je Šešelj oterao iz stranke, pa je morao, posle njegovog psećeg cviljenja i kukanja, uz veliku molbu prijatelja stranke,koji su priznali da Aca ne zna ništa drugo u životu da radi negio da služi nekome moćnome u politici, nekome ko će mu izdavati naređenja i ko će ga kontrolisati, da ga vrati,jer se sažalio na njega i pružio mu poslednju priliku.

Svi uslovi za razbijanje SRS su stvoreni.
Zadatak je poveren engleskoj obaveštajnoj službi.
Operacija je koštala 8 miliona evra. Putin je to otvoreno rekao Nevernom Tomi na prijemu u Moskvi i pokazao mu da imaju sve informacije iz službe Velikog Brata.

Veliki Brat je prvi put priznao da cure informacije iz njihove službe prema Putinu,ali da po prvi put oni nemaju nikakve  informacija iz Putinovih službi.

Prezaduženi tajkuni su dobili zadatak da pomognu stvaranje infrastrukture nove političke prevare zvane – SNS.
Politički lešinari su dobili pouzdane informacije da je BT pušten niz vodu i da SNS preuzima vlast. Tako su reciklirani politički ološ iz svih političkih stranaka krenuli da se uključuju u SNS, jer su znali da ih tu čekaju nove apanaže.
SNS je postalo smetilište za sve političke konvertite, barabe i vucibatine.

Sve je pripremljeno za dolazak na vlast novih podanika Velikog Brata.
Želeći da se obezbede u sigurnost svoga projekta, službe Velikog Brata ubacuju u kombinaciju ucenjenog Malog Slobu, kome preti hapšenje zbog nekoliko afera i direktne saradnje sa balkanskim narko bosovima. Kada je Mali Sloba bio na molitvenom doručku, pozvan je u prostorije VB i pokazani su mu svi filmovi i  njegove slike u društvu narko bosova. Mali Sloba je bio zaprepašćen i pristao je na bezuslovnu saradnju. Nije imao strpljenja da se vrati, nego je iz Imperije poručio, sav razdragan, da Veliki Brat računa na njega.

Tako su pripremljeni glumci za novu političku prevaru.
Samozaljubljeni BT nije ni slutio šta mu se sprema.
Prebogati savetnici su verovali u sigurnu pobedu njihovog zaštitnika.
Nisu pratili da je Veliki Brat angažovao Vesnu Pešić da zada smrtni politički udarac BT. Najvažnije je bilo da građanski deo društva, koji nikada ne bi glasao za Nevernog Tomu, otkaže poslušnost BT i da ne glasaju za njega. Vesna Pešić je bila otvorena i tražila je da se ne glasa za BT, nego za Nevernog Tomu.
To je , naizgled, bio apsurd, ali naredba Velikog Brata je morala da se izvrši.

Sve posle toga je bila farsa.
Izborna krađa, prosipanje letaka, pretnje, koalicioni obrti i druga politička zamajavanja su služila da se javnost zabavi i da se dobije utisak da je stvorena nova politička koalicija po volji građana, a ne po volji Velikog Brata.

Veliki Brat je imao svog glavnog igrača na koga su tipovali – Aca Dramoser.
Pozvali su ga u posetu Velikom Bratu i službenici CIA su odradili lobotomiju.
To su zaista uradili savršeno.
Sve su suprotno uradili od BT. Aca Dramoser je bio drugi tip ličnosti i oni su odlučili da ga – uspore. Tako smo dobili europskog budistu, umesto radikalnog šoviniste.

Aca je preuzeo svu vlast u državi.
Poslušni mediji su se poklonili novom gospodaru Srbiji.
Podanički i rajetinski mentalitet novinara danas kulminira u stvaranju novog kulta ličnosti. Ako pažljivo pogledate lice Ace Dramosera, onda vam je potpuno jasno, ukoliko ste bar pročitali jednu knjigu iz psihologije, da taj političar ima velike psihičke probleme. Aca je danas spreman sve da uradi da sprovede naloge koje je dobio.

Izborna volja građana je pogažena. Izbori su bili velika prevara. Zato sam, uoči izbora, i pisao da su se Kurta i Murta dogovorili i da ćemo novu vlast morati da rušimo na ulici u mirnim građanskim protestima.

Sve ostalo je bilo savršeno režirano.
Aca kreće u obračun sa korupcijom i kriminalom. Hapsi se i bitanga Mišković, kako bi se ojačala popularnost Ace pred izdaju i prodaju Kosmeta, Aca u društvu svetskih lidera, Aca u društvu šeika, Aca pokreće proizvodnju, Aca pravi raketne sistema, Aca hapsi, Aca spašava Zvezdu, Aca govori o mleku, Aca na svim televizijama ponavlja iste greške svrgnutog klovna BT. Sve je isto samo se klovnovi menjaju.
Režirano je da se pregovori dešavaju u devet rundi, mada nema nikakvog papira oko koga se pregovara, pošto Veliki Brat ima papir koji se mora potpisati, režirano je da počne emitovanje Velikog Brata i Farme, režirano je da se baš sada otvore filmovi o homoseksualnim aktivnostima Kačavende, film je namerno puštan da bi se gledaocu smučilo i da se SPC izbaci iz igre, režiraju se nova hapšenja- Beko, Labus i Acin prijatelj, sve je savršeno urađeno da bi se priznala nezavisnost Kosova.

Uvodi se diktatura trijumvirata.
Srbi u Bosni se nazivaju Bosancima. Neverni Toma, Vojvoda od zarđale kašike, priznaje da je Srbija počinila genocid i izvinjava se za nešto što Srbija nije uradila. Stavljen je paraf na izdaju. Poslanici su ucenjeni da moraju da priznaju Sporazum o izdaji Kosmeta. Mediji su potpuno kontrolisani.Cenzura je kao u vreme kada je Aca bio ministra informisanja u miloševićevoj vladi. Preti se svima koji se bune. Preti se svima koji drugačije misle. Preti se Srbima sa Kosmeta da će im se ukinuti plate i da će se predati Prištini na služenje. Preti se da će specijalne jedinice Prištine intervenisati na severnom delu Kosmeta.

Užas!
Narod je potišten i uplašen.
Nikome se više ne veruje.
Građani znaju da je sve prevara, nisu glupi, ali ne znaju – ko je alternativa?

Ko?
Ko je taj koji može da povede građane?
Kome da verujemo kada su svi isti?
Kada su nas svi izdali i prodali?

Srpska ineligencija je podanička i potkupljena.
SANU ne postoji. Treba ih odmah raspustiti.
Univerzitet je uništen.
Studenti nezainteresovani za sudbinu države i nacije.
SPC obrukana.
Srbija je okupirana iznutra.
Nikada nismo bili u težoj situaciji.

Imali nade za spas?
Ima.
Trebamo  da širimo slobodarske ideje i da se povezujemo.
Istorija je najbolja učiteljica života.
Ova izdajnička vlast će biti potrošena kao i svi dosadašnji koji su bili na vlasti.
Odbaciće ih Veliki Brat i zgnječiče ih  petom.
Samo  kada izvrše ono što su dobili da urade.
Važno je da ne pristajemo na okupaciju.
Važno je da budemo dostojanstveni i hrabri i da mislimo svojom glavom.
Važno je da znamo šta treba da radimo.
Važno je da ne prihvatimo ponudu Velikog Brata.
To je najvažnije.
Ostati nepotkupljiv i slobodan, jer tada ne mogu da te ucenjuju.
Važno je da radimo na sebi i da prosvećujemo ljude.
Važno je da se okupljamo i udružujemo, da pravimo bratsvo.

Veliki Brat ima velikih problema da sačuva Imperiju u rastrojstvu.
Veliki Brat gubi uticaj i moć.
Važno je samo da mu mi ne pomažemo da opstane.
Neka Veliki Brat propadne.
To je jedino moguće ako ne prihvatimo saradnju sa njim.
Ako ne želimo da igramo u njegovom filmu. Tada će se sve izmeniti.
Otvoriće se prostor za stvaranje novog plitičkog sistema i prostor da novi ljudi uđu u politiku.

Mosad i MI6 caruju Srbijom?

 

Mosad i MI6 caruju Srbijom?Iz razloga na koje ne mogu da utičem, gotovo mesec dana nisam u mogućnosti da se oglasim novim tekstom na sajtu, niti da komuniciram sa čitaocima koji su se javljali elektronskom poštom.

Molim sve one koji će i dalje posećivati isti, da uvaže ovo moje izvinjenje.

Zahvaljujem svima koji su u procentu većem od 90%, dali glas podrške za Platformu.

Imao sam komentare od poznanika da je mali broj čitalaca učestvovao u glasanju.

Moj stav je da je to tačno ali isto tako, da je krajnje pošteno što broj glasača odražava realnost i što nisam želeo da montiram cifre. A, sa administratorom sam mogao sve da dogovorim.

Uočio sam i da mali broj posetilaca komentariša teme, bez obzira što je broj članova Foruma skoro 300. Imam utisak da se ljudi plaše svoje identifikacije putem IP adrese, ali to je činjenica na koju ne mogu da utičem.

Glasanje još uvek traje i ja znam da će konačni ishod biti krajnje impresivan. Uostalom, da li javnosti iko na ovakav način, krajnje transparentno stavlja na uvid ono što o njemu drugi kazuju ili misle. Kao što sam učinio ja, rizikujući da neko nekome naredi da u vezi Platforme i Foruma napiše svašta. A nije, za sada, niko iskoristio tu mogućnost! Za sada.

Kako se stanje u zemlji, po mom mišljenju sve više pogoršava, u svakom pogledu, Platforma će sve više biti prihvaćena kao nešto što je u ovom trenutko jedino, čijom primenom možemo krenuti iz ove letargije.

Prvo sam doživeo da zbog enormnog šećera u krvi, koji je iznosio 21 mernu jedinicu, nedelju 06.04.2013. godine, provedem na Centru hitne pomoći VMA.

Prethodnu opomenu organizma, kada je izmereni šećer iznosio 29 mernih jedinica, nisam izgleda shvatio dovoljno ozbiljno.

U dužem periodu pre toga, živeo sam apsolutno suprotno onom što se naziva higijensko-dijetetskim režimom življenja.

Stres posebno, jer već duže vreme, radeći na sajtu, ne doživljavam ništa opuštajuće. Sistemi su se urotili protiv mene.

U takvom stanju sam morao iznenada i da napustim stan u Beogradu i da se preselim u Baćevac, 11460 Barajevo, ul. Gajska 12!

Iz tog razloga, nisam ni do danas obavio neophodne lekarske pretrage. A zamućeni vid mi pravi velike probleme.

Kako ovaj posao ne mogu da radim bez interneta, a tražio sam seobu postojećeg ADSL-a, (sa broja numeracije 011/23-40-211 na 011/83-41-450) morao sam da zastanem u radu, sve dok posle petnaestak dana, on nije proradio i to zahvaljujući „običnim“ ljudima iz JP PTT saobraćaja „SRBIJA“ i „Telekom Srbija“. A onda opet prekidi.

Tuđi internet nisam mogao da koristim, neki iz kafića i slično, jer je moje znanje iz te oblasti veoma skromno, a za svakodnevna putovanja u Beograd, potrebno je i vreme i novac.

A ti „obični ljudi“ su mladi, obrazovani, puni razumevanja, solidarnosti, spremni da pomognu!

Ja im se ovom prilikom zahvaljujem i želim da ovu moju konstataciju o njima, pročitaju i oni koji odlučuju o njima i njhovim kretanjima u službi.

A onda, bez najave, iznenada!

Po mojoj prijavi službi „19771“, od 01. maja 2013. godine, dana 02. maja, pojavila se ekipa „Telekom Srbija“, ustanovila kvar na postojećoj liniji, otklonila ga i ja se na takvom postupanju istim ljudima zahvaljujem. I dalje smatrajući da je samo takvo postupanje po prijavama građana ispravno. Građani moraju biti prioritet!

Kako ovo što napisah nije samo moja lična stvar, jer to može da zadesi svakog od vas, smatram da o ovome, kako funkcioniše sistem, treba napisati posebnu temu. I ja ću to učiniti, u opštem interesu.

Jer, ako se sa ovakvim zdravstvenim problemima, na kardiološki pregled od početka aprila mora čekati do kraja jula meseca, šta je onda u suštini zdravstvena zaštita u Srbiji. Ne mislim samo na sebe, naravno, već na sve građane.

U pomenutom periodu, desilo se mnogo stvari koje sam želeo da propratim prigodnim tekstovima, sa materijalima koje već posedujem, ali kada oslabi koncentracija, pa se jave mrlje u vidnom polju, pa pritisak enormno varira, pa dobijate sudske odluke, a tiču se i svih vas, koje su više nego smešne i bezobrazne, javi se potreba da se organizam malo odmori. Da se nadje duševni mir.

U toku ste, verovatno, da je izvršena smena čelnih ljudi u RHMZ, čime, čini mi se, nije dobijeno ništa. I pokušaću to i da dokumentujem i objasnim ovakav svoj stav.

Ja sam se upoznao, u tom periodu i sa Jugoslavom Petrušićem, na njegovo traženje, ali mi je žao što nije ispunio ništa od onog što je obećavao, jednostavno je nestao.

A ima svoje kvalitete, videćete iz dokumentacije. I nema razloga da se plaši mene, on je dobar čovek, bio je koristan po ovu državu, ali ljudi sa kojima radi nisu dobri, oni su jako loši, a on mora da ih sluša?! To mu nije potrebno.

U vezi „crnih lista“ koje je ustrojio „Telekom Srbija“, dobio sam tražena objašnjenja iz RATEL-a, Ministarstva trgovina i telekomunikacija ali i Zaštitnika građana i ja ću vam ih prezentirati. Ja se osećam dosta neprijatno, zbog njihovog sadržaja, a vi ćete vaš utisak iskazati tekstom, vašim kazivanjima, ako budete hteli! I ako vam ne budu preči „Farma“ i „Veliki brat“.

Oglasio se i Ustavni sud Srbije – ja tako nešto nikada ne bih potpisao. A, dr Dragiši Slijepčeviću to nije bilo teško. On može sve!

Ministar pravde Nikola Selaković je vidno uzbuđen jer je završena izrada Strategije borbe protiv organizovanog kriminala i reformu pravosuđa, za šta je od Filea, pa Eštonove i ostalih belosvetskih, dobio sve pohvale.

A reforma je potrebna, kako bi se upravo završena uspešna, učinila još kvalitetnijom. A šta o srpskom pravosuđu misle građani Srbije, to je potpuno marginalna stvar jer njih inače niko ništa i za bilo šta i ne pita.

Kao da su „vladare“ na vlast doveli glasovi Eštonove i Filea, sa ostalim belosvetskim, a ne građana Srbije.

Došao sam do dokumentacije iz koje se vidi da su VOA i VBA postale kriminalno-interesne grupacije i da najmanje štite interese Srbije.A najviše pažnje su posvetili sopstvenim interesima, odnosno džepovima i epoletama. Da budem nedvosmislen.

Dobio sam dokumentaciju i prosledio je nadležnim Službama, iz koje se vidi da li i ko ugrožava bezbednost i kojih ministara Srbije.

Ko je to zagovarao, na koji način, gde, sa kim u vezi, ko im je veza prema Hašimu Tačiju, Naseru Oriću ali i prema čelnim ljudima Službi bezbednosti Srbije i čelnicima Agencije za nacionalnu bezbednost Crne Gore, kao i sa ostali pripadnicima podzemlja Srbije ali i znatno šire na Balkanu. Sa Zlatiborem kao mestom sastajanja.

I koje je rasulo u tim Službama, koji nerad, koji kriminal, koja trgovina informacijama.

A oni, čelni ljudi obaveštajnih i drugih bezbednosnih službi, umesto da rade operativno na proveri dobijenih materijala, (jer se kontra-obaveštajna zaštita ličnosti ne vrši onim mladićima koji su sa slušalicama u ušima, pored štićenih ličnosti), već mnogo šire i kompleksnije, dobar deo svojih aktivnosti su posvetili prikupljanju podataka o meni, potpuno marginalnoj ličnosti o kojoj žele da znaju sve: ko stoji iza mene, ko mi dostavlja validna dokumenta; ko mi daje informacije; da li i šta spremam prema državnom vrhu; šta i u čije ime pričam i koje stavove iznosim; kuda se krećem; ko me finansira, kod kojih kolega imam podršku i razumevanje…

Sve promašaj do promašaja, sve diletantsko postupanje, sve amaterizam jer o operativnom radu ne znaju ništa, nikada se njim nisu ni bavili, na ova rukovodeća mesta su došla na način koji je i njima potuno nepoznat, ali su idealni poslušnici!

A u suštini sve nevaspitano, nekulturno, prostačko.

Kada gospodo, bivše kolege, u šali želim da opčinim svoga komšiju u Baćevcu, Tiosava i da ostavim na njega utisak neke važne ličnosti, ja stavim oko uva gajtan od starog telefona, onaj uvijeni u spiralu, predjem preko placa i kao nešto pričam a imam crne naočari za sunce. A on misli, ko zna sa kim ovaj Ristić i o čemu priča. Jer ima gajtan za uvetom, njegov je rezon.

U tom stilu je i svako vaše postupanje, sve cirkuske predstave i parada pred očima neukih građana. A oni drugi su vas već prozreli, pa se samo smeškaju. Od muke, naravno.

Neki se i pitaju pa to meni prenose, zar je nivo neke Službe bezbednosti da atakuje na jedan sajt, društveno tako koristan, pa na njegov Forum, sve sa očiglednim pokušajima da unište njegov sadržaj. Mislim na ovaj sajt.

A, ja javno kažem istinu-želim da dam svoj doprinos, sa drugim čestitim građanima Srbije, da se u interesu zemlje pod hitno promeni struktura, posebno rukovodećeg kadra u ovim Službama, da se utiče na kadrovske promene u političkom vrhu države, da se sve to čini u okviru zakona i da konačno dođem u kontak sa Tomislavom Nikolićem ili Ivicom Dačićem ili Aleksandrom Vučićem, da im iznesem istinu o bezbednosnom stanju u Srbiji, jer ovakva postupanja državnih organa, u interesu navodne bezbednosne zaštite građana, ne vode nikuda. Svi moji dosdašnji pokušaji da u tome uspem, ostajali su bez odjeka.

Ako prepreke i sada budu nesavladive, sve materijale ću postavljati na sajt. A o posledicama, neka razmišljaju oni koji su me na to naterali.

Kadrovima u ovom Službama i njenim aktivnostima, ne mogu rukovoditi ljudi ogrezli u kriminalu, kršenjima zakona, lažnim informacijama koje se dostavljaju državnom vrhu. U ovom trenutku, Službama ne rukovode ljudi iz Službi, već oni koji su van njih a imaju političku ili finansijku moć. U ovom trenutku privatizacija, nepotizam, amaterizam i politizacija Službi su nedopustivi. U ovom trenutku kadrovskom politikom u bezbednosno-obaveštajnoj zajednici, rukovode ljudi koji su za vreme aktivne službe izbacivani iz istih tih Službi. I ako je to tačno, a lako je proverljivo, šta je onda tu normalno? To su oni ljudi koji su se kao stranački kadrovi ustoličili u Javnim preduzećima, na nekim mestima, nekih savetnika, za neka bezbednosna pitanja. Za divna mesečna primanja.

Da li je normalno da su glavne pozitivne osobine rukovodećih ljudi u srpskim Službama, sublimirane u činjenici da su pogodni za te funkcije, isključivo iz razloga što ne rade svoj posao. Izuzetno aktivno su pasivni!

Ovim službama je dilema da li sam i zbog čega zainteresovan da se ponovo aktiviram u VBA – tamo gde sam proveo radni vek.

Da gospodo, radim pomno na tome, jer smatram i za to posedujem validna dokumenta, da morate odmah biti smenjeni pa pohapšeni. Zbog svega onog što ste nezakonito činili, a decenijama plaćani da štitite zakone.

Zbog svih onih šikaniranja poštenih, časnih, stručnih ljudi, zbog uništavanja čitavog sistema, zarad ličnih interesa.

Ako sumnjate da sam za to sposoban, a to sam vam ponovio i u neposrednim razgovorima ili prepiskama (jer neki nisu hteli ni da čuju za moje višegodišnje zahteve da ih neposredno upoznam sa rezultatima moga operativnog rada), sedite naspram mene, pa karte na sto i to svi vi, protiv mene samog, a sve u interesu građana Srbije.

Pa, neka samo rezultati rada, ne rad, odluče, presude ko je u pravu, vi ili ja. I kada bi se desila ta, za sada samo hipotetička stvar, naterao bih vas po opisu radnog mesta da nikada više ne kažete da VBA nije nadležna za organizovani kriminal. Kako vas nije sramota?
A da li ste zaduženi za poslove sprečavanja dela koja se odnose na podrivanje ekonomskim temelja države? Pa što to ne radite, već ste i sami u takva dela uključeni!

Ko će onda gospodo da sprečava kriminal u Vojsci Srbije, u javnim nabavkama, kod stanova, kod nabavke uređaja za tajno slušanje, kod nabavki specijalnih borbenih sredstava, kod poslovanja VMA…

Radim na tome da me moji kvaliteti, a ne stranačke pozicije, dovedu na mesto Specijalnog samostalnog savetnika za poslove nacionalne bezbednosti.

Bez ikakvog uslovljavanja sa moje strane – ni čina, ni plate, ni vozila ni vozača, ni posebnog obezbeđenja, samo sa službenim statusom da mogu da postupam! Pa što se toliko plašite tog mog predloga, te moje želje?

I kada bi se desila ta „nemoguća misija“, za mesec dana bih uspostavio sistem bezednosti od sjajnih ljudi, sa iskustvom, od integriteta, od poštenja i znanja. Onih ljudi koji poznaju poslove obaveštajno-kontraobaveštajne prirode, koje ste vi izbacili iz Službi, da bi mogli da radite to što radite.

Među njima ne bi bilo mesta onima kojima je ubijen Ministar odbrane, a oni napredovali. Ni onima koji su tokom agresije skrivali od potera Vojne policije Velimira Velju Ilića.

Ni onima koji su kao aktivni oficiri tokom NATO agresije bili preokupirani švercom cigara, preko teritorija zahvaćenih borbenim dejstvima. Ni onima koji su radi para „provaljivali“ operativne akcije organa bezbednosti prema visokim oficirima, koji su kasnije postajali i generali čime su stekli kvalifikacije da pojedinim političarima i danas članovima Vlade, organizuju kriminal kroz „putne mafije“, na naplatnim rampama. Ni onima čije učešće u nekim atentatima nije ni do danas razjašnjeno…

Dakle, bivše kolege, sve vam sam kazujem, nema razloga da zbog toga zamarate druge ljude.

Sve radim po zakonima ove Države, ništa ne izmišljam i vi to odlično znate, nema potrebe da se i oko toga angažujete. Naglašavam vam da su svi materijali kojima raspolažem, pohranjeni na mestima koja su za to predviđena.

Kao što znate da bi vas skupo koštalo i slobode i imovine, ako bi neko počeo da postupa po materijalima koje posedujem.

I voleo bih da se u vezi iznetog, oglase i bivše kolege – neka slobodno napišu da li je ovo što je izneto istina ili ne!

To je najpoštenije!

A što se gradjana tiče, njih kroz Pltaformu želim da animiram u što većem broju, da se organizuju i da sve ovo što je sada na političkoj sceni, jednostavno nestane, da ode u zaborav, da Srbija postane preko noći normalna država.

Naišao sam, dalje u istom periodu, na ćutanje, pa onda dobio odgovor Narodne banke Srbije, povodom odluke Upravnog suda u kojoj je izričito naglašeno da Uprava javnih prihoda nema pravo da vrši naplate koje vrše! A one kažu da hoće i dalje. I Uprava javnih prihoda i Narodna banka Srbije. Ako je to tačno, a videćete, čemu onda Upravni sud i njegove odluke?

Došao sam do dokumenta sa imenima izvršilaca ubistva novinara Milana Panića iz Jagodine. I zamoljen od imaoca, da ga objavim ako smem. Naravno da smem, jer bi takav moj potez objasnio i dilemu – zbog čega o svemu ćuti Veran Matić?!

Imao sam nove razgovore u vezi ZEOLITA i dobio nova dokumenta. Krajnje zbunjujuća, koja jasno govore da je u pitanju veliki kriminal.

Dobio materijale iz kojih se vidi kako je i da li je Predsednik Tomislav Nikolić dobio diplomu na zakonom predviđen način.

Konačno, dobio dokumentaciju koja se odnosi na uzimanje kredita od strane Srpske radikalne stranke, dok je na njenom čelu bio Tomislav Nikolić, kod Banke Inteza i ostao bez reči.

Onda se desilo ono zlo u Velikoj Ivanči, pa SAD, pa u Rusiji, ubijeni ljudi pucnjima iz vatrenog oružja. Sve to je još više učvrstilo moje lično ubeđenje, da svako ima pravo da brani sebe i obavezu da brani druge, čiji su životi ugroženi od ludaka, kojih je na sve strane.

Nisam stigao da objavim i tekst, a pitan sam, šta je to po meni, šta podrazumeva reforma srpskog pravosuđa.

Onda sam od više prijatelja obavešten ko, sa kim, kako, zagovara stav da mene treba ućutkati, da sam se drznuo da napadam preko svoga sajta mnogo moćne ljude, vrh države.

Da sam postao opasan, po „njih“!
Imena zabrinutih su mi poznata, to su lica koja su posredno ili po funkciji u „službi“ raznih Službi.

Neki od njih su mi ponudili i pomoć kod preseljenja, krajnje ljubazno, a to se inače u stručnom žargonu plaćenih ubica, zove „opservacija mete“.

A to dalje znači gde meta živi, kako se kreće, ima li sistem za nadzor (kamere-imam), ima li psa, sa kim živi, ima li oružje, raspored prostorija, mogućnost osmatranja, broj, blizina i raspored komšija, mesta pogodna za atak, pravci napuštanja lokacije, ko mu i kada dolazi…

A moj je stav da svako treba da radi svoj posao, za koji jeste ili se smatra stručnim. Ali i da računa na posledice u vezi svojih postupaka.

Lično, mislim da je najpogodnije mesto da neko u mene sruči noću snop sačme iz neke sačmarice, dok sam za upravljačem kola, na početku Gajske 12, kada se ulazi u deo ulice od oko 500m u kojem nema uličnog osvetljenja, vozi se kroz šumu, a postoji više uličica u blizini, odakle se veoma brzo može napustiti lokacija, pa na Ibarsku magistralu i dalje. Neko prema Crnoj Gori a neko prema Republici Srpskoj.

Zavisi od podele posla. Koji se sada zagovara. Ali o tome opširnije, sa imenima.

Onda su se desili svi oni događaji oko Kosova, što je bio neposredni razlog da stavim na sajt napisani tekst, koji mi je ustupio jedan izuzetno pošten čovek, bivši kolega, uz molbu da ga prezentiram na sajtu ako smem, da bude dostupan svim građanima koji znaju za postojanje sajta.

Smem naravno i smatram, da ako Država ne proveri sve ovo što je napisano, onda nešto stvarno i to veoma, nije u redu sa Srbijom.

Rekao mi je još, da je ubrzo nakon pojavljivanja na internetu, materijal nestao.

Prepoznajem neke delove teksta, o licima i događajima o kojima sam ja pisao još 1995. godine, prenosim tekst u celini, mada ja ne bih pisao neke pikanterije koje su napisane, bar ne na ovaj način, što ne umanjuje vrednost teksta.

Pa, što ovako naslovih tekst, zapitaće neko.

Pa, zato što ovo što sledi treba samo pažljivo pročitati i mnogo toga će vam biti jasno. Mnogi od vas će posle toga prestati da posećuju moj sajt.

To je stvarnost Srbije, a o gore napisanom, temu po temu! Od RHMZ! Pa do VBA i VOA!

Napomena:

Gospodin Trivan Dragan je u međuvremenu postao doktor nauka, ne zna se tačno ni kada, ni gde, ni kojih, inače je autolimar po profesiji. Supruga mu, Jelena Trivan potiče iz poznate pravničke porodice Marković – to je valjda dovoljno. Po tati i po bratu!

Ovoj grupaciji pripada i general Branislav Bane Milovanović, bivši, (nesrećnim slučajem izabran), načelnik ondašnje II uprave GŠ Vojske SiCG (obaveštajne uprave) koja se sada zove VOA. A radi još gore nego kada je na njenom čelu bio imenovani general!

Bez obzira što smo tada mislili da je gospodin general najgora varijanta prvog čoveka te Službe, koja je i u teoriji moguća.
Autor Ristić Ljubodrag

Prilog: Kriza opreza i morala

http://uimenaroda.rs/

Teilen · vor etwa einer Stunde

Двери Пријепоље – Помоћ породици Вуковић – Izgradnja kuće višečlanoj porodici

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=5CwBGaF5av0#!

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU
Piše Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu Švajcarske
Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio
veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način
života
gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više
sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji o
d vuka uhvaćenog
u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Osim stalnih susreta sa starim prijateljem Srbinom, moj prvi pravi
kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruženja književnika
Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon što je
švajcarsko
udruženje odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan
potez. Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju
slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za
unapred izgubljene stvari i negativce poput
mene, ne hajući za
potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja
koja
pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da
postanem
član Udruženja književnika Srbije. Otad, Srbija i ja činimo jedan
neobičan par. Par vezan uzajam
nom fascinacijom, u kojoj svako
predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.
MELANHOLIJA I PRENATRPANOST
Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepešačio sam taj
pomalo
siv grad, koji je sav neodređeno mirisao na ugalj i na kuhinjska
ispa
renja. Šetao sam Knez
Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao
sam sa tvrđave kako protiču Sava i Dunav, i zatečen obišao vojni muzej
gde su, na panoima požutelim od vremena, do najsitnijih detalja
opisane epizode otpora protiv turskog osvajača. Na kraj
u sam proveo
nekoliko sati u neverovatnom zoo
vrtu koji krasi obode tvrđave.
U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom
i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje
nebeskim podijumom. Melanholija: to je kl
jučna reč. Ona vlada svuda, u
vazduhu, zidovima, licima, i pokretima ljudi. Kao da nešto satire grad
i njegove stanovnike. Nešto što ne može izdržati jedno ljudsko biće,
jedan narod, jedna zemlja. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas.
Istražujući dublje, o
tkrivao sam uzrok te melanholije. To je osećaj
onih koji posmatraju kako reka teče i kako vreme prolazi, i pri tom
ostaju ubeđeni da ništa neće izmeniti njihovu sudbinu, da ih niko neće
osloboditi kobi koja im se obrušila na ramena. Prolazeći kroz Beograd,
frapirani smo zgradama koje još nose ožiljke rata sa NATO
om, ali
naročito mnogobrojnim zgradama načetih vremenom. Ovde je sve otpor,
otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi.
Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulic
e,
radnje, arhitektura, saobraćajne ose, sve je haotično, prezagušeno,
iracionalno. Ovde vlada začuđujuća predispozicija za snalaženje, za
bavljenje svim i svačim. Kao da je svemu tome cilj da se eventualni
osvajač izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi
posle beskrajnog
kruženja izgubio i želju za osvajanjem.
Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnažniji utisci o ovom malom

balkanskom narodu dok gazim po njegovom tlu. Njegova
istorija počela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, prid
ajući
mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni
identitet.
UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU
Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa
čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi
prot
utnjali su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti
gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda,
sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili
svoje postojanje i prikazali se svetu kao narod: isp
rečili bi im se na
putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice,
radnje, glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da
je sve u ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj
prošlosti i bogatoj kulturi. Srb
in je otporaš, šampion Pirovih pobeda,
naročito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti,
nesalomive volje da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna.
Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje
uzvišen.
Volim ovaj n
arod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom
sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu
izaći kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad
lepote samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje,
plemenitosti uzaludnog.
Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio
veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života
gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više
sanjare od gospođe Bovari, gde su
muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog
u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih
zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj
tvrđavi, i Srbin se nada najg
orem i najboljem što mu može doći spolja.
Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom,
i da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim
zatvorima, širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav
zatvor preds
tavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne
evropske banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu
Evropljani, da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija
prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos
budzašto,
stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez
opterećenja, u kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status
dobro uhranjenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i
korene, a ponajviše dušu.

TRAŽIM POSLOVNOG PARTNERA

Vlasnik sam izvora voda u Srbiji trazim investitora koji bih ulozio u eksplataciju vode ( FLASIRANJE VODE ) ili nesto slicno, voda je

zdravstveno ispravna za pice. Zainteresovani investitori ponude mogu slati na e-mail:  misko70.ilic@gmail.com  ili na
mobilni telefon:  060/ 302-3534  Vlastimir  Ilic.

Richiesta di aiuto – Sara Andrea Ducic (Italian)

http://www.youtube.com/watch?v=ikQYKKP0kqs