Прваци у незапослености, дуговима и инфлацији у Србији и окружењу

Економско стање у земљама у окружењу

Прваци у незапослености, дуговима и инфлацији

Земље западног Балкана, као и суседна Румунија, Бугарска и Мађарска се суочавају са сличним проблемима као и економски посрнуле државе чланице еврозоне

Растући јавни дуг, превелики буџетски дефицит, рекордна незапосленост, а економија у рецесији… Неко би помислио да је ово опис стања Грчке или Шпаније, чији економски суноврат клима целу еврозону. Међутим, ово су симптоми економске болести од које болују све земље у окружењу, укључујући и Србију. Штавише, могло би се рећи да су земље Балкана, ако се посматрају њени економски параметри попут стопе незапослености, раста бруто друштвеног производа (БДП) и нивоа јавног дуга у односу на БДП, одавно ушла у еврозону и Европску унију. Наравно, у њен јужни и тренутно економски посрнули део.

Премда светски економисти попут Пола Кругмана кажу да спољни дуг земље не мора да буде препрека за економски раст земље, оно што највише брине владе земаља региона је управо јавни дуг. Упркос тој бризи драстичне мере „стезања каиша” нису наступиле ни у једној од ових земаља, док подаци о кретању јавног дуга у првим месецима 2013. још гори него они у 2012. Тако је „лидер” у дуговању Србија, која по појединим подацима, има спољни дуг од више од 55 одсто БДП-а, а следе Црна Гора (50), Хрватска (48), Босна и Херцеговина (40) и Македонија (33). Ипак, када се занемаре проценти у новцу је највећи дужник Хрватска са дугом од око 27 милијарди евра.

Да ситуација није тако слатка, сведочи и фебруарски извештај Европске комисије у којем се наводи да економски опоравак западног Балкана изгледа све крхкији а да се економска ситуација не поправља. Експерти Комисије су утврдили да је у Србији буџетски дефицит током прошле године био већи него у претходној години, док је буџетски дефицит смањен у Хрватској, Црној Гори, БиХ и Албанији, а у Македонији је дошло до „опуштања у буџетској политици” па је претходно планирани дефицит од 2,5 одсто БДП Владином одлуком подигнут на 3,5 одсто БДП.

Брисел примећује да је индустријска производња највише пала у БиХ, а да је раст индустријске производње успорен у Македонији и Србији, где су „оштра зима и суша посебно погодили пољопривредну производњу”.

Протест почетком марта у Дрвару: стопа незапослености у граду је 80 процената

Међутим, оно што можда највише би требало да забрине земље региона је то да немају велике шансе да привуку велики број инвеститора, будући да нису шампиони по добрим условима за инвеститоре. Према у новембру прошле године објављеној Форбсовој листи земаља најбољих за пословање на западном Балкану су најбоље рангиране Словенија (23. место) и Македонија (37. место), а следе Црна Гора (45), Хрватска (47), Босна и Херцеговина (85) и Србија (90). Приликом рангирања, магазин „Форбс” је узео критеријуме – власничка права, иновације, пореска политика, бирократија, заштита инвеститора, пословања берзе, технологије, корупција, као и слободе (личне, трговинске и монетарне) – које и страни инвеститори процењују пре одлуке да улажу у одређену земљу.

Да упркос јефтиној радној снази, земље региона и даље нису конкурентне на светском тржишту претходно је потврдио и Извештај о глобалној конкурентности, који је објавио Светски економски форум, рангирајући 144 земље света. У том извештају, објављеном у септембру 2012, Бугарска је била на 62. месту а БиХ на 88. месту, чиме су ове две земље напредовале за по 12 места у односу на претходни извештај. Србија се задржала на 95. месту, Хрватска је са 76. места пала на 81, Албанија са 78. на 89. место, док су Румунија и Македонија пале а по једну степеницу и то на 78. односно 80. место. Црна Гора је забележила највећи пад, и то за 12 места, и сад је на 72. позицији.

Песимистични подаци о стању економија Западног Балкана натерали су Европску комисију да, како је најавио европски комесар за проширење Штефан Филе, припреми програме за отварање нових радних места и социјалне реформе у земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Овај новим инвестициони фонд за западни Балкан би, како је најављено требало да обезбеди финансије за изградњу и модернизацију важних сектора попут транспорта, енергетике, заштите животне средине, али и социјалних сектора.

Међутим, овај програм за отварање радних места и социјалне реформе почеће са радом ове године за Турску и Црну Гору, а за Србију и Македонију тек 2014. тако да поједини економски експерти тумаче ову одлуку ЕУ као закаснелу, посебно кад се узму у обзир последице економске кризе али и кризе еврозоне, које се већ увелико осећају на Балкану.

Због свега тога, економисти песимистички упозоравају да земље на Балкану не би требало да очекују нови талас страних инвестиција из ЕУ, јер ће наредних година Унија бити заокупљена структурним променама на унутрашњем плану. Уколико желе да остваре значајнији економски раст, Србији и земљама у окружењу преостаје само да изврше болне реформе својих економских и пословних система, како би значајније привукли инвеститоре и ван ЕУ. У супротном, очекује их неколико година економске стагнације.

Н. Радичевић

објављено: 28.04.2013

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: