Da li se sreća može osvojiti iskustvom bezuslovne ljubavi,ako kao alhemijski ključ koja otključava smisao ljudskog života upotrebimo UM,pitaćemo Slobodana Andrejevića, čije knjige su odavno postale sinonim za saznavanje veza izmedju duhovnog i spiritualnog,izmedju objektivnog i metafizičkog. Odgovori su u svakom od nas, samo još niko nije imao hrabrosti uzeti u ruke knjigu vlastitog života,prelistati svoje greške i naučiti da je grešenje u stvari sazrevanje duše na svom Putu ka otkrovenju najviše tajne, pred kojom nam najviši ispit polaže vlastiti život.
Knjiga koja je pred nama a ne bez razloga i ne baš slučajno se zove „OSVAJANJE SREĆE“ je Slobodanov pokušaj da svog čitaoca povede na jedno zanimljivo putovanje.Na Put u sopstveno „Ja!“ Mnogi nisu spremni da istraže nepoznate staze svoga duha i tumarajući po mraku,padaju na ispitima koje im priprema sam Život.Sudbina jeste Put po kojem duša korača u susretima sa životom,noseći zapise sećanja iz potisnutih pamćenja,vremena koja su prošla.Ciklus kruženja života na zemlji je ciklus realnosti kretanja duša iz jednog oblika u drugi i radjanja u novim telima,zarad iskustva koje će ih poput čistilišta sjedinjavati sa onim od koga je sve postalo.
Citiram …Svaki čovek intuitivno oseća da će posle smrti postojati njegovo Ja, nejasno,kako i gde, ali izvesno da će mu se u daljem toku bivstvovanja duše predočiti i izračunati bilans dobrih i loših dela.Briga za budućnost sveta, je zapravo briga za sopstvenu budućnost.
Slobodan Andrejević u jednoj od svojih teza u kojima imenuje sreću i nesreću, kao uzročno posledične veze naših dela kaže -Ljudi su skloni da za svoju nesrećnu sudbinu okrivljuju druge,ne shvatajući da je sudbina posledica povratnog dejstva njihovih dela iz prošlosti.“Sudbina nije nikakva kazna za pređašnja dela,već je to splet okolnosti koji će primorati jednu dušu da se menja..“
Dakle,posle ovoga, ostaje nam samo da zaključujemo da-Osvojiti sreću u stvarnom životu, znači poznavati zakone duha i materije, znati da isto privlači isto i ne činiti svom unutrašnjem biću zlo,gajeći mržnju i potrebu da se obračunavamo sa onima koji nisu na našoj visokoj lestvici duhovnog razvoja. Ako to činimo,to treba činiti samo u nuždi svrhe da Ljudi spoznaju svoja dela kroz Vaš stav,nepristajanja na njihovo bezumlje. Jer,priznali to ili ne,to bi isto bilo kao pristati na gordost lekara koji je gord samo za to što nije bolestan .Upravo,to je po mom slobodnom shvatanju smisao poruke ove neobične i nadasve poučne knjige,koja pruža mogućnost da slobodnom voljom logičkog rasudjivanja,njen čitalac sam usvoji neke zaključke,koji bi mu mogli biti od velike pomoći u životu.. .Dakle,duhovnost nije samo teorija, koja ima za cilj odustajanje od dela. Život bez Dela i Delo bez delanja je mrtvo.Veliki,strpljiv rad na sebi i spoznavanje istine da je svaki čovek čitav svet u svetu,i da menjajući sebe na bolje,automatski pozitivno utiče i na svoju okolinu.To je početak prvih koraka na Putu koji vodi ka sreći i koji unosi harmoniju, kako u naše unutrašnje biće,tako i na najdraža bića oko nas.
.Čovek je kao biće opterećen sa stvarima koje su se desile u prošlosti,zato koristim Slobodanovu misao koja skida okov sa te nesrećne mentalne kazne koju kje biće čovekovo nametnulo samom sebi.Slobodan kaže-Prošlost ne možemo vratiti i popraviti, ali nam budućnost može biti bolja ako je pripremimo u sadašnjosti.“Ova velika istina koju nam je predočena ujedno i upozorava da vraćanje na prošlost znaći ubistvo mogućnosti da napredujemo,da se razvijamo,saznajemo i bogatimo duhovnom energijom novih dometa
.Budućnost je kad bolje razmislim o Slobodanovim rečima,samo most koji je sagradjen od cigli prošlosti i sadašnjosti,a koju je sjedinio povez vremena ,iskustva i dogadjaja .Naša budućnost ovisi o našoj Ljubavi prema drugom biću, koje kao povratnu svetlost emituje Vam samo ono što ste u njega duhovno investirali-
.Najbolje da je vaš izbor iskrena Ljubav i spremnost za dalji rad na njoj na njenom uzvišenom Putu.Dakle Ljubav je most koji povezuje duše .
Dakle,u prevodu rečeno, Ljubav koja u suštini spaja duše je najjača veza duševnog razvoja dve osobe koje se kroz nju uče i oplemenjuju zajedničkim odricanjem i radosnim susretom sa lepotom zajedništva koje ona u sebi im darovano donosi. Greh,pokajanje,patnja i njeni oblici koji nas uče iskustvom da ga ne ponavljamo ,su samo neka od suočavanja sa uzročno posledičnim vezama koje se dešavaju kao prepreke na našem putu ka sreći.. Slobodan Andrejević je u ovoj nadasve poučnoj i psihološki veoma jakoj knjizi, u celi spektar tema uvezao velike životne istine,koje je umeo imenovati perom,oslanjajući se kako na svoja tako i na duhovna iskustva drugih umnih ljudi.
Cela knjiga obiluje sjajnim izvorima koji ipak uvezani njegovim spisateljskim tkanjem ,potvrdjeni novim spoznajama,obogaćuju ovu nadasve lepu i korisnu knjigu.Moram priznati da bih ovo književno delo, volela videti u vidu priručnika sa veoma praktičnom primenom u svakom domu. Da OSVAJANJE SREĆE čitaocu postane svojevrsna čitanka osnovnih postulata koja imenuje tajne zakone duhovnog sveta ,kako bi se na vreme umelo izbeći trnoviti put gorkih spoznaja,onih koji su svoja iskustva, imenovali perom sve u cilju, da drugi ne biraju neprohodne staze života,kojima se teže ide,a uvek u isto mesto stigne..
Verujem da je namera autora da ovo književno delo bude dar svima koji su spremni da se menjaju i usavršavaju na duhovnom planu,dakle onim čitaocima,koji će zahvaljujući spoznajama koje su u njoj imenovane i sami istražiti život i proveriti ih na svom putovanju kroz vreme,uzimajući u obzir i dragocen razvojni Put,dakle vlastito iskustvo.
Nekad smo sudbina sudbinama drugih ljudi da kroz nas dozive duhovno sazrevanje.U ovoj knjizi u kojoj su obuhvaceni mnogi aspekti odnosa medju Ljudima se pominje i to da,čovek tek kad na svojoj koži doživi iskustvo patnje koje je prouzrokovao drugim ljudima on je tad spreman da odbaci staro JA,i tad počinje njegov preobražaj.Da bi cenili Ljubav,pažnju,odanost,ljudima je potrebno da to prvo izgube.Da dožive Bol koji su prouzrokovali .To je tačka koja ljude menja na bolje,a ukoliko je Ljubav istinita,a posrnula pred neiskustvom , vaskrsnuće praštanjem ali i nepristajanjem na ponavljanje lekcija.
Za kraj bih citirala jednu Slobodanovu misao koja glasi..
„Da bi jedna osoba mogla pravilno da misli ,zaključuje i postupa ,potrebno je da ima svestrano iskustvo.Sposobnost da pravilno misli i odabere dobar i ispravan put se dakako temelji na poznavanju razlike dobra i zla,a uslov da čovek postane mudar jeste da doživi iskustva suprotna od onih koja je imao“.
Dakle,poštovani čitaoci...Put u vlastito JA nije lak,ali se svakako isplati.Ova knjiga je stoga jedan dragoceni priručnik,koji privilegovano mogu sebi da poklone samo oni koji su spremni na promene unutar sebe,kako bi otklonili sve ono što ih sprečava da sretni koračaju u susret sreći,u susret harmoniji,Ljubavi i istinskoj radosti i životu.Osvajanje sreće je Vaš Talenat, da kao vrhunski umetnici,radite strpljivo na duhovnoj svetlosti vlastitih duša ,koje oplemenjene iskustvom, u putovanju kroz vreme, čine boljim i smislenijim ovaj naš pojavni svet.Jer svako ko svoj život usmerava u dobrobit ukupnog napretka sveta zna,da je Ljubav pokretačka sila sveta na kojoj počiva Duh.
Osvojiti svoj unutrašnji sklad i osvojiti sreću,znači dopustiti Ljubavi da Vas vodi svojom Božanskom rukom,kako bi Vaš život bio savršena simfonija neba,čiji se zakoni kroz Vas događaju na zemlji..
Violeta Božović,književnik,Leta Gospodnjeg 2013.
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 