LEGENDARNI INTERVJU DRAGOŠA KALAJIĆA O AMERIČKOM ZLU/Dragos Kalajic: American Evil

http://www.youtube.com/watch?v=ZMq_-3O2YEY&feature=player_embedded#!

Две трећине Србије против ултиматума ЕУ! (Анкета)

Две трећине Србије против ултиматума ЕУ! (Анкета)

Anketa(Ало)
Чак две трећине грађана није за потписивање споразума са Приштином који је Србији ултимативно понуђен у Бриселу, показала је анкета која је јуче спроведе на нашем порталу.

Наиме, 35 одсто анкетираних сматра да је требало расписати референдум на којем би грађани одлучивали између Косова и ЕУ, а исто толико изјаснило се да је боље одбити споразум!

Државни врх пред најтежом одлуком у последњих неколико деценија: Дачић, Николић и Вучић

Седница Скупштине тек после одлуке
Потпредседник владе Расим Љајић сматра да одлуке о Косову треба размотрити у влади и Скупштини Србије, пошто је то основа демократске процедуре. Ипак, како сазнаје „Ало!“, пре судбоносног уторка не планира се ванредно сазивање седнице парламента, јер ће влада пред посланике ићи тек када се одговори на бриселску понуду.
По свој прилици, до тада се неће заказивати ни скупштински одбор за Косово јер, како нам је рекао председник одбора Милован Дрецун, још трају усаглашавања са представницима владе.

На узорку од 3.788 испитаника њих 35 одсто сматра да је држава требало да распише референдум на којем би грађани сами одлучивали између Косова и уласку ЕУ. Исти проценат је одговорио и да државни врх треба да одбије споразум и тиме затвори врата Србији ка Унији, док 22 одсто мисли да Београд треба да стави потпис на споразум са Приштином.

Само три одсто грађана мисли да је Скупштина Србије требало да пресече између Косова и ЕУ, док се пет одсто њих изјаснило да им је свеједно каква ће одлука бити јер их она не интересује.

Премијер Србије Ивица Дачић каже да се Србија налази у живом блату и да сваке године тоне све дубље због тога што нема ниједног искреног пријатеља на Западу, „не оног који би био на нашој страни, него оног који би имао више разумевања за наше ставове о најважњим питањима која муче регион Балкана“.

Према његовим речима, нема никаквог начина да оно за шта се залаже Србија допре до свести оних који данас одлучују о ЕУ и о неким најважнијим политичким процесима у Европи.

Млађан Динкић, министар финансија и председник УРС изјавио је синоћ да би требало прихватити понуђено решење за Косово, јер Србија нема шансе као изолована земља. „Имаћемо јединствен став и мислим да се иде у том правцу.

Треба ићи ка ЕУ и прихватити решење којим ће почети трајан и стабилан однос са Приштином, али не треба заборавити на Србе на Косову.“, сматра Динкић.

Српски премијер је после разговора са премијером Француске Жан-Марком Ероом у Паризу рекао да је наишао на „велико разумевање“ француског колеге, кога је упознао током дијалога Београда и Приштине у Бриселу.

– Тај дијалог је нама везан и са питањем европских интеграција. Србија није учествовала у преговорима, већ једино у начину како да укине своје институције и Србе са севера Косова убаци у косовски систем.

Говорило се да ће они нама понудити широку аутономију за Србе унутар Космета. Од тога нема ништа и сада имамо рок до уторка да се изајаснимо о том предлогу. Дијалог нема више о чему да се води, јер приштинска страна неће да помери своје ставове – објаснио је Дачић.

Он каже и да је од француског премијера добио обећање да ће се Француска заложити да Србија што пре добије датум за почетак преговора о чланству у ЕУ.

STOPT DIE VERLEUGNUN VON VÖLKERMORD UND VÖLKERRUFMORD AN SERBEN SREBRENICA=MASSAKER AN SERBISCHEN BEVÖLKERUNG

“ Ich stand dem Tribunal immer skeptisch gegenüber und mir sicher, dass es dazu benuzt wird, die fatalen Fehler der Verenigten Staaten und der Europeischen Union in der Balkan-Tragödie zu VERDEKEN“ – Jems Bissett, ehemaliger Botschafter in Jugoslawien

STOPT DIE VERLEUGNUN VON VÖLKERMORD UND VÖLKERRUFMORD AN SERBEN

SREBRENICA=MASSAKER AN SERBISCHEN BEVÖLKERUNG

Helga Fuchs Srebrenica truthfigt

Wer sich mit >SREBRENICA< befasst, der weiß im Grunde nicht, wo er beginnen und wo er enden soll: weil der Wahnsinn so reich an eindeutigen Informationen ist, die den Aussagen der Monopolpresse und denen am ICTY in Den Haag widersprechen. Das ist wie ein See, der so voller Fische ist, dass man sie mit bloßen Händen fangen kann. Wenn man dann die Methoden am UN-Tribunal beschreiben möchte, ringt man nach Erklärungsversuchen. Als ich vor zwei Jahren begann, Filmbeiträge und Zeitungsartikel zu durchzustöbern, die die offizielle „Massaker-Version“ vertreten, führte ich einen Briefwechseln mit Germinal Civikov, dem bulgarischstämmigen Autor von „Srebrenica – der Kronzeuge“. Im Juni 2011, bevor ich nach Srebrenica reiste, bat ich Civikov, mir einige Unklarheiten zu veranschaulichen. Unter anderem antwortete er mir: „Ihren Wahrheits- und Gerechtigkeitspathos teile ich ganz und gar, ich kann mich sogar darin erkennen. Nur einen freundschaftlichen Rat: versuchen Sie, sich nicht aufzuregen. Wundern, nicht ärgern.“ (leider konnte ich seinen Rat nicht befolgen). Civikov hegte nicht einmal im Entferntesten Sympathien für Milosevic.Doch Fassungslosigkeit überkommt scheinbar jeden, der sich mit klarem Verstand und Gerechtigkeitswillen an das Thema heranwagt, deshalb zitiere ich mal aus dem Vorwort von Civikovs Buch, „Der Milosevic-Prozess“. Geschrieben hat es der niederländische Filmemacher Jos de Putter, der auch später einen Film mit gleichnamigem Titel drehte. Im Grunde beschreibt er nichts anderes, als Befangenheit, nazigleichen Rassismus und anmaßende Arroganz, in brüder- und schwesterlicher Verbundenheit der Journalisten und Richter:„Die Behandlung dieses Prozesses in den Medien ist von mehreren Besonderheiten in der Art seiner Beobachtung gekennzeichnet. Vom ersten Augenblick an, schon als Slobodan Milosevic in das Gefängnis in Scheveningen eingeliefert wurde, sahen wir keinen „Angeklagten“, sondern einen „Verurteilten“. So haben wir das Bild von einem Mann in schemenhafter Ferne zu deuten gelernt, der von mehreren Polizisten umringt durch irgendein Tor geschleust wird. Unsere Beobachtung solcher Bilder ist keineswegs unbelastet. Sie stützt sich auf ihre vorausgegangenen Beobachtungen, auf Bilder, die ihren eigenen Kontext schaffen. Die Beobachtung wird durch die Syntax gestaltet, in der sich das Beobachtete darbietet. Im Fall Milosevic blieb diese Syntax unverändert: Milosevic saß nicht als ein Angeklagter im Gerichtssaal, sondern als ein Täter. Das wurde schon in der ersten Gerichtssitzung klar, als der Richter ihn mit der Bemerkung abfertigte, „Seine Zeit sei nun vorbei“.“[…]

„Die Beobachtungen der Berufsbeobachter wurden im Lauf des Prozesses immer kafkaesker. Ein mit dem Prädikat „Tribunal-Kennerin“ apostrophierte Niederländerin etwa, die im öffentlichen Rundfunk und Fernsehen über den Prozess gegen Milosevic berichtete, bemerkte zum Abschluss der Beweisführung der Anklage, der Beweis sei, dass es keinen Beweis gebe.“

Das waren jetzt nur zwei Fischlein! Vielleicht mache ich ein Album, nur mit solchen Beispielen. Aber dann ist alles dicht in fb.

Foto: Wer sich mit >SREBRENICA< befasst, der weiß im Grunde nicht, wo er beginnen und wo er enden soll: weil der Wahnsinn so reich an eindeutigen Informationen ist, die den Aussagen der Monopolpresse und denen am ICTY in Den Haag widersprechen. Das ist wie ein See, der so voller Fische ist, dass man sie mit bloßen Händen fangen kann. Wenn man dann die Methoden am UN-Tribunal beschreiben möchte, ringt man nach Erklärungsversuchen. Als ich vor zwei Jahren begann, Filmbeiträge und Zeitungsartikel zu durchzustöbern, die die offizielle „Massaker-Version“ vertreten, führte ich einen Briefwechseln mit Germinal Civikov, dem bulgarischstämmigen Autor von „Srebrenica – der Kronzeuge“. Im Juni 2011, bevor ich nach Srebrenica reiste, bat ich Civikov, mir einige Unklarheiten zu veranschaulichen. Unter anderem antwortete er mir: „Ihren Wahrheits- und Gerechtigkeitspathos teile ich ganz und gar, ich kann mich sogar darin erkennen. Nur einen freundschaftlichen Rat: versuchen Sie, sich nicht aufzuregen. Wundern, nicht ärgern.“ (leider konnte ich seinen Rat nicht befolgen). Civikov hegte nicht einmal im Entferntesten Sympathien für Milosevic. </p><br /><br />
<p>Doch Fassungslosigkeit überkommt scheinbar jeden, der sich mit klarem Verstand und Gerechtigkeitswillen an das Thema heranwagt, deshalb zitiere ich mal aus dem Vorwort von Civikovs Buch, „Der Milosevic-Prozess“. Geschrieben hat es der niederländische Filmemacher Jos de Putter, der auch später einen Film mit gleichnamigem Titel drehte. Im Grunde beschreibt er nichts anderes, als Befangenheit, nazigleichen Rassismus und anmaßende Arroganz, in brüder- und schwesterlicher Verbundenheit der Journalisten und Richter: </p><br /><br />
<p>„Die Behandlung dieses Prozesses in den Medien ist von mehreren Besonderheiten in der Art seiner Beobachtung gekennzeichnet. Vom ersten Augenblick an, schon als Slobodan Milosevic in das Gefängnis in Scheveningen eingeliefert wurde, sahen wir keinen „Angeklagten“, sondern einen „Verurteilten“. So haben wir das Bild von einem Mann in schemenhafter Ferne zu deuten gelernt, der von mehreren Polizisten umringt durch irgendein Tor geschleust wird. Unsere Beobachtung solcher Bilder ist keineswegs unbelastet. Sie stützt sich auf ihre vorausgegangenen Beobachtungen, auf Bilder, die ihren eigenen Kontext schaffen. Die Beobachtung wird durch die Syntax gestaltet, in der sich das Beobachtete darbietet. Im Fall Milosevic blieb diese Syntax unverändert: Milosevic saß nicht als ein Angeklagter im Gerichtssaal, sondern als ein Täter. Das wurde schon in der ersten Gerichtssitzung klar, als der Richter ihn mit der Bemerkung abfertigte, „Seine Zeit sei nun vorbei“.“</p><br /><br />
<p>[…]</p><br /><br />
<p>„Die Beobachtungen der Berufsbeobachter wurden im Lauf des Prozesses immer kafkaesker. Ein mit dem Prädikat „Tribunal-Kennerin“ apostrophierte Niederländerin etwa, die im öffentlichen Rundfunk und Fernsehen über den Prozess gegen Milosevic berichtete, bemerkte zum Abschluss der Beweisführung der Anklage, der Beweis sei, dass es keinen Beweis gebe.“</p><br /><br />
<p>Das waren jetzt nur zwei Fischlein! Vielleicht mache ich ein Album, nur mit solchen Beispielen. Aber dann ist alles dicht in fb.

Vise od zlocina

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=N6bAZ7NdDj0

Држава да покрене оцену уставности рада страних агената из НВО сектора Саопштења

Држава да покрене оцену уставности рада страних агената из НВО сектора

Саопштења

1364542290390СНП НАШИ је у Београду, Аранђеловцу, Новом Саду, Богатићу, Земуну, Младеновцу, Обреновцу и многим другим градовима започео акцију лепљења плаката и дељења летака у којима наставља акцију против невладиних структура у Србији које отворено и јавно подривају Устав Србије, некажњено крше законе и раде на разбијању државе Србије.

На плакату и лецима је велики натпис „Кога треба забранити?“, текст који садржи низ питања и одговора који дају јасну слику и паралелу о деловању СНП НАШИ и деловању плаћеничких невладиних организација, као и фотографије Верана Матића, Наташе Кандић, Миљенка Дерете, Соње Бисерко, Ивана Вејводе и Владимира Тодорића.

Фотографије Верана Матића, Наташе Кандић, Миљенка Дерете, Соње Бисерко, Ивана Вејводе и Владимира Тодорића су на плакатима, јер су већ годинама лобисти интересних група које раде на пропагирању независности лажне државе Косово и на вишеструким разбијањима државе Србије, вршећи бројна кривична и противуставна дела без икаквих законских санкција.

IMG_2089

СНП НАШИ је и раније скретао пажњу властима на противзаконито деловање наведених лица и организација која су кроз своје деловање угрозили интересе Републике Србије и отворено стали на страну окупатора. Међутим, до данашњег дана нису поведени поступци против поменутих, а СНП НАШИ се налазио на мети државе због уставобранитељског деловања.

Овом приликом постављамо јасно питање режиму „Кога треба забранити?“. Да ли оне који бране устав или оне који раде против сопствене државе? Уставни суд је проверио рад СНП НАШИ и утврдио да нема противуставног деловања, време је да се пред Уставним судом поведу поступци и против страних агената.

КОМПЛЕТАН ТЕКСТ СА ПЛАКАТА:

СНП НАШИ кажу Косово и Метохија су део Србије – Наташа Кандић је била почасни гост на проглашењу независности Косова, Соња Бисерко каже да је независност Косова реалност;

СНП НАШИ одлазе да бране барикаде на Космету – ТВ Б92 води медијску кампању за укидање српских институција на Космету и отворено шири говор мржње према српском народу, српској култури и српској вери;

СНП НАШИ шаљу хуманитарну помоћ српском народу и деци на КиМ – Иван Вејвода (Blacan Trust for Democracy) из београдске канцеларије финансира шиптарске организације на Косову које промовишу независност Косова и врше прогон српског народа;

СНП НАШИ су увек ту када је требало бранити хришћанско достојанство српског народа и српску породицу, Цркву и православну веру – ЛГБТ организације и различите политичке секте јавно пљују по Цркви и српском народу и хоће „геј права“ у вртићима и школама;

СНП НАШИ се залажу за поштивање Устава Републике Србије – Страни агенти отворено крше Устав Републике Србије и говоре да је он обичан папир;

СНП НАШИ тражи увођење закона о страним агентима по угледу на Руску Федерацију како би се регулисао рад невладиних организација финансираних од стране обавештајних служби – Страни агенти траже од Владе Србије забрану СНП НАШИ.

Кога треба забранити?

Информативна служба СНП НАШИ

plakat-kogatrebazabraniti

480160_143751672462905_204215742_n

plakat-kogatrebazabraniti

Више фотографија на званичној Фејсбук страници СНП НАШИ:

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.503514689683652.1073741833.206976039337520&type=1

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=11027

Ekstremi 03 04 2013

http://www.youtube.com/watch?v=91Mwvchxta4