Evropa i srpsko članstvo na tom brodu koji tone

http://serbianna.com/srpski/archives/942

SRPSKE STRANICE | Wednesday, April 3, 2013

Evropa i srpsko članstvo na tom brodu koji tone

Mar 31, 2013

M. Božinović | Upitan kako je bankrotirao, jedan karakter iz Hemingvejevih romana odgovara: “U početku polako a posle sve brže”. Evropa se danas nalazi u ovom bržem periodu ali problem za Srbiju je što državni vrh nestrpljivo želi da kupi kartu kojom bi zauzela i sebi mesto na ovom Evropskom brodu koji tone.

Raspad Evrozone se već godinama odvija i lista država koja pati u svojoj finansijskoj propasti se svakim danom povećava. Kombinacijom promašenog evropejskog idealizma da tobože spase “partnere”, a i dobrom dozom koercije i implicitne pretnje velikih ekonomskih sila Evrope, države koje su upale u dužničku krizu “samovoljno” na sebe nanose finansijsku mizeriju smatrajući da ako istraju u “merama štednje” dovoljno dugo, izaćiće iz ekonomske depresije i napokon, čarobno, ponovo finansijski procvetati.

Teatar mizerije koji već 5 godina širi svoju predstavu Evropom je veoma značnajna pouka Srbiji šta netreba činiti ali njen državni vrh hiptnotičnim nagonom juriša u zagrljaj Evropskoj Uniji i spreman je da “proda” svoj suverenitet da bi ušao u klub država čiji je jednini cilj, dolaskom svakog novog kriznog dana, da finansijski žrtvuje po koju od malih država samo da bi Evropski ekonomski centar moci – Nemačka i Holandija – sačuvale svoj ekonomski model izvoznog društva i time nastavili u svom ekonomskom standardu dok njihovi “partneri” trule pod finansijskim dogovorima pod pokroviteljstvom MMFa.

Čak i one zemlje članice koje nisu u Evrozoni, dakle oni koji ne koriste Evro kao oficijelnu valutu, već odavno bdiju u ekonmskoj depresiji jer oni ili planiraju da uđu u Evro ili su čvrsto pegovali svoju valutu za Evro tako da se njihova monetarna politika, praktično, uvozi iz Evropske Centralne Banke (ECB) dok je njihova fiskalna vlast depresivna jer se nalazi pod tzv. “kriterijumom konvergencije” u kome budžetski deficit nesme da prođe nekih 3% niti spoljni dug da prođe, recimo, 60% od bruto dohotka.

Kao rezultat i bez obzira dali je država članica Evrozone ili peguje svoju valutu sa Evrom, Evropska Unija je postala klub izduvavajućeg vakuma u kome novac sve brže beži preko sve veće teritorije ostavljajući iza sebe sve veću ekonomsku pustoš ali i ništeći i alate kojima bi se ta pustoš mogla mitigovati: monetarna politika je smrznuta u Briselu i stavljena pod službu kreditera, a fiskalna politika smrznuta a one na Evropskom nivou i nepostoji.

Iako je Evro de facto merilo trgovine, Srbija ipak, na svu sreću, nije prihvatila Evro kao svoju nacionalnu valutu ali njen peg sa Evrom već decenijom uništava njenu industrijsku bazu u korist špekulanata i zajmljivaca iako, do duše, srpski blago-opadajući peg je ublažio buzdovanski udar čvrstog valutnog pegovanja. Međutim, njenim eventualnim članstvom u Evropsku Uniju, Srbija će se naći pod ujačanim pritiskom da čvršće peguje dinar, da smanji svoju budžetsku potrošnju i spoljni dug – dakle da se samovoljno odrekne od iole malo ekonomskog alata kojim bi mogla da mitiguje mizeriju unutar svoje države i time sebe, samovoljno, stavi u tzv. “dužničku deflaciju”.

Ovakav scenario, nakon što Srbija dobije datum za pregovore u EU, izazvaće drastično uvećanje nezaposlenosti a to će naglo ujačati emigraciju naroda van Srbije, tako da za profesionalnom klasom Srba koja je već pobegla, nastaviće radna klasa jer jedini rezultat ovakve “dužničke deflacije” je deflacija plata i uništavanje radnih mesta.

Članstvom u EU, Srbija bi ušla u beskrajno krizno klupko iz koga nebi mogla da izađe jer uvećavajuća nezaposlenost nebi mogla da se mitiguje zato što bi rast pupulacije postao negativniji, a ovakvo drastično smanjivanje poreske i potrosačke baze zahteva beskrajne “mere štednje” koje započinju ovaj negativni ciklus od početka.

Mehanizam dužničke deflacije: Kako i zašto je Evro problem?

Inaguracija Evra 1. januara 2002 se smatra kulminacijom romantičarksog vizionarstva ideologije evropejstva međutim, sustinški, krhka opklada ovih ideologa je tvrdnja da će fantazije ove vizije, političkom voljom, pobediti finansijska i monetarna pravila koje su ovi vizionari prekršili.

Oci Evra su, dakako, bili svesni potencijalnih problema pa su zato pristupili izgradnji zajedničke valute umerenim i stepenskim merama. Prvo su izgradili Evropski Monetarni Sistem (EMS) pa potom, 1989, pokrenut je proces Ekonomskog i Monetarnog Jedinstva, pa 1992 Maastricht Dogovor kojim je stvroren datum inaguracije Evra te beskrajni komiteti i mala pravila… itd..

Glavnica ovog dugogodišnjeg procesa je stavljena u ruke EMS-a gde su budući članovi Evrozone morali da prate određena makroekonomska pravila da bi, što je najvažnije, održavali vrednost svoje valute u određenim okvirima. Pošto je vrednost domaće valute samo odraz odnosno simptom ekonomskih stvari poput državne potrošnje, inflatornih očekivanja i nivoa interest rata, EMS je budno pazio ponašanje ovih država u ovoj politici.

Generalni cilj, prema tome, bio je što veće zamrzavanje vrednosti domaće valute u odnosu na druge članice bez obzira na druga makro-ekonomska kretanja koja se dugoročno menjaju – poput produktivnosti kapitala i radne snage, industrijske i poreske baze itd. Zamrzavanjem i kontrolom vrednosti valute strategija EMS-a je bila kontrola simptoma a ne izvora potencijalne makro-ekonomske asimetrije.

Inaguracijom Evra, uzajamna vrednost svih ovih valuta se zamrzla i pošto sistem nije odmah propao, vizionari su proglasili pobedu i započeli sa propagandom da je budućnost lepa a da one, poput Thacherove, proglase blesavom jer je kritična na Evro.

U pozadini, problemi su se lagano kuvali iz nekoliko razloga.

Prvi je da je vrednost nove valute pomogla državama gde je produktivnost kapitala velika tako da su produkti koje države kao Nemačka i Holandija proizvode postali jeftiniji inostranim kupcima. Obrnuto je slučaj sa drugim zemljama poput Grčke, pa su ove države počele više da uvoze nego da proizvode. Sa svojim dugogodišnjim trgovinskim deficitom, Srbija se nalazu u ovoj neproduktivno-potrošačkoj grupi pa ono što se može desiti Srbiji pristupom u EU se onda samo može slutiti.

Drugi problem je da je nova monetarna struktura uvela niži nivo interest rata tako da je u zemljama gde su interest rate bile visoke (zato što je produktivnost niska) interestne stope su pale što znači da je zajmljenje u ovim državama postalo jeftinije pa se vlast i narod ponašala baš tako otud prezaduživanje.

Primer kako Evro stimuliše zajmljenje u neproduktivnim zemljamaU ovom primeru, koristimo smišljene cifre koje samo ilustruju mehanizam na koji je Evro smanjio interest rate u zemljama gde je produktivnost manja. Ovaj primer podrazumeva da je interestna stopa manja u zemljama gde je produktivnost veća jer može više da se zajmi a sigirnost otplate je veći. Obrnuto je u neproduktivnim zemljama.

Dražava Produktivnost (p) Interest Rate (r) Relativni udeo (p*r)
Nemačka 32 3% 0.93
Italija 24 5% 1.2
Španija 18 7% 1.26
Grčka 13 9% 1.17
Total: 66 4.56

Prosečna interest rata u Evrozoni za sve ove države bi bila: 4.56/66 = 0.069 odnosno 6.91% što je, u ovom primeru, znatno manje za Španiju i Grčku a to znači da se u ovim zemljama isplati da se zajmi.

Simptomi prevelikog zajmljenja ispoljavaju se na različite načine zavsno od države. U Španiji i Mađarskoj, primerice, preveliko zajmljenje se ispoljava preteranim rastom nekretnine. U Italiji zajmljenje se trošilo na državne projekte i, zbog jakih radničkih sindikata, na plate, a u Grčkoj zajmljenje je činila sama država koje je morala da krije da nebi ugrozila zakone kojim se obavezala članstvom. I Srbija spada ovoj grupi država jer je svojim blagim pegom za Evro podcenila vrednost inostrane robe čime je kupovina tuđe proizvodnje relativno jeftinije, a blago smanjenje interest rata vidi se u statistikama gde su firme postale zaduženije jer su zajmovi jeftiniji.

U boksovima gore vidimo pojednostavljene cifrane primere ovih dveju problema.

Krizom u Grčkoj, ovi procesi nagomilavanja duga započeli su da se ispoljvaju širom država čije zaduživanje je postalo nesrazmerno rastu svoje produktivnosti.

U standardnim slučajevima, rešenje dužničke i deficitske krize je brz i jednostavan: kao simptom (ne)produktivnosti, vrednost domaće valute bi pao, što bi smanjilo potrošnju ali nebi uništilo domaću proizvodnju a čak u nekim slučajevima devalvacija bi bila stimulativna jer je realna vrednost plata pala. Iako bi dug, nakon devalvacije, realno bio uvećan, on bi naterao kreditere da prerade uslove dugova i novi kreditni sistem bi bio uspostavljen. Ovo je slučaj sa Islandom koji je pre koju godinu bankrotirao ali, pošto ima svoju valutu, odavno izašao iz krize.

Problem sa Evrom je da države u krizi nemaju domaću valutu putem koje bi mogli da smanje realnu vrednost plata nego moraju da direktno seku plate što se uglavnom čini uništavanjem radnih mesta a to znači uništenje domaće proizvodnje i usluga.

Ovaj proces je dug i uglavnom nema nikakve veze sa pravilima slobodnog tržišta već je čista politička odluka pa otud vidimo kako se kriza u Evrozoni vucara i širi ne druge članice. Nakon Kipra, vidimo Sloveniju spremnu na bankrot, a posle toga nije čudo videti probleme u Austriji, Belgiji a i u Francuskoj.

Dva načina kako smanjiti prosečne plate u neproduktivnoj državiU ovom primeru, samo dva čoveka proizvode u državi. Prvi prodaje krompire a drugi pivo. Oboje zarađuju po 100 dinara/evra ali zbog krize njihove realne plate mora da se smanje. Postoje dva rešenja:


1) Devalvacija dinaraKrompirdžija i pivar nastvaljaju da rade i zarađuju 100 dinara ali ta plata sada može da kupi samo 50 evra robe ali oboje i dalje rade. 2) Evro/pegovana valutaKrompirdžija nastavlja da zarađuje 100 evra jer je vlast odlučila da je krompir potreban za zivot, a pivar zaradi 0 evra zato što je pivara zatvorena. Novi prosek plate je 50 evra jer (100 + 0)/2 = 50.

Prema tome, problem neproduktivnosti u jednoj državi može se rešiti na dva načina: da se svima, nominalnom devalvacijom domaće valute, smanji kupovna moć postojeće plate ili da se mnoštvo radnika, bez posla, izbaci na ulicu tako da njihova nova plata vredna nuli, kad se uporoseči, smanji prosečnu vrednost plata u toj državi. U boksu gore vidimo pojednostavljeni cifrani primer smanjivanja platnog proseka u oba slučaja.

Države koje koriste Evro ili koje su pegovali svoju valutu za Evro spadaju u ovu drugu vrstu rešenja. Otud vidimo probleme u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj dok su problemi u Češkoj ili Poljskoj umereni jer koriste svoju valutu.

Gde je mesto Srbiji?

Dilema gde je Srbiji mesto zavisi od toga dali glasači žele da tuđa roba bude jeftinija sa prospektom da, jednog dana, napuste Srbiju ili da domaća roba bude jeftinija sa prospektom da imaju poslove u toj proizvodnji i nekakvu budućnost u svojoj zemlji.

Biti član Evropske Unije, dakako, neznači da bi Srbija bila primorana da postane član Evrozone, odnosno da uspostavi Evro, ali kao što vidimo sa državama u krizi, primoravanje je način na koji se jake sile unutar Evropske Unije ponašaju. Sve krizne države Evrozone su izgubile kontrolu nad svojom domaćom i inostranom politikom jer su primorane da svoja domaća zbivanja prilagode tržišnim mehanizmima Evra.

Primera radi, za vreme svog dvoumiljenja oko raznih mera koje jake članice Evra zahtevaju, Španijom je zahuktao sepratizam tako da jedan od razloga što je Španija srećna u svojoj ekonomskoj mizeriji je to što, za uzvrat, njihovi Evropski “partneri” su prestali sa namigivanjem da stoje spremni da podrže ovaj separatizam.

Slično je i u drugim kriznim zemljama. Evropski “partneri” su srušili vlast Berluskonija i sličnim namigivanjem kao i u Španiji, daju prednost raznim separatističkim pokretima unutar Italije poput Severnoj Ligi, Siciliji i drugima. U Grčkoj i Kipru vidimo namigivanje Turskom silom a kada se Rusija pojavila kao dodatna pomoć Kipru, Evropa je povukla svoju “partnersku” pomoć svojim “kolegama” u Kipru.

Kao multikulturna zemlja sa jakim unutrašnjim centrifugalno-separatističkim silama, Srbija je lakša meta za primoravanje i ucenjivanje nego što je Kipar a kamo li Španija. Evropa već ucenjuje Srbiju oko Kosova, pa takve ucene mogu veoma lako da se prošire Srbijom i da se na brz način isprovociraju žarne tačke koje bi naterale Srbiju da ćuti i guta svoju ekonomsku mizeriju.

Niti su obećanja uvećanih investicija istinita. Osim Irske, nijedna od kriznih država unutar Evra ili Evro-pega nisu doživele neki značajan priliv novih investicija osim onih ciklikalnih. Čak i u Irskoj, koju je Srbija onomad smatrala kao ekonomski uzor, insotrane investicije su najednom prestale i pobegle.

Svakako da je Evro uvećao obim trgovine, ali trgovina nije investicija već protok robe pa čak i taj novi, uvećani obim trgovine je otišao u korist onih koji proizvode – dakle Nemačkoj.

Uvećanje protoka robe je, u glavnom, dobra star za špekulante koji se bave kupoprodajom i eksploatacijom neravnotežnosti cena. Ulaskom u EU, međutim, Srbija bi morala da svoje tržište napravi transparentnijim i otvorenijim što znači da će, tokom vremena, špekulanti u Srbiji zagubiti na marži i time i oni biti proterani sa tržišta. Kao najveći sektor u Srbiji, i ovaj kupo-prodajni bi otišao putem industrije koja se već decenijama sistematski ništi u Srbiji.

Primer kako “mere štednje” uništavaju bruto dohodak i imaju manje efekta na smanjivanje dugaU ovom primeru, koristimo smišljene cifre u kojoj država mora da smanji dug za 10% svake godine za narednih 5 da bi se ostvario željeni procenat duga naspram bruto dohotku (GDP) od 40% koji se smatra dobrim. Koristi se niski multiplikativni efekat od 1.2 iako, naučni radovi pokazuju, da je efekat državne potrosnje na GDP znatno veći u državama sa malo-razvijenim tržištem poput srpskog.

Godina 1 2 3 4 5
10% stednja – 5 – 4.5 – 4.05 – 3.65
Dug 50 45 40.5 36.45 32
GDP 100 94 88.6 83.74 79.37
efekat na GDP 5*1.2 = 6 4.5*1.2 = 5.4 -4.05*1.2 = 4.86 -3.65*1.2 = 4.05
dug/GDP 50/100 = 50% 45/94=48% 40.5/88.6=45.7% 36.54/83.74=43.5% 32/79.37=41%

U ovom primeru, nakon 5 godina, totalni dug se smanjio za 8% a kao rezultat ovakvih “mera štednje” nacionalni dohodak je smanjen za 20.6%.

Niti je argumenat da je adaptacija Evra u okvirima Evropske Unije optimalnija stvar, kao što neki navode pozivajući se na teoriju Optimalne Valutne Zone koju je formulisao nobelovac Robert Mudell. Tačno da je Evro smanjio cenu tranzakcije i da su valutni špekulatori sklonjeni na druge ekonomske sfere, ali to neznači da je Evro optimalni ishod.

Nedavni naučni rad ekonomista Američke banke JPMorgan ubedljivo pokazuje da Evrozona nije najoptimalnija valutna zona i to baš iz razloga koje Mundell u svom naučnom radu navodi. Po radu JPMorgan-a, čije zaključke vidimo ispod, razni načini postoje da se ostvari optimalnija valutna grupacija nego Evrozona – kao na primer grupacijom tržišnih ekonomija Latinske Amerike ili država Komonvelta gde se govori Engleski. Što je najbanalnije za sam Evro je saznanje ove analize da je valutno optimalnije puka grupacija bilo kojih država čije ime počinje sa slovom “M” nego za sve ove države koje sada koriste Evro.

Drugim rečima, Evro je toliko neoptimalna valutna zona da je puka grupacija bilo kojih drugih država optimalniji ishod nego što se ovo danas dešava.

optimal-currency-zone

Značajniji je i ekonomski šok raspada Evrzone kojeg mnogi stručnjaci smatraju neizbežnim i samo pitanjem vremena. Bivši uticajni bankar unutar Američke centralne banke, Vincent Reinhart, nedavno je pisao kako ekonomisti unutar Američke centralne banke smatraju da je raspad Evra neminovan i da je to samo pitanje vremena. Reinhart navodi da su članovi komiteta centralne banke Amerike, dakle odlučujući krug ljudi, mnoštvo puta naveli u svojim diskusijama da je Evro tonući brod i da za cilj imaju da mitiguju negativne finansijske uzroke tog raspada.

U nedavnoj analizi domaćih banka, Američka centralna banka je izrazila zadovoljstvo što Američke banke ubrzano smanjuju svoju ekspozituru u evropskim zemljama, da zatvaraju ili prodaju finansijske firme u Evrozoni, a da će centralna banka Amerike uvećati nadzor Evropskih banaka koji deluju u Americi poput DeutscheBank koja ima malo kapitala a preveliku količinu kredita.

Raspad Evra, međutim, nebi bio tragičan za Nemačku jer bi nova Nemačka valuta bila mnogo jača od Evra što znači da bi državni i privatni dug u Nemačkoj postao beznačajno mali, a da bi novi priliv kapitala smanjio interestne stope što bi smanjilo cenu investicija. Raspad Evra je onda dobra stvar za Nemačku pa zato i vidimo Nemačku spremnost da finansira krizne države novim Evro-kreditima jer bi ti zajmovi postali beznačajno mali u slučaju da Nemačka uvede novu valutu.

Sa svojim velikim iskustvom raznim monetarnim scenarijima, Britanija lagano priprema razloge svog izlaska iz Unije namigujući svojim tobožnjim nezadovoljstvom pripremama novih bankarskih zakona unutar Evrozone. Za očekivati je da će Britanija, tokom vremena, ispoljavati sve veće i šire nezadovoljstvo kao što je nedavna konfiskacija depozita u kiparskim bankama.

Nije ni za čudo što je političar William Dartmouth nedavno ponudio Britansku stolicu Srbiji jer ova politička Unija je danas prezauzeta razmeštanjem ovih stolica na brodu koji tone… dok Srbija pregovara sa Prištinom kako da kupi kartu za ovaj tonući brod!

Tags:

Eine Antwort

  1. Па ваљда смо толико мудри да се не укрцавамо у пропали брод, који већ дуже време тоне. Није то брод „Нојева барка“, већ брод на коме се укрцала светска бирократија,технократија, сви људски паразити, белосвески лопови, који настоје да очувају, али своје колонијалне амбиције. Балканци ће касно схватити да, укрцани на том броду су робови у потпалубљу, намењени да брод покрећу, када брод остане без другог погона.
    Укрцавање на такав брод је превара и самоубиство.
    Они, који тамо хрле, сретан им пут и нека се не жале што су залутали.
    Као и увек, многи, касно схвате, да греше, али је мито и корупција одиграла своје.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: