Prestolonaslednik Aleksandar o sahrani svojih predaka u maju za Vecernje novosti – Ispunicu zavestanje pradede

Subject: Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar o sahrani svojih predaka u maju za Vecernje novosti – Ispunicu zavestanje pradede
Importance: High

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

The Office of H R H Crown Prince Alexander II

Večernje Novosti, 10. mart 2013.

Autor: Marko Lopušina

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar o sahrani svojih predaka u maju

Ispuniću zaveštanje pradede

Posmrtni ostaci kraljice Aleksandre i kraljice Marije do sahrane će biti položeni u kapeli Dvorskog kompleksa

KRALjEVSKA porodica Karađorđević je nedavno službeno na sajtu objavila da će se državna sahrana kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i kraljice Marije, koji su živeli i umrli u emigraciji, biti obavljena u nedelju, 26. maja u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Kako nam je rečeno u Kraljevskom dvoru, prestolonaslednik Aleksandar Drugi upravo ulaže velike napore da u mauzoleju Kraljevske porodice sahrani oca, majku i baku, a potom i strica Andreju.

– Njeno veličanstvo kraljica Aleksandra bila je sahranjena na Kraljevskom groblju palate Tatoi u blizini Atine, a Njeno veličanstvo kraljica Marija na Kraljevskom groblju u Frogmoru pored zamka Vindzor. Posmrtni ostaci majke i bake u aprilu stižu u Srbiju. Biće položeni u kapeli dvorskog kompleksa na Dedinju, gde se već nalaze zemni ostaci mog oca Njegovog veličanstva kralja Petra Drugog. Zajedničkom sahranom na Oplencu ćemo ispuniti zaveštanje pradede Nj. V. kralja Petra Prvog da svi Karađorđevići počivaju na jednom mestu – rekao je specijalno za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar.

Starešina porodice Karađorđević je rođen 17. jula 1945. u Londonu, u hotelu „Klaridžis“, gde su u egzilu živeli roditelji. Britanska vlada je proglasila hotelski apartman broj 212 jugoslovenskom teritorijom. Kumovi na krštenju bili su kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza, sada britanska kraljica Elizabeta. Karađorđevići su zahvaljujući kraljici Elizabeti uspeli da prežive emigraciju. U Englesku se prva sklonila kraljica Marija Karađorđević, koja je posle tragedije u Marselju, kada je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar, živela u skromnom stanu u Londonu.

PRVAK U SKIJANjU

– Volim sport, a najviše skijanje i ronjenje. Tokom vojne karijere bio sam prvak u skijanju. U poslednje vreme igram tenis i ronim sa posebnim uživanjem u tropskim morima – otkriva prestolonaslednik Aleksandar.

– To su mučna i teška vremena za nju – doba namesništva, uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatičnog progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je bila nežna. Bilo mi je 16 godina kada je umrla. Na sahrani su bili otac i majka, stričevi, knez Pavle i kneginja Olga. Živo se sećam odlaska na privatno groblje u Vindzoru, gde je baka sahranjena pored svoje prabake, kraljice Viktorije, i princa Alberta – priča prestolonaslednik.

Princ Aleksandar se školovao u Švajcarskoj, u Vojnoj akademiji Kalver u Indijani, Gordonston školi u Škotskoj i Milfildu u Engleskoj. Upisao je Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije i stupio u britansku vojsku kao oficir. Školovao ga je stric princ Tomislav, jer su se prinčevi roditelji kralj Petar Drugi i kraljica Aleksandra rastali. Prestolonaslednik se rado seća zajedničkog života sa njima:

– Dok sam bio dete, moji otac i majka u početku su živeli u Londonu, potom u Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Americi. Bio sam blizak i sa majkom i ocem. Imali smo divan odnos uprkos poteškoćama, zbog nostalgije oca za svojom zemljom. Sa radošću mi je pokazivao dom na Dedinju i sav uzrujan mi je pokazivao sliku Oplenca. O ocu su u zemlji izmišljali razne priče, i to ga je bolelo. Kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao i nikada nije sa sobom odneo nikakvo kraljevsko blago. Ni umetnička dela sa dvora. Voleo bih da saznam gde se nalaze ta nestala umetnička dela – pita se Aleksandar.

Prestolonaslednik prvi put za javnost govori kako je živeo kada su se njegovi roditelji šezdesetih godina rastali.

– Moji roditelji se nikada nisu razveli. Bilo je razlika, ali su se uvek vraćali jedno drugom. Mnoge intrige i lažne glasine su kolale. Često sam ih posećivao na mestima gde su živeli. Bili smo, ipak, srećna porodica.

Smrću oca u Denveru 1970. godine, princ je postao novi srpski kralj.

– Kao naslednik prestola odlučio sam da ne koristim titulu kralja – kaže. – Verovao sam da bi to bilo besmisleno u egzilu. Istovremeno sam jasno rekao da se ne odričem prava i titule, kao ni dinastijskih prava na krunu. I onda, kao i sada, najiskrenije sam verovao da je jedini pravi put za Srbiju parlamentarna ustavna monarhija. Moja uloga kao kralja bila bi da popravljam sliku o Srbiji u svetu. Svaka srpska vlada treba da zna da na mene može da računa – govori.

Devedesetih umrla je i majka, kraljica Aleksandra, potomak grčke kraljevske porodice i sahranjena u Atini.

– Bio sam jako potresen. Drago mi je da mogu da kažem da će moje majka kraljica Aleksandra uskoro doći u Srbiju. Njen kovčeg će biti izložen pored mog oca u dvorskoj kapeli – otkriva prestolonaslednik, koji od 2001. živi u Kraljevskom dvoru na Dedinju.

UZBUDLjIV POVRATAK

– Moj prvi dolazak u Srbiju sa porodicom, 1991, bio je ispunjen jakim emocijama. Dočekalo nas je nekoliko desetina hiljada građana, i ja sam bio dirnut. To je bilo ostvarenje moga sna i jedna od prekretnica u mom životu.

– U trenutku kada sam se 2001. uselio u dvorski kompleks, bio sam prinuđen da prodam imovinu u Londonu kako bih obavio najneophodnije popravke i obezbedio održavanje. Do sredine 2004, kada je dvorski kompleks ponovo vraćen na državni budžet, porodica Karađorđević finansirala je njegovo održavanje – kaže Aleksandar Karađorđević.

Prenos posmrtih ostataka srpskih monarha mnogi u Srbiji doživljavaju kao okupljanje vlasti, crkve i dinastije.

– Ispunjavam zaveštanje pradede. Oplenac je zaista specijalno i lepo mesto. Ima onih koji smatraju da je to veliki korak ka nacionalnom i istorijskom pomirenju. Svi važni događaji iza sebe imaju veliki rad. Povratak kući mog oca, majke, bake, možda i strica Andreje jedna je od takvih istorijskih stvari. Zajedničko angažovanje vlasti, crkve i Kraljevskog doma je potpuno prirodno.

– Želim da iskažem zahvalnost za razumevanje, podršku i pomoć predsednika Nikolića, kao i svih članova Državnog odbora za prenos i sahranu preminulih članova kraljevske porodice u Srbiju – rekao je za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević.

NEMA KOMPENZACIJE

– Sahrana Karađorđevića uz državne počasti je sama po sebi značajan događaj. Mi ne moramo nikome da se izvinjavamo zbog toga što obeležavamo i poštujemo svoju istoriju. Opet, ovaj događaj nam ne sme biti izgovor da ne uradimo neke druge teške i važne stvari – tvrdi prestolonaslednik.

NJ.V. Kralj Petar II i Kraljica Aleksandra

 

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II

 


Odnosi s javnošću
Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040Email: pr@dvor.rs

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

Email: pr@dvor.rs

Please visit: www.royal.rs

NOVI SVETSKI POREDAK

Glava 1
NOVI SVETSKI POREDAK
Da bi se bolje razumeo kontekst i pozadina ratova na Balkanu, kao i smrt Slobodana Miloševića, moram da se osvrnem na svojuknjigu “
Džordž V. Buš i mit o al- Kaidi: Prikrivena sila iza terorističkih napada 11. septembra 2001.”
U njoj sam pokazao kako se već decenijama iza svetske političke scene jedna velesila bavi rušenjem postojećeg
“svetskog poretka” da bi mogla da uspostavi Novi Svetski Poredak.Ta namera (inače dolarske novčanice su već
duže vreme ukrašene sledećim natpisom – Novus Ordo Seclocrum), ostvaruje se izuzetno prigodno i smišljeno, tačno dvesta godina posle Francuske revolucije, naime 1989:Istočni blok se raspada. Gotovo u isto vreme, na početku prvog rata u
Zalivu, američki predsednik Džordž Buš senior najavljuje svoj New World Order tj. Novi svetski poredak.
Za vreme rata u Zalivu svi koji su pisali govore za američkog predsednika koristili su izraz ‘Novi svetski poredak’ maltene kao fetiš.
Sedamnaestog novembra 1990 Buš je građanima Praga potvrdio: “
oblasti Zaliva nudi perspektive za Novi svetski poredak.”
Šesnaestog januara 1991 Buš je, između ostalog, rekao: “ Ovo je istorijski trenutak. Poslednjih godina postigli smo
veliki napredak u našoj nameri da okončamo dugi period hladnog rata. U stanju smo da našoj i budućim generacijama obezbedimo novi svetski poredak.” Prvog februara 1991 u Fort Gordonu, Džordžia, izjavio je:
“ Nema prostora za agresiju u persijskom zalivu, a ni u Novom svetskom poretku koji pokušavamo da ostvarimo.” Posle rata u Zalivu, u govoru pod nazivom “Okvir za mir” koji je održao u Kongresu , Buš kaže:“Do sada smo poznavali naš svet kao podeljen svet. Sada je na vidiku jedan novi svet u kome se nazire nada u Novi svetski poredak.” A za rat u persijskom zalivu, rekao je: “ Ovde proveravamo kako funkcioniše Novi svetski poredak.”
U časopisu Strategypaper (PNAC) od 3. septembra 2000, piše: “ Proces prelaska iz starog u Novi svetski poredak trajaće verovatno dugo, osim ako ne dođe do neke katastrofe, kao što je Perl Harbur, koja bi delovala kao katalizator.”

Ko je ubio Slobodana Miloševića i … zašto?

PDF-knjiga, free download; Robin de Ruiter/
TRIBUNAL ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU:
SLOBODAN MILOŠEVIĆ
Ko je ubio Slobodana Miloševića i … zašto?