NAUČNICI PRONAŠLI LEK PROTIV RAKA, ALI NIKOGA ZA TO NIJE BRIGA

NAUČNICI PRONAŠLI LEK PROTIV RAKA, ALI NIKOGA ZA TO NIJE BRIGA http://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2012/12/09/znanstvenici-pronasli-lijek-protiv-raka-ali-nikog-nije-briga/

VEČE POEZIJE VIOLETE BOŽOVIĆ / LJUBAV JE VELIKA TAJNA

Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije
u saradnji sa Udruženjem pisaca Republike Srpske i dijaspore Prijedor
povodom 8 marta

ORGANIZUJE

VEČE POEZIJE VIOLETE BOŽOVIĆ
LJUBAV JE VELIKA TAJNA

Gosti večeri su:
Luka Joksimović Barbat
Vjera Raičević,
Bogdan Kukolj i Lazar Božović

Domaćin večeri
U ime Ministarstva za dijasporu Republike Srbije Miodrag Božović

Pozivamo Vas da svojim prisustvom doprinesete svečanom karakteru večeri,
7 marta 2013 godine u 19 časova,ul. Vase Čarapića br.20,Beograd

Отворено писмо уредницима водећих медија у Србији

Поштовани,​ Обраћамо Вам се у име Покрета Двери као главним и одговорним уредницима водећих штампаних и електронских медија у Србији. За ових 15 година нашега постојања и рада памтимо и Милошевићево и ДОС-овско, и Коштуничино и Тадићево време власти и стање медија у то време. Одмах да констатујемо: никада није било веће цензуре, а посебно аутоцензуре у медијима као данас. Данас се медији у Србији деле на Ђиласове и Вучићеве, и мимо медија под контролом ове двојице политичара мало шта постоји. Медији су данас испуњени искључиво међусобним оптужбама и препуцавањима између СНС и ДС, док иза свега тога може лако да стоји покушај стварања двопартијске државе и потенцијална коалиција између ове две политичке странке после ванредних парламентарних избора.​ Стање медијске цензуре је посебно лако показати и доказати на примеру Двери. Иако су Двери, објективно, највеће политичко изненађење прошлогодишњих избора, то ниједан новинар у Србији није приметио. Изаћи први пут на све нивое изборе (локалне, покрајинске, парламентарне и председничке), самостално, дакле, без икаквих коалиција, са најмање финансија по извештају Агенције за борбу против корупције, са најмање медијске заступљености по извештају РРА, и освојити 4, 33% гласова за Скупштину Србије – признаћете мало је политичко чудо у Србији. Претпостављамо да би оваква појава нове политичке организације у свакој другој држави на свету била пропраћена одговарајућом медијском пажњом, али то у Србији није случај.

Ево за 10 месеци од тада на прсте једне руке се могу избројати медији, посебно ТВ са националном фреквенцијом, који су објавили било шта о Дверима. Покренули смо један од најважнијих захтева у новијој политичкој историји Србије – за укидање АП Војводине, читаву епидемију проглашења општина, градова и округа Србије за нетолерантне на ГМО, организовали први округли сто о Јосипу Брозу Титу и последицама титоизма, открили како је Драган Ђилас од 15 својих нових програмских мера 7 узео из предизборног програма Двери, заложили се за стварање патриотског политичког блока ДСС-СРС-ДВЕРИ, представили више него актуелно ново законско решење о заштити презадужених породица кроз институт личног стечаја који их штити од одузимања имовине, супротставили се продаји пољопривредног земљишта странцима…, и све то није изазвало никакву медијску пажњу. Ако ово нису медијски интригантне политичке информације – шта јесте?

​ Шта је, поштована господо главни и одговорни уредници, разлог оволиког медијског прећуткивања Двери? Многи ће вероватно рећи наш ванпарламентарни статус. Ту тек имамо питање за Вас: шта је било са обећањем Председника Николића, изреченог између два круга председничких избора, да ће прво што ће урадити након што постане Председник истражити изборну крађу и казнити одговорне? Зашто још увек у фиокама Тужилаштва стоји кривична пријава Двери против организоване криминалне групе која је осмислила и спровела изборну крађу? Зашто се не хапсе или они који су направили ово тешко кривично дело или ми из Двери због ширење клевета и лажних вести? Трећег не би смело да буде, а управо је то треће – прећуткивање – на делу. Може ли бити легална и легитимна Скупштина Србије настала на изборној крађи? Колико је легална и легитимна Влада произашла из Скупштине настале на изборној крађи? Шта вреде тзв. преговори у Бриселу које воде они који су на та места изабрани захваљујући неистраженој изборној крађи?

​Немојте нам само рећи да ово није тема, да је застарео случај, да је у Србији такве ствари немогуће доказати и истерати на чистац. Зато смо ту где смо. Зато су нам медији и даље послушници врхова крупног капитала и политичких странака.

Дубоко верујемо да то не мора да буде тако и да у медијима постоје професионалци који поштују новинарске кодексе и одбијају да служе владајућим режимима. Зато Вам и пишемо верујући да таквих има и међу главним и одговорним уредницима водећих медија, са надом да ће Двери добити макар онолико места у Вашим медијима колико смо добили гласова на изборима и колико на то имају право 170.000 (+ покрадени) гласача који су своје поверење дали управо нама да их политички заступамо. Верујемо да ћете се сложити са чињеницом да и ови, не тако малобројни гласачи и корисници Ваших медијских услуга имају право да у Вашим медијима виде шта кажу њихови политички заступници о актуелној ситуацији у држави Србији.

​У Београду, 5. марта 2013.

​У име Покрета Двери,

Бошко Обрадовић

Milan Zarić

www.anti-censura.com

Силен 15.02.2013. – Сретење – Дан државности

http://www.youtube.com/watch?v=KqHv5cGPZZk

Косово као браник светског калифата

Косово као браник светског калифата

4. март 2013. | Петар Искендеров / Фонд стратешке културе

iskenderov Косово као браник светског калифата

Петар Искендеров (Фото: ФСК)

На предстојећим парламентарним изборима на Косову до којих може доћи, ако се узме у обзир силина ситуације, већ ове године, политички простор Косова може да претрпи озбиљне промене. У тим изборима је, први пут, спремна да учествује нова политичка снага, која чак и по врло условним косовским мерама нема преседана: „Уједињени исламски покрет“ (ЛИСБА).

Та партија је регистрована почетком фебруара ове године и већ је успела да објави да почиње врло широку политичку кампању која ће бити не само све-балканских, већ и општеисламских сразмера. Ради се о првој – на Балкану – партији која у себи носи искључиво радикално-исламистички карактер и која не крије намеру да од Балкана направи део исламског Калифата у његовом најрадикалнијем облику[1].

Спољни парадокс ситуације је у томе, што све до скора косовско друштво није могло да се окарактерише као искључиво исламско. Уосталом, албански етнос историјски нема тако чврсту религиозну „везу“ као, рецимо, српски, бугарски, грчки или, на пример, хрватски. Позната је изјава једног од идеолога албанског националног покрета Васа Паше – Шкодранија (1825 – 1892), католика који је у Османској империји заузимао дужност гувернера Либана, да је „религија Албанаца – албанизам“, и та изјава боље од свега карактерише колико је национално-државни спој у односу на религиозне мотиве у албанској идеологији био јачи и важнији[2].

Исти карактер је имала и Призренска лига која је у периоду 1878 – 1881. проширила своју активност не само ка Албанији, већ и према широким територијама Балкана, коју су њене вође сматрали за албанске: српско Косово, македонски Дебар и Скопље, грчка Јанина. „Нека сви будемо Албанци, и нека формирамо Албанију“ – у свом говору је учесницима конгреса Албанске лиге у јануару 1881.године рекао Абдула Фрашери[3]. Социолошка истраживања која су на Косову вршена у периоду 1990. – 2000.год. су показала да огромна већина становника те покрајине која исповеда ислам припада његовом умереном правцу – суфизму.

Међутим, пошто је 2008.године једнострано проглашена независност Косова, императиви албанског етноса су почели да се великом брзином мењају према радикализацији – како национално-државној, тако и религиозној.

Резултати истраживања који су објављени у марту 2007. године, а које је спроведено преко Програма развоја УН у октобру-децембру 2006. године показали су да је само 2,5% косовских Албанаца сматрало да уједињење Косова са Албанијом представља најбољи начин за решавање питања Косова. И на против – 96% њих се заузимало да Косово постане независно, али у својим садашњим границама.[4]

Ипак, када је у јануару 2010.године агенција „Галап Балкан Монитор“ извршила анкетирање – огромна већина албанских држављана и Косова је гласала за формирање „Велике Албаније!“. На питање о подршци тој идеји потврдно је одговорило 74,2% питаних на Косову и 70.5% у Албанији. При том 47,3% учесника са Косова и 39.5% из Албаније сматра да је могуће да ће се великоалбанска држава у најширим етничким границама вероватно појавити у најскоријој будућности.[5]

Ти подаци врло јасно доказују да је у умовима албанског становништва Балкана дошло до опасног „прецењивања вредности“, који није могао, а да се не дотакне духовно-религиозне сфере. То су врло активно помогли муслимански фондови који су преплавили Косово, институције и друге структуре које су улагале стотине милиона долара у изградњу џамија, развој религиозног образовања и решавање других задатака у вези са „пузајућом“ исламизацијом косовско-албанског друштва. Данас само у Приштини која броји 200 хиљада становника има 22 џамије, а њихов број наставља да се повећава.

Посебну активност су на том плану показали и настављају да показују саудијски активисти вехабизма и поборници египатске „Муслиманске браће“. При чему се ауторитет ових других повећао у значајној мери када су на таласу догађаја такозваног „арапског пролећа“ дошли на власт у својој рођеној земљи, у Египту.

Ако се тако посматра, појава фундаменталистичке партије ЛИСБА на Косову изгледа не само закономерно, већ у извесној мери изгледа чак и као закаснела појава. Уосталом, управо последњих месеци су на унутрашње-политичкој сцени Косова почели сложени процеси партијско-политичког „ресетовања“ уз истовремено нарастање радикалних тенденција и расположења. То се исказује не само кроз заоштравање борбе између партија и појединих политичара, већ пре свега у расту популарности радикалног покрета „Самоопредељење“ који не крије да се руководи великоалбанским паролама.

„Уједињени исламски покрет“ има „двоглаво“ руководство. Његов председник је Асим Краснићи, али је од њега популарнији Фуад Рамићи. При том, по информацијама које ми поседујемо, они су ћутке поделили партијске функције. Краснићи одговара за процедурално-техничка питања у вези са радом партије и њених организационих структура, а Рамићи је на себе преузео међународни рад. Као најближег сарадника на Балкану ЛИСБА има Партију демократског деловања Босне и Херцеговине, коју је организовао први председник те бивше југословенске републике, покојни Алија Изетбеговић, пошто је још 1970.године објавио „Исламску декларацију“.

У њој је он прогласио идеју формирања јединствене транснационалне исламистичке државе, организоване по канонима „Корана“: „Ми изјављујемо да природну функцију исламског виђења представља скуп свих муслимана и свих муслиманских заједница из читавог света у јединствену целину. У садашњој ситуацији таква тежња означава борбу за формирање велике исламске федерације од Марока до Индонезије, од тропске Африке до Централне Азије“. „Нема ни мира, ни заједничког живота међу исламском вером и немуслиманским социјалним и политичким институцијама“ – констатовао је тада Изетбеговић.[6]

„Уједињени исламски покрет“ подржава и тесне везе са политичким партијама и покретима македонских Албанаца, међу којима цео низ све чешће поприма отворено исламистички карактер. Осим тога, Фуад Рамићи има значајну подршку на Блиском Истоку – између осталог и после активног учествовања у операцији „Флота слободе“ 2010.године. Своје прво „политичко крштење“ Рамићи је доживео учествовањем у акцијама протеста против владине забране да се у локалним школама носи хиџаб, до којих је широм Косова дошло 2007.године. Међутим, од тада се спектар његовог политичког рада значајно проширио и, што је још важније, изашао из оквира самог Косова, па чак и Балканског полуострва.

Постоји још једна важна фигура у исламистичком лагеру косовске политичке сцене. То је Ферид Агани, оснивач „Партије правде“. Та партија сматра за свог природног савезника и учитеља „Партију правде и развоја“ садашњег турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана. На последњим изборима за Скупштину Косова у децембру 2010.године „Партија правде“ је добила три посланичка мандата.[7] Истина, у то време је она иступила у блоку са „Алијансом за ново Косово“. Од су тада у раду партије приметно ојачале религиозно-конзервативне тенденције, а Ферид Агани све активније користи уличне методе борбе, под паролом изградње у Приштини стално нових и нових џамија и реализације других праваца „исламизације Косова.

Не може да се каже да међународни представници нису схватали растућу претњу претварања самопроглашеног независног Косова у жариште исламског радикализма и полазиште за реализацију идеје „Велике Албаније“ и евроазијског Калифата. Буквално ових дана је своју забринутост због онога што се у вези с тим дешава изразио и министар иностраних послова Словачке, Мирослав Лајчак. По његовим речима светска јавност „не треба само да врши мониторинг наведеног процеса“.[8] Његов немачки колега Гидо Вестервеле такође изјављује да „националистичка расположења и емоције морају да буду под контролом, и да се разматрају и са великом одговорношћу и са много пажње“.[9]

Међутим, ту се као проблем појављује чињеница, да осећање овакве опасности за Запад објективно остаје само као таоц њиховог сопственог „косовског пројекта“, који су осмислиле и оствариле Сједињене Драве и руководство Европске уније. Уосталом, и оба садашња критичара албанског радикализма – Мирослав Лајчак и Гидо Вестервеле у свом багажу носе врло сумњиве ствари. Први је, док је био Високи комесар међународне заједнице у Босни и Херцеговини, својски негирао да постоји било каква претња од „косовског преседана“ и његовог утицаја на Балкан, конкретно изјављујући да „Босна и Херцеговина нема ништа заједничко са Косовом. Било какав покушај да се она повеже са Косовом је потпуно вештачка и њу могу да користе само неодговорни политичари за своје ситне интересе“.[10]

А што се тиче Вестервелеа, он је успео одавно да себи прибави славу једног од главних светских адвоката албанских сепаратиста Косова и истовремено жестоког опонента Србије од које захтева да у што краћем року призна косовску независност. А за сада се Европљани баве решавањем својих проблема. Балкан, а као његов део и Косово, великом брзином се претварају у важну тврђаву за стварање и одбрану све-светског Калифата!

——————————————————————————————————————

[1]http://www.weeklystandard.com/blogs/kosovo-radical-islamists-new-political-offensive_701196.html

[2]Детаљније: Vickers M. The Albanians. A Modern History. London, 1998.

[3]Краткая история Албании. М., 1992. С.194.

[4]UNDP: EarlyWarningReport. 2007, March. P.16.

[5]http://www.balkan-monitor.eu/

[6] Детаљније: The Muslims of Bosnia-Herzegovina: Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia. Boston, 1996.

[7]http://www.kqz-ks.org/SKQZ-WEB/al/zgjedhjetekosoves/materiale/rezultatet2010/1.%20Rezultatet%20e%20pergjithshme.pdf

[8] Express, 22.02.2013.

[9]AFP221205 GMTFEV13

[10] Время новостей, 15.04.2008

Нецензурисано: Раскринкан ГМО лоби у Србији!

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=TIEyyoXJ3eI

Глас Русије о Дверима: Нова политичка снага у Србији!

Глас Русије о Дверима: Нова политичка снага у Србији!


Приликом посете делeгације Двери Русији, Срђан Ного и Зоран Радојичић дали су ексклузиван интервју Гласу Русије…

Москва, 04.03.2013

Код нас у гостима су представници странке која је блиставо дебитовала на последњим парламентарним изборима у Србији, чланови извршног одбора покрета Двери Срђан Ного и Зоран Радојичић. О замрзавању преговора Београда и Приштине, плусевима и минусима сарадње са арапским земљама и перспективама формирања патриотског фронта са гостима је разговарао Тимур Блохин.

Ко су ваши политички савезници, ко су ваши политички противници на савременој српској политичкој сцени?
– Наш покрет је једна новина, једна смена генерација на политичкој сцени Србије, и наравно ми смо свесни да у овом тренутку, који је заиста тежак за српски народ, потребно је извршити одређено обједињавање свих родољубивих и патриотских снага у Србији, тако да већ више од годину дана ми интензивно радимо на покушају да свако онај ко мисли добро српскоме народу стане у један заједнички политички фронт. Да видимо шта је тај заједнички именитељ који нас повезује, и да оставимо све разлике на страну, и да се окупимо око оних сличности, да просто направимо једну респектабилну политичку снагу у Србији. И тако ћемо настојати да и у скорој будућности интензивирамо рад на том питању и да се за следеће парламентарне изборе у Србији, који се очекују или већ сад на пролеће или касније на јесен, појави једна српска листа или српска патриотска листа коју би свакако требало да чине ДСС, Двери, Српска радикална странка и неке организације, уколико буде наравно воље код осталих људи за то. Ми већ више од годину дана и јавно и у директним разговорима позивамо политичке партије које сам управо напоменуо да седнемо и да се договоримо зарад опстанка и интереса српскога народа и да направимо јединствену изборну листу.

На парламентарним изборима Двери су освојиле отприлике 4% гласова…
– 4,65%.

Јесте. Како ви мислите, у чему је разлог таквог успеха?
Када смо ми објавили да ћемо ући на политичку арену код осталих политичких странака изазвали смо подсмех. Сматрали су да нема простора за тако нешто, познавали су ситуацију, знали су колико је скупо бавити се политиком. И у ситуацији када ви немате медије и када немате новац, мислили су да је немогуће остварити било какав резултат који је изнад статистичке грешке. Значи, 0,2, 0,3%. Толико су нама давали.

Међутим, једним упорним радом, једним присуством директно међу људима ми смо успели да покренемо једну нову енергију код људи који су били разочарани у досадашње политичке странке. То су махом људи из урбаних градских средина и махом млађи и образованији људи. Све зато што је наша кампања и била фокусирана преко интернета који нам је био бесплатан и доступан, а онда и у тим већим градским центрима кроз неке акције, тако да се изразим. Тај труд, та упорност и та наша прича успела је да допре до довољног броја људи и то се одразило заиста лепим резултатом на изборима. Ми смо имали преко 200.000 гласова, односно, преко 5%, међутим, десила се изборна крађа, на коју смо ми први указали, коју смо успели да раскринкамо. Тако да због те изборне крађе Двери су остале ван парламента са неких званичних 4,65%. Ми смо поднели и кривичну пријаву против одговорних лица која сматрамо да су извршила изборну крађу. Директно смо написали у кривичној пријави десет имена, именом и презименом ко су главни организатори и њихови помагачи и које доказне радње треба да се изведу. Нажалост, та кривична пријава и даље стоји у фиоци надлежног тужилаштва у Београду. И нико не сме да поступа по њој.

Једна од ваших најпознатијих иницијатива јесте укидање аутономије Војводине.
Двери се разликују у односу на остале политичке странке зато што ми смемо да отворимо нека питања која су тренутно забрањена на политичкој сцени Србије. Једно од тих питања јесте аутономија Војводине. Јер, гледајући шта се задњих 20 година дешава српском народу, ми смо свесни да процес дезинтеграције није завршен са Косовом и Метохијом. И да ми морамо да коначно реагујемо превентивно. Нека врста превентивне реакције као што се поставио руски председник у односима са Западом. Изненадио их тако што први повлачи потезе. Ми желимо да у нашем бављењу политиком будемо корак испред. Тако да смо очекивали да је Војводина следећи проблем који ће се десити већ врло брзо српскоме народу. Одавно су одмакли неповољни процеси тамо. И просто сматрали смо да у том мраку треба упалити светло. И зато смо изашли са том политичком идејом да је аутономија Војводине, прво, економски штетна и скупа, друго, користи само одређеној политичкој олигархији и њиховом личном богаћењу, треће, биће оружје за даљу интеграцију српскога народа. И та кампања „Аутономаш кошта, укинимо аутономију Војводине“ је изазвала један велики одјек и дошли смо сада у фазу да се игнорише, ко је покренуо то питање и да се јављају неки други који то заговарају, што значи да смо погодили у центар и да смо открили да неки моћни међународни центри у сарадњи са неким српским политичарима припремају даљу дезинтеграцију кроз Војводину.

Ви сте евроскептичан покрет?
– Да, ми смо евроскептичан покрет. Односно, ми смо први у Србији још 2008. покренули јавну расправу о Европској унији. Рекли смо, у реду, хајде да видимо, ако толико причате о ЕУ, да ли се икада село и отворено и озбиљно разговарало аргументима шта је ЕУ? Шта доноси добро, шта доноси лоше? Како ући у ЕУ, а како изаћи из ЕУ? Јер, када идете на пример на летовање, ви ћете сести и погледати све параметре вашег летовања. Какви су услови, где идете, каква је то земља, колико то кошта, како се долази, како се одлази, које су безбедоносне прилике? Овде по питању ЕУ имате ненормалну љубав и никакву критичку расправу. Тако да је 2008. била покренута серија отворених округлих столова где су разни интелектуалци размењивали своја мишљења, аргументе и један часопис је изашао посвећен Европској унији. Од тада, наравно, ситуација се променила и српски народ је са велике и безрезервне подршке Европској унији данас спао на максимално 40% подршке ЕУ. Када смо објавили улазак у политику јасно смо рекли да смо евроскептичан покрет, да сматрамо да пре свега Србија треба да се окрене сама себи и да престане да слуша уцене и диктате који долазе из Брисела, а да главни спољнополитички савезник и сарадник Србије мора бити Русија.



Шта мислите о преговорима Тачи-Дачић под оквирима ЕУ?
Апсолутно штетно. Сећате се, када је доношена резолуција у ГС УН, када је Србија одустала од своје резолуције и изневерила Русију том приликом, од тада, нажалост, преговори су измештени из оквира СБ као једине институције по међународном праву која може да расправља о таквом питању, и пребачени у Брисел. Тамо су у ствари преговори између Србије на једној страни и ЕУ и косовских Албанаца на другој страни. Значи, ЕУ није неки независни, објективни арбитар у том питању, већ је зараћена страна. Јер од самог почетка распада бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије имате претечу ЕУ укључену у сукобе против Срба. То се десило такође 1999. на Косову. Као што и данас на Косову врховну и цивилну власт спроводи Еулекс, који ствара независну државу косовских Албанаца.

Како ви видите решење косовске кризе?
У овом тренутку ми се залажемо пре свега за мораторијум на даље преговоре. Сматрамо да не треба примењивати све оно што је договорено. Што је Борко Стефановић прво договорио, а касније Ивица Дачић, садашњи премијер Србије наставио да договара. Просто, ти разговори су противни и међународном праву, противни су и самом Уставу Србије и ми морамо прекинути то да примењујемо. Јер нас ништа не обавезује на то.

А да ли би уследила нека врста казне међународне заједнице?
– Главна наша иницијатива мора бити да се преговори врате у Савет безбедности, јер тамо Србија има савезнике: Кину и пре свега Русију, као свог главног савезника по многим питањима, па и по питању Косова и Метохије. Само ту ми можемо разговарати. Даље, време ради за Србију. Значи, ми морамо да знамо да они који пожурују решење тог проблема, који је вековни проблем, и који сигурно не може бити решен у овом тренутку, како год, чак и ако Запад уради то што мисли да треба да уради, то неће бити крај косовског проблема. Време ради за Србију! Да ли ће бити одмазда од стране Запада? Ми смо уверени да хоће. Али шта они с нама могу да ураде, што није нама урађено?

Ми смо разговарали са носиоцима власти у Србији и када их питамо, зашто повлаче одређене потезе које повлаче, нама је речено, и потпредседник српске владе у Скупштини јавно је то рекао, да смо изложени уценема. Да ће Србија банкротирати, да ће нам обуставити плаћање преко банкарског система који Запад контролише, да просто ми морамо тако нешто да учинимо. Али, ако желите да водите било какву политику, не можете живети стално у страху. Јер уценама неће бити никад краја. И Србија мора једном да се суочи с реалношћу, да подвуче црту и каже, доста, даље не може. Јер КиМ је далеко већи интерес и већи значај има за српски народ него било шта што ЕУ нуди. А, нажалост, она нам не нуди ништа конкретно, већ нуди нам само нека пуста обећања која се неће никад остварити.

Да ли је платформа председника Николића на неки начин излаз из ситуације?
Платформа председника Николића је битно различита од онога што је усвојено у Скупштини Србије. Сам председник Николић је рекао, што је јако поразно било, да је он двадесет година радио на питању КиМ, да је написао платформу, али онда одустао од те платформе, зато што би била списак лепих жеља. После само две недеље! Што је јако проблематично и дискутабилно, ако се озбиљно бавите политиком да изјавите тако нешто. Платформа у првобитном погледу могла је да представља неки почетак отклона од политике Бориса Тадића. Међутим оно што је усвојено у Народној скупштини је нажалост само континуитет политике која је у Србији присутна већ дуги низ година и нема никакву новину. И није у скаду са интересима нити Срба на Косову и Метохији, нити Србије и српскога народа.

Значи, стварање ове заједнице…
– У Уставу Србије постоји могућност да се оштине на територији Србије повезују у одређене заједнице ради лакших остваривања одређених интереса. И то није ништа спорно. Али спорно је у овом случају то да заједница српских општина ништа ново не би донела. И та заједница би уствари била аутономија у оквиру републике или државе Косово, да се тако изразим. То је оно што је врло проблематично. И албанска страна има једну такође вешту замку када ЕУ и албанске власти у Приштини захтевају да се укину српске институције. Они кажу, у реду, можете кроз вашу аутономну заједницу српских општина оставити просвету, здравство и културу. Јер зашто би Приштина финансирала те социјалне издатке за Србију? Њима одговара да Београд то плаћа. Имају и уштеду. Али све оне прерогативе општинских власти, значи, све остале делатности, од комуналних до функција општинских власти, такође и судство, па и одређене безбедоносне снаге које су присутне свакако у тим општинама, захтевају да се укину. Значи, све оно што чини сувереност државе Србије мора бити укинуто, а оно што представља неку врсту социјале и олакшава живот институцијама у Приштини, то може Србија да финансира. Тако да Србија до сада, нажалост, све даје, а ништа не добија. И сматрамо да је хитно потребно прекинути са таковом праксом.

Још један моменат не треба изгубити из вида, а то је изузетно појачана сарадња задњих месеци са земљама које су у протеклим годинама, као што је мој пријатељ рекао, отворено биле сврстане против Србије, и конкретно мислим на Уједињене Арапске Емирате, рецимо, и Катар. Имали смо случај да је недавно у пар наврата боравила висока делегација УАЕ, и уочи њиховог доласка су веома брзо усвојени предлози мера владе Републике Србије који би омогућили ту сарадњу. Помиње се сарадња у неколико области: област пољопривреде, област прехрамбене индустрије, затим војна индустрија, ИТ технологије, рачунарске технологије и област енергетике. Дакле, све оне области за које је заинтересована и Русија, која би требало да буде наш стратешки партнер по тим питањима, што би народ желео и што би било пре свега разумно и корисно за обе државе. Када је прошла успешно та посета УАЕ, онда се огласио званични Катар, рекавши да је он пријатно изненађен добрим пријемом њихових комшија и да би они исто тако желели да дођу и да инвестирају у Србији, па су онда поменули област енергетике, конкретно у близини Сјенице налази се једно место Штаваљ где се налази мала термоелектрана и рудник угља. Затим су заинтересовани за један потез земље између наших градова Чачка и Краљева, и трећа област је аеродром Лађевци. То је за нас у овом тренутку веома забрињавајуће. Знамо да су обе те земље изузетно снажни савезници Сједињених Америчких Држава. Катар поготово већ неколико година уназад у томе предњачи. А имали смо недавно ситуацију да је наш председник Николић приликом посете Азербејџану пре неколико дана потписао споразум о стратешкој сарадњи Србије и Азербејџана. Ако имамо у виду да ми такав стратешки споразум немамо ни са Русијом и ако се има у виду да је Азербејџан у задњих годину и нешто дана нагло променио свој геополитички вектор од Москве ка Вашингтону, онда ћете разумети нашу забринутост.

Разуме се, ту је и Турска, која је традиционално заинтересована за територију Србије, за Балкан. Када помињемо Турску ту треба рећи и следеће. Турска десетак година уназад интензивно промовише своју платформу неоосманизма. И они кроз ту платформу промовишу своје интересе на Блиском истоку, на Закавказју, где има туркофоних народа, и, наравно, на Балкану. Једино где они реално у овом тренутку могу да отворе своје интересе по питању неоосманизма макар у једном делу је Балкан. И наша званична политика као да излази намерно у сусрет њиховим жељама. Турска је била укључена у многим сферама. У распаду бивше СФРЈ су директно биле укључене турске службе, сектори њиховог система безбедности, који су помагали непријатељима Србије, а и сада видимо да се одатле финансирају поједини центри радикалног ислама, покрећу програми и пројекти који воде ка даљој дестабилизацији Србије.

Извор: Глас Русије