Тајни рат руског председника: Путин скида Америку до гола

Тајни рат руског председника: Путин скида Америку до гола

Изгледа да Путин игра са Западом исту игру у коју је Запад хтео да увуче Русију. Транзит у Авганистан, транзитни пункт у Уљановску – све су то елементи игре која увлачи америчку економију у огромне трошкове

Полако али сигурно, Путин враћа територије, изгубљене у последњих 20 година. Америка и њени партнери очигледно каскају за инцијативама Путина

Путин намеће своју игру. Као што је познато, за поновно наоружавање војних снага Русије у наредних десет година биће потрошено до пола билиона америчких долара. То је невиђена сума за руски буџет. Сасвим је јасно да ће САД, да би пратиле тај програм, морати да потроше вероватно и четири пута више. Таквих пара сада нема, тако да Путин напросто скида Запад до гола

Драстично се смањује зона долара и шири се зона рубље. Тако, например, са Турском и са земљама ЗНД Русија ће почети да води новчане операције у њиховим валутама, а то изазива бес ФРС САД. Свакој другој држави то не би прошло, али Русију чувају Бог и нуклеарно оружје

Путин је велики мајстор политичке игре и увек у рукаву има неколико потребних карата. Његов тајни рат пре свега прати главни циљ – ФРС. Пре или касније дискредитовани ФРС мора да падне

СВИМА је познато да бивши обавештајци не постоје.

У Русији чак и деца знају да су од руских обавештајаца више привржени својој отаџбини само они у Холивуду. Председник Путин тешко да је изузетак и, вероватно, заузимајући данас то место, он чини мало више него што је то чинио његов претходник.

Ван граница Русије такође велики број разноразних политичара признаје ефикасност председника Путина. Једноставно, ова ефикасност је некако сумњива, превише је ефикасна. Превише је Путин усмерен на резултат.

Хајде да размотримо палету скоријих догађаја.

На постсовјетском простору: Гагаузија на референдуму одлучује о приступању Царинском савезу. Сакашвили се издувао као ћуран уочи америчког Дана захвалности. Грађани Летоније добијају право на традиционално писање презимена и имена оца у личним картама. Естонија је приморана да нагло смани трошкове за војне намене. Јанукович је најавио потребу за придруживањем појединим одредбама Царинског савеза.

Ван граница Русије: Шеф Министарства спољних послова Немачке позвао је Немце да се односе са поштовањем према руским држављанима. Посета Путина Турској је окончана у позитивном тону, многобројни уговори и нове сјајне перспективе за обе стране. Сенат САД је донео одлуку да обустави финансирање истраживања новог Ракетног система за против-ваздушну одбрану MEADS. Гласање у вези палестинског питања завршило се успешно по Русију. Већина земаља је гласала солидарно са Русијом, а не са САД.

Неко може да постави питање: шта је уопште заједничко свим овим сасвим независним догађајима? Одговор може да буде веома једноставан: Заједничко у свему томе су – интереси Русије.

Бивши Министар Одбране САД господин Роберт Гејтс данас покушава да схвати како је то организовано у Русији. Он је постао познат кад је заједно са својим учитељем, господином Бжежинским, увукао СССР у рат са Авганистаном. То је била тешка лекција за Русе, али су је они добро научили.

Стари лисац Гејтс покушава с времена на време да увуче Русију у неки од разарајућих ратова, али, или је он изгубио кондицију или му се са руске стране супростављају „превртљиве батице“, Гејтсу то никако не полази за руком. Интересантно је у вези са тим понашање руског председника.

Изгледа да Путин игра са Западом исту игру у коју је Запад хтео да увуче Русију. Транзит у Авганистан, транзитни пункт у Уљановску – све су то елементи игре која увлачи америчку економију у огромне трошкове. То је, тако рећи, у сфери „сарадње“, али се тиме игра не ограничава. У земљама где Русија и Америка директно конкуришу, ни тамо није све тако једноставно.

Онима, који пажљиво прате политичке догађаје у свету, јасно је како, полако али сигурно, Путин враћа територије, изгубљене у последњих 20 година.

Амерички партнери очигледно каскају за инцијативама Путина. Са тиме је повезано то што обојене револуције брзо губе своју боју, остављајући иза себе осушене силуете људског достојанства бивших грађана СССР.

Да ли је потребно говорити о томе да без Русије желе да живе само успешни и богати, а таквих, као што је познато, нема више од 5-7 процената. Остали грађани одавно желе да живе „по старим правилима“, разуме се совјетским. Ситуација се развија тако да су САД спремне да одустану од Украјине и Грузије, само да оне легну као неподношљив терет на руска рамена, као у стара добра совјетска времена, па да руска економија не издржи, као што је то било са совјетском економијом. Али, Путин тврдоглаво не жели да преузима одговорност за националне економије и да их вуче на леђима Руса.

Путин намеће своју игру. Као што је познато, за поновно наоружавање војних снага Русије у наредних десет година биће потрошено до пола билиона америчких долара. То је невиђена сума за руски буџет. Сасвим је јасно да ће САД, да би пратиле тај програм, морати да потроше вероватно и четири пута више. Таквих пара сада нема, тако да Путин напросто скида Запад до гола.

Раније су САД сасвим добро користиле туђи новац који је рекама текао у САД. Сваки дан у 2008. години у виду инвестиција „приливало се до милијарду долара“. Сада нема ни свог ни туђег новца. Осим тога, драстично се смањује зона долара и шири се зона рубље. Тако, например, са Турском и са земљама ЗНД Русија ће почети да води новчане операције у њиховим валутама, а то изазива бес ФРС (The Federal Reserve System) САД. Свакој другој држави то не би прошло, али Русију чувају Бог и нуклеарно оружје.

Крајем прошлог века и у току прве деценије овог, Русија је трпела подли однос Запада према њој. Изгледало је да га и Путин једноставно трпи, али се испоставило да је већ тада Путин дубоко у себи припремао реванш. Сетите се времена кад су се сви трудили да шутну Русију, чак и микроскопски мале, попут гљивичних спора, земаља Балтика. Исто тако гадно су се понашали и они који пре СССР нису ни сматрани државом, например Молдавија. Даље од свих отишао је слабоумни Сакашвили.

Не може нико да каже да је иницијатива да се започне рат у Јужној Осетији била његова.

Узимајући у обзир да је у Грузији била размештена америчка војска, може се тврдити да САД никада не би дозволиле једном банана-краљу да ради по својој вољи и да на тај начин угрози америчке грађане или чак да увуче САД у рат са Русијом. Тако да испада да су САД и Израел знали за планове Сакашвилија и чак су непосредно учествовали у њима. Сакашвилија су напросто искористили и, узгред да буде речено, данас су САД спремне да га се одрекну.

Сви су се ови догађаји посматрани и систематизовани по наредби Путина. Израђивани су асиметрични одговори, увек оштри као бодеж. Баш ти контранапади изазивали су осетне штете. Овде можемо говорити и о изласку из договора ДОВСЕ, када је Русија одбила да поштује њихове услове, било је и мноштво других одговора. Све их је обједињавало једно – да се економија САД не заустави у разбацивању средстава.

Путин врло добро схвата да никакви међународни уговори неће одвратити САД и НАТО од искушења да завладају руским огромним резервама питке воде. Међународни уговори нису спасли Југославију, Ирак, Авганистан, Либију, а сада је дошла на ред Сирија. Разуме се да ће доћи време да се испроба чврстина Русије.

Русија не жели да јој се прикључи ујка Сем, читај – крупни амерички капитал.

Путин је схватио да Русија има само један задатак. Шта год буде изабрано – сарадња са САД или супарништво – то треба да кошта Америку максимално.

Путину не одговара да САД изведу своју војску из Авганистана, не треба да се прекину подгревања од стране Америке ситуација у читавом свету. Јер, то исцрпљује економију САД – главно оружје Америке.

Раније никако није успевало да се САД ухвате у финансијске маказе – максимални трошкови уз минималне приходе, међутим аналог руског пијандуре-председника – председник каубој је гурнуо земљу у економски потрошачки амбис и ту је Путин схватио да није време за спавање.

Треба на било који начин учврстити статус-кво.

Због тога су и били одобрени програми усмерени на сарадњу, руски транзит америчке робе и слично. Сад треба само да се настави са сличним напорима и Америка ће сама себе да доведе до банкрота.

Обама је, међутим, почео у последње две године да смањује трошкове своје економије. Били су обустављени многи програми, испоруке војне опреме и чак из неких врућих тачака била изведена америчка војска. Без финансијске подршке остале су и земље и покрети и једноставно неки људи који су се раније веома лепо хранили код Државног департамента (неки се од њих и данас веома лепо хране). Сазнало се да су многи одбрамбени програми и програми поновног наоружавања САД стављени под гиљотину.

То не одговара Путину и он зато најављује да ће опремити војску за пола билиона долара. Хтела-не хтела, Америка ће морати да исповрне неколико пута већу суму како би могла да прати Русију.

Поред тога, Путин издваја и додатних 134 милијарде рубаља за развој војно-космичких програма, и то се дешава у време кад конгрес покушава да затвори пројекат Ракетног система за против-ваздушну одбрану MEADS који се налази у последњој фази израде. Путину јавно не одговара да се ти радови не заврше и да се финансирање прекине. Он стално иде један корак испред Обаме.

Данас баш Путин изводи америчку економију на највеће трошкове, у исто време своје „спољне“ трошкове Путин не повећава и нарочите трошкове Русија нема.

Генерално говорећи, све ово личи на веома вешто навлачење. Најавити билионске расходе за одбрану у постојећим условима практично значи упропастити САД.

Читалац може да узврати да ни за руски буџет то неће бити мало. А баш ту и настају главне недоумице. Најавити издвајање средстава и стварно их издвојити – то су различите ствари. Данашња делатност у борби са пљачком средстава у војсци, у пројекту Глонасс и на другим пројектима може да буде једноставно замазивање очију. Наводно, ми смо издвојили новац, али су њега покрали. А можда нико није ни издвајао? Рецимо за Глонасс је издвојен део, а за остатак речено да је покраден. Исто и у вези са другим одбрамбеним програмима.

Ово „навлачење“ (ако је то стварно тако) има статус стратешког оружја и може да буде са неограничено великим трошковима и неограничених размера.

Путин је велики мајстор политичке игре и увек у рукаву има неколико потребних карата. Његов тајни рат пре свега прати главни циљ – ФРС. Пре или касније дискредитовани ФРС мора да падне. Земља ће живети на реалном новацу, тада ће вероватно САД и Русија моћи да постану партнери, али за сада односи нису нимало једноставни и реално је данас иницијатива на страни Русије.

(Факти)

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: