Саша Недељковић: Срби католици у Ћилипима

Саша Недељковић: Срби католици у Ћилипима

05.02. 2013 Српски културни клуб

                      Konavle

   Срби католици у Конавлима били  су изложени покушајима аустријске власти да са делом католичког клера  угуши српску народну свест у Конавлима. У листу „Дубровник” о томе : „Аустријске власти, схвативши цио значај буђења српске народне мисли, не само код најугледнијих и најистакнутијих Дубровчана, међу којима је био и пок. Франо барун Гондола, него и код дубровачког сељака, побојаше се да она не узме маха и код осталог народа католичке вјере који на себи од вјекова носи сва обиљежја, која јасно говоре да је српског рода и племена. С тога је требало подузети све мјере, да се буђење српске народне свијести код Срба католика одмах у почетку угуши”. Аустријска власт је заједно са католичким клером радила на томе да дубровачког сељака одвоји од дубровачке интелигенције. У томе је био успешан Дум Црница у Конавлима. У летку који је кружио Дубровником 12. маја 1907. године написано је: „Тридесет главара у Конавлима закључише у суботу на опћој скупштини ово: Живјела Хабсбуршка кућа и увијек нам господаром била !“ (1)

После ослобођења и уједињења 1918. католички Срби окренули су се раду за напредак заједничке државе. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, које је цијелу ову борбу изводило, цијенило је након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у јединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заједничке домовине …” .(2) Народна Женска Задруга је у Дубровнику отворила ,,Секцију за његовање народног везива и подизање домаће индустрије”. Имале су радионицу и течај за народно везиво. Запослиле су многе сиромашне девојке. Отвориле су 1920. подружницу у Цавтату са  установом „Пчелица”. После Првог светског рата домаћа друштва настојала су да путем туризма приближе унутрашњост земље и приморје. У листу ,,Народна Свијест” из Дубровника писали су 1925. о излетницима у Цавтату. Иза купалишта на ливади испод маслина разапели су своје шаторе скаути и планинке из Брчког и Сарајева и Феријални Савез из Сарајева. Било је око 80 дисциплинованих младих гостију међу којима и  мале деце. Надзор над планинкама водила је госпођа Поповић, супруга ректора богословије. Остали су око 6 недеља. Били су очарани лепотом краја и љубазношћу домаћег становништва, са којим су долазили у додир и од кога су набављали храну.

 Краљ Александар и краљица Марија посетили су 1925. Приморје. На Приморју посетили су Бар, Улцињ, Спич, Свети Стефан, Будву, Грбаљ, Тиват, Котор, Херцег Нови, Рисан, Пераст, Дубровник и Цавтат. У Цавтат је дошло мноштво света из Конавала да дочека краљевски пар. Цело место било је искићено, а испред цркве св. Николе подигнут је славолук. Јављено је да је званична посета отказана. Преко 500 излетника  укрцало се на пароброд ,,Затон” да у Дубровнику виде краљевски пар. Кад је брод био код острва Супетра, сусрео се са моторним чамцем на коме је био краљевски пар. Излетници су препознали краља и краљицу и стадоше поздрављати клицањем и махањем. Брод је окренуо према Цавтату. Опазивши чамац ратне морнарице, слушајући звиждук ,,Затона” и његов повратак, неки се сетише у Цавтату шта би то могло бити, те се раширила вест ,,Краљ долази”.  Краљ и краљица су се искрцали пред славолуком крај цркве Матице, где се већ било окупило доста народа, а краљевски пар  праћен од чете домаћих коњаника упути се ка Маузолеју Рачића. Стала су звонити звона, пуцати мужари, народ се са свих страна окупио, излетници су се са ,,Затона” искрцали и разврстали по обали, да дочекају краљевски пар. На повратку из Маузолеја краљевски пар се зауставио код ,,Цавтајске Удруге Пчелица”, где им је учитељица Јелка Миш показала богату збирку народних везова. Кад су дошли на обалу народ их је бурно поздравио, а краљ сав раздраган уђе међу народ и са многима од њих се руковао. Код Фрањевачке цркве укрцао се у дворски ауто да крене према Дубровнику. Код славолука  поздравио је краљевски пар дон Ђуро Кречак, жупник Ћилипа. Бурно поздрављен од свог народа дворски ауто праћен од 20 коњаника одјурио је пут Дубровника .(3)

Срби католици сматрали су соколе за цемент у темељима Југославије. Соколска чета Ћилипи  основана је 1931. Године 1934. године имала је 109 чланова. Била је део Соколског друштва Дубровник и Соколске жупе Мостар. У чети Ћилипи били су старешина Влахо В. Бошковић, заменик старешине Перо Калачић Ивов, тајник Лукре Ковачевић Франов, заменик тајника Перо Становић, благајник Перо Скурић, заменик благајника Перо Крилановић, вођа Јако Скурић, просветар Душан Живковић, заменик просветара Влахо Бошковић, статистичар Иво Скурић, повереник за штедњу Мато Боровинић, заменик Иво Пупица, барјактар Антун Мијановић Антунов, заменик Мато Боровинић Ников. Суд части Иво Крилановић Перов, Нико Скурић, Стијепо Новак, Антун Браутовић Антунов. Ревизори Катица Столић, Јаков Пупица и Иво Царевић Влахов. Огранак Јадранске страже основан је 1934. у Ћилипима.(4)

Дописник листа „Дубровник” Живковић писао је 1937. да је соколска чета у Чилипима од свог оснивања 1931. ишла усправно. Истакао је : ,,Није савијала кичму пред дин-душманима. … Извјесни насрташе на њу да је онемогуће. Пријетише јој јавно и тајно – долазише због тога у сукоб и са законом и биваше осуђени – а чета остаде да снажно живи.” Одмах после убиства краља Александра  у Чилипима је основан одбор за подизање споменика краљу. Одбор је саставио правилник по коме ће спровести акцију за прикупљање прилога и свечано откривање споменика. Среском начелништву у Дубровнику упутио је молбу за одобрење скупљања прилога. Одобрење нису добили. У међувремену основан је контраодбор са истом сврхом, али са скривеном намером да омете акцију првог одбора. (5)

 

Правила Соколске Петрове петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват) 8. августа 1937. године. Између осталог: ,,Да се чине међусобни излети соколских јединица у циљу упознавања и развијања соколског духа и живота; Да се изврше екскурзије општег народног значаја, као: посећивање прослава, јуначких и војничких славља, народних светковина, народних просветних великана, знаменитих места и т. сл. у циљу упознавања народне историје, народног живота и домовине.” (6) У листу „Дубровник” у чланку „Жалосно али истинито” истиче се да је соколска чета Ћилипи посетила 1937. године соколску чету у Дражином Долу код Требиња. Чета из Ћилипа приказала је позоришни комад „Јазавац пред судом”. Свештеник је осудио речима: „Ишли су у туђи крај, гдје живе само православни, ради чега их са овога мјеста осуђујем”. Лист ,,Дубровник” је донео допис из Пострања у жупи дубровачкој о пароху дон Михи Арбулићу из Конавала: ,,Али уз то није заборавио што смо нас неколико прије тога пошли у посјете нашој једнокрвној браћи у Херцеговини, …Готово да, због тога, на нас удари анатему, … а данас је заиста ,,Богу плакати” кад неки мјеште љубави проповједају кршћанску мржњу.” У чланку „Поступак једног свештеника” објављеном у листу „Дубровник” из Чибаче (Жупа дубровачка) наводи се да је Никола Симатовић, члан Соколске чете Доња жупа умро 16. 12. 1938. године у 23-ој години живота. Завршио је једномесечни жупски и двомесечни војни течај у Београду. Као војник учествовао је на Свесоколском слету у Прагу 1938. године. Нагло му је позлило и по изричитој жељи болесниковој који је желео да се исповједи и причести, позван је око 4 сата после поноћи католички свештеник дон Михо Арбурић. Иако позван свештеник није хтео да дође. Истог јутра прошао је поред болесникове куће идући за Дубровник, а да није свратио. У листу „Дубровник” је истакнуто: „Овакав поступак свећеников није тешко растумачити кад се зна да је ради нападаја на Соколску чету Доња жупа био већ и судски кажњаван, али је тешко народу разумјети да овакови свећеници примају још и државну плату као дар за свој разорни и некршћански рад на селу”.(7)

Са јачањем активности хрватских сепаратиста за соколе су верски и национални сукоби постајали све значајнији. У Календару за соколско село ,,Соколска њива” за 1937. објављено је писмо Пера Скурића, члана соколске чете из Ћилипа о његовом схватању односа Срба и Хрвата : ,, … Ми сељаци полазимо од својих села, гдје у заједници живе и Срби и Хрвати све три вјере. Ми у селу не гледамо је ли наш комшија Србин или Хрват, је ли ове или оне вјере. Ми гледамо нешто друго. Ми гледамо је ли наш комшија на свом мјесту или није. Ми сељаци познамо само поштене или непоштене људе, праведне или неправедне, штетне или корисне. Према томе, ми одређујемо хоћемо ли се дружити с њима или не. Сви ми имамо  једне те исте бриге и невоље које нас тиште. Сви ми с муком и знојем лица свог обрађујемо своје земље. … Исти рад, исте бриге, иста жалост, а и исто весеље нас је здружило и сјединило. За нас сељаке Соколе јасно је, да су вањски знаци српства и хрватства споредни. Главно је оно без чега нема ни српства ни хрватства ни југославенства, а то је правда и поштење. Народ је давно рекао: ,,Правда држи земљу и градове, а неправда руши обадвоје”.  Ми сељаци Соколи, који живимо по духу наших предака и вјери наших отаца, која нас учи без разлике којој вјери припадамо, да су сви људи браћа а Бог да нам је отац, живимо и радимо по тим законима братски, сложно и у љубави. … Ако има међу нама неких неспоразума, не потичу они од нас сељака, него су дошли са стране. Накалемили су их у селу они који немају у срцу своме правде и љубави. Они су сијачи мржње, они сију трње и бацају отров у срце наше. Рђаво им је сјеме и не може донијети добар плод. Ко  мржњом сије мржњом ће му се и вратити. … Никад ни једно дјело које се основало на мржњи и неправди није успјело ни донијело добре плодове. Без љубави нема правде, а без правде  нема ни слободе ни јединства. Дужност је свих нас Сокола да не слушамо лажне пророке који нам проповиједају мржњу. Слушајмо праве и истинске родољубе који нам проповиједају љубав и братску слогу. — Они нас воде оним путем којим смо ми сељаци вазда ишли.  … Стога смо ми без приговора и поговора за слогу и јединство народно, трпељивост и међусобну љубав.” (8)

Okolina Cavtata

Организација Југословенске Радикалне Заједнице  основана  је 1938. у Ћилипима. У одбор ЈРЗ изабрани су председник Мато Ђуровић, подпредседник Перо Боровинић покојног Мата, тајник Луко Скурић покојног Бана и благајник Иво Новаковић. (9)

У Ћилипима је 1938. године прослављен рођендан краља Петра. У 7 сати увече 5. септембра 1938. године приређена је расвјета мјеста, док су на оближњем брду били начињени иницијали краља Петра. Пуцање из пушака и прангија трајало је до касно у ноћ, а после расвјете одржана је у соколани свечана сједница којој је присуствовало мноштво Ћилипљана. На сједници су говорили о значају свечаности и јубилеју 20-годишњице дана Ослобођења Р. Боровинић и Р. Скурић. У цркви је одржано благодарење 6. септембра 1938. (10)

У соколском часопису ,,Братство” из Осјека, у чланку „Иста песма, исти глас” наводи се: „У Ћилипима код Конавла запаљене су половицом децембра 1938. појате и стогови сена Ники Боровинићу чија су два сина чланови соколске чете Ћилипи.” У листу „Дубровник” наводи се да је среско начелништво у Дубровнику заказало за 6. фебруар 1939. године усмену расправу по тужби Боровинић Ника и Пера из Чилипа против опћине конавоске из Груде, ради накнаде штете због паљевине појате са сјеном у Чилипима извршене од непознатих злочинаца у ноћи између 15. и 16. децембра. Лист је истакао да је то била прва расправа по Уредби о надокнади штете учињене с умишљајем из политичких побуда. (11) Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „ Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. (12)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. године, Конавле је одвојено од Зетске бановине и додељено новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је  користила власт у Бановини Хрватској за обрачун са соколима. Лист “Дубровник” јавио је да су у ноћи између 3. и 4. септембра 1939. године непознате особе скинуле са улаза дома соколске чете у Ћилипима друштвену таблу, исјекле је и запалиле. Власти нису ухватиле починитеље. (13)

У Ћилипима 30.8.1940. отворен је Еухаристијски конгрес. На процесији  је иступала у војничком ставу сатнија Хрватске народне заштите, предвођена заповедником Пером Бакићем. За њима  су следили крижари. О томе је писала клерикално-мачековска ,,Народна Свијест” из Дубровника у чланку ,,Триумф вјере у Чилипима” који је објављен  на насловној страни листа. (14)

О расположењу у Конавлима 1941. године међу присталицама ХСС најбоље може да илуструје чланак у листу ,,Дубровник”. Дописник Р.П. пренео је разговор из Цавтата трговца са двије сељанке из ближе околице : ,,Мање-више обје су једнако разлагале, закључујући : ,,Е, вала, овако не ваља!” Овај трговац, да би их умирио рече: ,,Немојте тако, жене божје! Код нас је још добро! Не дај Боже горе!” Одговорише му : ,,Нема ти, мој госпару, нема више добра! Све смо наше добро ми изгубили!” ,,Како, а шта то, зачуђено их гледа овај?! — Аустрију мој госпару !”. (15)

По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу.(16) Срби католици нису били сломљени успоставом НДХ. Група америчких и енглеских официра код ЈВуО на чијем челу је био пуковник Бејли је преко Ива Скурић Бановића, из старе српске католичке куће из Ћилипа пребачена фебруара 1944. из Главске у Конавле. Договорен је сусрет са подморницом подно Конаволских стијена недалеко од Ћилипа. Због лошег времена нису могли да дођу до подморнице. Група се вратила из Конавла у Главску. Касније су евакуисани брзим чамцем. Са њима је кренуо Петар Враголов, питомац поморске академије. (17)

Срби католици у Конавлима били су у сталном сукобу са хрватским националистима. Соколска чета Ћилипи била је основана 1931. Хрватски сепаратисти покушавали су да јој онемогуће рад. Свештеник дон Михо Арбулић био је противник сокола из Ћилипа. Непријатељи су палили појате и стогове сена члановима соколских чета. Соколска чета Ћилипи посетила 1937. године соколску чету у Дражином Долу код Требиња. Приказали су позоришни комад „Јазавац пред судом”.  Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. године, Конавле је одвојено од Зетске бановине и додељено новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је  користила власт у Бановини Хрватској да врши  притисак на Србе католике и соколе. У Ћилипима је 30.8.1940. отворен  Еухаристијски конгрес. На процесији  је иступала у војничком ставу сатнија Хрватске народне заштите, за њима  су следили крижари. По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако  учествовала у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу.

                                                                                          Саша Недељковић

                             члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. “40-годишњица смрти Франа баруна Гондоле (Гундулића) начелника Дубровника”, „Дубровник”, бр. 27, Дубровник, 8. јула 1939, стр. 1; Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 195, 199, 518;

2. “Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти”, “Дубровник”, Дубровник, 3 јули 1937, бр. 23, стр. 1;

3. ,,Народна женска задруга”, ,,Narodna svijest”, бр. 51, Дубровник, 15 децембра 1925, стр. 2; .,,Из Цавтата”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 21. јула 1925, бр. 29, стр. 2; ,,Њих. Вел. Краљ и Краљица у Дубровнику”, ,,Narodna Svijest”, Дубровник, 1. октобра 1925, бр. 40, стр.2;

4. „Једна потреба и једно право Срба католика”, „Дубровник”, бр. 26, Дубровник, 1.јула 1939, стр. 1; „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 200-202; „Соколски зборник”, Год. I, Београд 1934 – 1935, стр. LXV; „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупшину Љубљана, 6-8. 9.1935“, стр.11-12;

5. Живковић, „Соколска чета у Чилипима снажно живи.”, Д.Ж., „Шта је са спомеником Краљу Мученику у Чилипима ?”, „Дубровник”, бр. 3, Дубровник, 20 фебруара 1937,  стр.2;

6.„Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, стр. 4;

7.Јадрански, „Жалосно али истинито”, бр. 12, „Дубровник”, 24. априла 1937, Дубровник, стр.3; ,,Проповједник ,,љубави кршћанске”, „Дубровник”, бр. 17, Дубровник, 29 мај 1937, стр. 5; „Поступак једног свештеника”, бр. 1, „Дубровник”, Дубровник, 6. јануар 1939,  стр.3;

8. Перо Скурић, ,,Соколство и племенско питање”, ,,Соколска њива”, Календар за соколско село за просту годину 1937, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије, стр.129, 130;

9. ,,Организација ЈРЗ у Ћилипима”, „Дубровник”, Дубровник, 9 априла 1938, бр. 14, стр. 3;
10. ,,Ћилипи”, ,,Дубровник”, 24 септембра 1938, бр. 34, Дубровник, стр. 3 ;
11. „Иста песма, исти глас”, „Братство”, бр.1, Осијек, 15. јануара 1939, стр. 14; „Расправа по Уредби накнаде штете”, бр. 4, „Дубровник”, Дубровник, 27. јануара 1939,  стр. 4;

  1. Никола Жутић, ,,Соколи”, Београд 1991,стр. 127;

13.,,Жалосно”, ,,Дубровник”, Дубровник, 16 септембра 1939, бр. 37, стр. 3;

14. ,,Триумф вјере у Чилипима”, ,,Народна Свијест”,  Дубровник, 4 Рујна 1940, бр. 36, стр. 1;

15. Р.П. ,,(Свега по мало)”, „Дубровник”, 22 фебруара 1941, бр. 8, Котор-Дубровник, стр. 4;                                                                                                                                       16. Нева Журић-Скоти, Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;                                                                                             17. Марко Ручнов, „Тако је то било”, Београд 2009, стр. 20, 77, 78;

Можете да оставите коментар , или да користите trackback са Вашег сајта.

Оставите Ваш коментар

Име и презиме (неопходно)

Ваша е-пошта (неће бити објављена) (неопходно)

Веб сајт

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: