САМО СЕ ОВАКО МОЖЕ СПАСИТИ К/М СВЕ ОСТАЛО ЈЕ МЛАЋЕЊЕ ПРАЗНЕ СЛАМЕ

ОСНОВНА НАЧЕЛА ПОЛИТИКЕ ЗА ОЧУВЉАЊЕ К/М И ПРОСПЕРИТЕТ СРБИЈЕ-Аутор Душан Нонковић
Основна начела државне политике владе Србије за очување К/М у својим границама и несметани просперитет Србије на свим нивоима мора да садржи ултимативно тражење оштете од Америке и њених НАТО сателита у висини двеста милијарди Евра које би уложила у привредни развој Србије, изградњу модерне железнице којом би омогућила ултрабрзо повезивање градова да се за сат времена стигне од Суботице до Београда или Ниша до Београда уз изградњу пратеће инфраструктуре, путева. Затим подизање изтраживачких центара у сврху технолошких
одкрића који би Србију учинили конкурентном на светском тржишту! Уз тај услов мора се захтевати повлачење војне базе са К/М и свих сецениониста у оквире граница Старе Албаније! Све друго води на краће или дуже релације губљење К/М на Сецесионисте односно Албанске терористе и то без икакве оштете.
Уколико то Америка не би прихватила и наставила са даљим уцењивањем, морало би јој се најозбиљније предочити да Својим понашањем не оставља Србији друге могућности до да прода К/М Руској федерацији као што је то некада Русија продала Аљаску Америци! Србија би том продајом К/М омогућила горе описани привредни развој Србије што би знатно поправило суседске односе. У високо развијену Србију, високог животног стандарда, би хрлили многи региони Балкана па би биоло могуће да се оствари и нека шира федерација Србије! Русији би
требало понудити К/М под горе наведеним условима са тим да Манастири и Црквена иманја остану у саставу Србије! Могло би се договорити и да Русија изврши реформу земљишта и удели својим држављанима. Милион руског живља на К/М уз повратак и протераних са К/М представљало би сасвим другачији фактор од данашњег. Политика би се морала водити под премисом; боље продати Русима и спасити него џабе изгубити на сеценионисте и суседну Албанију под папучом САД! О коришћењу природних односно рудног богатства К/М могло би се пријатељски
са Русијом уговорити тако како би било од обостране користи! Са Албанијом не би било могуће било шта договорити што би било од користи и Србији! Русија би тим потезом добила веома важну стратегијску позицију која би је штитила од ширења глобализма. Немачка тврди да своје границе брани на Хиндокушу па зашто онда не би бранила Русија своје на К/М ?
Са оваквом позицијом би требала влада Србије да изађе на преговорачки паркет уколико јој је озбиљно стало до решења тешких проблема у којима се држава Србија нашла. У колико би влади Србије стало до озбиљног и дугорочног решења Државних проблема у корист свог народа имала би барем једнога саветника из дијаспоре! Већ само та чињеница показује колико немарно прилази влада Србије овом горућем проблему не хајући за мишљење черири милиона срба који живе ван њених граница!
АПЕЛУЈЕМ на све напредне и патриотске снаге да се под хитно сазове платформа за преговоре са Русијом о пријему К/М за равноправног члана Руске Федерације по могућности у саставу Србије! ( Платформа садашње владе Србије, за преговоре са сецесионистима оптужених за трговину отетом органима, је нелегална као што је то нелегална и влада која је заснована на покраденим изборима)
Исто тако је необходно сазвати платформу за преговоре са Америком о повлачењу сецесиониста и своје војне базе на територију Албаније иза старих граница као и о модалитетима за плаћање оштете начињене незаконитим бомбардовањем и вођењем рата кршећи УН карту и међународне конвенције што би Србија проценила као добру вољу Америке за нормализовање живота на Балкану!
Молим сваког ко би био спреман да подржи овај предлог да потпише  ову Петицију – АПЕЛ ;  http://www.petitions24.com/-_apel

Душан Нонковић

Једно од оних писама које би свако написао, али није

Једно од оних писама које би свако написао, али није. А кад га прочита осети да је речено све и на начин како би и сам рекао. Браво Јелена!

Кажу да је Председник Тома дao адресу : srbijapita@rts.rs на којој можемо да му поставимо питања а он ће сутра у 21,05 одговорити. Па ето, ајде да му сви поставимо ових пет питања из писма Јелене Бркић. Ако га сви питамо исто, биће му тешко да не одговори.

Отворено писмо председнику Србије

27. 11. 2012 15:50 |Јелена Бркић

Томислав Николић Јелена Бркић

Поштовани Председниче Републике Србије,

Обраћам Вам се са пуним поштовањем које захтева Ваша функција, јер нема веће части него када Вам сопствени народ да поверење да га предводите, а посебно у овом тешком и рекла бих, одсудном тренутку за његов опстанак.

Унапред се извињавам што сам себи дала за право да вам се обратим у име свих оних грађана који се осећају понижено и издано од стране политичких представника наше отаџбине. Сигурна сам да има много паметнијих и часнијих људи у Србији који би ово писмо боље написали, али бол коју осећам мени не дозвољава да се држим мимо опасности која се надвила над Србију, једину домовину коју имам.

Када сте изабрани за Председника дочекала Вас је празна каса, разбијена војска, полиција и државна безбедност, уништена привреда, тајкуни спремни на све да би одбранили на брзину стечено богатство. Косово и Метохија су под директном окупацијом непријатељских снага, које своје деловање шире на Војводину и Стару Србију.

Захваљујући Вашем претходнику, никада Србија није имала више непријатеља, а мање савезника, нити је икада у својој историји била оволико понижена.

Сигурна сам да се, управо захваљујући тренутној позицији наше државе, често осетите немоћни и усамљени, са мислима да Вам ништа није преостало. Жив сте човек, наравно да je тешко бити први човек Србије, мале државе, а опет тако битне великим силама.

Ипак, морате да знате да нисте сами, остао Вам је Ваш народ, народ чију снагу и вољу сада потцењују сви. Управо зато Вам се и обраћам:да Вас замолим да скупите снагу и позовете Ваш народ на слогу и уједињење у овом пресудном тренутку!

Нисмо ми, Срби, слаби и немоћни, али не верујемо. Не верујемо, јер нас предуго сви лажу, од медија па до политичара који пред изборе обећавају једно, а онда раде сасвим друго. Зато смо дуго били у апатији, немоћни да реагујемо. Али народ се буди, и ако не разуме, а оно бар осећа опасност. То Вам говоре и сва последња истраживања јавног мњења и реакција на ослобађање хрватских ратних злочинаца из Хага. Има у Срба снаге, али чекају да их у битку поведе човек достојан славних предака!

Имате ли снаге за то, Председниче?

Имате ли снаге да станете пред свој народ и објасните:

  1. Каква то опасност прети српском народу уколико одлучи да одустане од безалтернативног пута у ЕУ, која се на наше очи распада и у којој је много држава у озбиљној дужничкој кризи?
  2. Да ли би нам опет увели санкције или нас бомбардовали, уколико одустанемо од „Стефановићевих“споразума, одмах прекинемо преговоре са особом која се терети са трговину органима вађених из српских тела и не дозволимо да се прави граница између Косова и Србије?
  3. Да ли би била угрожена Ваша лична безбедност или безбедност било ког представника власти, уколико одлучите да свим расположивим, мирним средствима браните Уставни поредак и суверенитет наше државе, те вратите питање окупиране српске јужне покрајине под окриље Савета безбедности, где надам се, још увек, имамо подршку Русије и Кине?
  4. Да ли би Србија, уколико се заузму чврсти, државотворни ставови, имала подршку Русије да одбрани своје интересе?
  5. Чиме то САД и ЕУ уцењују наше политичаре ваћ две деценије, па они испуњавају све захтеве запада без поговора?

Објасните, а онда нам дозволите да сами проценимо колику смо још жртву спремни да поднесемо, јер у питању је судбина наших покољења!

Уколико имате снаге, никада више нећете бити сами: цео српски род стаће уз Вас, да брани и одбрани своју отаџбину!

Ми више избора немамо. Ви имате. Нас историја неће памтити. Вас хоће. На Вама је избор да ли ће вас памтити по способности и храбрости да непоколебљиво браните свој народ, или по још једном безличном изданку који je поклекао пред моћним, али не и непобедивим непријатељем. А да није непобедив, говори нам славна српска историја: и већи су падали пред истином и правдом!

Нека вас у Вашем тешком избору којем се царству сада приволети, прати дух славнога Лазара:

Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека!

Са поштовањем,

Јелена Бркић

http://www.vaseljenska.com/misljenja/otvoreno-pismo-predsedniku-srbije/

РЕЦИ НЕ И СТАВИ ТАЧКУ НА РАТНЕ ПОХОДЕ-Потпиши и проследи:

РЕЦИ НЕ И СТАВИ ТАЧКУ НА РАТНЕ ПОХОДЕ-Потпиши и проследи:

ОСНОВНА НАЧЕЛА ПОЛИТИКЕ ЗА ОЧУВЉАЊЕ К/М И ПРОСПЕРИТЕТ СРБИЈЕ-Аутор Душан Нонковић
Основна начела државне политике владе Србије за очување К/М у својим границама и несметани просперитет Србије на свим нивоима мора да садржи ултимативно тражење оштете од Америке и њених НАТО сателита у висини двеста милијарди Евра које би уложила у привредни развој Србије, изградњу модерне железнице којом би омогућила ултрабрзо повезивање градова да се за сат времена стигне од Суботице до Београда или Ниша до Београда уз изградњу пратеће инфраструктуре, путева. Затим подизање изтраживачких центара у сврху технолошких
одкрића који би Србију учинили конкурентном на светском тржишту! Уз тај услов мора се захтевати повлачење војне базе са К/М и свих сецениониста у оквире граница Старе Албаније! Све друго води на краће или дуже релације губљење К/М на Сецесионисте односно Албанске терористе и то без икакве оштете.
Уколико то Америка не би прихватила и наставила са даљим уцењивањем, морало би јој се најозбиљније предочити да Својим понашањем не оставља Србији друге могућности до да прода К/М Руској федерацији као што је то некада Русија продала Аљаску Америци! Србија би том продајом К/М омогућила горе описани привредни развој Србије што би знатно поправило суседске односе. У високо развијену Србију, високог животног стандарда, би хрлили многи региони Балкана па би биоло могуће да се оствари и нека шира федерација Србије! Русији би
требало понудити К/М под горе наведеним условима са тим да Манастири и Црквена иманја остану у саставу Србије! Могло би се договорити и да Русија изврши реформу земљишта и удели својим држављанима. Милион руског живља на К/М уз повратак и протераних са К/М представљало би сасвим другачији фактор од данашњег. Политика би се морала водити под премисом; боље продати Русима и спасити него џабе изгубити на сеценионисте и суседну Албанију под папучом САД! О коришћењу природних односно рудног богатства К/М могло би се пријатељски
са Русијом уговорити тако како би било од обостране користи! Са Албанијом не би било могуће било шта договорити што би било од користи и Србији! Русија би тим потезом добила веома важну стратегијску позицију која би је штитила од ширења глобализма. Немачка тврди да своје границе брани на Хиндокушу па зашто онда не би бранила Русија своје на К/М ?
Са оваквом позицијом би требала влада Србије да изађе на преговорачки паркет уколико јој је озбиљно стало до решења тешких проблема у којима се држава Србија нашла. У колико би влади Србије стало до озбиљног и дугорочног решења Државних проблема у корист свог народа имала би барем једнога саветника из дијаспоре! Већ само та чињеница показује колико немарно прилази влада Србије овом горућем проблему не хајући за мишљење черири милиона срба који живе ван њених граница!
АПЕЛУЈЕМ на све напредне и патриотске снаге да се под хитно сазове платформа за преговоре са Русијом о пријему К/М за равноправног члана Руске Федерације по могућности у саставу Србије! ( Платформа садашње владе Србије, за преговоре са сецесионистима оптужених за трговину отетом органима, је нелегална као што је то нелегална и влада која је заснована на покраденим изборима)
Исто тако је необходно сазвати платформу за преговоре са Америком о повлачењу сецесиониста и своје војне базе на територију Албаније иза старих граница као и о модалитетима за плаћање оштете начињене незаконитим бомбардовањем и вођењем рата кршећи УН карту и међународне конвенције што би Србија проценила као добру вољу Америке за нормализовање живота на Балкану!
Молим сваког ко би био спреман да подржи овај предлог да потпише и проследи на Е-адресу; dusan.nonkovic@gmx.de   ili da mi na istu adresu упути захтев da ga stavim na spisak:
1.Душан Нонковић Штутгарт
2.Милан Зарић Цирих
3.Violeta Božović
4.Dragica Bulatovic Wiesbaden
5.Gorica Topal
6.Dragan Ostojić
7.Mira Vuković
8.Часлав Трандафиловић
9.Dragana Popović
10.Biljana Djorović
11.Djorović Zvonimir
12.Слободан Р. Митрић
13.Stranac Majevički-M.L.
14.Slavica Milošević
15.Nadežda Milanović
16.Radojka Praštalo
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.

Dobrica Ćosić studentima: Vratite se u otadžbinu i borite se! | Društvo | Novosti.rs

Dobrica Ćosić studentima: Vratite se u otadžbinu i borite se!

27. decembar 2012. 20:55 | Komentara: 135

Ćosić uputio pismo studentima van zemlje, na njihov poziv. Petooktobarski preokret 2000. je nova velika obmana srpskog naroda. Odlivanje pameti, znanja i mašte možda najveći poraz Srbije

 Dobrica Ćosić

Dobrica Ćosić

Pretpostavljam da vi očekujete od mene istinu o stanju srpskog naroda danas i viziju njegove budućnosti. Želim odmah da vam kažem: nisam spokojan što ću vam izgovoriti neka svoja iskustvena saznanja i ideje koje želim kritički da primite, posebno one koje svrstavam i u vašu odgovornost za sudbinu Srbije.

Ako ste čitali moje romane i “Piščeve zapise”, mogli ste da zaključite da je pisac koji vam govori po uverenju skeptik i borbeni pesimist. Kao čovek takvih uverenja i patriotskog etosa osećam intelektualnu i moralnu odgovornost za sudbinu Srbije i njenog mladog naroda, pa se odavno mučim za razumnu nadu u vašu spokojnu budućnost.

Iluzije i zablude u kojima sam živeo, dovele su me pred vas, srpske studente u nedoumice: šta da ne kažem vama koji ste u težnji za naučnim znanjem, uspešnim životom, stvaralaštvom i patriotskom službom svom narodu, otišli u svet sa razvijenom naukom i bogatom kulturom?

STUDENTI: ŽELIMO DA POMOGNEMO SRBIJI Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) održala je u četvrtak tradicionalnu Zimsku skupštinu u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, sa koje je poručeno da će studenti nastaviti da doprinose ne samo budućnosti svojih članova već i Srbiji. Studenti su zatražili da im se obrati naš proslavljeni književnik Dobrica Ćosić, što je učinio svojim pismom, koje je pročitano na skupu. Na Skupštini je istaknuto da je potpisan protokol o saradnji OSSI sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Studenti su istakli i da za 15 godina, koliko postoji njihova organizacija, nemaju svoje prostorije i da su kroz razgovor s predsednikom SANU Nikolom Hajdinom dobili uveravanje da će ih dobiti u okviru Akademije. Na Skupštini OSSI izneta je i zamerka što se u javnosti sve više pominje novac kao glavni razlog što mladi odlaze u inostranstvo, jer, kako je ocenjeno, oni to prevashodno rade zarad “ljubavi prema profesiji, radi usavršavanja i lične afirmacije”.

Moje životno iskustvo me opominje da vam ja, čovek 20. veka, dakle prošlosti, ne treba da imenujem vaše ciljeve i odgovornosti. Duga je senka za mnom, a pred tom senkom nisu vedri horizonti.

Vi, mladi ljudi, treba da imenujete svoje i nacionalne ciljeve, jer vaš naraštaj i onaj koji vas sledi, stvoriće društvo u kome će da živi, radi, stvara i bori se za ličnu sreću. Sve ideologije prošloga veka u porazima su okončane. Ne samo političke. Ako i Srbi imaju tešku sadašnjicu i neizvesnu budućnost, oni imaju burnu i bogatu prošlost koja se mora kritički, savesno da sagledava i uviđaju zablude i greške u nacionalnoj i državnoj politici koje danas uslovljavaju vašu sudbinu. Prošlost niti može, niti treba da se u bilo kom vidu vrati, ali mora da se dobro zna i razume kako bi se zasnovao kolektivni istorijski razum i građanska samosvest.

Istorijska i životna kriza srpskog naroda i njegove danas invalidne države, nije uzrokovana samo konačnim slomom Jugoslavije i njenog titoističkog poretka, iako ti porazi i danas posledično deluju na sveukupni život srpskog društva. U poretku Titove Jugoslavije nisu postojale slobode za istine o njenoj stvarnosti. Funkcionisao je totalan ketman, osobito srpskih komunista. Poredak neslobode, laži i hipokrizije mogao je samo silom i diktaturom da se održava. Čim je umro vlasnik te sile, njegova država je ušla u agoničnu krizu i vreme propadanja. Titoizam i njegov samoupravni poredak, nije rušen antisocijalističkim argumentima, nego njenim imanentnim energijama, životno neodrživom ideologijom i državnim ustrojstvom pravno zasnovanim na brionskom ustavu 1974. godine, a rušen je legalnim, duboko ukorenjenim nacionalističkim ideologijama.

Petooktobarski prevrat 2000-te godine, izveden narodnim gnevom i sa snažnom podrškom stranih obaveštajnih službi, bio je ideološki heterogen i sa nekompetentnim vođstvom. Jedan autarhičan supružnički režim, prožet korupcijom i kriminalom, a izolovan od evropskih i svetskih političkih tokova, smenio je poredak koji se samoproglasio “novom demokratskom vlašću”.

Taj poredak nije ispunio očekivanja i nade izmučenog i osiromašenog naroda Srbije.

Brzo se uvidela nova velika obmana srpskog naroda.

Najpozitivniji ishod te neostvarene demokratske revolucije je izlazak iz međunarodne blokade i politički povratak Srbije u svetsku zajednicu naroda.

Drugi pozitivni ishod petooktobarskog prevrata je ostvarenje značajnih političkih sloboda u javnom govoru, štampi i televiziji.

Ali ta “nova demokratska” sloboda, nije bila sloboda samo za ljudsko dobro i društveni razvoj nego i sloboda za nepoštenje, korupciju, pljačku društvene i državne imovine.

Stupili smo u tranziciju titoističko-socijalističkog poretka u pljačkaški, kriminalizovan kapitalizam, u kome je brzo stagnirala i opadala proizvodnja u industriji i poljoprivredi, a tržište se liberalizovalo na postulatima neoliberalističkog kapitalizma koji je stremio u globalizam.

Umesto pravne, prosvećene i jeftine države, stvorena je partokratska, partijsko-klanska država sa mastodontskom administracijom i političkom birokratijom koja ima feudalna prava na vlast.

Srbija je brzo siromašila, primitizovala se, nezaustavivo padala u ponor biološkog, ekonomskog, kulturnog i moralnog propadanja. Društvom je zavladala nezaposlenost, korupcija, nerad i bekstvo u svet za posao, normalan, radan, stvaralački i kvalitetan život.Danas u svetu živi i radi više od četvrtine srpske populacije, u kojoj su stotine hiljada visokoobrazovanih mladih ljudi, a statistike pokazuju da danas većina školovane mladeži želi da se iseli iz Srbije.

To odlivanje pameti, znanja i mašte, što u razvijenim zemljama predstavlja intelektualni kapital koji u strukturi kapitala zauzima visoko mesto i preovlađujuću ulogu, predstavlja, možda, najveći poraz u poslednjim decenijama Srbije.

Te i druge još drastičnije negativne činjenice sa zastrašujućom demografskom regresijom, ubedljivo dokazuju da se srpski narod, sa kulturom starom osam vekova, nalazi na putu svog nestajanja ako što pre i svim snagama ne stupi u preporod.

Imenujući, po svom uverenju, glavne uzroke životne krize srpskog naroda, činim to sa neskromnom namerom da vas zamislim i podstaknem na zasnivanje svog pogleda na stanje Srbije i prevazilaženje njene zaostalosti i nihilizma koji obuzima mladi narod Srbije.

Osnovni činioci srpskog nazadovanja i poraza u 20. veku su ideologije jugoslovenstva i boljševičko-staljinističkog socijalizma.

Političko, ekonomsko i civilizacijsko nerazumevanje sveta u kome smo postavljali i nameravali da rešimo svoje nacionalno i državno pitanje, izrazilo se u nerealnoj politici, u neuvažavanju odnosa snaga u svetu i vlastitih mogućnosti.

Neuvažavanje vremenskih uslovnosti i istorijske konstelacije sveta u kome smo pokušavali i morali da rešimo svoja životna pitanja, izrazilo se u nenadoknadivom kašnjenju za rešavanja neodložnih nacionalno-državnih i društveno-civilizacijskih problema; dakle, kasnilo se u svemu što je trebalo učiniti za opšte dobro. Tako se gubilo istorijsko vreme i izgubio čitav 20. vek nacionalnog razvoja i civilizacijskog preporoda.

Razorenost društvenog i duhovnog bića i nacionalnog etosa, izrazila se u opštoj korupciji, patriotskoj i socijalnoj neodgovornosti građana – pojedinca prema svojoj zajednici i svemu što je opšte, društveno i državno.

Antropološka i mentalitetska dekadencija, ispoljila se u lenjosti, bahatosti, prostaštvu, nemoralu i hedonizmu bogatih.

Zapanjujuće je dugotrajno neuvažavanje kulture, nauke i prosvećenosti kao prvorazrednih činilaca društvenog razvoja i kvalitetnog duhovnog života ljudi.

Životno pitanje Srbije je nedostatak i neafirmisanost sposobnih, kompetentnih i savesnih ljudi na svim rukovodećim položajima u vlasti, privredi, prosvetnim, naučnim, zdravstvenim i kulturnim ustanovama.

Završavam ovo pismo vama, studentima koji studirate u inostranstvu, sa ubeđenjem da ste saglasni sa mnom da srpsko društvo treba da postane prosvećeno, kulturno, stvaralačko. Ako to ne postanemo, nestajemo kao značajna evropska nacija.Prijatelji,

Nadam se da ste saglasni sa mnom da preživljavamo duboku istorijsku krizu sa neizvesnom budućnošću. Ali, još nismo saglasni i spremni kako da zaustavimo svoje nazadovanje i krenemo u napredovanje i preporod. Na početku ovog mog obraćanje vama, srpskim studentima koji u inostranstvu studirate, obećao sam vam da neću ideološki i paternalistički da vam imenujem opšte, društvene i nacionalne ciljeve kojima treba da težite da biste pobedili sadašnjicu i osvojili nešto spokojniju budućnost od budućnosti koju su imali vaši očevi i dedovi. Ali ne mogu da oćutim iskustveno saznanje: vreme krize je vreme i najgorih i najboljih ljudi. Vreme krize i poraza je i vreme ljudskih podviga i pobeda. A oni se nalaze u velikim i razumnim ciljevima i kretanjem na daleke i teške puteve. Najduži trenuci ljudske sreće su u tim ciljevima i na tim putevima.

Univerzalni postulat ljudskog bivstvovanja i našeg opstajanja je borba. Borite se!

Organizujte se u bratstvo istine za širenje istorijske istine o svom narodu koga je demonizovao i ozločinio neprijatelj. To je uslov našeg časnog opstajanja. To je vaša životna misija, ljudska, intelektualna, patriotska. Hleb i istina isto su nama danas.

Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba, ako se organizuju i žrtvuju za opšte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju.

Vratite se u otadžbinu da se borite za preporod i spas Srbije!

Vaš Dobrica Ćosić

U Beogradu,

24. decembra 2012.

  1. Petooktobarski preokret 2000. je nova velika obmana srpskog naroda. 28. decembar 2012. 13:06 #2274670

    5.oktobar, glupost srpska najveca. Treba da je stid i sramota sve one koji su se primili i podrzali tako nesto kad se znalo ko ga finansira i organizuje. Isti oni koji su bombardovali Srbiju malo pre toga. Slobi svaka cast, drzavnik pravi. Svi posle njega su u najmanju ruku smesni i nisu mu ni do kolena. Jedino im Toma vadi prosek.

  2. Koljensky 28. decembar 2012. 12:54 #2274653

    Moj Dobrice, ni reci ne potrosi o svom pozamasnom doprinosu za postojece mizerno stanje.Kamo lepe srece da vas niko nije slusao druge bi nam ptice sada pevale….

  3. Jasmina 28. decembar 2012. 12:54 #2274652

    Slažemo se gospodine Ćosiću ali što bi se vraćali kada ih je ta ista otadžbnina i oterala?Vi ste deo otadžbine ali to sigurno nije dugogodišnji ministar prosvete gosp.Obradović ali je zato on njen zvanični predstavnik i jedan od razloga odlaska bez povratka naše pameti i mladosti.Zar da se naša pamet i mladost vrati ovde i on da im kroji sudbinu !?To bi im uvredilo intelekt ! Pa on sve čini da taj intelekt i uništi koji je preostao.

  4. Bojan 28. decembar 2012. 12:37 #2274634

    Poštovanje velikanu naše zemlje ali jako je teško boriti se za svoju zemlju koja te izda odmah iza ćoška.I to bi oprostio ali ako te van svoje zemlje više cene,više plaćaju,deca nemaju problema kojih njihovi vršnjaci ovde imaju,bezbrižna su i sita onda ću sve učiniti da moja deca što pre odu iz ove zemlje.Ne bih izdržao da ih gledam kako se razočaravaju svakodnevno i kako se moje vaspitanje i reči ne kradi i ne laži demantuju odmah iza onog ćoška sa početka !

  5. Gaga 28. decembar 2012. 12:28 #2274622

    Da se vratim u moj Niš?Prijatelji kažu da tamo romi imaju duplo veća prava od ostalih pa im i to malo-hoće još veća kažu.Čujem da se odlikaši zapošljavaju kao fizikalci jer nemaju para za studije a romi dobijaju stipendije za fax bez obzira što i srednju preko NVO-a jedva prođu + prioritet za posao.Jel‘ da se vratim tamo gde romi imaju socijalu od 24.000 mesečno a moja majka posle 40 godina krvavog rada penziju od 19.000 dinara.Tu da se vratim,ko bi mojima pomogao da prežive ?

  6. Nedeljko Paunovic 28. decembar 2012. 12:24 #2274617

    kada budu imali godina koliko dobrica,vratice se,uglavnom…

  7. Dragan 28. decembar 2012. 12:21 #2274616

    Sve je pocelo 1986 , ideje su bile dobre od strane tz. oca nacije, proslo je vise od 25 godina, a rezultati se vide.

  8. stevo 28. decembar 2012. 12:05 #2274601

    Cim se zalozis da nostrifikujem diplomu za 10 dana kako se radi i u Sloveniji, Crnoj gori, Hrvatskoj preko centalnog registra eto mene…do tada slobodno sedite u SANU i smisljajte spomenik Srbiji.

  9. ko 28. decembar 2012. 11:48 #2274580

    Ako odete u napr. Italiju i pricate sa portirima , oni ce vas gledati sa simpatijom ali i dominacijom buduci da su vjestiji u engleskom i sa simpatijama prate vase slabo poznavanje talijanskog. Ali, ako se u blizini nadju i njemacki strucnjaci pa sa njima progovorite o temama na njemackom ( koji slucajno znate bolje jer ste ga ucili u skoli ) i engleskom o strucnim temama, mjenja se spoznajni proces.

  10. Nikola 28. decembar 2012. 11:44 #2274575

    Ma koliko negde možda bilo bolje i život bio lakši i mirniji – ovde je moja porodica, ovde su moji prijatelji i ovde su sahranjeni moji preci. Ovde mi je mesto.