RUŽICA DJINDJIĆ NAJBOGATIJA ŽENA U EVROPI

http://onlinereporter.webnode.com/ljudi/vesela-i-bogata-udovica-:-ruzica-%C4%91in%C4%91i%C4%87,najbogatija-zena-u-evropi/#.UNXisAX68pc.twitter

VEDRANA RUDAN: Oluja nije velika hrvatska pobeda, ali jeste veliki srpski poraz – (Zašto je dim iznad Aušvica večni dim, a dim iznad Gaze pizdin dim?)

Subject: VEDRANA RUDAN

07/12/2012 17:06

VEDRANA RUDAN: Oluja nije velika hrvatska pobeda, ali jeste veliki srpski poraz

BEZ EUFORIJE

Autor: Katarina Živanović

Oluju sam od starta držala zločinačkom akcijom, etničkim čišćenjem. Tu ništa za mene nikad nije sporno. Mnogo sam puta govorila i pisala o zločinima koje je tada nad civilima izvršila hrvatska vojska, ali Ante Gotovina nije odgovoran za to – kaže, izmeðu ostalog, za Plave strane hrvatska spisateljica, publicistkinja i blogerka Vedrana Rudan. Voljena i omražena, kontroverzna, govori britkim jezikom o politici i životnim problemima. I nikog ne ostavlja ravnodušnim. Za PS priča o Oluji, objašnjava zašto se zamerila Jevrejima, zašto je ljuta na Hrvatsku…

Zaboravimo prošlost. Krenimo u rat u svo jim zemljama za bolje sutra nas, naše djece, naših unuka – izjavili ste onog dana kada su u Hagu osloboðeni hrvatski generali Gotovina i Markaè. Da li verujete da je istinsko pomirenje moguće ako znamo da su stavovi Hrvatske i Srbije po pitanju Oluje suprotni, i da je malo verovatno da će se oni ikada usaglasiti u budućnosti?

– O Oluji znam više nego što bih željela. Roditelji moga muža, Srbi, živjeli su u Krajini do Oluje. Oni i danas žive u svojoj kući, ali više ne u Krajini. Oluju sam od starta držala zločinačkom akcijom, etničkim čišćenjem. Mnogo sam puta govorila i pisala o zloèinima koje je tada nad civilima izvr¹ila hrvatska „vojska“ ili vojska, svejedno. Sto puta sam napisala i rekla da zloèinci koji su to uradili nikad nisu osuðeni, iako se imena znaju. Konaèno, jedan od mojih prvih susjeda je ratni zl oèinac, pa nikome ne pada na pamet da mu to uzme za zlo. Ubijao je u Gospiæu. Ali… Nikad se ne bi smjelo govoriti o Oluji, a ne spomenuti glavne kreatore te „velike hrvatske pobjede“. To su Sjedinjene Amerièke Dr¾ave, koje su je blagoslovile i dale svu moguæu logistiku i Tuðman i Milo¹eviæ, koji su dogovorili kako je sprovesti. Svi stanovnici Krajine preko radija su dobivali obavijesti, iz sata u sat, kojim putem da krenu prema Srbiji. Oni koji su ostali, nemoæni, stari ili glupi, pobijeni su da bi se odbjeglim Srbima poslala poruka. Iz istog razloga zapaljene su srpske kuæe. Moja svekrva i svekar, glupi par koji je mislio da nije ni¹ta kriv, pa je na¹e èete doèekao na kuænom pragu, jedva je izvukao ¾ivu glavu. Nikad Oluju neæu dr¾ati velikom hrvatskom pobjedom, jer u toj akciji rata nije bilo. S jedne su strane bili ratnici, s druge civili u bijegu. Sve to danas nikome ne mo¾e pomoæi. Pobijeni Srbi neæe ustati, ¾ivi se neæe vratiti, Oluja je zloèin i nije velika hrvatska pobjeda, ali jest veliki srpski poraz. Srbi su uz pomoæ JNA, najmanje oni iz Krajine, ¾eljeli Veliku Srbiju, nisu je dobili. Dakle, izgubili su rat. Najstra¹nije je ¹to ga Hrvati nisu dobili. Ne samo Hrvati. Kako vidimo, i Slovencima je jasno da su gubitnici. O ostalima koji su nekad ¾ivjeli u Jugoslaviji da ne govorimo. Sa ogromnim u¾asom ovih sam dana shvatila da je pomirenje izmeðu Srba i Hrvata jednostavno nemoguæe. S tim bismo se morali pomiriti i krenuti u novi ¾ivot kao neprijatelji koji su danas presiroma¹ni da bi jedni drugima rezali vratove i palili kuæe. Uostalom, na¹i gospodari misle da je dosta bilo krvi i rata.

Kako sada gledate na euforiju koju je u Hrvatskoj izazvala oslobaðajuæa presuda generalima, ali i na razoèaranost u Srbiji? Nacionalizam je nabujao sa obe strane, i to ne samo u ultradesnièarskim krugovima. Vraæamo li se u devedesete?

– Euforija je bila ogromna jer Hrvati nisu oèekivali oslobaðajuæu presudu. Naprotiv. Oslobaðanjem Gotovine i Markaèa, tako su je protumaèili na¹i domoljupci, svijetu je poslana poruka o hrvatskoj „nevinosti“. Srbi su oslobaðanje Gotovine i Markaèa do¾ivjeli kao oprost koji je svijet udijelio Hrvatima za zloèine koje su uèinili za vrijeme Oluje i èi¹æenje Hrvatske od Srba. Da li je to „nacionalizam“? To je oèajizam. Slobodni Gotovina i Markaè ne mogu nahraniti gladne Hrvate, ni izbrisati hrvatske zloèine kao ¹to ne bi osuðeni mogli nahraniti gladne Srbe i izbrisati njihove zloèine. Izmanipulirani smo. I vi i mi. Mediji i politièari nam kao top-temu nameæu ratne igre umjesto kruha. Euforija se smiruje. Dapaèe, Gotovinu, to sam predvidjela, ovdje progla¹avaju izdajicom jer je Hrvatima preporuèio da se okrenu buduænosti i zabo rave na rat umjesto da ih pozove u lov na „èetnike“. Gotovina, koji je godinama za napaljene Hrvatine bio „heroj a ne zloèinac“ i inkarnacija hrvatstva, „izdao“ je svoj narod i ¾eli mir na ovim prostorima. Bilo bi komièno da nije stravièno.

Va¹u izjavu da ste „sretni ¹to je sud oslobodio Gotovinu“ mnogi su doèekali „na no¾“. Ipak, obrazlo¾ili ste da je zloèina bilo, ali da su za to odgovorni Tuðman i Milo¹eviæ, a pre svega SAD. Kojim argumentima branite va¹e stavove?

– Nikad Gotovinu nisam dr¾ala zloèincem. On je jednostavno bio ¾rtveno jagnje, jer su njegovi ¹efovi oti¹li bogu na istinu, a Hag je morao, radi „ravnote¾e“, u mre¾u uhvatiti i neku veliku hrvatsku „ribu“. U pokojnom Feralu n a tu je temu objavljen fenomenalan ¹tos. U Hagu se na¹i generali di¾u pred sucem i svi izgovaraju istu reèenicu: „Èasni sude, nisam kriv.“ Di¾e se i Tuðman pa ka¾e: „Èasni sude, nisam ¾iv.“ To je to. Po meni, ne ka¾em da sam u pravu, da je Gotovina osuðen, preko noæi bi bili amnestirani svi oni zloèinci sa na¹e strane koji su zaista ubijali, klali, palili i bacali starèad u bunare. Ovako, Hrvatska æe morati krenuti u lov na njih. Ako Gotovina nije kriv, tko je kriv? Zapovjedna odgovornost? Preglupo mi je kad mi netko ka¾e da sam podlegla „teoriji zavjere“. Danas sam èula na radiju kako je u Njujork tajmsu objavljen tekst u kome autor nadugaèko i ¹iroko obja¹njava ulogu Amerike u ratu na ovim prostorima. Dobro jutro, Margareta. Ne trebaju mi posebni „argumenti“ da bih obranila svoje teze. Pogledajte tko su dobitnici u na¹em ratu. Olbrajtova kupuje telekomunikacije na Kosovu, Klark, zapovjednik NATO snaga koje su bombardirale Srbiju, tamo æe kupiti rudnike, na¹i deèki umjesto Amerikan aca bauljaju Avganistanom i ostalim Avganistanima… Samo slepac ne vidi ulogu Amerike u na¹oj revoluciji. To ¹to netko moje teze doèekuje „na nož“, uopæe me ne uzbuðuje. Uvijek sam sama plaæala pravo da pi¹em što mislim.

Kritikujete „Fašističku Ameriku“ ali i Izrael zbog napada na Palestinu. Zbog pitanja koje ste postavili – (Zašto je dim iznad iznad Aušvica večni dim, a dim iznad Gaze pizdin dim?), Jevreji su od vas tra¾ili izvinjenje. Hoće li ga dobiti?

– Jevreji, preciznije „Jevreji“ nikad od mene za tu izjavu neće dobiti izvinjenje. Nikad! Neki su je hrabri klinci čak stavili na džambo plakat pokraj ceste u jednom dalmatinskom gradiću i tamo je stajala mjesec dana. Ponosna sam na tu izjavu, to je najbolja rečenica koju sam u životu napisala. Naravno, kad sam rekla „Židovi“ nisam mislila ni na Židove ni na židove, nego na fašiste koji vladaju državom Izrael. Sve se više graðana Izraela i Židova koji žive van Izraela buni protiv izraelskog fašizma. Žao mi je što u Hrvatskoj na tu temu od sto glasa glasa čuti nije.

Ljuti ste i na Hrvatsku ¹to nije podr¾ala Palestinu u borbi za status dr¾ave promatraèa u UN u blogu „Jebi se, Hrvatska“?

– Naravno da sam ljuta. Palestinci su ¾idovi dvadeset i prvog vijeka. „Hrvatska“ se prema njima ponijela kao NDH prema ¾idovima èetrdeset i neke. Hrvatsku sam stavila pod navodnike, jer ne vjerujem da ba¹ svi graðani moje zemlje misle popu t na¹ih pokvarenih politièara opsjednutih potrebom da se uguraju u dupe svakog gospodara.

Govorite otvoreno o svojoj porodici, pa i o ocu koji je „u Jasenovcu pokušavao batom rešiti jevrejsko pitanje“. Kako gledate na tu njegovo prošlost?

– Godinama čekam da mi netko postavi to pitanje. Možete li uopće zamisliti da bi moj otac „u Jasenovcu batom rješavao židovsko pitanje“ i da bi moji židovski prijatelji tek tako prešli preko toga. Imaju dokumentaciju, znaju svakoga imenom i prezimenom koji je ikad držao bat iznad židovske glave. Osim imena i prezimena imaju mu i fotografiju, težinu, visinu, debljinu… Moga oca u njihovoj evidenciji nema. Na njihovu žalost. To je, naravno, bila samo lice ncija poetika. Moj je otac bio partizan koji je jednom otišao u Aušvic i vratio se doma duboko potresen. I moja baka i moja majka su bile u partizanima. Očevu sestru Mariju Nijemci su ubili u jednom od svojih logora. Tatinu drugu sestru ubili su Talijani. Tom sam rečenicom željela reći, ako si potomak zločinca, ne znači da si zločinac, ako si potomak žrtve, ne znači da si žrtva. Oni koji danas vladaju Izraelom potvrðuju moju teoriju.

Ne ¹tedite politièare. Sve ih stavljate u isti koš sa lopovima, licemererima i lažovima. Ima li, pak, nakog u regionu za koga ste pomislili „ovaj bi mogao bio dobar lider“?

– Naš ministar branitelja gospodin Fred Matić za mene je jedini svijetli lik, kako to vi kažete, „u regionu“. Otvoren, iskren, hrabar. Treba imati vra¹ku hrabrost svakoga se dana suoèavati sa zloèincima obuèenim u heroje i prevarantima obuèenim u dragovoljce Domovinskog rata. Bio je u ratu, èak i u jednom od va¹ih logora, ali u njemu nema mržnje. Nevjerojatna osoba. Posebno mi se svidio kad je jednom u pratnji predsjednika Josipoviæa otišao u Srbiju i tu od vaših isprosio penziju za našu i vašu siromašnu pjevačicu Anicu Zubović koja je bijedno živjela u jednom zagrebačkom staračkom domu. ®ivot joj je uèinio dostojanstvenim, preciznije, va¹a joj ga je vlast takvim uèinila. Vi svojim umjetnicima dodjeljujete penzije ¹to je za svaku pohvalu, a naši u Hrvatskoj crkavaju od gladi osim ako im nešto ne stigne iz Srbije. Zaista sam ponosna što imamo Freda Matića.

Da li vas neko ili nešto pozitivno iznenaðuje na ovda¹njim prostorima? Nedavno ste pohval ili Kusturicu zbog borbe protiv „niklovanja Srbije“, uz konstataciju da hrvatskoj fali jedna takva ličnost. Jesmo li apatièni posle godina ratovanja, da li je u pitanju ekonomska ili moralna kriza? Zašto nemamo energije da menjamo stvarnost i budemo aktivniji?

– Nemamo energije da mijenjamo ¾ivot jer ga tro¹imo u borbi za goli opstanak. Kod nas mora¹ raditi najmanje tri posla da bi mogao pre¾ivjeti. Digla sam stambeni kredit u ¹vicarcima, èetrdeset i sedam hiljada eura. Nakon sedam godina otplaæivanja moj dug je èetrdeset i osam hiljada eura. Sto hiljada Hrvata nosi ¹vicarsku omèu oko vrata. Nema se vremena za revoluciju. Kusturica je uèinio èastan èin. Pretpostavljam zato ¹to nema kredita a ima hrabrosti.

U va¹im knjigama otvoreno govorite o seksu, preljubi, zlostavljanju, nasilju. Mnogi vam zameraju na reèima koje „ne birate“, ali su saglasni da su stvari o kojima pi¹ete na¹a realnost. Ima li za vas tabu tema?

– Ima. Nikad ne bih mogla pisati o zlostavljanju djece.

Na osnovu romana „Kad je ¾ena kurva, kad je mu¹karac peder“ uraðena je i pozori¹na predstava „Kurba“, koja æe premijeru imati 11. decembra u beogradskom Domu kulture Studentski grad? Hoæete li doæi?

– Na¾alost moju veliku, neæu. Volim Be ograd, to je moj grad, tamo su mi dragi prijatelji… Kurba je monodrama koju je re¾irao slovenski re¾iser Mare Bulc prema tekstovima iz knjige Kad je mu¹karac peder, kad je ¾ena kurva. Igra fenomenalna slovenska glumica Violeta Tomiè, na hrvatskosrpskobosanskoslovenskom. Jezik koga razumije èitavi Region. Predstava je prava „¾enska“ i veliki hit u Sloveniji. Neopisivo mi je ¾ao ¹to je neæu gledati u Beogradu.

Kad je ¾ena kurva, kad je mu¹karac peder?

– ®ena je kurva ma ¹to u ¾ivotu uèinila a mu¹karac je peder kad ¾eni ka¾e da nikad nije kurva.

Buduænost dr¾ava nastalih raspadom SFRJ?

Kad pogledam prema Sloveniji vidim da ima nade. Treba u ruke uzeti kuku, motiku, molotovljev koktel pa krenuti na gamad koja nam je uništila buduænost. Ništa bez borbe. Ali ne borbe izmeðu „četnika“ i „ustaša“, neka počivaju u nemiru, nego izmeðu nas robova i njih lopova – kaže Vedrana Rudan.

Предмет: Oставка чланова Владе да би се расписали и спровели поштени, нови избори по Уставу и закону а да би власт поштовала народ, државу, Устав и закон

ВАША ЕКСЕЛЕНЦИЈО ПРЕДСЕДНИЧЕ РЕПУБЛИКЕ ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ ТОМИСЛАВЕ НИКОЛИЋУ,
ПРЕДЛОГ да тражите од Народне скупштине Републике Србије и од Владе Републике Србије да поднесу колективне оставке и да Ви својом оставком дате пример њима.Господин
Томислав НИКОЛИЋ председник Републике
Андрићев венац бр. 1, 11000 Београд
Препорученом поштом с повратницом и преко интернета: predstavkegradjana@predsednik.rsДоставља се преко интернета:
ДРЖАВЉАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
у Републици Србији и ван ње

ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА/ПАРТИЈАМА/ПОКРЕТИМА
СРЕДСТВИМА ЈАВНОГ ОБАВЕШТАВАЊА

Ваша екселенцијо председниче Републике поштовани господине Томиславе НИКОЛИЋУ,

Предмет: Ваша оставка и оставке свих народних посланика и чланова Владе да би се расписали и спровели поштени, равноправни, слободни општи нови избори по Уставу и закону, а да би власт поштовала народ, државу, Устав и закон

Слободан сам (Члана 56 Устава) да Вам поднесем, и да замолим Ваш јавни одговор на
ПРЕДЛОГ
да тражите од Народне скупштине Републике Србије и од Владе Републике Србије да поднесу колективне оставке и да Ви својом оставком дате пример њима.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Ваша председничка заклетва (4. пасус Члана 114 Устава) Вас обавезује да штитите Устав и закон и чини Вас меродавним да покренете поступак у том смислу.
Устав Републике Србије јасно и недвосмислено утврђује, обавезује и захтева, или дозвољава, следеће:
Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.
Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.
Члан 2 Устава

Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.
Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.
Члан 3 Устава

Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом.
Члан 23 Устава

Физички и психички интегритет је неповредив.
Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицнинским или научним огледима без свог слободног датог пристанка.
Члан 25 Устава

Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавеште ња и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбед-ности Републике Србије.
Члан 46 Устава

Свако има право да слободно одлучи о закључењу и раскидању брака.
Брак се закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом.
1. и 2. став Члана 62 Устава

Сако има право да слободно одлучи о рађању деце.
Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе.
Члан 63 Устава

Породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посеб-ну заштиту, у складу са законом.
1. став Члана 66 Устава

Јуче је у „Центру за деконтаминацију културе“ у Београду отворена изложба. На њој су изложене слике аутора које приказују Богородицу Марију и Исуса Христоса као хомосексуалце.
Богородица Марија и Исус Христос су симболи чистоте душе, девичанства, духовности ослобођене полне острашћености.
Хомосексулани покрет је заснован на задовољавању полних страсти сексуалним односом с лицем истог пола. То је супротно својствима Богородице Марије и Исуса Христоса. Њихово приказивање као хомосексуалаца је свесно и намерно унижавање њихових ликова. То је јавно спрдање са свим људима који поштују Богородицу Марију и Исуса Христа. То је и саркастично подругивање не само православним хришћанима, већ и свим хришћанима. То је настојање да се униште и вера и морал народа.
Хомосексуални покрет експлоатише демократске и људске слободе да би под тим видом и изговором промовисао, пропагирао и популарисао хомосексуалност. Посебно код младих.
Познато ми је да у северној Америци постоје универзитети који у својим огласима истичу да су хомосексуалци добродошли. То је давање предности опредељењу за начин како да се задовољавају полне потребе. То показује не само активност већ и ефикасност деловања хомосексуалног покрета и један од начина његовог ширења.
Таквим његовим ширењем би дошло човечанство до генерације у којој би сви били хомосексуалци. То би била последња генерација људског рода.
Хомосексуализам је појава која је против развоја људског рода. Таква појава не сме да се пропагира, популарише, да се шири међу омладину. Она повређује права и слободу човека који жели да живи слободно, да створи своју породицу и да у њој одгаја своју децу. Хомосексуалци, осећајући природну потребу за децом, хоће да усвајају и одгајају децу у свом духу. То представља посебне опасности: педофилију и трговину децом.
Далеко највећи део држављана Републике Србије је посвећен очувању породице и одгоју своје деце.
Ваша екселенцијо председниче Републике, поштовани господине Томиславе НИКОЛИЋУ, све напред цитиране одредбе Устава показују да је јавно пропагирање и популарисање хомосексуализма, у оквиру чега је и јуче отворена изложба у „Центру за деконтаминацију културе“, супротно Уставу и националним, духовним и моралним вредностима држављана Републике Србије. Покрет за живот Србије ДВЕРИ Вам се, као и осталим државним органима, обраћао молбом за заштиту и за заустављање ширења тог покрета те и за неотварање те изложбе. Оглушавањем о ту молбу, тј. допуштањем да се одржи та изложба, Ви, као и Народна скупштина и Влада, сте постали саучесник у деловању супротно Уставу, супротно народном опредељењу и његовим моралним, духовним и националним вредностима.
Ваше оставке ће да омогуће држављанима Србије да покажу да ли подржавају ваше ставове вашим поновним избором, или да ли их не прихватају што ће да искажу избором нових људи за врховне државне функције, на врховне државне положаје. То је за добробит све наше деце, унучади и потомства, укључујући Ваше лично и моје, такође.
Политика је начин управљања државе и друштва. Она може да буде прихватљива, добра, веома добра, одлична, или неприхватљива, лоша, веома лоша, ужасна. За шта се опредељујете, за коју сте способни и кадри? То ће да покаже Ваш став и однос према овом предлогу.

С поштовањем,

Београд, четвртак, 4. октобар, 2012. године. Др Љубомир Т. Грујић
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд

From: slobodan-radojev-mitric@hotmail.com
To: lyubomir_t_gruyitch@yahoo.com
CC: predstavkegradjana@predsednik.rs; geopolit@eunet.rs; info@vidovdan.org; infodveri@verat.net; internet@novosti.rs; jedan389@yahoo.com; marketing@pravda.rs; naspecat@yahoo.com; novine@live.nl; nspm@nspm.rs; office@smedia.rs; pogledi@sbb.rs; postojbina@yahoogroups.com; prsektor@telekom.rs; redakcija@nin.co.rs; redakcija@novosti.rs; redakcija@nspm.rs; redakcija@pravda.rs; redakcija@srpskapolitika.com; republikasrpska@yahoogroups.com; sekretarijat@srbinaokup.info; slobodan-radojev-mitric@hotmail.com; sorabia@egroups.com; srbija_medjusljivama@yahoogroups.com; srpskiglas@serbianvoice.eu; web@nspm.rs; prunikof@sbb.rs; terezagmszr@gmail.com; radebozovic@yahoo.com; redakcija@kurir-info.rs; syp@serbianyellowpages.com; a.vermaat@trouw.nl; adolf.dahl@comhem.se; president@messages.whitehouse.gov; odni@service.govdelivery.com; svr@gov.ru; vojska.srbije@mod.gov.rs; info@ambarusk.rs; consrus@ambarusk.rs; info@messages.whitehouse.gov; danica_draskovic@yahoo.com; usastv@gmail.com; office@tvpirot.rs; kontakt.predsednik@predsednik.rs; kabinet.potpredsednika@gov.rs; kabinetpremijera@gov.rs; eu.integracije@gov.rs; omr@srbija.gov.rs; press@gov.rs; info@mup.gov.rs; direktor@bia.gov.rs; press@mfin.gov.rs; msp@mfa.rs; info@mod.gov.rs; mrkonjicm@mi.gov.rs; kabinet@mpravde.gov.rs; info@mpt.gov.rs; kabinet@mpn.gov.rs; kabinet@zdravlje.gov.rs; kabinet.min@merz.gov.rs; kabinet@kultura.gov.rs; info@ekoplan.gov.rs; ministar@minrzs.gov.rs; kabinet@minrzs.gov.rs; office@mos.gov.rs; kabinet@mbp.gov.rs; kancelarija@kornrp.gov.rs; vojvodina@ds.org.rs; crgeditor@yahoo.com; milan.cv@gmail.com; admin@chomsky.info; janic@telia.com; dragan.djilas@ds.org.rs; bojan.pajtic@ds.org.rs; dragoljub.micunovic@ds.org.rs; centrala@ds.org.rs; info@srpskaradikalnastranka.rs; izvrsni-odbor@sns.org.rs; stateduma@duma.gov.ru; info@predsjednikrs.net; kabinet@tuzilastvorz.org.rs; vladarsk@gmail.com; ruter@jur.uva.nl; books@eunet.rs; drdkrstich@rogers.com; krstic.jeremija@gmail.com; dusan.nonkovic@gmx.de; info@serbianvoice.eu; rjkelder@willehalm.nl; v.ilic@eunet.rs; music_drago@yahoo.com; vuk@spo.org.rs; kancelarija@dvor.rs
Subject: RE: Оставке
Date: Thu, 4 Oct 2012 16:18:31 +0200

ВАША ЕКСЕЛЕНЦИЈО ПРЕДСЕДНИЧЕ РЕПУБЛИКЕ ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ ТОМИСЛАВЕ НИКОЛИЋУ,

ПРЕДЛОГ да тражите од Народне скупштине Републике Србије и од Владе Републике Србије да поднесу колективне оставке и да Ви својом оставком дате пример њима.

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=3991730906813&set=a.1104985619985.2017348.1087091937&type=1&theater

Date: Thu, 4 Oct 2012 05:31:13 -0700
From: lyubomir_t_gruyitch@yahoo.com
Subject: Оставке
To: predstavkegradjana@predsednik.rs
CC: geopolit@EUnet.rs; info@vidovdan.org; infodveri@verat.net; internet@novosti.rs; jedan389@yahoo.com; lyubomir_t_gruyitch@yahoo.com; marketing@pravda.rs; naspecat@yahoo.com; novine@live.nl; nspm@nspm.rs; office@smedia.rs; pogledi@sbb.rs; Postojbina@yahoogroups.com; prsektor@telekom.rs; redakcija@nin.co.rs; redakcija@novosti.rs; redakcija@nspm.rs; redakcija@pravda.rs; redakcija@srpskapolitika.com; republikasrpska@yahoogroups.com; sekretarijat@srbinaokup.info; slobodan-radojev-mitric@hotmail.com; sorabia@egroups.com; srbija_medjusljivama@yahoogroups.com; srpskiglas@serbianvoice.eu; web@nspm.rs; lyubomir_t_gruyitch@yahoo.com

Господин
Томислав НИКОЛИЋ председник Републике
Андрићев венац бр. 1, 11000 Београд
Препорученом поштом с повратницом и преко интернета: predstavkegradjana@predsednik.rs

— mit Maria Blum, Мато Караматовић, Rados Micovic, Iris De Vries, НИКОЛА КАВАЈА, РАДОЈЕ-ДОБРИЛА МИТРИЋ, Љубомир Тихомира Грујић, Миро Јовић und Slobodan Mitric.

SLAVENKO TERZIĆ: ŠTA JE TO STARA SRBIJA

SLAVENKO TERZIĆ: ŠTA JE TO STARA SRBIJA

ponedeljak, 19 novembar 2012 01:32

U pristrasnom ideološkom viđenju SAD i Evrope „prava mera” srpskog državnog prostora jeste svođenje na bivši beogradski pašaluk

Slavenko terzic_copyIzdavačka kuća „Pravoslavna reč” i Istorijski institut iz Beograda, objavili su monografiju Slavenka Terzića (1949), istoričara, naučnog savetnika Istorijskog instituta SANU, pod naslovom „Stara Srbija (XIX i XX vek)”.

U podnaslovu stoji „Drama jedne civilizacije: Raška, Kosovo i Metohija, Skopsko-tetovska oblast”. U knjizi, velikog formata, na gotovo 700 strana, govori se o granicama stare Srbije, kosovskoj ideji, Raškoj u 19. i 20. veku, Albancima u staroj Srbiji, i borbi za albansku državu u Srbiji…

Slavenko Terzić biće imenovan za novog ambasadora Srbije u Moskvi.

Pojam „stara Srbija” niko više ne pominje. Šta je bila stara Srbija?

— Stara Srbija nije samo bila nego i danas jeste središnja istorijska zemlja srpskog naroda, bez obzira na okolnosti novijeg vremena. Svedoci smo potpunog iskrivljivanja prošlosti ove zemlje i političkog konstruisanja njenog novog identiteta. U pravu ste, pojam je nestao iz svesti šire javnosti, osim u užim stručnim krugovima. Naš svet i inače ne samo što lako napušta svoja staništa nego i brzo zaboravlja istorijska imena svojih oblasti i zemalja. Stara Srbija je ime za južni i jugozapadni deo istorijske Srbije, koji je ostao da živi pod osmanskom vlašću posle oslobođenja Šumadije, i okolnih oblasti, i stvaranja autonomne Kneževine Srbije (nova Srbija). Jedan istoričar, i putopisac, tu zemlju je sedamdesetih godina 19. veka nazvao „pravom Srbijom”. Stara Srbija nije administrativno-upravni pojam, ona je istorijsko ime za oblasti starih srpskih državnih, duhovnih i kulturnih središta. Čini se najmerodavnijim Cvijićevo stanovište (koji je peške proputovao te predele) da stara Srbija obuhvata oblasti Raške, Kosova i Metohije i gornjeg Povardarja (Skopsko-tetovska oblast).

Šta je, u kulturnom pogledu, predstavljala i značila stara Srbija?

— Kao što je dobro poznato u stručnim krugovima, na prostoru stare Srbije nalazili su se poznati srpski srednjovekovni dvorci (Svrčin, Pauni, Nerodimlja, Štimlje, Ribnik kod Prizrena i drugi). Državne prestonice kao što su Ras, Priština, Prizren i Skoplje. Sedište Pećke patrijaršije od 1346. godine i najveća dostignuća srpske srednjovekovne civilizacije oličena u Mileševi, Sopoćanima, Đurđevim Stupovima, Pećkoj patrijaršiji, Visokim Dečanima, Gračanici, Bogorodici Ljeviškoj, Svetim Arhanđelima kod Prizrena i velikom nizu srpskih zadužbina oko Skoplja i Kumanova, kao što su Markov manastir, Andreaš, Psača, Sveti Spas u Kučevištu kod Skoplja, Staro Nagoričino, Mateič i drugi. Samo na Kosovu i Metohiji, u 1.090 naselja (od ukupno 1.445 popisanih pre četrdesetak i više godina), prikupljeni su podaci za 1.300 manastira, crkava, crkvišta i drugih nepokretnih srpskih spomenika, a da i ne govorimo o starim i dragocenim riznicama i manastirskim bibliotekama. U staroj Srbiji je gotovo sve ono što obeležava istorijski identitet srpskog naroda.

Stara Srbija je, kažete, do kraja 17. veka bila najgušće naseljena oblast srpskog naroda. A onda su krenuli progoni i seobe srpskog naroda?

— Da, svakako, to je opštepoznata činjenica. Na mnogim evropskim kartama do kraja 17. pa i početkom 18. veka istorijska etnička granica između Srba i Albanaca nalazi se na reci Drim (Veliki Drim) u današnjoj severnoj Albaniji. Uzimam kao primer kartu poznatog Đakoma Kantelija da Vinjole „Kraljevina Srbija zvana Raška”, objavljenu u Rimu 1689. godine. Sve do kraja 17. veka pravoslavni Srbi čine apsolutnu većinu stanovništva na prostoru stare Srbije. Etnička i verska slika toga prostora menjala se tokom poslednja tri veka, uglavnom nasiljem. Dva su procesa karakteristična za zbivanja tokom poslednjih vekova: naseljavanje albanskih kolonista iz planinskih oblasti Albanije u pitome i plodne ravnice Kosova i Metohije i okolnih krajeva, pod okriljem i uz snažnu podršku osmanske vlasti s jedne strane, i islamizacija pravoslavnih Srba, a potom i njihovo postepeno odnarođavanje s druge strane. Dok je za izmenu verske strukture stanovništva raške oblasti bilo presudno naseljavanje muhadžira iz okupirane Bosne i Hercegovine i posle oslobođenja Nikšića, Kolašina i Podgorice (ovde je reč o muslimanima srpskoga roda i jezika), a manjim delom naseljavanjem katoličkih klimenata na Pešter 1700. godine. Za Kosovo i Metohiju, a dobrim delom i Skopsko-tetovsku oblast, odlučujuću ulogu imalo je potiskivanje i proterivanje pravoslavnih Srba od strane uglavnom muslimanskih, malim delom i katoličkih Albanaca.

Taj proces odvijao se u više faza?

— Proces se odvijao u četiri istorijske etape. Od kraja 17. veka, pa do 1878. godine, procesi imaju znatnim delom stihijski karakter. Od Berlinskog kongresa i takozvane Albanske lige, u Prizrenu, pa do oslobođenja 1912, proterivanje Srba iz oblasti stare Srbije postaje sastavni deo političkog projekta etnički čiste velike Albanije koji ima manje ili više podršku austrougarske diplomatije. Manjim delom taj proces je bio deo panislamizma sultana Abdula Hamida. Treća, u ogromnoj meri presudna faza etničkog čišćenja Srba desila se u vreme fašističko-nacističke okupacije 1941–1945, i u naredne četiri i po decenije postojanja jugoslovenske države. Dakle, pod okriljem okupacije, proterano je, smatra se (pored najmanje 10.000 ubijenih) oko 100.000 Srba i naseljeno najmanje 100.000 ratnih kolonista iz Albanije. Nova jugoslovenska vlast ne samo što je sankcionisala stanje stvoreno okupacijom nego je omogućila nesmetano etničko čišćenje Srba iz južne srpske pokrajine. Demograf Milovan Radovanović je izneo podatak da je od 1945. do 1990. godine sa Kosova i Metohije iseljeno u centralnu Srbiju oko 250.000 Srba. Za razumevanje tog procesa bitan je i udeo srpskog političkog faktora koji je iz karijerističkih ili drugih razloga postajao saučesnik u tim zbivanjima. I svakako poslednja faza započinje 1999. godine, pred očima celog takozvanog slobodnog i demokratskog sveta. Niko još nije saopštio koliko se Albanaca iz Albanije i iz BJR Makedonije naselilo u južnu srpsku pokrajinu.

U staroj Srbiji uništeni su mnogi srpski manastiri, gradovi, selišta… Država ništa ne čini da sačuva makar taj duhovni prostor srpskoga naroda?

— Sudbina ove zemlje, i njene kulturne baštine, navela me je da ukažem na istinsku istorijsku dramu srpske civilizacije. Poslednjih petnaestak i više godina obišao sam, sa kolegama, veliki deo tog prostora. U skoro svakom selu nailazi se na crkvište ili „grčko groblje”. Mnogi od hramova i danas su u ruševinama. Čuvenu zadužbinu kralja Milutina, manastir Banjsku, bosanski beglerbeg Mustafa paša Olovčić je 1619. pretvorio u tvrđavu, a jedan deo kraljevske crkve u džamiju (tokom 18. veka nosila je ime osmanskog sultana Osmana Drugog). Druga divna zadužbina kralja Milutina, Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, takođe je sredinom 18. veka pretvorena u džamiju (Džuma džamija). Obnovljena, prelepa Bogorodica Ljeviška sa Hristom, ponovo je spaljena u albanskom pogromu 2004. Gradnja džamija na mestu srušenih crkava bila je česta. Temeljima srpske države i srpskog kulturnog identiteta preti konačno zatiranje. Veliki deo Srba izgleda nije toga svestan niti se dovoljno čini da se svetu predstavi sva tragika naše kulturne baštine.

Kako tumačite protivljenje SAD i Evrope ujedinjenju srpskog naroda u 20. veku, a s druge strane svedoci smo stvaranja velike Albanije?

— Tumačim njihovim geopolitičkim i vojno-strategijskim interesima u ovom regionu, motivisanim dobrim delom težnjom za opkoljavanjem Rusije. Po njihovim pojednostavljenim klišeima, Srbi su od vremena Karađorđa produžena ruka Rusije i ruskih interesa na Balkanu. U njihovom pristrasnom ideološkom viđenju „prava mera” srpskog državnog prostora jeste svođenje na bivši beogradski pašaluk. Na delu je trijumf istorijskog revizionizma i revanšizma prema Srbima.

Ne događa nam se, valjda, sve ovo samo zato što smo napravili „kuću na drumu”?

— Problem je u tome što nama ne daju ni da čestito podignemo kuću, kako je to dozvoljeno drugim evropskim narodima. Na Srbe se gleda ne samo kroz prizmu odmeravanja snaga u sučeljavanju geopolitičkih uticaja nego i sa dosta religioznih i civilizacijskih predrasuda („mračni Bizant” i „prosvećeni Zapad”). Zar o tome uverljivo ne svedoči da se uporno previđa činjenica da su Srbi najveće žrtve genocida i etničkog čišćenja na Balkanu u 20. veku?

Na prednjoj korici knjige je slika Nadežde Petrović „Kosovski božuri”. Pretpostavljam da ni to nije slučajno?

— Ništa nije slučajno. Kosovski božuri su u narodnoj svesti simboličan izraz žrtvovanja za odbranu svoje zemlje, a Nadežda Petrović je to posvedočila i svojim učešćem u oslobođenju Kosova i Metohije, i ulaskom u Prizren kao bolničarka 1912. godine.

Šta preporučujete predsedniku Tomislavu Nikoliću da pročita, od stručnih knjiga, pre nego što donese političku odluku o Kosovu i Metohiji?

— U mnoštvu knjiga čini se da je kapitalno delo „Zadužbine Kosova”, objavljeno u Beogradu i Prizrenu 1987. Prava riznica naših znanja o Kosovu i Metohiji. Bilo bi dobro da svaki Srbin, ili svako ko hoće da sagleda kosovsku vertikalu srpske istorije, još jednom pročita dve kratke, ali filozofski i moralno snažne studije poznatog heleniste Miloša Đurića „Vidovdanska etika” i „Smrt majke Jugovića”.

Autor Zoran Radisavljević

Izvor Politika, 18. novembar 2012.

Обећано нам је да ће изборна крађа бити истражена

Обећано нам је да ће изборна крађа бити истражена и да ће Двери бити позване на консултације када буде позната Платформа Председника у вези са Косовом и Метохијом. Оба обећања остала су мртво слово на папиру. После свега шта треба да мислимо о новом Председнику који не испуњава своја обећања?

Томислав Николић поново прекршио обећање!

dverisrpske.com

Томислав Николић је обећао Дверима да ће истражити изборну крађу и да ће нас укључити у израду платформе за Косово и Метохију.

BANKAR NIJE PROFESIJA VEĆ SEKSUALNA ORJENTACIJA – TAJNI DOSIEJI…

http://www.youtube.com/watch?v=QRKlBIM9Acg

SVE JE OSTALO ISTO, PONEŠTO I GORE

http://www.youtube.com/watch?v=R_KvYdhq7Fw