MOM GRADU I PRVOJ LJUBAVI-sa komentarima koje vredi pročitati

http://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/mom-gradu-i-prvoj-ljubavi/452242581490969

Posvećeno

pobijenim andjelima

NAMENJENO

MOM GRADU I

PRVOJ LJUBAVI

Moj susret stobom

beše susret sred žege

bosonogim koracima,

susret sa prolećem

a bila je žega

do bola

usijana zemlja

Da beše očajna žega

i mene bosonoga

žednoga života

prolećnih mirisa

svežeg vazduha

procvetalog cveća

a pržila je zvezda

Lutao sam stazama

prašnjavim putevima

dok su konji vukli kola

puna užarenog peska

Pod teretom kopita

šikljala je prašina

poput sivih oblaka

dizala se nebesima

Da bi se svaki put

uvek iznova slegala

i sve tiho prekrila

bojama pepela

A ja,

a ja duše pune života

bezazlenom radosti

trčao sam bosonog

u susret tebi

Saplitaose padao

grlio, ponovo se dizao

i dalje koračao kao

da ništa nije bilo

A bila je žega

prašina beše vrela

asfalt užaren mekan

nebo puno zvezda

a padala je kiša

A ja sam bosonog

koračao

ruku raširenih

u susret tebi, trčao

rodni grade

mog prvog koraka

sreće tuge i bola

Subotico moja

Beše žestoka vrućina

dok sam bos koračao

kroz paklenu žegu

santama leda

moga mladoga života

Asfalt beše tako mekan

a pesak tako vreo

dok sam korakom

po korak koračao

i samo tako malo hteo

Staza beše duga

kao da ne imade kraja

a bila je i takva, kratka

bosonogim koracima

neizmerno dugačka

i tim nežnim tabanima

što hodaše

po suncu i kiši

da ih u naručje primi

ovaj grad u prašini

Lutah

prašnjavim ulicama

mekoga asfalta

užarenog peska

mojega rodnoga grada

i beše mi malo kojeg

koraka žao i ako

beše asfalt mekan

a pesak ko pakao vreo

a ja bez cipela, bosonog

Svakoga jutra

na putu kišnom

do škole nam istom

žurih se žustro

da bi je do škole

redovno

svakog jutra stigao

A nisam joj nikada

ama baš nikada rekao

koliko mi je draga

koliko je volim

i koliko mi je, do

njenog osmeha stalo

te devojčice Zlate

grada Subotice zlatne

po mene tako uklete

prašinom zamagljene

pa ipak toliko mi drage

Ćutke smo išli

jedno kraj drugog

a tako sam je voleo

i hteo

reći tako mnogo

a ja joj nisam

ni reči reći mogo

nikako nisam

izgubiti hteo

prijateljstvo njeno

možda bi je nešto

uvrediti moglo

Kišobrana nisam imao

a pod njen nisam hteo

da joj ni kap kiše

rame ne dotakne

Išli smo tako nemo

utabanim stazama

svakoga jutra

ona ko princeza vesela

a ja sretan i tužan

odrpan ko prosjak

Ko slepac bosonog

zaslepljen dobrotom

i lepotom njenom

bejah nem, zasenjen

princezom mojom

bila je lepa

bila je prelepa

ta moja princeza

Padala je kiša

a bila je žega

usred proleća

cvetale su trešnje

zumbuli i lale

A bila je žega

kiše su padale

i iz vedra neba

a ona tako nežna

koračala je

iz koraka u korak

sa mojim

bosonogim nogama

Kiša je padala a ona

ona je bila tako vedra

mila draga

poput sunca nasmejana

jednostavno

bila je moja cela sreća

i ako je bila žega

a zvezda

neumoljivo pekla

I u crkvu sam išao

da bi pevao i ako mi

do pevanja nije bilo

samo da bi je tako

prekoputa mene

kraj altara gledao

U mirisu tamjana

i sjaju sveća

beše mi lepša

i od samog andjela

Žega je bila velika

a asfalt tako mekan

ulice tako prašne

a voće a voće tako

lepo i slatko

breskve tako sočne

a šljive tako plave

kajsije rumene

gunje tako mirisne

a groždje a groždje…

a ja toga svega

beše željan i žedan

Naše utabane staze

nisu se nikad dotakle

niti ikad ukrstile

a moja me odvede

daleko od nje

i voljenog grada

moje Subotice

u grad bez prašine

bez mekanog asfalta

gde ne beše peska

niti nesnošljive žege

u kom sve zeleno beše

I voće zeleno beše

više kiselo nego slatko

bilo ga je na izobilj mnogo

bez mirisa i slasi ali zato

nisam više bio bosonog

a grad beše pun zelenila

puteva od čvrstog asfalta

bez prašine i bez sunca

a i bez plavetnila neba

kiše su više i duže padale

a dani a dani behu sivi

Tri decenije kasnije

izglancanih cipela

u svečanom odelu

nadjoh se iznova

u rodnom gradu

Neke devize, marke

razmeniti htedoh

i udjoh tako u banku

moga grada na korzu

Sa one strane šaltera

sedela je jedna

prijatnog, nežnog izgleda

veselih očiju dobroćudna

okrugla nasmejana, žena

Za čudo, začudjeno reče

Zlato, dali si stvarno ti to?

Nasmejana veselih očiju

ista kao tada u vreme žege

i mekog asfalta, reče

ja bih tebe prepoznala

u svako doba noći i dana

A ja sam tada mislio

da je nisam vredan bio

i opet kao nekada

nem posta

i ne reče joj ni sada

koliko mi je bila

i ostala draga

I opet ko tada

ne nadjoh snage

da joj kažem

da se ništa promenila nije

od osnovne škole pa sve

do ovog susreta

u banki našeg prašnjavog

ali nama lepoga

i miloga grada

bio sam srećan

kako tada

sa deset godina, tako i sada

Dok ove stihove pišem

stiže mi vest neverovatna

da je neko u zemlji Americi

super sili što silom ili milom

svim državama sveta

nameće svoje vrednosti,

da je neko izrešetao i pobio

dvadeset takvih andjela

u školskim klupama

Pita me moj zdrav razum,

zar su to plodovi tih vrednosti !?

Dok razum pita plače mi duša,

moj ljudski razum iznova pita,

zar su to plodovi tih vrednosti !?

zar su tamo ti vladari

i taj silni narod, zaboravili

da je ljubav jača od nasilja

od svakog vatrenog oružja

da je ona ta koja život stvara

i ta koja ga bolje čuva

od svakog snajpera

svakoga metka

i od svakog mitraljeza

 

Zar nisu više svesni

da narod koji ljubav gubi

da gubi i sebe,

ni puška ga neće spasiti moći

od svoje sobstvene zlobe i propasti

o, gde će im samo kraj biti

kad im je sila, nasilje i puška

status i simbol svega pa i života

 

Dok razum pita plače mi duša

u nemom vrisku tuge i bola

dok se misao gnusi i gruša

na podu sa prosutom krvi

more me misli da nikada ta deca

neće moći lepu reč čuti

stihove o ljubavi pevati

pesme slušati žudeti voleti

o ljubavi sanjati

životu u susret potrčati

DN

Gefällt mir · · Beitrag nicht mehr folgen · Teilen · Löschen

  • Antonija Nonković Mukić Jedan ceo roman si napisao, tu nešto i prepoznajem i sećam tog vremena, jako lepo.
  • NadaNh Haticic Prelistan dio zivota,sa fokusom na najljepse bisere sjecanja,Vasim,prepoznatljivim stilom.Ako zanemarim posljednje stihove(na zalost cistu realnost),nesto mi toplo oko srca…Sjajnu ste paralelu postavili. Hvala,od srca Dusane.
  • Ljiljana Todorovic A ja,
    a ja duše pune života
    bezazlenom radosti
    trčao sam bosonog
    u susret tebi…….prelepo hvala od srca Dusane
  • Dušan Nonković Hvala snajko a kako se nebi sećala našega drada kad si i ti u njemu rodjena! Prije 60 godina je veoma malo bilo asfaltiranih ulica a ni automobila je bilo veoma malo tako da smo na ulici mogli nesmetano igrati fudbal. Ti si kao vrhunski sportista opet više vremena provodila na treninzima i po sportskim halama!
  • Dušan Nonković Nada je pogodila u srž ono što sam hteo reći ovom pesmom i zato joj velika hvala!
  • Dušan Nonković Ljiljani hvala što što je napisala stih u kojem se verujem prepoznala.
  • Nedeljka Šimić Jagarinec ovo je zaista kao iz neke životne biografije ništa propušteno, ništa zaboravljeno.
  • Dušan Nonković Da Nedeljka-poznato je da se u starosti vraća pamćenje iz mladosti. Davnoi dogadjaji se pamte, povraćaju u sećanje ali nažalost sposobnost kratkog pamćenja opada naime to od maloprije se zaboravlja! Zato se babe i dede najbolje razumeju sa decom odnosno unučadi!
  • Dragisa Sretenovic · Mit Ljiljana Todorovic befreundet

    Izvinite ali moram: Neobicno…prelepo…istinito…BRAVO!
  • Ljiljana Todorovic Tacno Dusane dugo sam razmisljala,o toj prvoj ljubavi i lepoti rane mladosti!!! Jos jednom hvala
  • Dušan Nonković Hvala Dragiša, ovaj Vaš komentar stvarno ohrabruje i mnogo mi znači jer sam i sam prvi put pisao ovim stilom i ovako dugačku pesmu-Razumljivo je onda da sam i ja nesiguran kao što verujem da bi to bio i svaki autor koji se nadje na nepoznatom terenu-.
  • Dušan Nonković Da ljiljana, te bezazlene ljubavi čovek i nije svesan toga koliko će mu u starosti značiti! I koliko će čovek biti očaran naivnosti kao rezultatom predivnih osećanja. Mislim da se pri kraju života pretežno živi od tih davnih sećanja!
  • Gordana Kos „…i hteo
    reći tako mnogo
    a ja joj nisam
    ni reči reći mogo… Prelepo…
  • Violeta Bozovic Decak od deset godina ,vremeplovom plovi i u u sedamdesetoj godini zivota se seca detinjstva i prve Ljubavi….Kad razmislim o tome shvatim da su prve ljubavi veoma bitne za nase emocionalno odrastanje u nama samima.Pocesto postanu obrazac onih ideala koje kasnije trazimo u zivotu.Mnogi nikad ne dosegnu taj san i ostanu im nejasna secanja.Oni koji se ostvare shvate da su sacuvavsi ta nevina i lepa secanja, zapravo sacuvali dete u sebi….Pamtim moje prve ljubavi,moje prve stihove,prve kise i besanice.I poput tebe znam…Divno je sacuvati cisto i iskreno…dete u sebi,unatoc kalendarima i vremenu.Na zalost takvu bezazlenu decu danasnje vreme nasilja i mrznje tezi unistiti.Dokaz za to je ovo sto se desilo u Americi,sto je verujem bio motiv podsecanja na tvoje decije uspomene ,kao i na tvoj grad Suboticu,koji je posle mog Prijedora jedini grad koji ima u sebi neki poseban duh koji tece uprkos vremenu..Veoma lepa pesma Dusane.Pet plus…
  • Gorjana Ana ZIVOT ISPISAN KROZ USPOMENE, SVESCU SADASNJEG TRENUTKA, SPLETENE KAO ISPOVEST LJUBAVI S POGLEDOM NA VREME KOJE NI MALO LEPO, IPAK IZ DUSE PESNIKA PROBUDI SECANJA… HVALA VAM DUSANE…
  • Dušan Nonković Hvala Violeta na predanoj analizi i pohvalnim ocenama pogotovo onoj 5 plus! Ali, pesmu sam počeo pisati prije onog strašnog dogadjaja u Americi gde izginuše toliko nedužnih bica ne dosećanih ljubavi začete u samom začetku. Pisao sam ovu pesmu u nekolik…Mehr anzeigen
  • Dušan Nonković Hvala Gorjana Ana na lepo i pregnantno rečenoj biti ovog mog napisanog-Iskreno rečeno, mislio sam da će to malo ko čitati zbog ovolike dužine!-Još jednom hvala!
  • Zdravka Babic Dok razum pita plače mi duša……da pjesniče…ćutaću …nek andjeli čuju otkucaje tvoga velikog srca
  • Dušan Nonković Hvala Zdravka, prelepo si ovo rekla i ja ću otćutati! Ova sva tuga ne može se ni opisati a kamoli reći!
  • Vlatka Petrovic Zgonc Dakle nepopravljiv si romantik izgleda bio i ostao verovatno si negde u zitu jos kao decak cucao i pisao pesme o oblacima a uvece o zvezdama malo kasnije si visio na korzu i pisao o devojkama sto su prolazile pored tebe kojima si se divio i onda si izabrao onu „pravu“ o kojoj jos uvek razmisljas blago njoj da zivi u glavi nekoga kao sto si ti . Uvek nam pokazes softer side of man
  • Dušan Nonković Ah Vlatka, u to vreme nisam imao para ni za olovku a pisalismo u školi na tablicama. Neznam dali sam bio romantičar, ja sam samo voleo devojčice a ovu posebno jer sam snjom išao u školu a prolazio sam joj pored kuće pa smo tako išli zajedno. A u pisanju sam bio veoma slab jer sam rodjeni legasteničar! A korzo je bila već velika stvar za kibicovanje Nije ništa koštalo malo se prošetati korzom a toliko je puno značili jer je čovek uvek nekoga sreo da koga mu je stalo-Subotičko korzo je tada bilo, mislim najlepše korzo na svetu!
  • Dušan Nonković U školskoj klupi sam sedeo sa sinom jedne prosjakinje koja je sa svojom malom guravom cerkom prosila pred crkvom-On je bio valda najsiromašniji pa ja. Zato su lepo obučene devojčice fascinirale i svaka mi je bila manje ili više lepa a koje su me prihva…Mehr anzeigen
  • Andjelkovic Marjanovic Ljiljana Divno ,zaista sam više puta čitala,ne mogu ništa da prokomentarišem,jer sam zatečena,a nažalost ti mali andjeli,žalosno je sve to,a zar i kod nas nemaa toga ,svakoga dana kada ukljucim tv.prvo nas zatrpaju crnom hronikom,mnogo toga ima i ovde u Srbiji strahote se dešaavaju možda ne odjednom u tolikim razmerama,ali kada saberemo svaki dan u mesecu jednom samo, mislim da prevazilazimo te velike katastrofe ….a vasa priča je dirljiva nikoga ne ostavlja ravnodušnim …Hvala…
  • Dušan Nonković Hvala Ljiljana ali i to je verovatno izvoz njihovih vrednosti! Ali kad ima toliko tako veliki broj velikih tragedija koliko ih ima tek po broju manjih o kojima se ništa ne čuje. Ubedjen sam da tamo vlada zakon jačega a ne zakon ljubavi, voli svog bližn…Mehr anzeigen
  • Andjelkovic Marjanovic Ljiljana Da ništa nije slučajno,i molim vas ja se izvinjavam,ali retko sam osetila to kod nas „Ljubi bližnjeg svoga ,kao samog sebe“,nemojmo se zavaravati to samo u Bibliji piše u životu toga nema,a što se tiče zakona „jačeg“,pa zar ima negde više toga nego kod nas???Moje mišljenja koje ne mora niko da prihvati ,lično sam osetila.A za Ameriku sam ja lično vezana smatram da sam narod kao ni naš,nema nikakve veze sa njihovom spoljnom politikom.Pa šta naši politučari rade ???Apolitična sam i bez komentara.Ne volim nikome da sudim još manje da komentarišem takve dogadjaje jer psihopata ima svuda u svetu..Moj sin živi eto u Americi već dugo,otišao je posle završenog fakulteta jer mu zemlja Srbija nije dala posao.Naravno da živi dobro radi ,rad se svuda i vrednuje i poštuje i naravno omogućava život dostojan čoveka,što ovde nije slučaj.Izvinjavam se ,a i ne moram ne mogu da ostanem nema na ovakve stvari.Da ništa nije slučajno .
  • Andjelkovic Marjanovic Ljiljana Ja eto volim Ameriku,pa svidelo se to nekome ili ne !!!!!
  • Dušan Nonković Nedaj Bože; dali bi ste voleli Ameriku i tada, da je i Vaš sin bio žrtva ili eventualno vaša unuka bila jedna od tih devojčica!? Ako kritikujem Ameriku to ne znači da je mrzim kao što se to ne mrzi ni rodjeno dete kad ga kritikujemo. Bezkritičan biti dovodi do ovakvog razvoja i devijacije društva. To nema ništa sa politikom već sa civilnom kuražnosti da se stvari nazovu pravim imenom ako ne želimo da do ovakvog razvoja dododje. Ne kritičnost dovodi do ravnodušnosti! A to što ima svugde idiota je samo delimično tačno što se tiče Amerike! Ona je eksport zemlja kako dobrog tako i zla i nažalost i ovoga prokletstva što pokazuje da je sa 13 ovako masovnih ubistava rekorder sveta! Tu nema šta da se opravdava to je tako, to su činjenice! Još uvek se Obama razmišlja dali da se zabrane poluautomatske puške sa više od 10 metaka! Kakva je to degradacija zdravog razuma posle pobijeno ovoliko dece osnovne škole! I to je to što kažem da ništa ne dolazi slučajno! Profit lobiista na oružju je njima važniji od života i nedužne dece! Svaki danom nam uturavaju TV reklamama kao da je konzum, kupovina, materijalnih vrednost na prvom mestu a vaspitanje na zadnjem! I na kraju, nije srbija Ameriku bombardovala uranskom municijom već je to bilo obratno! I ukoliko dozvoli Srbija da joj Amerika komanduje, budite sigurni da će narodu biti još gore a i ovakvi perverzni zločini prihvaćeni kao normalnost! To što Vaš sin nije dobio posao u Srbiji mogu razumeti jer sam i ja napustio svoju zemlju prije 4 decenije iz istih razloga. To me danas ne sprečava da ne budem kritičan pa da ćutnom, odobravam svako zlo pa i ovakvo nepojmljivo! Ali sam isto toliko kritičan i prema sebi jer sam se ipak trebao u svojoj zemlji, koja je najbogatija zemlja u evropi, trebao boriti za svoje pravo na dostojanstven život u svojoj zemlji! Jedino opravdanje nam je to što nismo imali koga ko bi nam to rekao, to što su i tada svi ćutali! Meni je sada 72 godine i mogu vam reći da je čoveku neizmerno važno da se na kraju može sa smirenošću pogledati u ogledalo prije nego što krene na večiti put! Meni su nemci streljali oca ali to me nije sprečilo da oženim nemicu sa kojom sam u braku više od 4 decenije ali isto tako mi to nije smetalo da javno napišem nemačkom parlamentu da im vladu osudjujem jer ne pokreće ništa da razjasni trgovinu organima kidnapovanih a isto tako sam im pismeno dao do znanja da znamo i da je za svaku osudu to što je Nemačka prodala oružje šeste armije sveta, koje je dobila u nasledje posle ujedinjena sa istočnom, u ratom zahvaćenim područjima i stim aktivno učestvovala u razbijanju Jugoslavije! Najbliži prijatelji su me upozoravali da se ne naginjem toliko kroz prozor i da mislim na svoje troje dece pa ipak sam išao ovim putem već više od 20 godina i hvala bogu nije se ništa desilo ni meni ni mojoj deci! Naprotiv, deca su mi sva akademskog obrazovanja sa odgovarajućim poslom, za mene dokaz da istina pobedjuje a i da se radi samo o nekolicini u vrhu koji pokušavaju da stvore neki svetski poredak kako je to sam Dabalju Buš izjavio a Putin kontrirao da je Rusija dala 27 milona žrtava u drugom svetskom ratu za ovaj poredak Ujedinjenih Nacija i neće dozvoliti da se menja! Ubedjen sam, da kad bi narod bio više spreman da uzdigne kritičan glas da bi mu bilo i daleko bolje u svakom pogledu! I na kraju, molim Vas Ljilana da ne shvatite ovo kao neku izričitu kritiko lično Vama. Ovo je jednostavno apel svima onima što ćute a kojima bi hteo probuditi uspavalu svest, naroda uopšte!

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: